Zemlja sira, cokolade i. . sitnica..
Knez-001
(®)
20. april 2013. u 08.33
Застрашујуће мрачна страна Швајцарске
15. април 2013. | Ненад Крајцер / Дојче веле
39
(Фото: Дојче веле)
Женева – Швајцарска се по први пут јавно извинила деци која су све до недавно усред Еуропе била третирана као робље. У јавности се сада говори и о присилним стерилизацијама које су забрањене тек 2000.
Деца као јефтина радна снага и данас су велики проблем човечанства. Налазимо их у мрачним радионицама како шију јефтину одећу и обућу за богати Запад или до изнемоглости раде на плантажама какаа. То су појаве које Запад критикује и осуђује. Међутим, до недавно, у срцу цивилизоване Европе, живела су деца која су, уз државни благослов, била третирана као робље. Реч је о такозваној „Вердингкиндер” – деци коју је држава одвајала од породице и давала их породицама у којима су углавном била кориштена као јефтина радна снага.
Деца као робље у модерној Швајцарској
Швајцарска влада се први пут јавно извинила жртвама нехумане социјалне политике која је запечатила судбину многе деце у тој земљи.
„Молим Вас од свег срца у име Швајцарске владе за опроштај због неправде и патње која вам је нанесена. Ово мрачно поглавље швајцарске историје не сме бити заборављено”, рекла је швајцарска министарка правосуђа Симонета Сомаруга ове седмице пред парламентом у Берну током седнице посвећене овој теми. Чињеница да је ова пракса постојала све до 70-тих година прошлог века, остатку Европе звучи застрашујуће.
Knez-001
(®)
20. april 2013. u 08.34
Деца из породица у којима је владао алкохол, небрига или сиромаштво, или једноставно напуштена деца, давана су „на бригу” породицама, углавном на селу. Међутим, уместо топлине дома, често трауматизовану децу, дочекивали су присилни рад на пољу, батине па чак и силовања. Све до 70-тих и 80-тих година прошлог века врло конзервативно швајцарско друштво (право гласа за жене уведено је тек 1971.) није имало претерано слуха за патње најслабијих. „То је било време када друштво сиромашнима једноставно није признавало право на васпитање рођене деце”, каже Валтер Цвален, председник удружења „Вердингкиндер” које окупља око 150 жртава ове нехумане праксе.
Хорор у идили
Деца су у новим породицама била изложена глади, физичком и сексуалном насиљу, свакодневно понижавана: „Ова деца су свакодневно расла уз речи – Од тебе никад ништа неће постати, ти си неспособан. Ти си једно велико ништа”, прича Цвален.
Извињење швајцарске државе, чији су органи годинама спроводили нехуману праксу, за многе долази прекасно. Серђо де Веки, један од жртава, држави пребацује дугогодишњу неосетљивост на ово питање. „Третирали су нас као робу, не као људска бића. И то је оно што пребацујем тада одговорним политичарима”, каже де Веки за немачку телевизију АРД.
Пракса искориштавања деце као радне снаге била је врло раширена у Европи све до почетка 20. века. Научно су врло добро истражени случајеви такозване „Сцхwабенкиндер”, деце из сиромашних алпских предела, углавном Јужног Тирола, која су као робље била продавана у богату јужну Немачку где су радила на сеоским газдинствима. Но, нигде се пракса присилног одвајања деце и присилни рад нису задржали толико дуго као у Швајцарској.
Присилне стерилизације
Истовремено с проблемом „Вердингкиндер” Швајцарска се суочава и с једним другом језивим друштвеним феноменом новије прошлости: присилном стерилизацијом грађана које су власти сматрале „недостојним размножавања”. Ова пракса која се темељи на принципима еугенике законски је забрањена тек 2000. године!
Многе жртве сада од државе захтевају новчану помоћ. Јер после тортуре у детињству и одласка на слободу с пунолетством, већина није пронашла пут у нормалан живот. Међутим, на политичкој сцени, већ је почела свађа око тога ко је финансијски одговоран за исплату одштете: држава, кантони или општине.
