Tv

Noćas,
za TV,
zatvoriću oči;

Zamalo
da lipšu.

Jer...
bolje im je
svu noć

zuriti
u kišu..

Naravno, tu je i slobodan stih, ali i on, iako ne robuje strogim pravilima metrike i ritma, ima i te kako svoje „muzicke osobine”, neki svoj nekonvencionalan ritam, neku svoju melodiju.

Upustiti se u te vode je po meni daleko teze i dabome originalnije, nego biti u toplini rime i pravila, primjenjeno-matematicki uparivati slogove.

Meni je damjan isto simpatican, ima i nekih lijepih pjesnickih slicica, ali mene zanima zašto damjan koristi one najprostije a opet neuspjele rime, zašto mu je toliko do toga stalo, u toj mjeri da mu vrlo često pokoji slog ili rjecca strci, remeti muzikalnost, pa na kraju krajeva i pitkost i sladunjavost, kojoj ocigledno tezi?
Nepravilno postavljeni znaci interpunkcije takođe remete citanje. Cesto imam utisak da se vozim na drvenim tockovima makadamom.

Dobro, možda on sebe ni ne dozivljava kao nekog ozbiljnog pjesnika, nego tako u trenucima dokonosti piskara, podijeli to s nama - u tom slučaju sve ovo moje nema smisla.