Šta je hijatus hernija (želudačna kila)?


Hijatus hernija je stanje u kom dolazi do pomeranja želuca i jednjaka naviše, kroz dijafragmu, u grudnu duplju kroz otvor koji služi za prolaz jednjaka u trbušnu duplju.



Dijafragma se nalazi između grudne i trbušne duplje u vidu kupole i fizički razdvaja ove dve strukture. Na njoj se nalaze otvori kroz koji prolazi jednjak i krvni sudovi.



Kada mišići dijafragme oslabe, ili kada dodje do poremećaja elastičnosti vezivnog tkive, ili porasta pritiska unutar trbuha (pojava slobodne tečnosti u trbušnoj duplji, trudnoća, naprezanje prilikom pražnjenja, dizanje velikih težina, kašalj i povraćanje) i veliki tumori u trbušnoj duplji, ali i povrede predela trbuha pri kojima dolazi do kidanja anatomskih veza jednjaka i dijafragme dolazi do razvoja hijatus hernije. Retko, do pojave hijatus hernije dolazi nakon operativnih zahvata ove regije. Hiatus hernia može biti i urođeno stanje zbog poremećaja anatomskih struktura.



Hijatus hernija se deli na dva tipa: roling i sliding tip. Kod prvog tipa, dolazi do pomeranja želudačno-jednjačnog spoja ka grudnom košu, a kod drugog se pomera samo želudač kroz otvor na dijafragmi. Prvi tip se javlja kod 95 % pacijenata koji imaju hijatus herniju.



Koji su simptomi i znaci hijatus hernije?


U većini slučаjevа, male hijatus hernije ne prouzrokuju nikakve simptome i pacijenti ne znaju da boluju od ove bolesti.



Ali, velike hijatus hernije prouzrokuju vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak i daju simptome poput

•gorušice
•mučnine
•bolova u grudima
•mučnine
•podrigivanja
•može doći do pojave lupanja i preskakanja srca
•bolovi se mogu širiti u ledja, ili ramena
•može doći do pojave krvarenja zbog stvaranja ulceracija usled vraćanja kiselog želudačnog sadržaja
Svi simptomi hijatus hernije se pojačavaju prilikom ležanja, ili prilikom savijanja naniže.



Kako se postavlja dijagnoza hijatus hernije?


Postavljanje dijagnoze počinje od anamneze sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom.



Kontrastno rendgensko snimanje uz gutanje barijumskog kontrasta daje jasnu sliku jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva.



Endoskopsko snimanje je zlatni standard u postavljanju dijagnoze hijatus hernije.



Kako se leči hijatus hernija?


Kako većina ljudi nema simptome, nije neophodna nikakva terapija.



Medikamentozno lečenje podrazumeva ordiniranje antacida (lekovi koji vezuju višak slobodne želudačne kiseline), ali njihova prekomerna upotreba može izazvati proliv, ili zatvor.



Inhibitori protonske pumpe blokirаju proizvodnju kiseline i to su omepazol, lansoprazol, pantoprazol i njihova upotreba je okosnica lečenja hijatus hernije, zajedno sa antagonistima H2 receptora (ranitidin, famotidin).



U mаlom broju slučаjevа, hijatus hernija može zаhtevаti operаtivno lečenje. Hirurgijа je obično rezervisana za veoma komplikovane slučajeve i podrazumeva ojačavanje donjeg mišićnog sfinktera jednjaka kroz rez na trbuhu, ali nekada i kroz rez na grudnom košu. Takođe, može se načiniti i fundoplikacija i to najčešće laparoskopskim putem.



Bitan je i higijensko-dijetetski režim ishrane koji podrazumeva unošenje manje obilnih obroka više puta na dan i izbegavanje pušenja, alkohola, masne i začinjene hrane.



Osobe sa prekomernom telesnom težinom bi trebalo da se konsultuju sa nutricionistom koji bi im sastavio detaljan plan ishrane.



Komplikacije nelečene hijatus hernije mogu biti ezofagitis i pojava ožiljaka sa strikturama na jednjaku, pojava ulceracija sa krvarenjem, premaligne promene jednjaka (Baretov jednjak) i karcinom jednjaka u najtežim slučajevima.

Disfagija predstavlja poremećaj gutanja hrane i zadržavanja u ustima iste. Nastaje kao posledica poremećaja neuroloških, mišićnih, anatomskih i fizioloških procesa koji sprečavaju normalan akt gutanja. Rano otkrivanje poremećaja gutanja je od velikog značaja, jer nedovoljno unošenje neophodnih količina tečnosti, proteina, masti, ugljenih hidrata, minerala i vitamina dovodi do gubitka telesne težine, brzog zamora, malaksalosti i pospanosti.
Koji su simptomi Disfagije?

Teškoće pri započinjanju gutanja, pojava kašalja ili gušenje pri gutanju hrane, osećaj zastoja hrane u grlu, bol u predelu grudi, nazalna ili oralna regurgitacija, slinavljenje, otežano disanje, otežan govor ili promuklost. Upale pluća su često su posledica aspiracije hrane u toku jela.
Kako reagovati prema pacijentu koji ima problem sa gutanjem?

Pacijentima sa otežanim gutanjem treba posvetiti posebnu pažnju. Psihička priprema pacijenta i porodice veoma je bitna zbog posebnog načina pripremanja hrane. U toku hranjenja neophodno je strpljenje osobe koja hrani pacijenta kao i moralna podrška pacijentu.

Kako hraniti pacijenta sa otežanim gutanjem ?

Neposredno pre hranjenja pacijenta postaviti u polusedeći položaj sa savijenim vratom ka bradi, ovaj položaj održati u toku jela I pola sata posle jela.
Kod pacijenata koji otežano gutaju neophodno je da hrana bude meka ili kašasta.
Hraniti pacijenta kašičicom , pri tom pratiti akt gutanja.
Hrana ne sme da bude previše vruća niti previše hladna, učiniti je prijatnom za bolesnika.
Od velike važnosti je nadoknada tečnosti, ako nemože da pije po gutljaj iz čaše , pacijentu davati tečnost putem kašičice.
Preporučuje se uzimanje gaziranih pića jer povoljno deluju na kontrakcije farinksa.
Pri hranjenju jako je važno da pacijent ne aspirira –udahne hranu koju jede.
Nakon hranjenja od velike važnosti je nega usne duplje zbog mogućnosti zaostajanja hrane u usnoj duplji, kao i higijena proteze.

Pacijenima sa otezanim gutanjem treba posvetiti posebnu paznju . Kod osoba koje se zamaraju ili imaju smetnje u gutanju sa normalnom ishranom, hrana mora biti iseckana ili pasirana i ne previse gusta. Birati samo hranu koju možete ispasirati tako da ne predstavlja problem bolesniku pri konzumaciji.

Ukoliko pacijent sa otezanim gutanjem mora da leži , potrebno je da glava bude pod uglom od najmanje 45°. Nakon hranjenja potrebno je da pacijent bude u tom polozaju 30 -60 minuta.

Koji načini ishrane su još mogući ?

Ukoliko problem sa disfagijom dovodi do značajnog gubitka na težini usled neadekvatnog uzimanja hrane, neophodno je obezbediti ispravan način unošenja hrane.
Plasiranje nazogastrične sonde – specijalnog creva koji se ubacuje kroz nos i ide u želudac ili plasiranje perkutane endoskopske gastrostrostome - kroz otvor u nivou želuca, omogućava dugoročno rešenje problema pri isharani pacijenta.
Postavljanje nazogastrične sonde može biti neprijatno za pacijenta, ali je bezbolno. Pacijent treba da bude adekvatno pripremljen, a uz anesteziju nosa dobija i posebne instrukcije o tome kako da sarađuju sa operatorom u toku postupka.
Ukoliko pacijent ima prepreku u predelu jednjaka, ili na bilo koji način ne toleriše nazogastričnu sondu, koriste se druge metode kojima se omogućava ishrana direktno preko želuca tj. enteralna ishrana.

U pitanju mogu biti razne stvari od kojih neke pripadaju probavnom traktu ali neke i drugim organima. U probavno traktu prvo me ovo sto ste naveli potsjeca na spazme jednjaka (cijevi koja spaja zdrelo sa zeludcem). Iza toga hernije dijafragmalne ali mogu biti i razliciti polipi ili manja izbocenja sluznice jednjaka. Od drugih razloga koji nisu vezani za jednjak može biti u pitanju: aneurizma aorte u uzlaznom dijelu u grudinom dijelu koja pravi pritisak na jednja. To može biti i limfni cvor uvecan usled upale i na kraju usled benignog i malignog uvecanja koje može smetati pasazi hrane kroz jednjak vrsenjem pritiska izvana na njega. Iz navedenih raznloga trebate baku odvesti kod Gastroenterologa koji će razjsniti o cemu se radi i poduzeti odgovarajucu terapiju.
Sve najbolje Galeb