Шта је то теби (повратниче)

Како си само наиван у тој некој
Носталгији, балави мој.
Већ на сурчинском аеродруму таксиста,
Кобац-курва самоуверено ступа.
Ноншалантно, без непотребног сувишног
Трошења снаге, следи рутински прилаз овци
Цену вожње наравно слаже и
Секунду потом разобличен
Гледајући у очи, не трепћући каже

„Шта је то теби, 500 динара више”

Добродошао, балави мој!
Добродошо међ стршљена рој:
Не „хлеба преко погаче”,
Већ јагњетине преко свињетине
И крви преко крвавице и шваргле
Оће кризама прегажени, којег си се
Наивно ужелео, сународник твој

Јер, „шта је то теби”

Позајмљивање, пренемагање,
Лагање, куњење. „Гладан сам”, но ипак
Цигара пушење и бензина пуњење.
Образа? Не само њега –
Већ браде, носа, чела, очију,
потиљка, врата… – нестало бестрага.
Неповратно, више га не видиш,
Потонуо, човече, лик испод масних наслага,
али ипак одзвања, јењава, чујеш:

„Ма, шта је то теби”

Народ спектакломаничан.
Међу масом не одскаче много
Раздражљиви сународник или пријарељ твој.
Хипнотисан смећем с ТВ-а, гоји се и кука
Програмиран на лакомост без стида тражи
Јер мора се стимулисати оштећена свест
Сваких пет до десет минута,
Зато не преже од ситних лажи.
Без одлагања задовољава страст,
Коју у питање ти боље не доводи.
Jер вампири и свиње мора ваздан да су сити,
Којих ћеш ти, брате, рођаче, пријатељу,
Несумњиво доживотни ктитор бити.

Јер, „шта је то теби”

Ко оно крвопија из мождане сржи,
Што у сласт посише последњу кап,
Тако ти сународник
Исцеди уштеђену наду,
Поништи смисао година зноја.
Закоље у теби идеал сваки,
Поигравши валцер с поверењем,
Уз здравицу и осмех, о час посла,
Испије ти зеницу из ока.

Јер, „шта је то теби”