Ne umem ja sa ljudima,
daleki su oni meni,
i ja njima,
ja umem samo
s' vukovima,
i pticama selicama,
ljubav ne postoji.
Ne pripadam ja
ovome svetu,
ni on meni,
blzu su mi samo
kamenovi,
i valovi, nemirni.
Jer i ja sam ptica
selica,
morska, penušava pena,
krvava stena.
Ne živim,
nema me na
stranama ovim,
sam na pučini,
nekim svojim
morima plovim,
ka sutonu.
Samo da mi je,
trenutak dečje
igrarije,
da zaboravim
sve stvari odraslih,
i potonem u detinjstvo,
a onda zauvek tamo
ostanem.