Drugi bitan preduslov uspeha inhalatorne terapije je pravilna inhalacija, i zato je važno da lekar pokaže pravilnu tehniku inhalacije leka pre nego što ga preporuči pacijentu, kao i da povremeno na kontrolnim pregledima proveri ispravnost tehnike inhlacije. Istraživanja su pokazala da kada se i najpravilnije udhne lek iz „pumpice” samo 15% od udahnute doze dodje do sitnih perifernih delova pluća. Pa i tih 15% od udahnutih najčešće 0,2 mg ventolina ostvare brz efekat. Napretkom medicine usavršeni su i aparati za inhalatornu primenu lekova, tako da se danas savremeni lekovi za lečenje astme sve češće nalaze u obliku inhalatora koji sadrže lek u obliku praha (turbohaler, rotahaler, diskhaler i dr.) Ovakav način primene lekova se pokazao superiornijim u odnosu na klasične merno dozne inhalere. Lekovi mogu da se udišu i preko aparata za inhalaciju (nebulizatori), koji se koriste u kućnim uslovima i bolnicama za prekidanje akutnog pogoršanja astme kod male dece i osoba koje nisu u stanju da pravilno upotrebe dozirani aerosol.

Ako su „pumpice” tako efikasne zašto postoji zabluda da „stvaraju zavisnost, oštećuju i srce i pluća”?
Jedno od objašnjenja je u nerazlikovanju astme od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) koja se takođe manifestuje gušenjem i u čijem lečenju se takođe primenjuju lekovi u vidu inhalacije. Ali za razliku od astme koja se karakteriše „reverzibilnom opstrukcijom” što znači da se primenom lekova plućna funkcija vraća u normalne vrednosti, hroničnu opstruktivnu bolest karakteriše „ireverzibilna bronhoopstrukcija”. Kao što samo ime kaže HOBP je hronična bolest, progresivnog toka kod koje se plućna funkcija ne vraća u normalne vrednosti. Najčešće se vidja kod dugogodišnjih pušača koji i nakon dijagnostikovanja bolesti ne prestaju da puše. Kod osoba sa HOBP sa progresijom bolesti povećava se i doza i kolčina lekova koji se primenjuju, i često se čuje „ja ne mogu više bez pumpice, postao sam zavistan i zbog nje mi je i srce oslabilo”, pri čemu se apsolutno ignoriše cigareta koja je u drgoj ruci a koja je pravi krivac i za bolest i kod koje postoji ozbiljna zavisnost.

Drugi redji razlog zablude da „pumpice” stvaraju zavisnost u osoba sa astmom je primena samo lekova za otklanjanje tegoba ( Ventolin ili Berodual),a bez adekvatne terapije, onako kako se to navodi u GINA preporukama. Ukoliko se ne primene lekovi koji kontrolišu astmu, laka astma postpeno posatje umereno teška pa vremenom i teška, sa sve učestalijom potrebom za „pumpicama” kao što je Ventolin. Vremenom efekat ventolina postaje sve kraći te odatle i utisak „stvorila se zavisnost i treba mi sve veća doza leka”.

Lekar mora da zna sve zablude vezane za inhalatornu terapiju i da u otvorenom razgovoru s pacijentom reši i otkloni sve dileme vezane za neželjene efekte lekova.

Astma otezava Vasem detetu da dise. To može da se desava samo povremeno, a u ozbiljnijim slučajevima svaki dan. Astma može takođe pratiti Vase dete kroz ceo zivot (hronicno oboljenje), ali mozete je kontrolisati terapijama sa lekovima.
Astma otezava disanje zato što može izazvati upalu bronhijalnih cevi, koje prenose vazduh do pluca. Upala obično pocinje sporo, ali tokom vremena može da izazove zatezanje misica koji oblazu bronhijalne cevi (bronhospazam). Ovo može izazvati blokiranje ili suzavanje disajnih puteva, sto otezava disanje. To je poznato kao epizoda akutne astme (takođe i napad). Epizoda akutne astme može da se desava često ili redje i da bude blaga ili ozbiljna. Najcesce mozete tretirati simptome kod kuce, koristeci plan u slučaju astme, koji Vam govori koje lekove treba da uzmete, kao i kada bi trebalo da zatrazite profesionalnu pomoć. Ako imate ozbiljan akutni napad, možda Vam je potrebna hitna intervencija. Akutni napadi astme mogu čak izazvati smrt, ali to je retko.
Čak i ako je Vase dete imalo samo nekoliko akutnih napada astme, ono će i dalje imati i upalu disajnih puteva, koja zahteve terapiju. Ako upala nije pod kontrolom, astma može dovesti do trajnih promena u bronhijalnim cevima, ostetiti pluca deteta i povecati njegov rizik od komplikacija, kao sto su bronhitis ili upala pluca.

Šta izaziva astmu?

Ne zna se šta je izaziva. Međutim, evo nekoliko stvari koje mogu izazvati upalu disajnih puteve, koja može dovesti do astme i astmaticnih napada:

- Astma može biti nasledna
- Kod neke dece, celije imunog sistema ispustaju hemikalije koje izazivaju upalu, kao odgovor na neke supstance (alergene), koje izazivaju alergijske reakcije. Istrazivanja pokazuju da je izlozenost alergenima, kao sto su grinje, bubasvabe i slično može da utice na razvoj astme. Astma je mnogo cesca kod ljudi sa alergijama, mada nemaju astmu svi koji imaju alergije.
- Neki strucnjaci veruju da ima vise slučajeva astme zbog zagadjenja i manje izlozenosti odredjenim tipovima bakterija ili infekcija. Kao rezultat toga, imuni sistem dece može da se razvija na način koji olaksava razvoj astme i alergija.

Koji su simptomi astme?

Mogu biti blagi ili ozbiljni. Vase dete i ne mora da ima simptome, ili da ima ozbiljne dnevne simptome, ili nešto između ta dva. Takođe može da se menja i ucestalost simptoma. Simptomi astme mogu biti sledeći:

- Sistanje, koje je glasno, ili slabiji zvuk poput zvizdanja, koji se javljaju kada dodje do suzavanja bronhijalnih cevi
- Kasljanje
- Zatezanje u grudima
- Nedostatak daha, odmnosno ubrzano, plitko disanje ili teško disanje
- Problemi sa spavanjem
- Brzo umaranje tokom vezbanja.

Vecina dece sa astmom ima simptome koji se pogorsavaju nocu (nocna astma).

Ako Vase dete ima samo jedan ili dva od ovih simptoma, to ne znaci obavezno da ono ima astmu. Sto vise simptoma dete ima, veca je mogućnost da ima i astmu.

Kako se dijagnostikuje astma?

Ne postoji jedinstvena analiza koja može da dijagnostikuje astmu. Vas lekar će to učiniti pomoću spirometrije, kao i medicinske istorije Vaseg deteta, fizickog pregleda i laboratorijskih testova.

Za decu od pet i vise godina, test spirometrije je najprecizniji način za postavljanje dijagnoze i odredjivanje ozbiljnosti astme. On meri kojom brzinom dete može da pokrece vazduh u i van pluca, kao i koliko vazduha je pokrenuto. Ovaj test može da pomogne lekaru da odredi da li astma izaziva smanjivanje protoka vazduha i u kojoj meri. On takođe može da pokaze koliko dobro rade pluca Vaseg deteta kada ono nema simptome astme, i može da izmeri koliko detetova pluca odgovaraju na terapiju lekovima. Spirometrija se ne koristi kod beba i male dece. Umesto toga, lekar će poslusati sistanje i pitace da li Vase dete sisti ili kaslje konstantno.
Lekar će Vas takođe pitati i kada se pojavljuju simptomi kod deteta, kao i to, da li se oni javljaju kada dete ima virusnu infekciju gornjeg dela disajnih puteva (kao sto je prehlada) ili kada je u kontaktu sa hemikalijama, kucnim ljubimcima, duvanskim dimom ili drugim supstancama. Lekar će poslusati sistanje, koje ukazuje na blokiranost disajnih puteva, i potrazice znake sinusnih problema ili alergija. U svakom slučaju, fizicki pregled neće naći znake astme ako dete nema simptome.
Može da se uradi rentgenski snimak pluca, da bi se utvrdilo da li neka druga bolest izaziva simptome. Analize krvi mogu da nadju dokaz za alergije, koje mogu izazvati akutne napade astme. Ako Vas lekar misli da dete možda ima astmu povezanu sa alergijama, mogu se uraditi testovi na kozi, radi identifikacije alergena.

Vasem detetu su neophodni redovni pregledi, da bi lekar mogao da bude u toku sa astmom i odluci o terapiji.

Kako se astma leci?

Ona se može leciti lekovima, naročito udisanjem kortikosteroida, koji sprečavaju ili kontrolisu upalu disajnih puteva, kao i beta2-agonista, koji proširuju disajne puteve. Sa Vasim lekarem treba da razradite dnevni plan terapije, koji može pomoći da se kod Vaseg deteta:

- Kontrolisu upale disajnih puteva i spreče astmaticni napadi
- Identifikuju i lece rani simptomi napada
- Izbegavaju stvari koje pogorsavaju simptome, kao sto su duvanski dim ili alergeni (okidaci)
- Da se zna kada je neophodna hitna pomoć.

Šta se može učiniti da se pomogne detetu sa astmom?

Kao roditelj, Vi i ostali negovatelji igrate kljucnu ulogu u drzanju astme Vaseg deteta pod kontrolom. Mada se u nekim trenucima mozete osecati bespomocno, u saradnji sa lekarem ćete uspeti da se snadjete sa dnevnim simptomima i da sprečite napade, odnosno da sprečite da oni postanu ozbiljni ako se zaista pojave. Astmaticni napad može biti dovoljno ozbiljan da je potrebna hitna medicinska pomoć, ali u vecini slučajeva mozete se pobrinuti za simptome kod kuce, ako imate dobar akcioni plan za astmu.

Postovani, interesuje me postoji li neka određena kolicina inhalacija ventolin koju beba od 8 mjeseci može primiti. Ustanovili su mu da ima početni bronhitis i evo već je primio 14 inhalacija ujutro i uvece, mene malo strah svega toga, jer nekako iz naroda koliko su inhalacije dobre, toliko su i negativne na bebe. Molim vas vase mišljenje za ovaj broj inhalacija i šta bi bilo najbolje za ovaj početni bronhitis, da li postoji nešto na prirodnoj bazi... Hvala