Gustans gustavi paululum mellis, et ecce morior.
**

Kad bi ljudi uvek znali šta zaista ne mogu i šta je uistinu njima nemoguće,

prištedeli bi sebi mnoga lutanja, iluzije koje se raspršavaju i patnju koja nastaje baš iz tih čestica.

Upravo je takvo nepoznavanje onaj feler u postavci koji onemogućava dolazak do (uslovno rečeno) „tačnog rešenja” samo što se na Ajnštajna i dalje masovno beče dok ga isprazno uvažavaju jer i u toj sferi postoji pomodarstvo...

A pomodare uvek najočiglednije odaje način mišljenja, dakle stil življenja.

Ako na tom polju čovek dođe u situaciju da bira jedini pravi izbor jeste ne izabrati ništa.

Otići u radnju, prebirati po kolekcijama patika i izabrati najudobnije.

Ako je posredi prosta sen nečije duše,

zbilja nisam znala,

izvinjavam se na potpuno neumesnom komentaru.

Ето, понекад сам се питала каква то песма треба да буде а да сви не скоче на њу - те што ово, што оно...некако су ми критичари са
SC ранијих година изгледали престроги. На мене су такав ефекат произвели да се нисам усуђивала написати ишта. Ова песма је њима посвећена, а пошто сам радо читала поезију Дамјана, ево постираћу је овде.

Песма о песми

Каква песма треба да се роди
Кога да пита за време
Када да изађе из утробе вреле
а да не буде претешко бреме

Шта да одене песма недоношче
а да је не пресече зима
Колико дуго треба да расте
да би видљива била свима

Које боје треба да буде
па да не вређа никоме вид
којом реком да потече
а да не упадне у вир

Кога да воли? Колико снажно
а да се не претвори у прах
Сме ли да воли Љубав славећи
а да не спозна беду и страх

melemno