Bile su to guske
Sasvim obične
Za čerupanje
Više nego odlične
Al' nisu išle dole

Pekli su rakiju
K'o svake jeseni
Iz kazana uredno
Uzeli poslednju kap
A džibru bacili

Jato u preletu
Tek na tren zastalo
Da krila odmori
Za put daleki
U džibru zabili kljun

A krila neće naviše
Pa ljudi navališe
Pera da čupaju
Jorgane da pune
I jastuke ako pretekne

Usred tog čerupanja
Sa obližnjeg panja
Reče im čovek da čudo je
Kad guska ne gače
Ko zna perje kakvo je

I sve ih pustiše
Pera pobacaše
Još ih zapališe
Ruke opraše
Pa se prekrstiše
Bogu pomoliše

A s' jutra dok spavaše
Graja ih probudi
Sa vrha šora pobelelog
Od jata velikog
Koje se jedva gegalo
Dibidus pijano

Ali u selu ne beše
Felinija
ili Kusturice bar
Zar je to moguće
Zar

Objasni mi,
Da li je san, ili se čisto srećom zove
To, što svojom pojavom ulepšaš mi dan,
A svojim osmehom uzburkaš mi snove...
I svaki put,
Neizmernom toplinom za tobom
Zatrepti srce moje,
K’ o kad zraci sunca po nebu belom
Beskrajne niti kroje.

Objasni mi,
Zašto na prozorima duše moje
Jedino tvoje ime ne bledi,
I zašto samo u mojim očima
Na onom mestu jedan par još uvek sedi.

Dođi, i objasni mi na momenat samo,
Svrati, razbij monotoniju u ovom danu.
Ja ću te bez reči čekati tamo.
Bez i jedne reči ali,
Sa ogromnim srcem na dlanu.