zeludacna kiselina je HCL, znači da.

Interesuje me samo ovo da li želudačna kiselina može da razlaže ili rastvori žilet i kako?

zeludacna kiselina je HCL, znači da.

Background: Swallowed metal objects often pose a technical challenge
for the endoscopist. We studied in vitro the effects of simulated gastric juice on metal objects commonly encountered in endoscopic practice and measured the physical-chemical changes. Method: Razor blades, disc batteries, and pennies were incubated in simulated gastric juice at 37° C. The weights of the objects were recorded hourly. When no change could be detected, the solution was subjected to mass spectrometry to verify absence of effect. The findings were correlated with clinical observation in one patient who swallowed razor blades repeatedly.

Results: Dissolution of the razor blade was proportional to the duration of acid immersion. At 24 hours, the blades weighed 63% of the original weight. Double-edged razor blades could be broken with a snare at 15 hours. The thickened back of the single-edged blade totally dissolved in 2 hours. No leak of contents could be detected with disk batteries. Pennies were unaffected. Conclusion: Corrosion of razor blades occurs rapidly in the normal stomach. Within 24 hours double-edged blades become fragile and can be broken with a snare. This observation may guide the timing of endoscopic removal. Modern disk batteries are acid resistant for 24 hours.(Gastrointest Endosc 1997;46:5)

Nešto te ja ne razumeh šta ti uopste hoćeš.Ove diskusije o zdravlju su malo ozbiljnije i nema potrebe da pitate nešto na sto bi posle dali odgovor.Da li je to kontrola znanja ili šta već.

Dobar ste zakljucak doneli, jeste da je hlorovodonicna kiselina jaka ima u zeludcu pH 1, ali je to ipak razblazena kiselina, ali da rastvori metal, treba vreme, ja ne znam kako se hrana kreće u zeludcu, ali ako metalni objekat zapadne u neki nabor-djep i zdrazi se duže može se lagano i rastvoriti.

Ono sto je uticaj slabih kiselina je korozija koja nastaje zbog kiselih kisa, ograde oluci i sl. lagano propada jer su nam kise ustvari vrlo slabe kiseline, da i u vazduhu bude toga.

Gvozdje se rastvara u koncentrovanoj hlorovodonicnoj kiselini vrlo brzo i rastvor postaje zut, III valentno gvozdje, odnosi se na gvozdje u prahu ili sitne opiljke, rastvranjem se kiselina i trosi.

Hlorovodonik je gas koji se rastvara u vodi u ogranicenoj kolicini. Koncentrovana kiselina je 38% ili 12 molarna, ono sto kupujemo u radnji kao hlorovodonicnu kiselinu je 20%, i 6 molarna (pola koncetrovane kiseline i pola voda), pa ni ona neće za cas rastvoriti zilet, treba vreme, temperatura utice ali manje.

Kod rastvaranja metala ali i kristala velicina je važna, tako ono sto je sitno praskasto uvek će se znatno brze rastvoriti nego ono sto je u vecem komadu, i mesanje dosta utice na brzinu ratvaranja.

zuc razlaze masti, sto znači da mora da bude alkalna.

mislim da gubite vreme.

ona jednostavno Neće da razume.

Zucna kesa nije iza zeludca, već uz jetru, zeludac je na levoj strani a zucna kesa na desnoj.

Šta se desava sa plastikom, pa Ništa, koncentrovana hlorovodonicna kiselina se pakuje u plasticne flase.

Da naravno ali se hemijski nepromenjeno. Ima li neko da nikad nije progutao zvaku? i ništa.

Medianka ,ti kan da ne verujes u to?@

POJEO HRPU GVOŽĐURIJE
Apatinac Branko Crnogorac Kareli, najveći medicinski fenomen bivše Jugoslavije, pojeo ceo bicikl, a zamalo i „fiću”! Njegov želudac nije mogao da svari samo zlato
Press sreda, 31. decembar 2008.
PressOstale samo uspomene... Bilo je mnogo veselih doživljaja

Kao jedinstven i najveći medicinski fenomen stare Jugoslavije, Apatinac Branko Crnogorac Kareli (76) jeo je sve što mu je dolazilo pod ruku: kašike, viljuške, tanjire, spajalice, sijalice, a jednom je, za opkladu, pojeo i čitav bicikl! Glumio je sam sebe u seriji „Vruće plate” Želimira Žilnika. Sve što priča o svom životu je, kaže, stopostotna istina...

Preživeo ujed kobre

Ispred cirkusa „Adrija” Kareli je u Beču učestvovao na takmičenju najboljih cirkuskih izvođača iz celog sveta.

- Zavezali su mi oči i pustili kobru, dugu dva metra, na mene. Pre nastupa popio sam oko 40 špricera. Kada me je ujela, osetio samo blago peckanje. Kad su mi skinuli povez sa očiju, zavrtelo mi se u glavi i samo sam pomislio „nije valjda da umirem”. Srećom, brzo mi se razbistrilo i tako sam valjda postao jedini čovek koji je ostao živ posle ujeda kobre - priseća se Kareli.

- Prvi put sam primetio da moj želudac nije običan još 1956. godine. Stalno sam bio gladan i jeo sam sve što sam stigao. U vojsci sam za jedan obrok tamanio po 30 porcija pasulja i šest vekni hleba. Kad su videli da ne mogu da me nahrane, otpustili su me. A ja sam nastavio da besomučno jedem, čak i šljunak - započinje svoju neobičnu životnu priču Branko, koji je, kako reče, nadimak Kareli zaradio u cirkusu „Adrija”, sa kojim je nastupao u celoj staroj Jugi.

Obraćao se, kaže, brojnim lekarima za pomoć, ali su svi redom ostajali bez reči kad bi im ispričao za svoje tegobe. Jedino objašnjenje bilo je da se zbog jake želudačne kiseline sve što pojede odmah istopi...

Saznavši za njegov problem, Izvršno veće Vojvodine mu je slalo bonove kojima je plaćao obroke u restoranima, a mogao je da jede šta i koliko hoće. Osim redovne hrane, u slast je jeo i sijalice, eksere, ključeve, tanjire, escajg...

Bicikl sada samo vozi... Više ne jede sve i svašta

- Na gramofonske ploče sam mazao margarin, a papir sam koristio kao zamenu za rezance. Po nekoj mojoj evidenciji, pojeo sam oko 25.000 sijalica, 6.000 gramofonskih ploča, 2.500 tanjira, 9.000 konzervi, oko 15.000 viljušaka i kašika, tridesetak kilograma eksera. A žilete sam gutao po punu šaku. Šta da vam kažem, koliko mi je bila jaka kiselina - pod na mestu na kojem povratim - goreo je - priča Branko.

Sa jugoslovenskim cirkusom „Adrija” nastupao je tri godine. Jedna gledateljka, koja je mislila da je mađioničar, a ne gutač svega i svačega, zamolila ga je da proguta njen zlatni sat. Tada je, kaže, saznao da njegov „univerzalni” želudac ipak ne može da „prokuva” zlato. Sat je posle nekoliko dana „ispao” u neokrnjenom obliku, na prirodan način.

Na sudu zato što je smazao escajg

Branko Crnogorac Kareli kaže da je imao problema sa zakonom zato što je jeo sve što stigne.

- U apatinskoj kafani „Pik” poručio sam ćevape, uredno ih platio i kad sam završio sa mesom, pojeo sam i tanjir i viljušku. Konobari su me prijavili i završio sam kod sudije za prekršaje. Čovek nije mogao da veruje. Čuj, optužen jer je pojeo tanjir i viljušku! Sve se krsti i ne veruje. Kako da kazni nekog ko pojede tanjir, kad takve stavke nema u zakonu? Šta ću, ja uzmem spajalice koje su stajale na njegovom stolu i, kad je to video, samo je odmahnuo rukom i pustio me bez kazne - prepričava Kareli svoj susret sa sudijom.

Tada je, kaže, imao više para od mnogih bogataša. Znao je iz Budve sa dva taksija da krene u Split. U jednom on, u drugom njegov kišobran i šešir.

Želeo je čika Branko da pojede i celog fiću, ali nije mogao da se nagodi sa „Zastavom” oko cene auta. Kaže, nisu imali sluha jer bi im to bila odlična reklama. A on sam ipak nije našao računicu u tome da kupi auto, pa da ga onda za nekoliko dana pojede... Ali mu se zato u jelovniku, za opkladu, našao ceo bicikl.

- Dva dana sam, grickajući deo po deo, gutao čuveni „partizan”. Pedala mi umalo nije došla glave. Tad su me operisali prvi put. Kažu, okrenula se kako nije trebalo - priča Kareli, koji je posle te pedale imao još šest operacija, svake druge godine. Poslednja je bila umalo kobna. Punih 15 godina nosio je ogroman bruh u stomaku, od skoro 10 kilograma.

- Pre 20 godina lekari su mi izvadili iz stomaka oko kilogram i po raznih nesvarenih predmeta. Tu je bilo svega i svačega. Najviše su me namučila dva veća eksera koja su se negde sakrila, poprečivši se, te su ih lekari tek nakon nekoliko godina našli i izvadili. Umalo glavu da izgubim. Posle svega zdravlje mi je narušeno, pa gvožđe više ne jedem, a bicikl koristim samo za prevoz - uz osmeh priča Branko Crnogorac Kareli.

JASMINKA MILJUŠ