Paraovarijalne ciste jesu cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epooforona i spoIjašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa, što olakšava da se pri operativnom zahvatu, ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju, cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne. Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci, a rede se, uvučene između dva lista široke veze materice, spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajući na taj način intraligamentne tumore, slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili mioma materice. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice, mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane, što otežava njihovo operativno odstranjenje. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epooforona iz koga postaju. U ovim slučajevima rede su prave neoplazme. Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija. Inače, običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste, već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim. Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. Lečenje je operativno.

2191