Svakome je svoja muka najveca! Neko pre neko kasnije,a zivot će se nastaviti i posle nas.

Možda ste trebali malo da objasnite, jer meni ništa nije jasno kakva je to bolest.

bestmama
(svasta nešto)
16. februar 2010. u 09.40
Postovani Tozo,šta drugo reci već iskreno saucesce vasoj supruzi i vama.Niko ne može bolje razumeti vasu bol osim onoga ko je istu doziveo i osetio.Bol koja nikada ne jenjava je bol za izgubljenim detetom.Ja sam svoju devojcicu izgubila pre 29 god. i isto boli dusa kao prvog dana a bolece isto do zadnjeg dana mog zivota.Za razliku od vas,imala sam i sina,njenog starijeg brata,kome sam se isto morala posvetiti i brinuti ali praznina koja je ostala posle nje niko i ništa nije moglo popuniti.Zbos sina sam morala nastaviti živeti i biti jaka jer je i njemu bila potrebna majka,inače da mi njega nije bilo digla bih ruku na sebe i nikada vise svoju lepoticu ne bih videla,ovako se bar nadam da ćemo se sresti u carstvu nebeskom kada za to dodje vreme.Želim vam mnogo hrabrosti vama i ozaloscenoj majci da se izborite sa bolom koji je u vama i da cekate trenutak kada ćete se opet sresti sa vasim jedincem.Iskreno saosecam sa vama.