Šta je to suvisno komentarisati Stojane? Objasni malo da te bolje razumemo?

Al volim nepismene studente koji bi nešto da diskutuju a nemaju blage veze o cemu se prica. I još prenosi vesti jugoslovenske novinske agencije TANJUG koja je popunjena starim zagrizenim komunjarama koji i dan danas ne propuste priliku da laju na Srpsku Pravoslavnu Crkvu.

Pravi primer kako komunjare i titini pijoniri još sire laži a naivni i bezbozni nekad Srbi to gutaju kao curke.

Ukratko,

Kamen temeljac za hram Svetog Save je polozen i osvestan 1939, izgradnja je zaustavljena u drugom svetskom ratu, i posle dolaska bezboznih crvenih mongola i njihovih lickih i bosanskih pasa Srbija je okupirana, a započeti hram se koristi kao skladiste za nekrste i ubice komuniste. Obnova gradnje kreće ponovo tek 1985, veoma traljavo, da bi se oslobodjenjem Srbije 2000e krenulo na gradnju punom parom.
Sve u svemu, ako racunamo i onih 15 godina gradnje pod umirucim komunizmom, hram Svetog Save se gradi 32-3 godine.

------------------------------------------------

Godine 1895, tri stotine godina nakon spaljivanja moštiju svetog Save, u Beogradu je osnovano Društvo za podizanje hrama svetog Save na Vračaru, čiji je cilj bio da se na mestu spaljivanja moštiju podigne hram.[6] Omanja crkva koja je podignuta na mestu budućeg hrama je kasnije pomerena da bi izgradnja hrama mogla da otpočne. 1905. godine se raspisuje javni konkurs za izradu projekta; svih pet prispelih radova je odbačeno kao nedovoljno dobro.

Spomenik svetom Savi u dvorištu hrama
Izbijanje Prvog balkanskog rata 1912. godine, kao i Drugi balkanski i Prvi svetski rat koji su sledili, zaustavili su sve aktivnosti na izgradnji hrama. Nakon rata, 1919. godine, Društvo je ponovo ustanovljeno. Nov konkurs je raspisan 1926; ovog puta su stigla 22 projekta. Premda prva i treća nagrada nisu dodeljene, arhitektonsko rešenje arhitekte Bogdana Nestorovića, koje je osvojilo drugu nagradu, proglašeno je za najuspešnije. Odbor za izgradnju hrama je 1930. poverio izradu projekta arhitekti Nestoroviću, kao i arhitekti Aleksandru Deroku, uz saradnju inženjera Vojislava Zađine.

Četrdeset godina nakon početne zamisli, i 340 godina nakon spaljivanja moštiju svetog Save, izgradnja hrama je konačno započela 15. septembra 1935. godine, kada je patrijarh Varnava izvršio osvećenje temelja. Kada su radovi poodmakli, patrijarh Gavrilo je 10. maja 1939. godine svečano osvetio temelje, i u oltaru, uz kamen temeljac, položio povelju. Dalja izgradnja bila je prekinuta napadom Nemačke na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. Od početka građevinskih radova do nemačke okupacije, izgrađeni su temelji hrama i podignuti su zidovi visine 7 i 11 m.

Nemačka okupaciona vojska je koristila prostor unutar nedovršenog hrama kao parkiralište, a 1944. su ga za istu svrhu koristili partizani i Crvena armija. Kasnije su razna preduzeća koristila prostor kao magacin. Društvo za izgradnju hrama je prestalo da postoji.

Patrijarh German dolazi na čelo Srpske pravoslavne crkve 1958. godine i obnavlja ideju o podizanju hrama. Nakon 88 ponovljenih molbi - i isto toliko odbijanja - dozvola za nastavak gradnje je dobijena u leto 1984. i od republičke i od gradske vlasti. Profesor Branko Pešić, koji je imenovan za novog arhitektu hrama, prepravio je prvobitni projekat da bi se bolje iskoristili novi materijali i građevinske tehnike.

Unutrašnjost crkve u izgradnji
Patrijarh German je 30. aprila 1985. godine, u prisustvu svih srpskih arhijereja, ponovo osvetio hram, položivši povelju o nastavku radova u novim istorijskim prilikama. 12. maja 1985. patrijarh, 20 episkopa i brojno sveštenstvo su služili svečanu Liturgiju, kojoj je u unutrašnjosti zidina hrama prisustvovalo oko 12.000 vernika, dok je u porti bilo još oko 80.000 ljudi. Izgradnja je ponovo otpočela 12. avgusta 1985. Zidovi su podignuti do pune visine od 40 m. Akt o odobrenju nastavka gradnje potpisao je tadašnji predsednik predsedništva Srbije Dušan Čkrebić, koji je u znak zahvalnosti od Srpske pravoslavne crkve dobio orden Svetog Save, 2007. godine.[7]

Kamen temeljac za hram Svetog Save je polozen i osvestan 1939, izgradnja je zaustavljena u drugom svetskom ratu, i posle dolaska bezboznih crvenih mongola i njihovih lickih i bosanskih pasa Srbija je okupirana

___________________________________________________________________

Можда се за Аустралију може рећи да је окупирана, јер је дошао један народ и отео земљу другом народу.
Ти си, примера ради, окупатор у тој земљи где живиш.
Али Србија не може бити окупирана од стране свог народа.

Али није то тема. Да резимирамо чињенице:

Негде 1895. основано друштво за изградњу.
Следећих 20 година нису урадили ништа, онда светски рат.

Онда су још паламудили 20 година, па отпочели радове.
за четири године, радећи пакленом брзином, завршили су темеље, који су 1939. освештани.

Кенгурко нас не обавештава како се финасирао ројекат, и какво је стање финаснија било 1939.
Следеће две године су нејасне, да би српска православна влада у сарадњи с хришћанским Немцима обуставила градњу.
разлози се не наводе.

Затим долазе безбожни комунисти, којима тај храм ништа не значи, али се не каже да је градња била забрањена.
Једноставно, било је пречих ствари за финансирање.

затим се 40 година ништа не ради, да би на крају градња била опет покренута.

Значи, од друштва за изградњу до прве лопате 40 година, од темеља до крова 40 година касније.

Ако се добро сећам негде 1988 или 1989. је догнута купола специјалном техником хидрауличних дизалица.
Све у свему, под кров је храм дошао још при комунистичкој власти.
Мислим да је ту финансирање било већи проблем, а нестанак пара пред ктиторима се правдао комунистичким забранама.

Ево, нема комуниста већ 30 година, па га још нису завршили до краја.

„Je li to isti onaj patrijarh koji je proglasen crvenim i zbog kojeg se osnovane raznorazne raskolicarske crkve u ”demokratiji„?”

Da - odnosno jeste, ali sa napomenom; nije bio proglasen, već je
to bio daleko pre ustolicenja. Da bi se pomenuto potkrepilo cinjenicama - kao uostalom i svaka pojava - potrebno je vreme i
strpljenje.

p.s. kako za onog ko pripoveda, tako i onog želi da zna.

Na kraju, kako god, gradnja hrama nije moglada da prođe bez tradicionalnog mantijaskog drpisanja.
Tu bi se moglo komotno ugradit najmanje 10-ak godicina, kao razlog zašto hram nije zavrsen ranije...

„Kad je bio bas toliko crven, cudi me da nije odustao poslije jedno 8 puta? ”

Samo se ti i dalje cudi - ako ti se isplati...

U vreme 'slavnog vodje' ko je mog`o pomislit` da obnovi poruseni
hram - a kamo li započet` gradit` novi. Bilo - ne ponovilo se.

Cuj bolan, velis da rezimiramo?

Mog`o je isti svakog Boz`jeg dana zahtevat` pa čak i gladovat',
pa opet isto. Price za malu decu - kaže se u narodu. Ali je zato
isti zasluzan za raskol koji još uvek nije prevazidjen - vise
od pola veka - nazalost. Pokusao je blazenopocivsi Pavle,ali
kako sada stvari stoje - dockan.
p.s. bio je to početak kraja - ne samo crkvenog,već opsteg Raskola
sire zajednice,a kojeg dozivljavamo pojedinacno - nazalost.

баш тако - нажалост.

Eto vi`s brozoljube, ko to kaže da nismo saglasni, a?

Mamu li im 'izdajnicku', te im mamu. Nisu se nasi pretci za
badava borili. Ko za krst casni i slobodu zlatnu, a bogme i
tamo neki pod Jorgan planinom - zutu krv prolivase,pa posle
pokupise silno ordenje,boracke pemzije te potomcima dadose
breZplatno 'edukovanje'- jelte.
ziv mi ti...