http://dnevnagazeta.rs/2019/06/14/formiracemo-balkansku-uniju-sa-albancima-đukanovićem-bosnom-i-s-makedonijom/?fbclid= IwAR0Lf49UD2tBqiIXOJI4qAiGo98A6iJd3bV-n6gDsqGG88JBXudZRpyY79g
Поставља се питање шта Вучић подразумева под 'Балканском Унијом'?
Код Срба ће наићи на велико противљење. Ако се у неку међудржавну заједницу улази грлом у јагоде (као што је Србија ушла у Југославију), онда је у великој замци. А да је реч о замци, на то указују први знакови подршке од антисрбског Запада.
Опаснот по Србију лежи у томе што би јој се могло десити да кроз Балканску Унију на мала врате буде увучена у НАТО и ЕУ, а да нигде нема самосталан глас, док би глас преко Балканске Уније имала тако што би увек била прегласавана (исто као што је била прегласавана или блокирана у Југославији).
Идеја Балканске Уније сама по себи не би морала да буде лоша уколико би она подразумевала отворено тржиште, заједничку политику људских права и слободе кретања, и ако би се одлуке у њој доносиле консензусом. Србија би могла и требала да тежи неком облику заједнице са Црном Гором и РС-БиХ, а евентуално и Македонијом. С Албанијом само уз одређене услове: да се Скадар врати Србији а заузврат Албанији додели квалитативно исти део Косова насељен Албанцима те да Космет остане део Србије.
Међутим, Србија је у сваком међународном споразуму била изиграна - од балканских ратова до данашњих дана. Због тога не би смела да улази ни у ову Балканску Унију без претходно дефинисаних свих услова и принципа њене улоге, сврхе и функције.
Наравно, тешко је очекивати да у такву унију могу да уђу народи који су огрезли у мржњи једни према другима, тако да је не очекујем велику подршку овој Вучићевој идеји, која заправо и није његова него његових западних ментора.
Али, такође се не треба одрицати потребе да се побољшају балкански односи, у економском и хуманитарном смислу, као и да се формира заједничк спољен политик према трећим земљама, посебно онима које данас на Балкану воде колонијалну политику и од чијег колонијализма Балкан треба да се ослободи.