Uvod

Kruška ili Pyrus je rod drvenastih biljaka iz porodice Rosaceae, kojoj takođe pripadaju i jabuka i dinja. Poreklo ovoga voća se vezuje za Evropu, Aziju i severni deo Afrike. Prvi zapisi u kojima se spominje kultivacija kruške za ishranu datira iz vremena 2000. pre Hrista, a po nekim spisima i istraživanjima veruje se da je ovo voće bilo prisutno i konzumirano od strane čoveka i u Kamenom dobu. Većina sorti Evropske kruške, poznata kao Pyrus communis su prepoznatljive po svom ´zvonastom´ obliku, dok sorte poznate kao ´Azijska kruška´ uglavnom poseduju okrugli, ´jabucasti´ oblik. Druga zanimljiva stavka je da sve sorte poseduju karakteristicnu ´peskovitu/zrnastu´ teksturu i specificnu aromu po cemu je kruška prepoznatljiva. Kad u potpunosti zrele, Evropske sorte kruške poseduju sočno, mekano meso, dok Azijske sorte takođe poseduju sočno, al´ hrskavo meso. Najinteresantija stavka kad je rec o nama poznatoj Evropskoj kruški je to da je istu poželjno ubrati kada se plod u potpunosti formira i pre nego sto sazrevanje počne; berba nakon sazrevanje započne ili se u potpunosti završi rezultira u tome da se prirodni šećer u kruški pretvari u skrob, sto dalje razbija celije i jezgro ovoga voća i daje los ukus i kasastu teksturu. Voće najbolje zri nekoliko dana na temperaturi između 18-20°C i veoma je osetljivo na ugljen-dioksid, zbog cega je nepoželjno odlagati ga u zatvorenoj plastičnoj kesi. Kruška zri ´naopacke´ tj. od srzi ka kori i pored sorte Williams (viljamovka) malo koja promeni boju, zbog ceka nije lako proceniti zrelost. Najbolji način da proverimo da li je kruška zrela je lagano pritisnuti vrat oko stabljike. Ako je meka na pritisak prsta onda je zrela. Kad je rec o Azijskim sortama gore navedene stavke o zrenju ne vaze. Sto se tiče hranljivih vrednosti kruška je izuzetno bogata dijetalnim/jestivim vlaknima, Vitaminom C, B i A, kalcijumom, gvozđem, magnezijumom, a poseduje neznatnu količinu masti i vrlo malo kalorija (oko 60 kcal za 100 g). Pojedina naucna istrazivanja ukazuju da konzumačija kruške ima povoljne efekte na lecenje zdravstvenih problema kao sto su: artritis, zapaljenje služokoze, problemi sa zucnom kesom, povecani holesterol i visok krvni pritisak. Sa kulinarskog aspekta kruška je slatko voće pogodno i za slane aplikacije, pogotovo u kombinaciji sa sirevima kao sto su: buđavi, feta, mascarpone, koziji, parmešan, brie, pecorino i ricotta. Sto se tiče afiniteta ka drugim ukusima kruška se izuzetno slaze sa: orasima, bademima, lešnicima, puterom, karamelom, mileramom, kestenjem, jabukom, čokoladom, cimetom, karanfilicem, Indijskim oraščićem, javorovim sirupom, mentom, ruzmarinom, limunom, brusnicama, pomorandžom, malinama, smokvama, đumbirom, medom, svinjetinom, patkom i srnetinom. U zavisnosti od sorte kruška je pogodna za skoro sve tehnike kuvanja od pečenja u rerni, preko grilovanja, do posiranja, pa čak i prženja u dubokom ulju.

Sastojci

Priprema