Nedo...ana Jelena Milic bi drugde u nekoj zemlji zavrsila opet u nekoj ustanovi za sizofrenicare ili bar kvalitetno zveknute u mozak.kad' bi se mogao naći neki Srbin da se natera na ono i kvalitetno obradi,ali teško, drugu bi pesmu Nato Jeca pevala,u pravu je bio Frojd...

i lepa
ne znam sve šta je da je ali tako patimno za svojim velikim brtom ili setrpm jer nas je ko stige prosto im bilo.
Kao siročiči.

Ј. Милић је један од пипака мондијалистичке хоботнице иза које стоје мулти-национално концерни. Лобисткиња која нема готово никакво упориште у Србији али која добија огроман медијски простор са циљем да приватизује јавну сферу и прилагоди је интересима крупног капитала.

Њени наступи своде се на „јавну реч” добро привилегованог страног плаћеника који кроз своје медијско деловање треба да лоботомира свест грађана и да се обрачуна са националном самосвешћу народа и државним суверенитетом земље, односно да допринесе да Србија постане економска и духовна колонија Запада.

М. Марић је издајничка битанга и медијски хохштаплер који свакодневно контаминира јавни простор најпримитивнијим медијским садржајима са циљем згртања профита на бази декултивизације и идотизације народа.

Н. Крстић, полтрон и опортуниста погодан сваком режиму. Један од оних из „круга двојке” који су зарад личних интереса и друштвеног положаја спремни да продју и народ и државу.

Требало би истражити ко су родитељи и дедови оваквих као што је Јелена Милић. Кладим се да су сви били део титоистичког менаџмента, високи официри, функционери удбе, дипломате, функционери СКЈ, банкари, директори, високопозиционирани новинари, спортски руководиоци итд...

Из такве титоистичке елите тј. 'црвене буржоазије' излегли су се данашњи тајкуни, бизнисмени чији капитал је стечен пљачком друштвене имовине, страни агенти попут Јелене Милић, Наташе Кандић, Чанка и остале багре која се ухлебила тако што ради против свог народа, висе нон стоп по медијима иако немају ни 1 % народне подршке.

На првим вишестраначким изборима деведесетих, титоисти су изгубили изборе, али нису изгубили власт. Реформа система никад није обављена тако да се изврши отклон ка истинској демократској правној држави. Реформа се обавила тако што су се сви титоисти и њихова деца, након формалног губитка власти, трансформисали у вође различитих политичких опција, од про-западних до про-источних, од изразито левих до изразито десних, па у бизнисмене на које се волшебним путевима преносила тапија власништва бивше друштвене имовине, или челнике разних неполитичких организација и институција преко којих се успешно музе доња класа пореских обвезника и платилаца овог или оног рекета. Они доњи делови титоистичке елите, ако нигде нису могли да себи обезбеде фотељу, добијали су макар позиције председника ловачких друштава и сеоских спортских клубова, руководиоце спортских сала и стадиона, па чак и сеоских гробаља, јер се и ту налазило места за неки рекет према народу, из кога ће се извући нека пара у властити џеп, јер је укидањем титоистичке државе апсолутно укинут и било који облик финансијске контроле и утрошка средстава прикупљених рекетом.

А они који нису ни у једној од побројаних горњих комбинација, као што је Јелена Милић, формирали су тзв. невладине организације помоћу којих се држи медијска моћ и јавни утицај да би се силовао народ у интересу страних агентура и из иностранства примала солидна донација за такав издајнички посао. Све су им то омогућили очеви и дедови из титоистичког времена: везе са страним тајним службама и шпијунске позиције су се само пренеле са титоистичких кадрова на њихову децу, по систему наслеђивања. Све позиције су се задржале, а само су се променили облици рада.

Интересантни су и типови попут Чеде, Чанка, Вука... Сваком од њих је додељена нека политичка опција, што патриотска, што прозападна, што сепаратистичка, да је предводи и кроз њу се бори за скупштинску фотељу. Елем, сва тројица су на крају сведени на минималну подршку, испод 1 % (ако у реалности уопште имају и толико) али сва тројица су и даље главне звезде наших медија, носиоци функција и утицаја, а богме су претплаћени и на посланичке клупе у неограниченом трајању. Како је то могуће? Па могуће је тако што имамо изборни и политички систем у коме народ не одлучује ни о чему, него о свему одлучује нека тајна невидљива рука.

Неко је напросто наредио да овакви ликови морају стално бити присутни на нашој јавној сцени. Није ли Вучић у своју владу и остале државне службе увукао многе 'незаменљиве кадрове' из бивших режима? Мислимо ли да је то случајно, или се можда наставило устаљеном титоистичком, а сада про-западном матрицом (а и титоистичка је била про-западна) по којој се народни гласови могу испустити из руку, али власт и моћ никако.

Ova karikatura dobro ilustruje emisiju:
https://tinyurl.com/ycqnz3mr

Ех, издвајањем напросто казниш тему. Више нико не улази.

Не цео, него ни секунд. Немам услова ни живаца за видео-прилоге.

Nije prodavala farmerke nego kiflice, od stana do stana. Onda se, putem bivšeg muža, snašla.
Sad prodaje maglu i dobro je plaćena od NATO.