Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivane za pojedinu osobu u određenim uslovima i relativan je pojam. Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se zavisno od aktivnosti, godina starosti, lekova i zdravstvenog stanja. Veliko je pitanje koliko nizak treba biti krvni pritisak kako bi se dugotrajno stanje niskog krvnog pritiska označilo kao bolest - hronična hipotenzija sa simptomima i/ili smanjenjem kvaliteta života.

Podela i uzrok nastanka

Hipotenzija definiše se krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg izmerenim više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma (umor, poremećaj sna, vrtoglavica, omaglice, nesvestice, anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje) i odsutnost drugih bolesti. Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (hronična primarna, idiopatska) kome se ne može otkriti uzrok, postoji sekundarna hipotenzija uzrokovana različitim bolestima, stanjima i lekovima, i akutna stanja s naglim padom krvnog pritiska od kojih su ortostatska (posturalna) i postprandijalna hipotenzija najučestalije.

Klinička slika

Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, telo se na njega prilagodilo i često ne uzrokuje simptome. Problem nastaje kod naglog pada pritiska kada mozak i drugi vitalni organi ostaju bez snabdevanja krvlju i nemaju vremena za prilagođavanje. U tom slučaju može nastati vrtoglavica, omaglice, slabost tela, poremećaj vida pa i kratka nesvest (sinkopa).

Primarna hipotenzija - trajno nizak krvni pritisak kome se ne može otkriti uzrok naziva se primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija. Osim naslednih faktora, istraživanja pokazuju značajan uticaj geografskog područja, ishrane (naročito količine soli u hrani), telesne mase, vežbanja i stresa na krvni pritisak.

Sekundarna hipotenzija - stanja koja mogu uzrokovati nizak pritisak su: krvarenje, infekcije, dehidratacija, različite bolesti srca - infarkt, aritmije, adrenalna insuficijencija, trudnoća, produženo odmaranje u krevetu, trovanje, toksični šok sindrom, alergijske reakcije, anafilaksija, moždani „udar”, šok, pad pritiska nakon obavljanja male i/ili velike nužde, strah, Parkinsonova bolest, neuropatija, hemodijaliza, opekotine, uznapredovali dijabetes, oštećenja kičmene moždine. Lekovi koji mogu uzrokovati hipotenziju: antihipertenzivi, diuretici, antagonisti kalcijuma, beta blokatori, antidepresivi, analgetici iz grupe narkotika, alkohol.


Ortostatska (posturalna) hipotenzija je nagli pad pritiska nakon zauzimanja stojećeg položaja. Ako je uzrokovana bolestima, stanjima i lekovima naziva se sekundarna ortostatska hipotenzija. Idiopatska ortostatska hipotenzija postoji kad se ne može utvrditi bolest ili lek koji bi je uzrokovao; često je pokazatelj poremećaja funkcije određenih delova nervnog sistema.


Postprandijalna hipotenzija - javlja se kod određenog broja osoba neposredno nakon jela. Češća je kod starijih osoba, osoba s inače povišenim krvnim pritiskom i onih s određenim poremećajima autonomnog nervnog sistema. Osobe s ovim stanjem ne smeju uzimati antihipertenzive pre jela i nakon jela trebaju prileći. Uzimanje određenih lekova pre jela može pomoći npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi, oktreotid, kofein, dihidroergotamin. hipotenzija)

Dijagnoza

Prvo treba utvrditi da li je hipotenzija primarna ili sekundarna, odnosno treba isključiti bolesti, stanja ili lekove koji dovode do sekundarne hipotenzije. Nakon pregleda celog tela potrebno je u više navrata izmeriti krvni pritisak i frekvencu srca u ležećem, sedećem i u stojećem položaju. Laboratorijska testiranja treba ograničiti na glukozu, kompletnu krvnu sliku i funkciju bubrega. Nakon toga je preporučljivo obaviti praćenje krvnog pritiska tokom svakodnevnih aktivnosti, odnosno njegovo 24-satno merenje.

Lečenje

Lečenje je usmereno ka olakšanju simptoma, nije potrebno ako nizak krvni pritisak ne uzrokuje simptome niti smanjuje kvalitet života. Mere lečenja su sledeće: mere u vezi ishrane uključuju povećanje uzimanja soli, ustajanje iz kreveta treba biti postupno, povećati telesnu aktivnost, kofein, ako opisane mere ne dovode do zadovoljavajućeg povišenja krvnog pritiska i olakšanja simptoma preporučuju se lekovi. Mogući terapijski režim uključuje dihidroergotamin, etilefrin, amezinium, njihovu kombinaciju ili postupno dodavanje mineralokortikoida. Lečenje sekundarne hipotenzije zavisi od uzroka.

dalmine,

glavobilju imate zato što vam je nivo secera u krvi nizak. secer inače nosi kiseonik i vama taj nedostatak kiseonika pravi glavobolu. to su obično glavobolje u prednjem delu glave iza ociju.

nizak nivo secera u krvi imate zbog poremecenog rada nadbubrezne zljezde koja inače regulise secer u krvi.

koji su razlozi za poremecen rad nadbubrezne zljezde?

s obziro da je za pravilan rad nadbubrezne zljezde potreban prirodni natrijum, najcesci problem je preterana upotreba kuhinjske soli ( NaCl ) koja je inače za nas organizam otrov.

drugi najcesci razlog je upotreba kafe, koja je stimiulant za nadbubreznu zljezdu i koja je unistava. osim toga kafa je veoma razorna i za bubrege.

dalmine,

sasvim je normalno da kod tako niskog pritiska imaš glavolbolju.

SAVET: Ako si još ziva idi kod lekara. Kada lekar uradi analize onda će moći da kaže šta je zaista uzrok tvojih glavobolja.

To sto kažeš da ti je uvek bio nizak „donji” tj. dijastolni krvni pritisak to može imati vezu sa nekim problemom na srcu. No najbolje da ti odes kod lekara i tako saznaš šta imaš za problem.

Ovde ti se mogu svakakvi javiti čak i koji nemaju nikakve veze za medicinom i samo te plasiti nekim izjavama koje nemaju veze za istinom.

Takođe je teško na osnovu dva podatka zaljkuciti zašto tebe boli glava.

da ti malo pomognem,

ja nepricam o kiseoniku i hemoglobinu, ja pricam o kiseoniku iz alkalnih oxida koji se nalaze u slozenom seceru, a koji su potrebni mozgu da bi pravilno mogao da funkcionise, i ciji nedostatak izaziva glavobolju. mozak se inače hrani izkljucivo secerom i potrebno mu je 60% secera od celokupnog koji se nalazi u krvi.

komplexni secer se razlikuje od prostog rafinisanog secera zato što je vezan za alkalne minerale ( kalcijum, gvozdje etc. ) koji su oxidi znaci nose kiseonik.

rafinisan secer ima efekat napalm bombe sto će reći da će veoma brzo da izgori i da u tom procesu potrosi raspoloživi kiseonik. sa druge strane complexni secer će ravnomerno i polako da gori i dovesti do istog efekta tako da neće potrositi raspoloživi kiseonik.

evo ti i praktican primer. uzmi kocku belog rafinisanog secera i pokusaj da je upalis upaljacem. vidi šta će se desiti. zatim istu tu kocku secera pospi sa nekim mineralnim djubrivom ( recimo za cvece ) i videces da će onda ista ta kocka secera da gori polako i ravnomerno i dugo vremena. isto to se desava i u nama.

pitao si me koji tačno je to secer o kome ja pricam. complexni secer koji se nalazi recimo u suvim smokvama ili recimo suvim kajsijama.

eto neka proba doticna gospodja sledeći put da kada je zaboli glava pojede saku takvog voca pa neka nam onda javi kakvi su rezultati.

i na kraju, da li sam te nešto naucio? neverujem, jer si ti indoktrinisan da razmišljas samo pravolinijski a sve drugo što se ne nalazi u tvojim knjigama nije ni za raspravu.

ono što se broji nije broj procitanih takvih knjiga već rezultati.