olimpia75,

prvo i najvaznije je da shvatite zašto vasa mama ima povisen secer u krvi, pa kada to udete znali onda ćete i sami znati šta sme a šta nesme da jede.

hidrogenizovana hrana = hidrogenizovane masne kiseline = povisen secer u krvi = cancer

sigurno ste pomislili, o cemu li sad ovaj prica, pa odmah da vam objasnim.

hidrogenizovan hrana je hrana koja sadrzi vise vodonika a manje kiseonika da bi joj se prosuzio rok trajanja ( shelf life ). ovo znači da ovakva hrana ( hidrogenizovana ) sadrzi monogo vise vodonoka sto dovodi do toga da naše telo postane prekiselo, jer kopncentracija vodonika određuje pH sredine. sto god da je vise nas organizam kiseliji, mi smo vise bolesni.

sad se vi sigurno opet pitate, kakve sve to ima veze sa secerom u krvi?

to je iz razloga da , sto god vise ima hidrogenzovanih masnih kiseliona u nasoj krvi, veca je potreba za secerom u krvi. zašto?

hidrogenizovanim mastima je potrebna veca kolicina vode da bi bi mogle da se ohlade jer kiselina prouzrokuje toplotu kada reaguje sa sredinom, i ako nema dovoljno vode da nas ohladi mi jednostavno možemo da izgorimo od viska te toplote. sigurno ste čuli za slučajeve kada se ljudi sami sebe zapale.

da se vratim na krv i secer. šta onda omogućava nasoj krvi da nosi vise vode? ovo je elementarna hemija. secer je ugljenik, vodonik i kiseonik, a voda opet vodonik i kiseonik.

znaci sto vise secera toliko vise i vode u krvi. iz ovoga vidite da sto god da je veca koncentracija hidogenizovanih masti u krvi mi moramo da imamo i povecan secer u krvi da da se ne bi dehidratizovali od viska toplote.

e sad zašto cancer?

vi ste sigurno kao med. sestra videli obolele od cancera. oni su osuseni zato što su dehidratizovani od prevelike kolicine hidrogenizovanih masti u krvi koje prouzrokuju taj visak toplote.

drugi slučaj je, a do je inače i razlog diabetesa2, kada pankreas prestane da pravilno funkcionise.

znate da svaki put kada se visak secera nadje u krvi pankreas luci insulin koji ga onda obori ( pretvori u masno tkivo )pogotovo onda ako se radi o rafinisanom seceru.

zamislite sad potpuno nov auto, koji će te da upalite i ugasite milion puta i on se onda pokvari. isto to se desava i sa pankreasom koji prestane da funkcionise usled toga što se stalo „pali i gasi” da oslobodi insulin bas zbog tog rafinisanog secera.

ndam se da vam je ovo malo razjasnilo situaciju.

Zivot sa secerom???
Zaboraviti da postoji PSENICA i sve od nje,krompir, secer, med, alkohol, grozdje, sokovi, slatkisi.
Sve ovo može da se umereno konzumira uz pojacanu fizicku aktivnost,
Nepazljiva dijeta, aktivnost i tblete mogu prouzrokovati hipglikemiju
tj pad secera, pa je svakodnevno jutarnje merenje vise nego poželjno.
Dijabeticar sme da se casti zabranjenom hranom samo pre duzih i jačih aktivnosti, a nikako pre spavanja.
Održavanje jutarnjeg secera u normali 5-6 znaci popedu i savladan stil.
Visok secer 10-15 u toku dana nije zabrinjavajuci ako ga svako jutro dovodimo u normalu.
Izuzetno je važno znati ne predozirati se sa zabranjenom hranom u
toku dana.

da se samo još malo razjasnimo povodom stanja u kome se nalazi vasa mama.

kao sto sam napisao, ne mora uopste da znači da neko mora obavezno da jede secer da bi imao visok secer u krvi, nego hidrogenzovanu hranu, hranu iz kese ili kutije, znaci hranu kojoj je dodan vodonik da bi još se produzio rok trajanja na polici.

međutim što se samog secera tiče, a to vazi apsolutno za svakoga, bez obzira da li „zdrav” ili pati od nekih simptoma, prost rafinisan secer se nesme jesti jer je otrov za nas organizam.

secer koji je dobar i podesan za ljudsku ishranu je complexan secer, kao naprimer, black strap molasses, maple syrup ili sirov med, sezonsko voce, susene urme, susene smokve ili susene kajsije. ovakav complexan secer je dobar jer pored secera ( C6H12O6 ) ovaj secer ima za sebe vezane alkalne minerale koji su oxidi sto znači da taj secer nosi EXTRA kiseonik koji je nama neophodan. taj EXTRA kiseonik netreba mesati sa kiseonikom koji nosi hemoglobin, jer ako je secer rafinisan on će da potrosi taj koji je vezan za hemoglobin, sto će opet dovesti do nedostatka kiseonika.

koliko dugo mi možemo da živimo bez kiseonika?