koPoB - 30. septembar 2006. u 16.01 (registrovani član)

23. VISNJEVAC, su iz sela Visnjeva u Gacku, žive u rasijanju.
24. DERETIC,su stara porodica iz Korjenica kod Trebinja,žive u Trebinju i rasijanju.
25. VUJOVIC, su stara porodica,jedna od najstarijih i najbrojnijih u Hercegovini. Vode porijeklo od nekog Vuja koji je još u XV vijeku presao sa Grahova u Hercegovinu. Žive sirom Hercegovine i rasijanju.
26. PODRUGOVIC, su porijeklom iz sela Kazanaca u Gacku. Iz ove porodice je poznati guslar i epski pjesnik Tesan Podrugovic.
27. RADOVANOVIC, su porijeklom iz Vranje Dubrave kod Bilece, odatle su se raselili i danas žive u Riocima, Davidovicima,Dabru,Lukavcu,Fatnici,
Vranjskoj i rasijanju.

IG0R - 24. mart 2006. u 20.47 (registrovani član)

zahumski - 7. септембар 2005. у 05.11 (*.bankofamerica.com)

28. SUTONJA, su porijeklom od plemena Pilatovaca iz Oputnih Rudina, ima ih u Bileci i rasijanju.
29. SIKIMIC,su stara porodica, porijeklom od plemena Pilatovaca, žive u Trebinju, Nevesinju i rasijanju.
30. TADIC,su stara srpska porodica iz Pive.Tadica ima u Beogradu i rasijanju.Iz ove porodice vodi porijeklo sadasnji presjednik Srbije Boris Tadic.
31. PREDIC, su stara srpska porodica iz Hercegovine, koji su se veoma rano odselili u Vojvodinu. Iz ove porodice porijeklom je poznati srpski slikar Uros Predic.
32. CUCKOVIC, (CUCAK) su starinom iz Risna u Boki, žive u Trebinju , Beogradu i rasijanju.
33. ZECEVIC, su porijeklom iz Banjana, žive u Nevesinju, Sarajevu,Beogradu i rasijanju.
34. KRUNIC, su porijeklom iz Trebinja, žive u Trebinju, Sarajevu, Beogradu i rasijanju.
35. ATELJEVIC, su porijeklom iz Korjenica kod Trebinja. Turci su ih istjerali iz Korjenica, od njihovog roda su ove porodice: Stijacic, Kujacic, Lisov, Komor i Antelj. Ima ih u Ljubomiru kod Trebinja, u Izgorima u Gacku .
36. SKENDER, su porijeklom od Aleksica iz Oputne Rudine kod Bilece. Žive u Ljubomiru kod Trebinja i rasijanju. Rod su sa porodicama koje vode porijeklo od vlaha Malesevaca, iz sela Maline na putu Trebinje-Bileca.
37. GLOGOVAC,su stara srpska porodica porijeklom iz sela Miruse kod Bilece. Ima ih u Nevesinju, Bratac,Kifino Selo, Luka,Gacku i rasijanju.
38. SALATIC, su starinska porodica iz Bijele Rudine kod Bilece, Dedijer veli da su porodicno ime dobili „ od nekog odbjeglog vojnika” koji je kupus zvao salatom, te ih prozvase Salaticima.
39. PILJEVIC, su porijeklom iz Ridjana u Niksickim Rudinama, te su odselili u Dabar, a otale u Drezanj i druga mjesta. Ima ih u Sarajevu, Beogradu i rasijanju.
40. POPADIC,su stara popovska porodica u Garevi u Gacku,ima ih u Bileci.
41. JANJUSEVIC, žive u Garevi kod Gacka u Beogradu i u rasijanju.
42. KOSUTIC, su porijeklom sa Banjana i odatle su dosli na Miholjace,žive u Brckom, Beogradu i rasejanju.
42. GUSIC, su porijeklom iz Crne Gore. Ranije su stanovali u nevesinjskoj Povrsi, Rogacama i u selu Bratac i rasijanju.
43. KESELJ, su starinom iz Drobnjaka od Cerovica. Zivjeli su u Grahovu,Trusini, Jugovicima,Lukavcu, Ranikucama, Nevesinju i rasijanju.
44. SPREMO, su starinom sa Stona,zivjeli su u Sopiljima, Biogradu, Batkovicima, Nevesinju i rasijanju.
45. NADAZDIN, su stara porodica iz sela Bjelojevica kod Stoca, ima ih u Krusevu, Prebilovcima i u Spiljanima kod Konjica i rasijanju.
46. STEVANOVIC,su su iz Stevanovica Torina kod Lukavca. Vode porijeklo od Obrenovica iz Meduna u Srbiji. Iz ove porodice je porijeklom prorok Vukelja Stevanovic i Ilija Stevanoc Kiko (1826-190) nevesinjski kapetan iz ustanka Nevesinjska puska 1875-1878 godine.
47. CVIJETIC, su istog porijekla kao Stevanovici i vuku porijeklo od Obrenovica.
48. DAKOVIC,su istog porijekla kao Stevanovici i Cvijetici,žive u Nevesinju i rasijanju.
49. PERISIC, su iz Kazanaca u Gacku, rod su sa Dakovicima koji su se ranije prezivali Perisici,veli dedijer za njih. Žive u Nevesinju, Beogradu i rasijanju.
50. GUTIC ,su porijeklom iz Ozrinica kod Niksica odakle su dosli prije 400 godina na Rogace u Nevesinje. Ima ih u rasijanju.
51. SIMOVICI, su starosjedioci u Batkovicima u Nevesinju. Ima ih u Nevesinju, Beogradu i rasijanju.
52. ZERAJIC, su stara srpska porodica iz sela Citluk kod Nevesinja. Zerajici žive u Miljevcu, Nevesinju i rasijanju. Iz ove porodice poticu hajduk Vucic Zerajic i mladobosanac Bogdan Zerajic.
53. GOLIJANIN, su porijeklom ispod planine Golije između Gacka i Niksica. Ima ih u selu Krekavicama, Jezeru, Nevesinju i rasijanju.
54. CERANIC, su porijeklom iz Drobnjaka gdje su se prezivali Cerovici. Ima ih u Gacku, Avtovcu,Miholjacama, na Oblju kod Kalinovika i rasijanju.
55. GLIGORIC, su stara srpska porodica, zivjeli su u selu Kovacima kod Bilece, Livnu, Beogradu i rasijanju.
56. ZELENOVIC, su porijeklom od Cerovica iz Drobnjaka. Zelenovica ima u Miholjacama, Avtovcu,Drobnjaku,Nevesinju,Beogradu,Novom Sadu i rasijanju.
57. MIHIC,su porijeklom sa Bancica kod Ljubinja, to su cuveni kamenorezci i stogodisnjaci. Ima ih u Stocu, Gacku, Mostaru, Nevesinju,Beogradu i rasijanju.
58. ZELEN, su stara srpska porodica iz sela Lipe kod Duvna, odakle su se raselili.
59. DANGUBIC,su stara porodoica iz Humske, ima ih u Bileci i Ljubinju i rasijanju.
60. VUJNOVICI,su rod sa Vujovicima čak slave istu slavu,ima ih u Beogradu i rasijanju.
61. SORAJIC,su iz Ljubomira.
62. LECIC,su potomci kneza Zdrijelovica iz Ljubomira.
63. BAJCETIC, jedna grana Bajcetica preselila se iz Mirilovica u Cernicu, gdje ih ima i danas.
64. DZELETOVIC, su stara srpska porodica iz sela Cepelice kod Bilece. Prije Kosova, Dzeletovici su dosli iz Petrovica i Banjana u Cepelicu. Ima ih u Bileci, Blagaju, Radicima (Rast) kod Nevesinja,u Nevesinju i rasijanju.
65. VUKAJLOVIC, su porijeklom iz Ridjana kod Niksica, zivjeli su u Mirusama. Ima ih u Gacku, Nevesinju i rasijanju.
66. DUTINA, su porijeklom iz Konavla, a žive u Mirusama.
67. ULJAREVICI, su porijeklom iz Ridjana. Žive u Bileci,Gacku,Nevesinju,Glasincu, Brckom, Beogradu i rasijanju.
68. BOVAN, su porijeklom sa Bune kod Mostara.
69. CRNOGORAC, su stara porodica sa „Bjelatka ispod Krsca”.
70. GOVEDARICA, su porijeklom iz Herceg Novog,poticu od Bijelica. Iz Skorbutnih Rudina presli su na Miholjace u Gacku. Žive u Nevesinju,Kifinu Selu,Bratacu, Krekovima,Mostaru,Sarajevu,Beogradu i rasijanju.
71. SUSIC (SUSA) poticu iz sela Kljeuta kod Gacka.
72. TAMINDZIC, su porijeklom iz Ridjana kod Niksica, gdje su se prezivali Kasikovici a poticu od Ljubovica, prema porodicnom predanju.Žive u Bezdjedje,Nevesinju,Beogradu i rasijanju.
73. SKOKO, su zivjeli u selu Bodezista u Gacku, u Jugovicima i Pridvorici u Borcu. Na Bozic, 6.1.1942 godine, ustaše ih pobile i spalile u crkvi. Ima ih u Sarajevu, Beogradu i rasijanju.
74. BANJAC, su starinom od Koprivice sa Banjana,prezime su dobili po tome sto su zivjeli na Banjanima,ima ih u Dreznju,Nevesinju,Mostaru,Glamocu i rasijanju.
75. MEDAN,su porijeklom od Kapora,preko Hrasna i Stoca doselili se u Dabar a odatle na Trusinu. Ima ih u Stocu, Mostaru i rasijanju.
76. SARENAC, su stara porodica a ima ih u Davidovicima kod Fatnice,Dreznju,Sumicima,Lukavcu,Kifinu Selu kod Nevesinja, na Stepenu kod Gacka, u Bosni,Beogradu i rasijanju.
77. VLACIC, su starinska porodica iz Popova polja, ima ih u Jasenici kod Ljubinja,Klepcima,Trebinju i u rasijanju. Potjecu iz Ridjana kod Niksica.
78. DODER, su porijeklom od Pilatovica iz Pilatovaca kod Bilece. Ima ih u Objeseniku,Kokorini,Gacku,Ulogu,Plocnik,Mostaru i rasijanju. U Crnoj Gori se zovu Doderovici. Doderi, Beati, Sekare,jedno su bratstvo i svi poticu iz Pilatovaca.
79. DJOGO,su porijeklom iz Mirilovica, odakle su prije 400.godina dosli u Hrasno, ima ih u Pobrdju,Kapavici,Rujevu Dolu i Ubosku. U Kolesku i Nevesinju se prezivaju Djogovici.
80. GRAHOVAC, su porijeklom sa Grahovca sa Grahova, odakle su se raselili po Hercegovini.Ima ih u Zovom Dolu,Biogradu,Lukavcu,Bratacu,Mijatovcima
Nevesinju, Blagaju, Mostaru,Sarajevu, Beogradu i rasijanju.
81. KUKIC, su iz Baljaka kod Bilece.
82. MANDIC, su od Malesevaca iz Maline imeđu Trebinja i Bilece. Jedno vrijeme boravili su na Mirusama i Banjanima. Ovi iz Banjana presli su planinu Sominu i naselili se u Dulicima. Maddica ima u Duvnu,Dalmaciji, Lici i rasijanju.
83. JANKOVIC, su od Malisevaca,ima ih u Trebinju i rasijanju.
84. SOLAJA, su iz Lazarica kod Gacka,ranije su se zvali Pajevici. Ima ih u Brckom, Beogradu i rasejanju.
85. MAKSIMOVIC, su stara srpska porodica, potomci su Vladislavica iz Jasenika u Gacku.

IG0R - 24. mart 2006. u 20.47 (registrovani član)

-;- - 7. септембар 2005. у 05.12 (*.bankofamerica.com)

86. KASIKOVIC, su starosjedioci iz Nevesinja. Od Kasikovica su Ljubovici u Odzaku kod Nevesinja. Ima ih u Nevesinju i rasijanju.
87. POPARA, su starinom iz Ceva, žive u Padjenima kod Bilece, u Vlahovicima kod Ljubinja, Predolju kod Stoca i rasijanju.
88. KULAS,su porijeklom iz Fatnice,porijeklom od stare porodice Mijac. Ima ih u Fatnici,Nevesinju i rasijanju.
89. JEREMIC, su porijeklom iz Foce,ima ih u Slivljima u Gacku i rasijanju.
90. HRNJEZ, su porijeklm od Dubljevica u Gacku. Ima ih u Sarajevu.
91. KOKOLJ, su stara porodica iz Bilece. Kokolji, Sudzumi i Seslije jedno su pleme. Porijeklom su sa Trebjese i žive u rasijanju.
92. TOMANOVIC, su porijeklom iz Bilece, ima ih u Domasevu, Ljubinju i rasijanju. Porijeklom su od Matosa sa Rovina u Crnoj Gori.
93. BOKIC, su starosjedioci u Domasevu, a porijeklo vuku od Vrljesa.
94. SAVIC, su Visnjici ispod planine Golije u Crnoj Gori. S njima su rod Golijani,Bacevici,Vukovici u Nevesinju i Visnjici u Visnjica Dolu pod Golijom. Savica ima u Slatu, Krekavicama, Krekovima i Nevesinju.
95. ZUTKOVIC, su porijeklom sa Banjana, kasnije se pominju u Nevesinju.
96. LAZETIC, su stara srpska porodica koji su se ranije prezivali Istinici, žive u Dobreljima u Gacku,Biogradu i Nevesinju i rasijanju.
97. LJUBOVIC, su porijeklom od nekakva Ljuba koji je bio dvorjanin hercega Stefana.Dedijer veli :„Devet ih je brata poslo na Kosovo,pa se samo jedan ziv vratio i poslije pada Hercegovine pod Turke njegovi su potomci primili islam”
Zivjeli su na Odzaku Lubovica kod Nevesinja, nekada najmocnija feudalna porodica u Bosni i Hercegovini, vodili su rat za prestiz sa krajiskim Filipovicima. Najpoznatiji clan ove porodice je Osman Ljubovic,opjevan je u
narodnoj epskoj pjesmi,„Zenidba bega Ljubovica”. Pokupio beg raju nevesinjsku zanju psenicu u Lugu, na polasku beg pita raju :„Oce te li rucak s’ medom ili s’ ljebom”? Raja graknu:„S’ medom”! Raja zanje,pijeve vodu,rucka ni meda nema,negdje pred zalazak sunca,eto ti bega jezdi poljem na alatu sav čistu zlatu, s ruckom,samo ljeba suva nose sluge. Gladna raja pojede suv ljeb kao da je s’ medom namazan.Ovo je samo jedna anegdota iz zivota Ljubovica.
98. BANDIC, su porijeklom sa Kosova a žive u Cadjaru u Gacku. Ispred Turaka su pobjegli iz Hercegovine u Cevo. Jovan Erdeljanovic veli da su 343 porodice pobjegle ispred Turaka iz Hercegovine i sklonile su se u Cuce.
99. KORDIC, su porijeklom iz Hercegovine a pominju se čak u Zumberku u
prvoj polovini XVI vijeka.

30. NIKOLIC, su Humska vlastela, rodonacelnik loze je Nikola zupan u Popovu polju, unuk kneza Andrije, Miroslavovog sina. Miroslav je Nemanjin brat, ozenjen Vojsavom, sestrom bosanskog Kulina-bana, upravljao je Hercegovinom iz grada Blagaja. Za potrebe kneza Miroslava napisano je Miroslavovo Jevandjelje, koje se sacuvalo do danas, to je najstariji pisani spis kod Srba, cuva se u Beogradu. Jedna grana Nikolica pominje se u Decanskoj hrisovulji 1335godine, ali se nezna da li su rod sa ovim Nikolicima. Nikolica ima u Nevesinju i rasijanju.
31. PREDOJEVICI, su feudalna vlastela iz Prijevora kod Bilece, pominju se 1380 godine. Od njih mnoge srpske porodice vuku porijeklo.
32. PETKOVICI, se pominju prvi put 1379 godine, i za njh se kaže da su sa Zagorja. Krajem XIV vijeka, zivjeli su u selu Bodezista koje je nekada pripadalo Zagorju. Žive na Zalomu, Budisavlju, Nevesinju i rasejanju.
33. RATKOVIC, se pominju 1436 godine u Trebinju. Žive u Nevesinju.
34. VILIC, su iz Huma, pominju se 1322 godine, Dedijer misli da su Vilici iz Gracanice u Gacku. Ima ih u Bratacu, Ziljevu i Nevesinju.
35. GLUSAC, su iz humske Zemlje, pominju se u Decanskoj povelji 1335-1345 godine. Glusci danas žive u Bileci i Gacku. Iz ove porodice bio je Mato Glusac (1774-1870) cuveni prorok i gatar.
36. RADIC, su iz Trebinja i iz Huma, pominju se u Decanskoj hrisovulji 1335 godine, Radica ima u Kninu, Pridvorcima, Nevesinju i rasijanju.
37. MILANOVIC, su iz Trebinja, u izvorima se pominje Ratko Milanovic 1370 godine, ima ih na Pluzinama, Zalomu, Nevesinju i rasijanju.
38. MACAR, su stara srpska porodica, pominju se 1374 godine, Macari se pominju u Decanskim poveljama 1335-1345 godine,žive u Nevesinju i rasijanju.
39. NINCIC, su iz Nevesinja, gdje se pominju 1410 godine, žive u Odzaku, Nevesinju i rasijanju.
40. RAJICIC, su iz Biograda kod Nevesinja, pominju se 1419 godine, žive u Biogradu, Nevesinju i rasijanju.
41. IVKOVIC, su iz Rudina i iz Nevesinja, pominju se 1435 godine, žive u Dreznju, Nevesinju i rasijanju.
42. TRZIC, su iz Cernice kod Gacka, pominju se 1442 godine, ima ih u Bratacu i rasijanju.
43. STANISIC, su stara srpska porodica, pominju se prvi put 1335 godine, u Decanskoj hrisovulji. Nešto kasnije 1373 godine pominje u spisima dubrovackog arhiva neki Radovan Stanisic. Ima ih u Nevesinju i rasijanju.
44. MARIC, su iz Humske zemlje, pominju se 1376 godine, žive u Bratacu, Nevesinju i rasijanju.
45. MIRKOVIC, su iz Nevsinja, pominju se 1373 godine, žive u Nevesinju.
46. IVANOVIC, su iz Nevesinja, pominju se 1372 godine, žive u Nevesinju.
47. ZUBAC, su iz Zubaca kod Trebinja, pominju se u Decanskim poveljama.
48. MILOVIC, su iz Konavla, pominju se 1372 godine, žive u Nevesinju.
49. MISKOVIC, su iz Nevesinja, pominju se 1374 godine, žive na Trusini i Nevesinju.
50. SILJEGOVIC, su iz Nevesinja. Pominju se 1358 godine, žive u Kolesku, Budisavlju, Nevesinju i rasijanju.
51. MILISIC, su iz Nevesinja, pominju se 1372 godine.
52. ANDRIJASEVIC, su iz Trebinja, pomonju se 1430 godine, ima ih u Nevesinju i rasijanju.
53. RADOVIC, su stara srpska porodica porijeklom iz Kuca, zbog ubistva i krvi dosli u Ridjane kod Niksica. Tu su pocinili nešto slično te su morali bjezati ponovo. Dosli u selo Bratac, gdje i danas žive. Žive u Nevesinju i rasijanju. Iz ove porodice potice vojvoda pop Petar Radovic (1832-1906). Jedan od lokalnih vodja u ustanku Nevesinjska puska 1875-1878 godine.
54. ADZIC, su porijeklom iz Pive, ima ih u Kokorini i Pridvorici u Borcu, Gacku, Nevesinju i rasijanju.
55. PEJOVIC, su staro pivsko bratsvo, porijeklom su od Jelica iz Oraha. Ima ih u Nevesinju i rasijanju.
56. RADOJICIC, su pivska porodica porijeklom od Branilovica. Pominju se u dubrovackim izvorima u XIV vijeku. Radojicica ima u Kifinu Selu, Batkovicima, Bojistima, Nevesinju i rasijanju.
57. OKUKA, su stara srpska porodica iz Borca, ima ih u Ulogu, Sarajevu, Nevesinju i rasijanju. Kada se Borac turcio od petorice brace, jedan koji je bio kod stoke u planini ostao je pravoslavni i od njega poticu Okuke. Dok su ostali klanjali u dzamiji u Ulogu, Okuka je pred dzamijom na Obadica kamenu palio svijecu i molio se bogu. Iz porodice Okuka iz Nevesinja potice fudbaler Dragan Okuka, desno krilo Veleza iz Mostara i reprezentacije bivše SFRJ.
Ovo su samo neke srpske porodice iz Hercegovine za koje postoje istorijski podaci s napomenom da ovo nije konacan spisak, te da će mladji istrazivaci nastaviti ovaj posao. Koliko je meni poznato porodicno stablo svojih porodica uradili su Dr.Aleksa Buha–BUHE, prof. Momcilo Golijanin – GOLIJANI i Dr. Novak Laketa – LAKETE.

Prof. Nikola Vladov Laketa

Baljivac - 7. септембар 2005. у 12.52 (216.18.*)

BATZUT samo da dodam komentar na jednu najstariju porodicu u Hercegovini Zato sto su bili prvi zanatlije .
Spominju se u trecem veku za U rimskim zapisima jer su bili GRNCARI to jest pravili sude od gline zemlje i danas postoji mesto gde su glinu vadili , i glina je jedna najkvalitetnija .Mesto se zove Lijeska A povrs Bobani .A selo Baljivac .
Postoji rimski put i rimska catrnja na Baljivcu ,

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.04 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 20.49 (registrovani član)

Kifino Selo - 7. септембар 2005. у 16.31 (*.ameritech.net)

Hvala Gosrodinu Laketi ,vidim da ima novih detalja i podataka u odnosu na knjigu pr.DEDIJERA.To je rezultat njegovog istrazivanja iz ove oblasti.Vidim da su to prezimena koja su mahom dosla na podrucje Zahumlja posle 1521.g.Mada ima i prezimena i iz prednemanjickog perioda.Dakle posle velike seobe,kada je pocela da se stvara Vojna Krajina.Tad su se Srbi naselili do Zumberka upravo sa podrucja,Nevesinja,Gacka,Konjica, Kalinovika.Na njhovo mjesto su se naselila plemena iz Crne Gore i Kosova.Valjalo bi pomenuti da su ova plemena najstarijau Nevesinju;I najvjerovatnije da su to potomci starih Morlaka i Neretvljana.
Vrljes -Grabovica.
Rulj-Kifino selo,Bijenja,od njih nastali Dabarcici iz Kifinog Sela.Sama riječ RULJ prevedena sa staro- srpskog jezika znaci kormilar ,odredjivac pravca ,sto bi se moglo povezati sa poslom i da su nekad kao stari Neretvjani bili navigatori.Cuvaju zlatni pehar koji su donijeli sa Kosovske vecere jer su isli na boj na Kosovo sa Vlatkom Vukovicem.
Covilo iz grada Nevesinja. Pekez-iz grada-Nevesinja ;Jelacic stara plemicka porodica iz BILECKIH RUDINA.Ima ih sada u Kifinom Selu,Ortijesu,Jablanici,Beogradu kao pravoslavni,te Jelacica muslimana u Visegradu,trenutno Predsjednik skupstine opstine Visegrad musliman JELACIC.Kao katolika u Hrvatskoj,Presli na katolicanstvo kad i ban Jelacic.Po austrijskim knjigama i podacima o njegovom skolovanju zapisano je da je da su mu oba roditelja Srbi.Zapisano je da je katolicanstvo primio tek po zavrsenim vojnim skolama.Zatim prezime Zoran iz Krekova izumrlo i raselilo se bilo ih je u Beogradu.Od njih su se izdvojili Rojovic u Kifinu Selu .Beslema doselili u Nevesinje iz Hodbine kod Mostara bilo ih u gradu Nevesinje ,Ozaku ,Trtinama Sumicima.,ima 1 kuca još u Kifinu Selu.Ima ih još u Dubrovniku,Beogradu,Brckom,Rijeci.Na nadgrobnim spomenicima u Mostaru koji datiraju od prije 500. g .sreće se ovo prezime.Inače sama riječ prevedena sa nekih starih jezika, znaci-dovidjenja.Duka prezime rasprostranjeno po Hercegovini sa starog srpskog jezika prevedeno Vodja.Čak je za imperatora Nina od prije 4020.g. to bila vladarska titula.Sve ovo ukazuje da na prostoru Zahumlja i Neretvljanske oblasti još ima plemena starih Srba Morlaka,a s a tim SHVATANJE SAVREMENIH SRPSKIH ISTORICARA da su Srbi na tim prostorima od prije Hrista postaje sve prihvatljivije.Sve ukazuje na to dok ništa ne ukazuje da su doselili iza Karpata.Sve ukazuje da je SRBIJA,bila od Jadrana do Baltika.Zatim još neka prezimana nestala i izumrla kao Opuha,Rase,Onjega,Izdvojio bih još jednu porodicu Damjanovici- koje je austrijska vlast pisala pod Damjanac ,oni poticu OD DAMJANA.brata Pavla Orlovica,Cuvaju još i danas Krstas barjak Pavla Orlovica.Saznavsi za to Kralj Aleksandar I Karadjordjevic poslao je cetu zandara da uzmu barjak za muzej u Beogradu.No Damjanci im potprasili iz pusaka i Barjaka nisu dali.OD TADA SE TAJ barjak cuva u tajnosti.Nevesinje je to i krov SRPSTVA JE TO.

Danilo Maric - 9. септембар 2005. у 18.01 (*.aol.com)

Svi ljudi povremeno pokazuju zanimanje za svoje korjene, pa i svoje prezime, pa sam tako i ja nekoliko decenija tragao za podacima svojih predja, iz čega je proistekla i knjiga MARICI U HRCEGOVINI.

Nazalost, ne spadam u ljude koji vjeruju u sve sto je napisano o porijeklima, jer sam se uvjerio dosta puta da ima mnogo improvizacija, naivnosti i pretjerivanja.

Ovaj prilog je veoma zanimljiv i procitao sam ga sa paznjom. Ovdje je dosta receno i o najvecem istrazivacu srpskih hercegovackih naselja i prezimena, Dr Jefti Dedjeru, a ovom prilikom pridodajem podatak da je zbog toga otrovan u okolici Mostara, u Dracevu, dok je istrazivao i pisao o srpskim porodicama, tako da zamišljeni posao nije stigao da zavrzi sjeverno i zapadno od Mostara.

Molim profesora za izvor podataka dat ovdje pod 44. (MARIC, su iz Humske zemlje, pominju se 1376 godine, žive u Bratacu, Nevesinju i rasijanju.) Inače Marica ima u oko 80 sela u Hercegovini, sve tri vjere i nacije, a po mojim istrazivanjima, a i Dedjerovim, jedino su starjenici Marici porijeklom iz Kosora (12 km od Mostara), i uzgrded da kažem da je ovo selo, u jednom periodu srednjeg vijeka, pripadalo nevesinjskoj nahiji.

KomentarI (inzenjer) - 9. септембар 2005. у 22.48 (регистровани члан)

Opisane porodice, su samo dio porodica na tom prostoru. Koliko vidim prilično su tacna mjesta gdje te porodice sada žive i poticu, ali su većinom podaci o porodicnim stablima nekoliko vijekova unazad, veoma diskutabilna (iako poticem od jednih od navedenih prezimena)!

Kretanja i pomeranja Srba su se desavala mnogo puta od dolaska turaka, tako da su podaci nepotpuni (zapaljeni manastirski i crkveni arhivi, nepismenost itd).

Sam autor pominje dosta porodica koji su u stvari doseljeni iz Pive i Zete, i kao starosjedioci tih krajeva, ne mogu biti u isto vrijeme starosjedioci Hercegovine (najucljiviji je primjer Tadic, sa asocijacijom na sadasnjeg predjednika Srbije).

Ovo ne umanjuje pitanje šta hercegovci sada rade za svoju Hercegovinu (posebno mi vani), gdje ništa ne radi, a okupator vrslja po nasoj djedovini (mislim na prijedlog da krenemo i ujedinimo Hercegovinu sa otadzbinom Srbijom i Crnom Gorom, a ne da živimo od slave predaka, koji so to barem pokusavali vise puta)!!!

Nije vajda da smo „masovnim opismenjavanjem” izgubili zelju za ujedinjenjem!!!

Kifino Selo - 20. септембар 2005. у 20.28 (*.ameritech.net)

Po Dedijeru,CABAK je u Kifino Selo,doselio iz Miljevca kod Nevesinja.Znam da postoji lokalitet u Miljevcu,koji se i danas zove Cabakov Gaj.Sto potvrdjuje ovu Dedijerovu zabiljesku.Navodno po Dedijeru preselili su u Kifino Selo jer je u Miljevcu bila epidemija kuge.Jedna kuca Cabaka potice iz Bosne i blizi su po krvi ovima u okolini Sarajeva ,mjesto Rakovica.Ovi iz Miljevca dali su im zemlju i primili ih kod sebe.To opet ukazuje na to da su rodjaci sa njima i ovi iz Bosne,Najpoznatiji od njih bio je DJuro Cabak,bio je pripadnik hajducke ćete koju je predvodio poznati harambasa Pero Tunguz.DJuro se istakao u bojevima u Nevesinjskom Ustanku,kao i u operacijama kojima su ustanici sadejstvovali sa Crnogorskom vojskom.Po dolasku Austro-ugarske na te prostore ova junacka druzina nije polozila oruzje i ponovo su se istakli u pobuni koja se dogodila kod Uloga 1882.g.TZ.Uloska buna.Ostupili su posle junackog otpora i ubistva Austro-ugarskih vojnika i zandarma na visoravni Morine, za Crnu Goru.DJuro je umro u izbjeglistvu u Crnoj Gori.Sahranjen je na Grahovu.Smatram da je ovo pleme starjenickog porijekla u Hercegovini što se može zakljuciti i iz prezimena.Slično izvedena prezimena u Hercegovini su i slijedeca prezimena;Telebak,Kuribak,Beribak,To su vrlo stara plemena koja su tvrdokorno cuvala sve svoje; vjeru ,porijeklo pa i prezime.Nisu podlijegali pomodarstvu koje se proširilo iz Bugarske,da se uzima prezime po imenu djeda ili oca.I ako su to radili uzimali su pravi Srbi ime oca kao srednje ime NPR;Janko Vucicev Tamindzija.A ime porodicno se cuvalo isto kao i Krsno ime,kao i zjenica oka.No da još napomenem da među Samim Cabacima postoji i predanje da su porijeklom od Vukadinovica iz C.Gore.Slave Sv. Nikolu,presluzuju Sv.Petra.

------------------------

Kifino Selo - 20. септембар 2005. у 22.23 (*.ameritech.net)

Magazini su porijeklom od Trebinja. Iz okoline Trebinja doselili na DZepe kod Konjica.Kuljani, Cavaljuge i Kovaci vode zajednicko porijeklo i slave Scepan dan,Kuljanii po predanju doseli od Trebinja najprije na Kulu,kod Borackog jezera po tome navodno,dobili prezime.Sa Kule se raselili po selima oko Konjica.

------------------------

pbojan - 21. септембар 2005. у 08.49 (*.net.au)

Prezivam se BOJANIC.Poticemo sa MANJACE kod BANJALUKE.Slavimo Sv. STEVANA. Znali iko ista o poreklu? hvala

------------------------

aakk - 21. септембар 2005. у 12.39 (*.online.no)

Pitanje za gospodina Laketu ili nekoga ko se razumije.
Da li u hercegovacke Kovacevice spadaju i Kovacevici iz Crne Gore (kraj između Trebinja i Niksica? Taj kraj je i poznat kao stara Hercegovina.
Hvala

-------------------------

Prof. LAKETA - 21. септембар 2005. у 16.06 (*.com.au)

Postovani citaoci,
Ne znam kako i na koji način je dosao ovaj moj rad na stranice„Serbian
cafea” ali vidim da je izazvao veliku paznju i zanimanje među Vasim citaocima sto mi je posebno drago. Mnogi Vasi citaoci traže svoje korjene i porijeklo,ali dobro neko rece:„stanite ljudi,covjek ne može
sve”.Tu ste i Vi da Vasim radom i uz pomoć drugih ljudi saznate nešto
vise o Vasem porijeklu o Vasoj porodici i porodicnom stablu.Vidio sam da
ima veoma dobrih radova o pojedinim porodicama kao o porodici Cabak,pozdravljam moga druga i prijatelja Veljka Cabaka iz Kifina Sela.
Gospodinu Maricu mogu reci za pitani podatak sledeće:„Maric(Marich)su iz
Humske zemlje.U istorijskim izvorima dubrovackog arhiva prvi put se pominje izvjesni Radovan Maric,dana 7.5.1376godine, u zbirci dokumenata
Diversa cancellarae XXIV,folia 141,od 7.5.1376 godine. Inače postoje
dokumenta arhiva od 1278.kada se pominju izvjesne srpske porodice,jer su
nasi ljudi održavali veoma žive trgovacke veza sa Dubrovnikom i sve je to uredno zabiljezeno i sacuvano do danas.Važan izvor su povelje srpskih
srednjovjekovnih vladara manasririma i dubrovcanima o slobodi trgovine.
Tu se nalazi obilje podataka o našim starim porodicama,kao u Decanskoj
hrisovulji od 1335 godine,gdje su upisane mnoge porodice koje su doseljene iz Huma,Hercegovine u oblast Decana.Pozdrav svima.
Prof.Nikola Vladov Laketa

-----------------------------

hitra (dotore) - 21. септембар 2005. у 16.33 (регистровани члан)

Cao, po prvi put se javljam:)
Super ste ljudi!

Interesuje me porijeklo prezimena MADZAR!
Čula sam da ih ima u okolini Trebinja, tacnije u Pridvorcima.
Da li neko zna nešto više o porijeklu ovog prezimena i da li slave Svetog Nikolu?

IG0R - 24. mart 2006. u 20.57 (registrovani član)

cano (ing.) - 21. септембар 2005. у 17.39 (регистровани члан)

Pozdravljam sve ucesnike ove diskusije!
profesore Laketa da li mozete da mi kazete nešto više o porijeklu prezimena BANJANIN,koji za sebe tvrde da su licani,a ja ”da si ono sto ti je žena„,dakle- hercegovac.Uopste licani,da li se mogu nazvati prije hercegovcima,obzirom da je Lika naseljavana uglavnom hercegovcima.Nadam se da pitanje nije suvise glupo i unaprijed se zahvaljujem.

-----------------------

IG0R - 21. септембар 2005. у 20.34 (регистровани члан)

Ковачевићи од којих потиче ненародни (комунистички) херој, злочинац, несој и инстигатор браотубилачког крвопролића Херцеговине и Црне Горе, Саво Ковачевић, је из Нудола. Његови Ковачевићи су пореклом Граховљани, славе св. Георгија, прислужују св. Матију.

Стојан Ковачевић је из Срђевића код Гацког. Његови Ковачевићи припадају племену Малешеваца (потомака Малеша), славе св. Игњатија Богоносца. Највероватније су се доселили из јужнијих крајева, потичу тако од Алексића (иначе најбројнијег малешевачког братства) као и добар део осталих малешевачких братстава (па и Дедијери). За непотпуно списак малешевачких породица (или тачније презимена која данас носе Малешевци) у Херцеговини и изван ње обратити се на http://www.malesevci.org.yu/index.php?str=6. Можете приметити Ћоровиће, а ко зна Херцеговину рећи ће да су они Угреновићи (славе св. Јоакима и Ану), макар они Владимирови и Светозареви. Тачно, ово је само огранак Алексића који се одвојио у скоријој историји, та чињеница (и ова о Ковачевићима или нека друга о Перишићима, Радовићима, Петровићима, Миловићима) може бити веома поучна. У проучавању породичног порекла није довољно гледати презиме (које се често мењало услед одвајања огранака, сеоба, бекства због крвне освете) већ крсну славу и прислужбу уколико постоји (обично старија слава, пре промене, осим када се односи на други датум истог свеца - Ђурђевдан + Ђурђиц, Св. Игњатије + пренос моштију св. Игњатија, Јовањдан + Ивањдан). Тако ни помен презимена, био он Марића или Ковачевића, у дубровачком архиву не мора значити да означава баш ту вашу ту породицу. Тако на пример дубровачки архив помиње следеће породице као изданке Малеша (односно малешевачког катуна): 1386. Перутиниће, 1393. Радославиће, 1408. Кребиљановиће, 1431. Пероничиће, 1435. Мораковиће и Клапчиће. 1436. Хераковиће, 1444. Радовиће, 1466. Новаковиће, 1525. Вукићијевиће и Јановиће. У которском архиву се спомињу 1405. Милошевићи и 1477. Добранчевићи. Данас ниједно малешевачко братство не носи ниједно од тих презимена, многа уопште не постоје више у Херцеговини а нека постоје али их носе несродне скупине (тојест немалешевачке породице хераковића, Радославића, Радовића, Новаковића, Милошевића).

”

Prof. Laketa - 22. септембар 2005. у 02.07 (*.com.au)

Ovo stvarno prevazilazi moje mogućnosti,gospodine Igore pomazi,vidim da
dobro vladas ovom materijomi pisi ljudima. Ja ću odgovarati onim citaocima za koje imam tacne i provjerene podatke.Ostalima se unaprijed
izvinjavam da budnu strpljivi,valjda će se naći neko od naših citalaca
da dane valjane odgovore za njih.
NINKOVIC, su stara porodica,po njima su dva sela dobila ime:jedno u Trebinju a drugo u Vrataru kod rijeke Sutjeske,na granici između Bosne
i Hercegovine.Kod Pirlitora u C.Gori ima staniste Ninkovica.U Kotorskom
arhivu 1399 godine,pominje se Radonja Ninkovic,za koga se veli da je iz
Niksica u Zeti. Istrazivac starina Dr.Andrija Luburic,veli da su Ninkovici rod sa Visnjicima,Golijanima,Regojima u Zagorju i Savicima u
Nevesinju.Od porodice Savic iz sela Slata kod Nevesinja vodi porijeklo
kosarkas Zoran Savic,dugogodisnji reprezentativac do početka poslednjeg
rata 1992 godine,živio u Zenici.
BANJANIN, su dobili prezime po mjestu stanovanja,Banjanima kod Bilece,
prvi put se pominju 1319 godine.Žive sirom bivše SFRJ i u rasijanju.
Ostalim citaocim srdacan pozdrav. Prof. Nikola Vladov Laketa

--------------------------

Sergej33 (ing) - 22. септембар 2005. у 09.09 (регистровани члан)

Tasovci iz sela Trebiova kod Trebinja.

Ovo sam nasao na jednom crnogorskom sajtu.

„Tasovac, ogranak Štekojevića - Štekovića - Bobića (potomci Teša) iz Pješivaca neki se naselili u Trebijevo (Trebinje). Od njih su u: Gacku (Hercegovina) jedan odatle se preseli u Pljevlja, Pivu, kod Nikšića, Mojkovca (u Lepenici evidentirani 1445. god.)”

Da li mi neko može poreklo Tasovaca potvrditi i da li se pominju negde pre 1445.
S obzirom da su se neki preselili na Korculu i primili katolicanstvo , da li je nekom poznato kada je do te seobe doslo.

Da li je poznato nekome gde su se iselili Jakicici (Jakice) iz Drobnjaka posto ih tamo vise nema.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.07 (registrovani član)

-----------------------------

schetodes - 22. септембар 2005. у 09.16 (*.co.yu)

Krsna slava,donesena iz starog mjesta stanovanja, u istinu može da bude jedan od relevantnih faktora za utvrdjivanje stepena srodnosti odredjenih grupa bratstava,naročito kada su oni odvojeni od svoje maticne(plemenske) teritorije.Za grupu istocnohercegovackih bratstava koji poticu iz Trebjese (zupa Niksicka) postoji po mišljenju dr. Jefta Dedijera osnovana pretpostavka da su u daljoj ili blizoj proslosti potekli iz bliskih ili ti istih rodova,stoje delimicno potvrdio I Tomo Seslija u knjizi „Tragom naših predaka”.Po tvrdjenju Seslije u jednoj kuci MILOBRATOVICA u Trebjesi bilo je dvadeset odraslih muskaraca I samo jedna lijepa djevojka, njihova sestra.Kada su Turci saznali za tu ljepoticu odluce da je otmu ili da joj učine kakav zulum.Tako jednog dana dodju devet Turaka da je otmu I odvedu.Docekaju ih njena braca I svih devet Turaka pobiju ispred svog ognjista.Nakon toga morali su da se razidju I mijenjaju prezimena.Migracija Milobratovica isla je stihijski u vise pravaca.Kako je Hercegovina većinom brdovita I sumovita,vise bratstava se doselilo u istocnu Hercegovinu u krsne Banjane I Oputne Rudine pa sve do Neretve.Da su svi Milobratovici istog porijekla kazuje I to što svi do danasnjeg dana slave svetog LUKU.Jefto Dedijer u svojoj knjizi „Hercegovina”navodi sledeće:SESLIJE,SUDzUMI i KOKOLJI su isto pleme.Od njihovog su plemena:KRUNICI u Ljubinju,BIJELOVICI u Sumi trebinjskoj,SILJEGOVICI u Gacku,BJELETICI u PRERACIMA(GOLOBRDJU I KOVACIMA),PAPICI na Vlahinji,BOZOVICI I RULJI u Nevesinju I TOMASEVICI u Zupcima.Po nekim tvrdjenjima I Celebici su potekli iz ove trebjesanske grupe I odatle krenuli prema Cetinju I Stitarima.I neke Kundacine tvrde da poticu iz ove grupe.Po nekim predanjima I SESELjI vode porijeklo od MILOBRATOVICA ,ali je jedan broj presao u katolicanstvo.Po tvrdjenju dr. Vojislava Seselja ,lidera SRS,Seselji su dalji rodjaci sa Seslijama.Neki katolicki istoricari(među njima I Stjepan Seselj) tvrde da su Seselji katolicka familija.Jedan Seselj je po njima otisao u Popovo(Orahov Dol)da sluzi kod pravoslavnog popa te posto ovaj nije želio katolika za slugu,taj njegov sluga Seselj je presao u pravoslavlje I od njega vode porijeklo svi pravoslavni Seselji koji slave svetog Luku.

-----------------------------

glorija (domaćica) - 22. септембар 2005. у 11.59 (регистровани члан)

Nigdje ne procitah prezime GUZINA, zašto?
Nije mi poznato da ima ZIROJEVIC-a u Kifinom selu i Zalomu, ali znam sigurno da ih ima (ili ih je bilo) u Braicevicima, a ima ih i u Niksicu (Crna Gora), što se ovdje ne spominje.
Aleksa Kovacevic se dopisivao sa mojom majkom 2o godina.

------------------------------

IG0R - 22. септембар 2005. у 16.09 (регистровани члан)

Вукосављевића нема широм ЦГ, Брда, Зете и Херцеговине. Зато их има у Боки, у селу Кути код Херцег-Новог памте да су се 1687. (под великом сеобом из Херцеговине ) доселили са Грахова (племе у Старој Херц-сада југозап ЦГ). Слава св. Илија.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.04 (registrovani član)

Pozarnica (producent) - 22. септембар 2005. у 17.34 (регистровани члан)

Nisam znao da se Ivkovici prvi put pominju 1435.
Ja sam rođen u Pozarnici kod Tuzle, koja manje-više ne postoji ili nije srpska poslije 1992. Moji su se doselili oko 1875. sa Dreznja, gdje i danas žive Ivkovici, ali saznajem da su prije Dreznja zivjeli na Bijeloj Rudini kod Bilece, gdje ih takođe i danas ima, i gdje je, bar prije 3 godina, neki Blazo Ivkovic drzao restoran pored puta Bileca-Gacko.

Između legendi, istina je da su bila 4 brata koja su krenula na sjever, u Bosnu, u vrijeme oko Nevesinjske puske, možda prije, možda poslije, ne znam. Trojica su ostala u Pozarnici i susjednom selu Caklovicima, a jedan je zavrsio u Semberiji, u Dvorovima kod Bijeljine. Od tih semberskih Ivkovica potice Branislav Ivkovic iz SPS-a.

Od mojih Ivkovica potice pukovnik Stojan Ivkovic, Solunac, koji je 1943. ubijen u Boki, od strane tzv. skraparske grupe komunista, lokalnih katolika. Nije bio u četnicima, ali je bio bivši oficir Kraljevske vojske. 1934. je bio zapovjednik Tuzle i zatvorio je grad kad su muslimani i Hrvati javno slavili smrt kralja Aleksandra, pohapsio vinovnike, i zbog toga bio premjesten čak u Stip. Njegov unuk Stojan je dugo godina igrao kosarku, centra za Spartak iz Subotice.

Moji Ivkovici su otisli iz Pozarnice kad je pala, u junu i julu 1992. Pozarnica je bila četnicko selo i kažu da je u Drugom svj. ratu brojala 500 ljudi pod oruzjem. Ipak, osnovna skola se poslije rata zvala Dr Mustafa Mujbegovic, iako nijednog muslimana u selu nije bilo. U proslom ratu, strateski, Pozarnica se nije mogla dugo braniti i, iako je branjena, naređeno je povlacenje, a muslimani nisu smjeli uci u selo pet dana, jer nisu vjerovali da je Pozarnica napustena.

Ivkovica ima u okolini Beograda, u Malom Mokrom Lugu čini mi se.
Ne znam odakle je Dusan Ivkovic.

Sad nas ima najviše u Bijeljini, ali i po čitavom svijetu, od Beograda i Novog sada, Danske, Svedske, Moskve, Njujorka, Sidneja i Melburna, a Boga mi i Zagreba.

Ako neko zna još nešto o Ivkovicima, volio bih da procitam.

---------------------------

Kifino Selo - 22. септембар 2005. у 18.59 (*.ameritech.net)

Zirojevici iz Kifinog Sela,vode porijeklo od Zirojevica sa Zaloma,Njihov predak Simo doselio je sa Zaloma u Kifino Selo.NJega su ubili partizani 1942.g.u mjestu Krekavice,kad i ostalih još jedanaest Kifljana.Taj pogrom nad srbima u Ist.Hercegovini izvrsili su Vlado Segrt i Petar Ilic Drapsin.Poznata stratista srba u Ist.Hercegovini gdje su ova dva dzelata okrvarila ruke do lakata su još Braicevici i Dobrelja u Gacku,Inače Zirojevici sa Zaloma su porijeklom iz Gatacke povrsi,a svi su porijeklom od Predojevica.Ima ih svukud u rasijanju.Bile su do ovog zadnjeg rata i dvije porodice u Lici,koje su tamo starosjedici vjerovatno,naseljeni,posle 1520.g.Guzine su iz Fojnice kod Gacka,poznat je u istoriji Bosko Guzina.Bio je komandat bataljona za vrijeme ustanka 1875.g.Istakao se u bojevima koje su vodili ustanici sa Turcima.Inače Fojnica je sve do 1953.g.pripadala Nevesinjskom srezu,i on se ovjencao slavom kao komandat jednog od Gornjenevesinjskih bataljona, kako su se ti bataljoni tada zvali.Inače od njih su pokojni Ilija Guzina,te nekadasnji gradonacelnik Sarajeva Nenad Guzina.Prosao sam svu Ist.Hercegovinu,malte ne bio u svakom selu i zaseoku,ali bistrijih i obrazovanijih ljudi od Guzina nema.Ta porodica, smatram, ima najviše skolovanih ljudi u Hercegovini koji su razasuti sirom svijeta,Što se tiče i samog mjesta FOJNICE,to mjesto je imalo status carsije još za vrijeme Austro-ugarske okupacije i Kralevine Jugoslavije prema njoj su gravitirala sela koja su danas mahom raseljena.A to su;Ljeskov Dub,Slivlja,Ribari,Jugovici,Dubljevici,Kokorina,Sela iz Borca;Presjedovac Plocnik,Kruscica,Pridvorica,te sela Domrke,odakle poticu sve Buhe,Ravni,Vratnik,Gradina.

-------------------------------

Bjelica - 23. септембар 2005. у 01.55 (*.rr.com)

Ne vidjeh nigdje prezime Bjelica. Vode porijeklo sa Cetinja (bar ovi moji) dosli u sjevernu Hercegovinu (Cesim, Glavaticevo) prije nešto više od 120 godina.
Ima ih takođe kod Bilece (selo Vrbica na granici sa CG i u Berkovicima kod Stoca). Ne znam za njihovo porijeklo.
Sada nas ima od Mostara, SA, BG pa do Amerike:)

Cano, moj prvi rodjaci su Mavraci iz Kljuna i Potoka. (od brata i sestre smo djeca)

BXPC (majka) - 23. септембар 2005. у 21.36 (регистровани члан)

Ковачевићи од којих потиче ненародни (комунистички) херој, злочинац, несој и инстигатор браотубилачког крвопролића Херцеговине и Црне Горе, Саво Ковачевић, је из Нудола. Његови Ковачевићи су пореклом Граховљани, славе св. Георгија, прислужују св. Матију.

Ovo mi nebi bas milo. Ja poticem bas od ovih Kovacevica, i može bez toga 'krvoprolica', hvala. Kovacevici poslije Save su čestitih i dobri ljudi.

Moj muž je hercegovac i ne vidjoh njegovo prezime ovde ali vidjoh moj, sto je smijesno. Uvijek meni govorio da su svi pomalo hercegovci i eto ispadne da jesam...

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.09 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 21.08 (registrovani član)

gagiuskas - 24. септембар 2005. у 02.17 (*.crnagora.net)

GOSPODINE LAKETA GDJE SU VAM DRAGICEVICI IZ PREBILOVACA.Inače DRAGICEVICI SU PRETRPILI STRASAN UstašKI GENOCID KADA IH JE UBIJENO 99-ORO.PA JE NA TAJ Način SKORO ZATRTO JEDNO VELIKO HERCEGOVACKO BRATSTVO.NA PRIMJER OD TIH 99 NESRECNIH LJUDI SADA BI BILO VJEROVATNO OKO 1000 POTOMAKA.POSTOVANI PROFESORE AKO ZNATE Nešto više O PORIJEKLU DRAGICEVICA MOLIM VAS ZA Pomoć

----------------

cano (ing.) - 24. септембар 2005. у 10.53 (регистровани члан)

Pozdrav za mali_panino! Nešto više o Banjaninima sam saznala na sajtu koji nam je dala bilecanka.Inače,nije bas da ih ima malo.Osim onih sto su otisli u Liku.Njih su poklale ustaše u II sv.r.Jedan od brace je prezivjeo i ja sam udata za unuka.Radimo na proširenju tog ogranka.

Da li neko zna odakle su sva ta plemena i kad ,dosli u Hercegovinu i Staru Hercegovinu i odakle?

----------------

Kifino Selo - 24. септембар 2005. у 13.54 (*.ameritech.net)

Normalno za sve pojave, stvari,bica izbivanja,da je ime po vaznosti na prvom mjestu.U svim istrazivanjima polazi se prvo od imena i naziva,Nekada naziv mesta (TOPONIMA)kao i prezimena može igrati presudjujucu ulogu o izucavanju dogadjaja i stvaranju slike o nečemu u proslosti i samomoj rekonstrukciji stvari i dogadjaja.Nasa bastina je zasnovana na porukama naših predaka,koji su pomno pratili stvari i zbivanja i koliko su mogli u skromnim uslovima ostavili su poruke svojim naslijednicima a oko ne drugacije ono bar davanjem imena za mjesta i dogadjaje.Prost primjer kad jedan agronom dodje na neku parcelu radi uzimanja zemljista za analizu prvo sto uradi ,upise naziv parcele u obrazac koji popunjava i salje sa zemljistem koje uzme za analizu .Ako se jedna njiva zove Krivodo,njemu je odmah jasno iz rijeci koja je kovanica od rijeci ;krije+voda+do,da to zemljiste propusta vodu,da je siromasno calcijumom i drugim mikro elementima,koje voda spira u nize slojeve.Ili pak Laniste.to je mjesto gdje se uzgajao Lan.Znajuci da su nasi preci odabirali onu parcelu,gdje lan najbolje uspijeva i koje potrebe i za kojim elementima ima ta biljka može se odmah na licu mjesta zakljuciti dobrim dijelom o vrsti i kvalitetu tog zemlista.Isto ili slično je i sa prezimenima,s tim sto ima jedna anomalija jer su neka prezimena nastala i iz pomodarstva i neke stvari ne mogu se dati izvesti iz naziva prezimena premda mogu druge sasvim dijametralne.I vuk dlaku mijenja no cud nikako i to bi bio zaklucak o ovima koji su skloni pomodarstvu.Jovanovica ima u Srbiji koji ne slave iste slave,tako i Petrovica,Markovica i dr.I oni nisu ništa u srostvu.Vidite,Govedarice,Koprivice,Guzine,Pistignjati,Picete,Glogovci,Cabaci,Telebaci,Rulji,Vrljesi,Pekezi,Zorani,Besle me,Orozi,Krulji ,Pojuzine,Grabovci,Lipovci,Mavraci i dr,svi vode porijekla od zajednickih predaka i to vrlo daleko u proslosti.No kopati po proslosti samo da bi doznali ili izveli neki polovican zakljucak ko je kome rodbina u nekoj dalekoj proslosti je čisto apsurd,ako se podje od jedine istine da smo mi postali od dva roditelja.A a ovi od dva pa sve tako uvecavano za dva puta dodje se do 26 koljena i ako se uzme da je prosjecan razmak između kolena bio oko 30.g. DODJE SE U NEMANJICKI PERIOD ,dakle do nekih unazad 780.G.i nevjerovatne cifre od samo nekih 16.MILIONA. sto će reći da svaki od nas samo od tog vremena do danas ima po 16.000.000.predaka ;pa kad to uporedimo sa sadasnjim projem Srba ispada da je svako od nas imao skoro duplo predaka nego sto nam je sveukupna sadasnja populacija.Zato su po meni puno interesantnija srpska prezimena koja se ne zavrsavaju nastavkom „IC”.I njihovim pracenjem kroz istoriju puno vise se može zakljuciti stvari,po gotovo o migratornim pojavama, i OBLASTIMA KOJE JE NASTANJIVAO SRPSKI ZIVALJ,sto je i najveci predmet interesovanja i istorijskih proucavanja,kao i nekih prava koje iz toga proisticu za srpski narod.Pravo na odredjene teritorije i sve povezano sa tim STVARIMA,stvaranje države na tim prostorima,i druga prava,koja su uslovljena sa tim.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.08 (registrovani član)

Св. свешеномученика Климента - То је слава Љубибратића и других старих травуњских породица. Породице по Босни које славе тог свеца углавном имају предање о пореклу из Требиња. Оригинални Љубибратићи су се поделили на три огранка - Куделиновиће, Мрђиће и Милкусовиће (Миокусовиће) на основу три брата родоначелника - Куделина, Мрђе и Милкуса. Све српске породице све и свуда које славе Св. Климента потичу од Љубибратића. То такође важи за претке Карађорђевића, то јест Петровиће који су у Врању (Зети код Подгорице) славили св. Климент пре него што су се доселили у Гурешиће у Васојевићима и одатле за Србију. Слава св. Климента коју су касније одбацили прихвативши св. Андреја првозваног наводи многе да њихово порекло погрешно везује за до пре који век словенско (српско) и православно племе Климената (Кељменди, Këlmendi које се дели на Селца, Вукле, Никче и Боге и који су заједно са Арсенијем Чарнојевићем, забележеном као патријархом Рашана и Климената учествовали у великој сеоби Срба те се населили у Хртковцима и Никинцима у Срему где су у 20. веку похрваћени). Иначе Клименти славе св. Николу мада је св. Климент донекле митски везан за њих, није искључено да су пореклом из Херцеговине као племе Шкреља (Shkreli, славе летњег св. Николу односно пренос моштију Св. Николе 22/9. маја) каже да потиче из Босне.

Предојевићи - потомци старог племена које се помиње у дубровачком архиву и осталим историјским документима из доба власти Павла Раденовића и његове државице. Пухала (св. Никола) из Клепаца у Габели тврде да су потомци Предојевића, по предању тврде да је Љубомир био њихов што је врло могуће ако су од Предојевића. Остале породице које кажу да су од Предојевића су: Радмиловићи и Бајовићи са Баљака, Лери, Јокановићи из Плужина и Шабадина, Боботи из Паника, Козјаци са Плане, муслимани Мургузи из Пријевора које се узима за оригинално село Предојевића одакле су се иселили по доласку Турака.

Св. Стеван Дечански - Је крсна слава која је много чешћа у Боки, тачније Грбљу, такође позната као Мратињдан, који је општераширена слава у Грбаљској жупи. За те породице се каже да све потичу из Корјенића, племенске области источно од Требиња која је делом расељена а другим делом потурчена да су у ратовима и устанцима за ослобођење Херцеговине и Црне Горе били чувени корјенићки Турци (Ластве на пример). Касније ћу, највероватније на оној другој теми, набројити неке породице изван Херцеговине које славе Св. Стевана Дечанског мада ће се многи сами препознати.

Пилатовци - су потомци „бана” Пилата. Славе Ђурђевдан мада нису све породице које славе св. Великомученика Георгија потомци Пилатоваца као што нису ни сви никољштаци Предојевићи. Породице које потичу од те куће су Комненићи, Шекарићи, Кукићи, Грубачићи, Шутоње, Радовановићи, Сикимићи. Такође вреди напоменути да је Јован Дучић у својој књизи о Кнезу Владисављевићу записао да су у његово време дошли неки Личани, рођаци Николе Тесле да траже рођаке. Тесле из Лике славе св. Георгија (што ништа по себи не значи јер толико несродних породица слави исту славу али са друге стране не побија тврдњу). Такође неки тврде, због једне друге породице Тесала са Баније, који су се раније презивали Драганић, да потичу негде из Бањана унутар чије географске јурисдикције су живели и живе још увек дан данас живе Пилатовци. Опутнорудињани се често своде уз или под Бањане као мој деда у Београду који је говорио да је Бањанин иако је рођен, иако су му отац и мајка рођени Рудињани, Бањани су блиско суседно племе. У средњем веку пре настанка Бањана је све то била Рудина - данашњи Бањани - Билећке, Опутне, Бијеле и Никшићке Рудине.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.12 (registrovani član)

TOMA srpski zilot - 25. септембар 2005. у 07.36 (*.verat.net)

Profesore Laketa, deder reci nešto sto znaš o Kruljima (Krulj), i uopste o prezimenima što se zavrsavaju na ulj.

--------------

[email protected] - 25. септембар 2005. у 15.21 (*.cable.roger)

ROD GOVEDARICA,

Po legendi porijeklo vodi od Orlovi}a.Potomci su Milije ,brata Orlovica
Pavla,koji se ozeni kcerkom kneza Vpatka u Gacku nepun mjesec nakin kosovske bitke.Ovaj knez je u nasem narodu poznat pod imenom Jug Bogdan,poznato nam je da je imao sina Zupana Nikolu I kcerku Milicu,udatu za srpskog kneza Lazara.Međutim,u narodu se prenosi jedna netacnost.Naime,Lazar nije bio ni car ni kraqj.jer je u to vrijeme bosanski ban Tvrtko ,po zenskoj lozi potomak Nemawica,1377.godine na grobu Sv.Save u Milecevi krunisan za kraja Bosne,Srbije,I dijela Hrvatske.
Zivjeli su u Gacku sve do turskog osvajanja I utvrdjivanja u Niksicu,te se tada odselili u Cuce.Kada se nimnozse ,nakon stotinjak godina,jedan dio se preseli u Krusevice kod Trebinja.Tamo su se zvali Bijelici po Bijelu Orlovicu.U primorju su se često borili sa zulumcarima,te su se tako I raseljavali na razne strane.Jedni su se pomakli na Mosko kod Trebiwa ,drugi pak odose u selo Trnovac kod Bilece.
Jedne godine kad dodje brat lokalnog bega da pokupi harac,BjelicI muskarci bijehu na kosidbi,te ono osiono napadose njihove žene.Neko od cobana vidjevsI šta se dogadja,dojavi koscima ,pa ono brzo dodjose I kosama pobise begova brata I dva pomoćnika zulumcara.Sahranise ih pored kuce u zaru,te dugo godina niko ne znade ko ih pobi.Kad beg jednom dodje kod njih,baba mu skuva kafu,pa kad podje posecer sto ga je snaha od djece sakrila u ostavu,bag ugleda bratovo odijelo.Ne rece ništa ne ode kuli svojoj I za neko vrijeme kad skupi rtideset sejmena, po noćizapalili sve tri kuce i pobili sve Bijelice koji se tu zatekose.Ostade ziv samo jedan mladic koji je cuvao gaveda u katunu.Neko od susjeda javi posledwnjem Bijelicu da se ne vraca u primorje,te on ozaloscen krenu prema Gacku i naseli se u selo Miholiace.Tu mu beg Tanovic dade sijena za prehranu najboljih goveda,koje kasnije uze za posjek.
Od tada datira njihovo novo prezime— Govedarica(ONAJ STO DOSELI SA DOSTA GOVEDA)Do danasnjih vremena tu i živi matica wihovog roda i svi slave krsnu slavu Sv.Nikolu. Na najstarijem porodicnom groblju u Miholjacama nalazi se nadgrobni krst,jedan od najvecih u BiH,koji datira iz 1771godine I obiljezje je groba Paje Damjanovica,unuka Nikole Govedarice-Bijelica.U neposrednoj blizini je i grob vojvode Joka Karadjica- Divljana,koji se doseli 1718 godine iz Petnjice. Danas Govedarica ima u Mostaru ,Sarajevu, Beogradu ,Foci ,Niksicu, Kalnoviku, Herceg-Novom, Tivtu, Americi, . . . .Raseljavali su se po drugim prezimenima.Iz Gacka su se 1812.god.Doselili u Sarajvsko polje braca Vasko I Luka,po kojima se danas zovu Vaskovici i Lucici.Ovamo su pobjegli od zuluma Focic Mehmedaginog kafedjije Loga koji se svetio Srbima posto je u Karadjordjevo doba pobjegao iz Beogdada u Gacko.Danas žive pod prezimenima Simoci , DragovicI, Vojvodici kod Kalnovika.Na zemlji
manastira Malinsko u Drobwnjaku od 1853. god.žive Govedarice,potomci Koste ,uskoka iz Zukve u Pivi,koji je imao sinove Savu ,Sima I Milosa.Od oviga roda potice 14 solunaca-dobrovoljaca; 8 Govedarica ,4 Vaskovica, 2 Lu~ci}ca. Mnogo Govedarica iz Gacka je stradalo u drugom svjetskom ratu.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.15 (registrovani član)

Bilecanka - 25. септембар 2005. у 16.03 (*.comhem.se)

Prof.Laketa,a dje se denuse Gacine,iliti Gacinovici među svim ovim starim hercegovackim porodicama?Nijesu valjda preci ideologa i vodje„Mlade Bosne” Vladimira Gacinovica,i njihovi potomci danas,zasluzili takav tretman da im se ni ime ne pomene?Uz svo postovanje Vama i pohvale vasem iscrpnom djelu,molim vas za kratak istorijat ove hercegovacke porodice.

-----

Zvezda Danica - 25. септембар 2005. у 16.16 (*.yubc.net)

Veliki pozdrav svim Hercegovcima koji su ovde,a i u rasejanju. Moje devojacko prezime je SUHIC,znam da potice iz velikog plemena Dragicevica,a moj otac i stricevi su iz Prebilovaca. Molila bih ucesnike diskusije, ako nešto blize znaju o ovom prezimenu,da napisu.Svaku sreću i dobro zdravlje,želi vam Danica.

----

mali djetic - 25. септембар 2005. у 18.54 (*.triera.net)

i ja sam jedan od mnogih ciji preci poticu iz hercegovine. po prici koja se je prenosila od moga dede i oca, moj pradeda je pobegao iz sela Petrovici (sever crne gore, okolina niksica) sa tri brata. ta tri brata u tom begu ostala negde u okolini foce. ta sela mislim da se zovu kovaci i jabuka. moj pradeda je otisao u posavinu, u okolinu doboja u selo podnovlje. danas tamo živi oko 10 porodica. slava nam je djurdjevdan. razlog bega iz sela petrovici po toj prici koja se prenosi je da su ubili ili pokusali ubiti „skupljaca poreza” ili tako nešto. da li je kome poznata ovakva ili slična prica odnosno istorija njegove porodice ?

voleo bi saznati nešto više o tome. hvala svima koji se budete javili.

postavljacu teme: tema je vrlo zanimljiva i poucna. mnogi će se iznenaditi odakle poticu i koji su ustvari njihovi koreni.

-------

Prof. Laketa - 25. септембар 2005. у 22.48 (*.com.au)

Intelektualne sposobnosti
Neko od citalaca spomenu intelektualne sposobnosti porodice Guzina.
Nemaju oni samo tu sposobnos,gotovo čitava Hercegovina je takva.Tu
karakteristiku veoma je rano zapazio naucnik Jovan Cvijic koji je uzduz i poprijeko proputovao i ispitao Balkansko Poluostrvo.On je zapazio veliku razliku između zemljoradnje i stocarstva.Zemljoradnik pada mrtav od umora i nema nikakve vece potrebe da uci i nešto više nauci.Stocar radi laksi posao ne iscrpljuje se toliko kao zemljoradnik cuva stoku na čistom vazduhu,jede zdravu hranu i ima dosta slobodnog vremena za razmišljanje,pjesmu i pricu.Kod njih je jako razvijena usmena tradicija i epsko pjesnistvo.Te intelektualne sposobnosti naročito su dosle do izrazaja kada su pocele da se otvaraju i rade osnovne skole i gimnazija u Mostaru.
Gimnazija u Mostaru pocela je sa radom 1893 godine.Ona je bila
jedno od većih uporista srpske nacionalne misli u BiH.Strogim mjerama i drakonskim kaznama okupatorske vlasti zabranjivale su svaki rad na nacionalnoj osnovi.Srpski djaci su pribjegli osnivanju tajnih drustava.Prvo tajno drustvo osnovao je 1899 godine,djak Dimitrije MITRINOVIC,rodom iz sela Poplat kod Stoca a ciji su roditelji radili kao ucitelji u Zovom Dolu kod Nevesinja.
Nešto kasnije osnovano je još jedno tajno drustvo „Sloboda” na cijem celu je bio djak Bogdan ZERAJIC iz sela Miljevac kod Nevesinja.Pored Bogdana Zerajica, clanovi drustva bili su djaci:
Spiro SOLDO iz Nevesinja,Bozidar ZECEVIC iz Zovog Dola,Pero i Djoko SLIJEPCEVIC iz Gacka,Ljubo MIJANOVIC i VLADIMIR GACINOVIC iz Bilece. Pored literalnih tema njihovu paznju zaokupljalo je agrarno pitanje,jer su oni gotovo svi bili siromasna seljacka djeca iz Hercegovine.Svrseni maturanti mostarske gimnazije posli su na univezitete sirom Evrope u Beograd,Bec,Zenevu itd.
Ovi mladi studenti zestoko su osudili aneksiju BiH 1908.godine,
sledećim rijecima:„Ako Austrija hoće da nas proguta,mi će moj progristi stomak.
VLADIMIR GACINOVIC (1890-1917)rođen je u Bileci u svestenickoj porodici,skolovao se u Mostaru,Beogradu,Becu i Lozani,gdje je umro
od posledica trovanja.U Prvom balkanskom ratu borio se kao dobrovoljac u crnogorskoj vojsci.U Prvom svjetskom ratu borio se neko vrijeme u
francuskoj mornarici.Putovao u Ameriku da prikuplja pomoć i dobrovoljce za borbu u Srbiji.Otrovan i preminuo u Svajcarskoj 1917.g.
Njegovi posmrtni ostaci 1934 preneseni u Sarajevo i sahranjenu u
zajednicku grobnicu heroja ”Mlade Bosne„.
SLIJEPCEVIC Pero i Djoko bili su poznati djaci mostarske gimnazije,
rodom iz Gacka.Pero je bio germanist,profesor u Skoplju i Beogradu.
Djoko je napisao jenu od boljih istorija Srpske pravoslavne crkve.
RISTIC,poticu od bratstva Batakovica iz okoline Niksica.Istorijski
izvori pominju Tesa Batakovica 1770 godine,koji se naselio u Pivu.
Ristici su se tako nazvali po Ristu,Tesovom sinu koji se smatra
rodonacelnikom porodice Ristic.Ristici žive u selu Batkovicima u
Nevesinju i rasijanju.
BRANKOVIC, se pominju 1335 u Decanskoj Hrisovulji,zatim u izvorima
dubrovackog arhiva 1375 godine,zatim se pominju u Trebinju i sire u
Hercegovini.Iz ove porodice je Vuk Brankovic,gospodar Kosova i Skoplja koji je kod Srba postao sinonim izdaje,narodno predanje pravdalo je poraz na Kosovu izdajo Vuka Brankovica.
ILIC,se pominju 1254 godine,žive u Zovom Dolu,Nevesinju i rasijanju.

----------

gagiuskas - 26. септембар 2005. у 02.21 (*.crnagora.net)

GOSPODINE POLOGOS,JA SAM DRAGICEVIC IZ HERCEG NOVOG.A VI,ODAKLE STE I MOZETE LI MI OBJASNITI KAKO POTICETE OD DRAGICEVICA.MENI JE DJED IZ PREBILOVACA,CUO SAM NEKO PREDANJE KOLJE KAžE DA SU DRAGICEVICI PRIJE JEDNO 500 DO 600 GODINA NASELJAVALI PODRUCJE ISPOD MANASTIRA OSTROG,PA SU ZBOG UBISTVA JEDNOG TURCINA BILI PRIMORANI DA SPAS POTRAžE U HERCEGOVINI.GOSPODINE LAKETA DA LI TO MOZETE DA MI ILI POTVRDITE ILI DEMANTUJETE.

----------- ”

Prof. Laketa - 27. септембар 2005. у 07.40 (*.com.au)

Postovani citaoci,
Evo još nekih novih podataka vezanih za neke porodice:
MILJKOVIC,su srpska porodica koja se pominje 1335. godine u Decanskoj
Hrisovulji,prilikom gradnje manastira Visoki Decani.
Za „gagiuskasa”,nema potrebe da se potvrdi ili negira vasa prica i Vas Djeda,ona se uzima kao takva kao dio porodicnog predanja i prenosi se s koljena na koljeno.Na tebi je da to zabiljesis i sacuvas za potomst.
Cinjenica je da se Tvoji predci pominju u 1335 godine i da su u Boku
dosli u jednoj od seoba,koje je obradio Sava Nakicenovic u knjizi „Boka”.Nadji tu knjigu i procitaj a mozez otic do Kotorskog arhiva i saznati nešto više o svojoj porodici Dragicevic.
JOKANOVIC,su stara srpska porodica porijeklom od Predojevica izBilece,
ima ih na Kosovu i u Bosni i rasijanju.Rod su sa svim porodicama koji
svoje porijeklo izvode od Predojevica.Trebalo bi da slave Sv.Nikolu.
PUDAR,su iz sela Sehovine kod Nevesinja,ima ih na Pijescima i rasijanju.Prezime su dobili od rijeci „pudar”-cuvar vinograda.
TERZIC,izvinjavam se svim Terzicima zbog slovne greške u gornjem tekstu.Za njih nemam ništa novo reci.Takođe se izvinjavam za grešku u datumu kod porodice Skoko,treba da stoji:„na Bozic 7.januara 1942.god.
VUKOJA,za njih nemam ništa vise reci nego sto ste rekli Vi to stoji,Ja
mogu reći da iz ove porodice potice prorok Dako Vukoje koji je prorico
narodu te su ga zvali i Dako Naopako, sve sto bi rekao naopako bi se ostvarilo. Ja imam jedan interesantan rad o hercegovcima vidovnjacima,
o ljudima koji su vidjeli vise i dalje od običnih ljudi.Ako ste voljni
i ako Vas to interesuje,možemo i to objaviti.Šta velite za to?
SUTIC,SUTONJA,su porijeklom od plemena Pilatovaca iz Oputnih Rudina.
Veoma su stara srpska porodica,ima ih u Bileci i rasijanju.
Na kraju ovoga moga pisma,zamolio bi sve citaoce da se ne vrijedjaju
ni pokojoj osnovi.Za svoja mišljenja borite se snagom argumenta a
ne nikako argumentom snage i uvreda.
Pozdav svima. Prof. Nikola Vladov Laketa.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.13 (registrovani član)

schetodes - 27. септембар 2005. у 10.03 (*.co.yu)

Što se tiče vidovnjaka,meni su moje starine sa Oputnih Rudina pricale da je nekada u Hercegovini živio izvesni covjek po imenu Mato Glusac i koji je bio poznat sirom Hercegovine i Crne Gore.

---------

**** - 27. септембар 2005. у 11.42 (80.93.*)

Prof. Laketa,
Molim Vas, da mi odgovorite o poreklu prezimena SKOKIĆ.
Uspela sam na osnovu nezvaničnih podataka da saznam da su možda poreklom iz Hercegovine ili Crne Gore.Ima ih veoma malo.Trenutno žive u Užicu i okolini.Slave slavu SV. Nikolu.
Takođe na osnovu glasina saznala sam da vode poreklo iz okoline Nevesinja i da Skokića ima i katoličke i pravoslavne vere.
Od starih ljudi u okolini Užica, saznala sam da se u taj kraj(12km), od grada doselila jedna porodica SKOKIĆ (NIKO NE ZNA ODAKLE),da su se ”razrodili„, i da su svi Skokići iz ”iste kuće„.
Što se fizičkih karakteristika tiče:imaju plavu ili svetlosmeđu kosu,plave oči, sitniju gradju tela, srednjag rasta.
UNAPRED ZAHVALNA!

-----------

JOKANE (CRNA GORA) - 27. септембар 2005. у 13.33 (регистровани члан)

znateli poreklo prezime zurovac i lojpur jesuli oni srbi..hvala unopredred.

jesuli pravoslavni hercegovci na zapadnu stranu neretve(mostar,konjic)srbi ili neki drugi sto su primili pravoslavnu vjeru.

-----------

babin kuk - 27. септембар 2005. у 13.38 (*.mindspring.com)

Jokane naravno da jesu, znam obe te familije a korijene evo imaš eksperte:)

------------

gagiuskas - 27. септембар 2005. у 14.14 (*.crnagora.net)

SAMO DA VAS POZDRAVIM GOSPODINE POLOGOS,I UKRATKO DA VAM PREDSTAVIM SVOJE PORIJEKLO.PRADJED MI SE ZVAO TRIPKO.ZIVIO JE U PREBILOVCIMA.DOBIO JE TRI SINA RISTA,CEDA I DANILA KOJI JE MOJ DJED.DANILO JE KAO MLADIC OTISAO U SREMSKU KAMENICU U POLICIJSKU SKOLU,PA NA SLUZBU U SPUZ.IZ SPUZA JE OTISAO NA LEDENICE IZNAD RISNA,A OTUD U HERCEG NOVI,GDJE JE RADIO KAO ZANDAR.U HERCEG NOVI JE STIGAO 1937.IMAO JE SINA ALEKSANDRA KOJI JE MOJ OTAC,KOJI I DAN DANAS ZIVI U HERCEG NOVOM,KAO I JA ,A MOJE IME JE DANIJEL.VOLIO BIH DA SE PRIVATNO CUJEMO.MOJ E-MAIL JE [email protected]

IG0R - 24. mart 2006. u 21.21 (registrovani član)

Prof. Laketa - 27. септембар 2005. у 21.22 (*.com.au)

SKOKIC,(SKOKO,SKOKOVIC)to što ste saznali da su Skokic iz Hercegovine,to
stoji,to se može prihvatiti jer je čitava oblast oko Uzica naseljena Hercegovcima te uzicane populatno zovu Ere. Ne tvrdim,ali je moguće da
Skokici vode porijeklo od stare porodice SKOKO iz sela Bodezista kod Gacka,koja se kasnije preselila da živi u selo Jugovice i Pridvoricu u Borcu u Nevesinju(Hercegovina).Nije iskljuceno da se jedna grana Skoka
vremenom otselila u Srbiju i tu dobili uz svoje staro prezime Skoko
nastavak -IC,te su tako nastali Skokic,inače u Gacku postoji porodica
Skokovic, šta je bilo sa ovin nastavkom -ov,ne znam,nisam jezicki strucnjak.
TURANJANIN,žive u Ljubinju i rasijanju, za nešto više vidi knjigu od
Ljuba Mihica,Ljubinje i okolina. To isto vazi i za Corovice.
Pozdrav svima,prof.L.N.Laketa.

--------------

JOKANE (CRNA GORA) - 28. септембар 2005. у 08.10 (регистровани члан)

JOKANOVICI IZ TRSE(PIVE) SU SE SVALI KOJOVICI,DOBRI LJUDI JUNACI.ONI SLAVU DJURDJEVDAN.JOKANOVICI IZ BILECA(PREDOJEVICI)IMA IH U NIKSIC TREBINJE GACKO DANILOVGRAD(BELOPAVLICI).MI SLAVIMO SVETI STEFAN PRVI MUCENI..OD NAS JOKANOVICA(PREDOJEVICA)SU LOPUSINA BRATSVO.

-----------

Nevesinjac/Focak - 29. септембар 2005. у 12.48 (*.stofanet.dk)

Zdravo Prof. Laketa,

Prvo da vam se zahvalim za vas uspjesni istorijski rad sto je veoma intersanto.

Imam i ja isto par pitanja o mom prezimu.
Mama mi je iz Nevesinja, a otac iz Foce. Majkino mi je prezime RADAN a oni su iz ZILJEVA, NEVESINJA blizu Odzaka. Nisam mogao da nađemnjihovo prezime i zanima me odakle poticu? Nasao sam od babe, majcine majke, prezime Kovacevic i tačno je da su stara familija.

Foca je nekada bila stara HERCEGOVINA. Otac mi se preziva MILIC a iz Foce je. Nekada davno je moj prandjed doselio se iz CG tacnije sa ”Pod Brijega„, nedaleko iz Scepan Polja. Ima nas i u Niksicu. Čak tog prezima ima i u Podgorici. Ne znam dali smo u rodu. Slavimo slavu Djurdjevdan, a primjetio sam da je neko isto pitao za to prezime i rekli ste da poticu iz Gacka a oni slave drugu slavu.

Kaže se isto da je moj prandjed Vukola pobjegao iz CG zbog turaka jer je bio ”hajduk„ i nije stio da se preda turcima. Pitao sam striceve a i oca i neko kaže da smo se nekada prezivali KARADZIC ILI KARADJORDJEVIC. Nisam siguran ali mislim da je bilo Karadzic da bi se zametnao trag zbog turaka.

Dali bi mogli mi reci dali nešto znate još o vezu prezima MILIC? I u majkinom prezimu RADAN sto je iz Nevesinja?
Hvala u naprijed! Bas me zanima.

-------------

Prof. Laketa - 1. октобар 2005. у 05.43 (*.com.au)

Postovani citaci,evo mene opet da odgovorim na neka Vasa pitanja:
FOCAK, Foca je sastavni dio stare Hercegovine i tu nema ništa novo.
Molio bi mladje citaoce da malo paziljivije čitaju tekst da se neke stvari nebi dva puta ponavljale.Za Milice nemam ništa novo reci.Radani
su stara srpska porodica iz Hercegovine,žive u Gacku, Nevesinju,selo
Zalom i Ziljevo,slave Sv.Nikolu.
PUSARA,Doder su stara porodica porijeklom od PILATOVICA iz Pilatovaca kod Bilece koji se pominju u XIV i XV vijeku.Ima ih u Objeseniku, Kokorini,Gacku,Ulogu,Mostaru,Plocniku i C.Gori, gdje se zovu DODEROVICI.
DODERI,BEATI,PUSARE I SEKARE, jedno su bratstvo i vode porijeklo od
Pilatovaca iz Bilece.Slave Djurdjic.
DABARCIC,su stara srpska porodica koja vodi porijeklo od porodice Rulj
koja starinom potice od Milobratovica,slave Sv.Luku.Ima ih u K.Selu,
Nevesinju i rasijanju.
MASTILOVIC,su stara srpska porodica iz sela Izgori u Gacku,ima ih u Nevesinju i rasijanju, slave Sv.Stefana Decanskog.Popa Novaka Mastilovica iz Gacka 1941 godine,ustaše su ziva bacile u zloglasnu
Koritsku jamu.Sjutra dan cobani koji su cuvali stoku oko jame čuli su
zapomaganje,kao da neko zove iz groba.Oni si obavijestili mjestane okolnih sela koji su uz pomoć konopa spustili se u jamu i izvadili su
nesretnog popa Novaka zivog.On je bio jedan od rijetki Srba koji je
prezivio strahote ustaškog klanja i bacanja u Koritsku jamu. Za mnoge
gatacke Srbe nije bilo spasa skoncali su svoj zivot u Koritskoj jami.
PEJANOVI,žive u Trebinju,Nevesinju u selu Ziljevo,slave Sv.Petku.
VUKOSAV,žive na Udreznju, slave Sv.Nikolu.
SOKNIC,žive u Nevesinju,slave Sv.Georgija-Djurdjev dan.
Srdacan pozdrav svima. Prof. Laketa.
”

Prof. Laketa - 4. октобар 2005. у 06.57 (*.com.au)

Porodica ZERAJIC,poticu iz sela Miljevac kod Nevesinja,ima ih u selu
Luka,gradu Nevesinju i rasijanju.To je jedna od cuvenijih i vidjenijih
srpskih porodica u Hercegovini,koja je dala čitav niz velikih naconalnih boraca na cijem celu stoji Bogdan Zerajic(1886-1910).
U njihovoj porodicnoj zadruzi bio je gost Jovan Cvijic za vrijeme svojih naučnih ekspedicija u Hercegovini. Student Bogdan Zerajic izvrsio je neuspjeli atentat 15.6.1910 godine,na zemaljskog poglavara BiH generala Marijana Varesanina,prilikom otvatanja kvazi„ bosanskog sabora”.Ispucao je pet metaka u pravcu Varesanina,seti metak ispalio je sebi u glavu,jer je dobro znao šta ga ceka ako ziv padne u sake zloglasnoj svabskoj policiji.Iako je izvrsio neuspio atentat,njegov cin lične žrtve postao je simbol borbe za kasnije narastaje „Mlade Bosne” koji su visoko cijenili njegov rad. Čak su se i sarajevski atentatori noc u oci atentata,na grobu Bogdana Zerajica, zakleli se, da će oni ostvariti njegovo započeto djelo. Na zatvorskoj limenoj porciji Gavrila Principa je noktima urezao sledeći stih:
Pravo je rekao Zerajic,
taj srpski soko sivi:
Ko hoće da živi nek mre,
ko hoće da mre nek živi!
Od devetero brace i sestara Bogdana Zerajica bila su cuvena još četiri brata:1.Peko,sudija poginuo u srpskoj vojsci 1942 godine.
2.Jeremija,ljekar cije je ime donedavno nosila bolnica u Urosevcu.
3.Jovo i sin Svetko koje su uhapsile ustaše,odvele u Mostar i ubile.
4.Jefto,zemljoradnik,ustanik i ugledni srpski domaćin.
Pored Bogdana i njegove brace treba spomenuti njegovu bracu od strica
kasnije doktore,Dr.Milana Zerajica i Dr.Risra Zerajica,dobrovoljce i ljekare u srpskoj vojsci u Balkanskim ratovima 1912 i 1913 i u Prvom
svjetskom ratu 1914-1918 godine.
Prof. Laketa

----------

Tajga - 4. октобар 2005. у 17.16 (*.bluewin.ch)

Prof.Laketa,
meni ste uskratili odgovor za familije koje su se naselile u podmajevickom regionu: Tesic,slave Djurdjevdan(pretpostavlja se da su poreklom iz Gackog?),Knezevice i Jovanovice,slave Nikoljdan.

Ja sam jedino pronasla Tesice iz okoline Uzica,ali mislim da Tesici iz podmajevickog reg. nemaju nikakve zajednicke veze sa ovima jer sam imala priliku da sa jednim Tesicem iz tog kraja razgovaram.

Na prezimenik.co.yu,benkovac.org.yu i na montenegro.org ništa nisam pronasla osim jednog upitnika pored prezimena Tesic. Knezevice i Jovanovice sam pronasla ali nema podataka da su se oni naselili u podmajevickom prostoru.

Verovatno je da postoji i mogućnost da su oni pre doseljavanja pripadali „plemenu” koje je imalo sasvim drugo prezime.
Eh,prava misterija.

Ukoliko imate mogućnosti da mi pomognete u resavanju ove misterije bila bih vam zahvalna,a ukoliko ne, hvala vam sto ipak nekome mozete izaci u susret,jer znam da to trazi veliki trud i vreme.
Poz.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.26 (registrovani član)

Prof. Laketa - 5. октобар 2005. у 08.52 (*.com.au)

Za Jegdice mogu reci samo da ih Novak Studo Mandic pominje u svojoj
knjizi„Zemlja zvana Gacko”Bgd.1995.god.
Za JOKANA u Americi.Pošto si tražio odgovor od Igora,evo pokusacu ja da ti dam odgovor na pitanje da nešto više saznaš o Jokanovicima.Jokanovici su stara srpska porodica porijeklom od Predojevica iz Bilece.Ima ih u Hercegovini,Kosovu,Bosni(oko Zvornika)i rasijanju.U istorijskim izvorima
Predojevici se pominju u Decanskoj Hrisovulji 1335-1345 godine,neki Radoslav Predojevic upisan je u ataru sela Cabic(D.H.III 186.).U izvorima dubrovackog arhiva pominju se 1356 godine.Imali su svoj Katun
Predoje koji je dobio ime po rodonacelniku i osnivacu loze Predoju.
U Predojevice spadaju sledeće porodice:Bajevic,Kozjak,Lero,Jokanovic,
Bobot (koji su jedan ogranak Jokanovica)Manigoda,Zirojevic,Cupkovic
Popovic,Papovic i Parovic.Slave Sv.Nikolu.
Za Tajnu ništa novo ne mogu reci.Zaomi je stvarno.
Za Citoplazmu,za rodoslov porodice Zerajic morate stupiti u kontakt sa
nekim od clanova ove porodice i oni će vam svakako nešto više reci.
Srdacan pozdrav svima Vas Prof. Laketa.

-------------

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.15 (registrovani član)

Куч - 5. октобар 2005. у 16.30 (*.upc.cz)

Поздрављам браћу Херцеговце иѕ Куча.

Лијепо је да сте почели да се прикупљате граћу за родослове ваших братстава.
Ја вјерујем да је једино исправно записати што си говорили стари.
И ништа не додавати, но онако како они зборе.

Можете доље погледати како сам ја урадио за моје племе Куче.

Куч

http://blogz.cg.yu/blogovi/rodoslovi/index.php

-------------

Za Igora - 9. октобар 2005. у 09.32 (*.cgocable.net)

Askrabe su iz Jelasaca kod Kalinovika. Slave Djurdjevdan. Logicno bi bilo da Askrabe imaju neke veze sa Askrabicima iz Avtovca ali nisam siguran.
Hvala

------------

Prof. Laketa - 9. октобар 2005. у 15.43 (*.com.au)

Za citaoca pod sifrom „mtl” i njenu porodicu Zerajic.Vise podataka o Vasoj porodici mozete naći u knjigama:Nedjo Sipovac,NEVESINJE SLAVNO
i Vladimir Dedijer,Sarajevo 1914.
Porodica SOLDO živi u Nevesinju,Sehovini i Miljevcu. Ime su dobili po nekom odbjeglom vojniku soldatu,koji se naselio tu i zasnovao je porodicu Soldo.Slave Miholjdan.Clan ove porodice Spiro Soldo bio je skolski drug i saborac Bogdana Zerajica,kao i još jeda njegov komsija
Marko Perin.
Porodica PERIN,dosla je iz Pive u selo Batkovice kod Nevesinja,slave
Arandjelov dan.
KUZMAN su iz Malog polja kod Mostara,slave Sv.Nikolu.
Pozdrav svima,prof.Laketa.

Prof. Laketa - 18. октобар 2005. у 06.53 (*.com.au)

Posovani citaoci,
Javljam se da razjasnim neke stvari a posto sam već i prozvan po nekim pitanjima,pa podjimo redom :1.Ko su Vlasi? Vlasi su potomci poromanjenih predslovenskih stanovnika Tracana Ilira i Kelta. Od početka VII vijeka, stapaju se i mijesaju se sa doseljenim Slovenima.U srpskoj srednjovjekovnoj državi od XII vijeka naziv vlah, oznacavao je srpsko seljacko stanovnistvo koje se bavi stocarstvom na visokim planinama.Vlah je u početku kod Srba imao socijalnu kategoriju i odnosio se na srpskog seljaka stocara. Dolaskom Turaka na Balkan,termin vlah pored socijalne komponente dobija i vjersku kategoriju. Vlah je sada pogrdan naziv za hrišćanina u Turskom Carstvu,uglavnom u Evropi.
Ko su Sloveni?
Sloveni su velika grupa indo-evropskih naroda,srodnih po jeziku i kulturi nastali na prostoru istocne i srednje Evrope. Krajem stare i početkom nove ere dosli su na prostor cije su granice bile,rijeka Odra na zapadu,serdnji i gornji tok rijeke Volge na istoku,obale Baltika na sjeveru i planina Karpati na jugu.U početku su se bavili lovom i ribolovom, te su kasnije presli na zemljoradnju i stocarstvo i pocinju da krce sume.
Prve nepouzdane vijesti o Slovenima imamo u V v.p.n.e kod grckog istoricara Herodota. Prvi ozbiljniji pisani izvjestaji koji poticu iz I i II .n.e javljaju se kod rimskih istoricara Plinija i Ptolomeja, koji Slovene nazivaju Venedima. Obimnija istorijska gradja sacuvala se
kod vizantijskih istoricara Pokopija i Mavrakija iz IV v.n.e koji Slovene nazivaju Antima i konacno Slovenima,koje se trajno sacuvalo i ustalilo.Doseljavanjem na Balkan početkom VI vijeka, Sloveni su asimilirali mnoge grupe romanizovanog i neromanizovanog stanovnistva u slovensku vecinsku masu.Paralelno sa formiranjem države islo je i pokrstavanje Slovena,prvo knezovi i njihove druzine pa onda ostali.
Primanjem hrišćanstva Sloveni su usli u red civilizovanih i kulturnih
naroda,prestali su biti varvari i usli su u civilizaciju.
Prema svjedocenju vizantijskog cara Manojla Komnena(913-959)u djelu
„De administrando imperio” „O upravljanju državom”,car pisac veli da
su Srbi sa ovim plemenskim imenom dosli na Balkan iz stare postojbine
za vrijeme vladavne vizantijskog cara Iraklija(610-641)koji im je dao dozvolu da se stalno nasele na Balkanu radi zastite granica Vizantije od novih varvatskih upada i provala.Prema svedocenju istog pisca Srbi su se prvo naselili oko grada Soluna koga su bezuspjesno pokusavali zauzeti.U domaćim pisanim izvorima srpsko ime pominje se prvi put 822.
godine. U ravnicama imeđu mora i Dinarskih planina u kotlinama rijeka
nastali su najstariji plemenski savezi,Neretvljana,Zahumljana,Travunj-
ana,Konavljana i Dukljana,gdje se stvorio prostor za kasnije formiranje Huma,Zahumla i kasnije Hercegovine.
Nisam ljut ni na koga pa ni na g.Milicevica.
Pozdrav svima prof. Laketa.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.29 (registrovani član)

Kifino Selo - 19. октобар 2005. у 10.35 (*.ameritech.net)

Samo da navedem neke neosporne cinjenice;Sveti Jeronim cije je krsteno ime Sofronije,rođen u Stridonu 347.g.umro u Vitlejemu 420.g.Bio je najveci hrišćanski teolog toga vremena.Iskljucivo se sluzio Srbicom kao pismom.Po nacionalnosti se izjasnjava i pominje jedino kao Srbin.Godine 558.Car Justinian je uspostavio prvi put veze sa Avarima,trazeci svuda saveznike za borbu protiv Srba.Avarski izaslanik KONDIH je zatim posjetio Vizantiju,a zatim spatar Valentin posjetio avarskog hagana.Deset g. kasnije Avari su u Besarabiji i otpocinju rat protiv Srba.Stari gradovi nastali za vrijeme Rimske imperije a cija su imena izvedena od SRPSKOG NACIONALNOG IMENA SU;Serbino(Serbinum)-danasnji Zagreb,Grad SERBIA na rijeci Bistrici i dvije Srbice u Makedoniji,grad Serbion(grcki) i Sirmium (RIMSKI) danasnja Sremska Mitrovica.E.Priko De Sent-Mari kaže da je Argon bio srpski kralj.Tvrdjava Dalma koja se nalazi desno od izvora Neretve iznad Nevesinja koja je bila sjediste jednog saveza srpskih plemena u borbi protiv Rimljana,oko 160-te g.s.e.Ta plemena Rimljani su nazivali Dalmatima po tvrdjavi odakle je izvedeno i ime Dalmacija.Kad je to vladala dinastija Svevladovica.Kad su to Srbi pokusali obnoviti Rimsku imperiju,kad su obnovili Jadransku Srbiju.Cije prijestolnice bili gradovi Solin,Skadar i Travunija.Samo navedoh kap podataka od mora podataka kojima barataju savremeni srpski istoricari.Pozdrav svima koji diskutovase na ovoj stranici.

--------------

lupilo 123 - 19. октобар 2005. у 22.53 (*.sympatico.ca)

Za prof. Laketu.
Savici iz Rastana,kod Mostara, poticu od Vojinovica iz stare Hercegovine,slave Sv.Arandjela.Ono što ne znam i sto bi Vas pitao jeste odakle su ti Vojinovici .Hvala.

--------------

Prof. Laketa - 20. октобар 2005. у 03.32 (*.com.au)

Za gospodina @@@. To nije i ne može biti istorijska istina o Srbima.
Poznat mi je rad gospodina Radmila Janicijevica koji spada u sveru senzacionalizma poput Salinasa Prajsa i njegove Troje u Gabeli i teskog hipotetickog dokazivanja, koji se može sporiti i oboriti.
Nemam namjeru da to radim, ali samo da kažem dvije stvari: nijedna veca rijeka na Balkanu nema slovensko ili ako hocete srpsko ime.
Drugo Aleksandar Veliki (336-323)nije bio Srbin niti Makedonac,pogotovo
ovaj Kirov,već je bio Grk,ucitelj mu je bio najveci filozof Aristotel.
Prilikom polaska u rat protiv Persijanaca i njihovog kralja Darija III
izjavio je da ide u rat protiv Pesijanaca,da ih kazni za sve one nedace koje su nanijeli Grcima,njegovim predcima u Grcko-Persiskim ratovima od 500 do 449.g.p.n.e. Nikako nije mogao biti FILIPOVIC,jer Srbi dobijaju
svoja porodicna prezimena po ocinstvu tek početkom XIII vijeka.
Za „lupilo 123” Poznajem dobro Savice iz Rastana kod Mostara,to su bili
najvatreniji navijaci Crvene Zvezde u Mostaru. Pitate za Vujinovice?
To je stara plemicka porodica u Hercegovini, u istorijskim izvorima prvi
put pominje se vojvoda Vojno 1327.godine,kao gospodar Gacka.Nešto kasnije 1347.godine,pominje se Vojislav Vojinovic kao gospodar Gacka i Rudina. Vojinovici su rodjaci cara Dusana i pominju se u narodnoj epskoj pjesmi „Zedidba cara Dusana”.U nekoj od seoba dosli su u Rastane.
Pozdrav svima prof. Laketa

Prof. Laketa - 21. октобар 2005. у 19.05 (*.com.au)

Za „feju”,
Tvoji Perovici starinom poticu od Bajcetica iz Mirililovica.Nekada davno
zivjeli su na Njegusima i zvali su se Martinovici.Sa Njegusa su dosli u Ridjane kod Niksica,a ztim dolaze u Banjane kod Bilece.Tu su zivjela tri brata:Pero,Mirko i Bajo koji su se razisli na tri strane.Pero ode u Goricu kod Trebinja i od njega su postali PEROVICI. Mirko ode na Baljke i od njega su Mirkovici. Bajo ode u Mirilovice i od njega su Bajcetici.
Jedna grana Bajcetica iz Mirilovica, dosla je u Cernicu kod Gacka, gdje ih ima i danas kao i u rasijanju. U nekoj od kasnujih seoba Perovici su dosli u selo Danice kod Gacka, ima ih u Nevesinju u selu Drezanj.
Slave slavu Sv.Jovana Krstitelja.
Pozdrav svima prof.Laketa.

--------------

jimmystanic (Organic Food Distribt.) - 24. октобар 2005. у 23.56 (регистровани члан)

zna li se još šta o tim grubacicima sem da su od pilatovaca. moji su iz rasta kod nevesinja. i ako ko može da mi razvodni pricu o (banu) pilatu.
hvala

------------

Prof.Laketa - 25. октобар 2005. у 05.44 (*.com.au)

Za Grubacica,
GRUBACIC,su stara srpska porodica iz plemena Pilatovci sa Oputnih Rudina
imeđu Bilece i Niksica.Ima ih na Baljcim,Gacku,u selu Rast, u Nevesinju i rasijanju.Slave slavu Sv.Georgija.Katun Pilatovci javlja se u istorijskim izvorima 1405 godine,lociran je kod Bilece na mjestu danasnjeg sela Pilatovci.Vlasi iz katuna Pilatovci pominju se 21.6.1405: Vukac Pilatovic,Milan Brajanovic i Vladoje Pilatovic i obavezuju se na pregon robe iz Dubrovnika u Focu. Kao vlasi Pilatovci pominju se :
Komlenici,Sutonja,Sikimic,Sekara,Kukic,GRUBACIC,Radovanovic,Doder,Beat,
Pusara itd. Srdacan pozdrav svima Prof. Laketa.

-------------

podunac (bravar) - 28. октобар 2005. у 21.00 (регистровани члан)

Gospodine Laketa dali bi mi pomogli oko prezimena
Milinkovic Sv.Nikola

Žive na Romaniji a znaju da su rodom sa Zabljaka!!!!
Dali mi mozete pomoći oko daljeg porekla!

Unapred zahvalan

--------------

Podunac (bravar) - 28. октобар 2005. у 21.09 (регистровани члан)

Evo još jedno prezime , covek bi na svaki način pokusao naći poreklo starog prezimena! Živi na Romaniji,
VRBARAC Sv.Djordje

Hvala

----------------

Patlidzan - 31. октобар 2005. у 19.25 (регистровани члан)

Postovani profesore..jako mi se svidja da ima ljudi koji su ulozili veliki rad u jedno istrazivanje kao vi.

Da li bi mi mogli nešto reci o porodici Gacic iz Zitomislica (slave Sv.Djordja), odakle poticu? Kao i o porodici Andric sa Pijesaka- Domanovici (slave Sv. Djordja).

Hvala unaprijed

--------------

Prof. Laketa - 2. новембар 2005. у 15.47 (*.com.au)

Za „Bavara”i„Patlidzana”, za porodice Milinovic i Vrbarac ne mogu ništa vise reci,nego ste rekli Vi,nemam nikakvih drugih podataka. Za Gacice
znam da žive u Zitomislicu i da slave Sv.Georgija,odakle su dosli i sa
kime su u srodstvu to ne znam.Valjda će se javiti neko od naših citalaca koji zna nešto više reci o doticnim porodicama.
ANDRIC,su stara srpska porodica,prvi put u istorijskim izvorima pominje se neki Vlad Andric iz Trgovista kod Gacka 1439 godine.Andrici su dugo
vremena zivjeli u selu Ljubomiru kod Trebinja i bili su velika i ugledna porodica.Neke godine na Bozic dodje im beg i bogato ih darova.Oni na dar
uzvrate uzdarjem i daruju bega jednom lijepom i srebrom ukrasenom sabljom.Beg uze sablju i ne rece ništa već zabrinut ode kuci.To je bila sablja njegovog sina koji nekoliko godina ranije netragom nestao,koga su
neki Andrici ubili.U potaji beg spremi odmazdu,napadne Andrice i neke
poubija.Ostali se razbjeze:jedni odu na Cetinje,drugi odu u Novi i Boku,
treci odu u Bosnu oko Visokog,četvrti se rasele po Hercegovini.Starinom
slave Sv.Jovana ovi koji su u selu Kolesku u Nevesinju.Nije iskljuceno
da su neki od njih u ovoj prisilnoj i nenadnoj sebi promijenili slavu.
Srdacan poizdrav svima prof. Laketa.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.16 (registrovani član)

Prof. Laketa - 9. новембар 2005. у 06.58 (*.com.au)

Prelistavajuci svoje papire evo još nekoliko interesantnih podataka o nekim porodficama koje nismo ranije pominjali a to su :
LAZAREVIC,su starosjedeoci u Grblju u Boki gdje se pominju prije XV vijeka. Lazarevici su dosli u Gacko poslije 1433 godine,kada su mnogi
Grbljani izbjegli u brdske krajeve. Zbog razaranja Grblja od srane Mlecana,izbjegli Lazarevici su osnovali selo Lazarice,imeđu Avtovca i Gacka.Lazarevici danas žive sirom bivše SFRJ i rasijanju.
BERAK, su stara srpska porodica sa prostora Hercegovine iz Trebinja gdje su zivjeli od najstarijih vremena,u istorijskim izvorima se prvi put pominju u Decanskoj hrisovulji 1335 godine. Njihova prva seoba bila je iz Hercegovine na Kosovo. Poslije dolaska Turaka i njuhovih osvajanja Beraci se sele na zapad u planinske i nepristupacne predjele Dinarskih planina. Žive u Knezevu i rasijanju.Slave slavu Sv.Damjana i Kozmu.Ima ih u B.Luci,Sarajevu,Beogradu i rasijanju-Australija.
DEJANOVIC,su stara srpska porodica,porijeklom iz Huma (Hercegovina).
U istorijskim izvorima Dejanovici se prvi put pominju u Decanskoj hrisovulji 1335 godine,kada su se doselili na Kosovo. Osnivac ove porodice je vojvoda Dejan,koji je bio zet cara Dusana i muž njegove sestre Teodore.Vladao je oblastima na jugu oko Kumanova.Dejanovi sinovi bili su JOVAN DRAGAS i KONSTANTIN DEJANOVIC. Oni su bili turski vazali u vrijeme raspadanja Dusanovog carstva. Jovan Dragas je umro 1378 god.Kostantin Dejanovic je poginuo zajedno sa Markom Kraljevicem 1395 godine u bitci na Rovinama. Konstantinova kcer Jelena bila je udata za vizantijskog cara Manojla Paleologa. Njihov sin Konstantin XI Dragas bio je poslednji vizantijski car,koji je junacki poginuo 1453 godine,braneci Carigrad od Turaka. Poslije Kosovske bitke 28.6.1389 godine,Dejanovici se sele i povlace se na zapad u Hum,Bosnu i dalje na zapad.Dejanivici žive sirom bivše SFRJ i u rasijanju,slave Sv.Nikolu.
Srdacan pozdrav svima prof. Laketa.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.43 (registrovani član)

__Serbon__ (Četnicki Fanatik) - 9. новембар 2005. у 11.30 (регистровани члан)

33. RATKOVIC, se pominju 1436 godine u Trebinju. Žive u Nevesinju.

Моја лоза је са Зубаца.

----------

Dejan8 (student) - 10. новембар 2005. у 19.51 (регистровани члан)

Dragi profesore Laketa,

interesuje me da li znate ista o familijama Djukic ili Djeric (slave Sv.Jovana)a doselili su se u Posavinu
(navodno su Djerici iz Hercegovine a Djukici iz Crne Gore/Hercegovine...po porodicnom predanju rodonacelnik je neki Djuko Panjas - ja lično nikad nisam čuo za ovakvo prezime)?
Hvala vam mnogo i puno pozdrava!

----------

apokalipsa05 (utjerivacica dugova) - 11. новембар 2005. у 00.46 (регистровани члан)

Toliko pomenutih prezimena,a nigdje prezimena ARSIC.Navodno doselili iz Hercegovine ili Crne Gore u okolinu Doboja.Slave Lazarevu Subotu.
Da li profesor Laketic može nešto više da napise.
Pozdrav svima!

----------

Još jedno pitanje - 11. новембар 2005. у 01.23 (*.cablespeed.com)

Ima li ikakvih izvora koji se mogu koristiti za povezivanje originalnih prezimena sa onima koja su nastala tokom turskog zuluma? Jedno od tih je Bjelogrlic i da li imate podatak odakle originalno dolaze (sada su u okolini Gacka, Vojvodini, BGD...)?

----------

Prof. Laketa - 11. новембар 2005. у 21.26 (*.com.au)

Postovani citaoci evo odgovora na neka od Vasih pitanja :
DJERIC,su starinom grana porodice Zlatnopojasovica. Djerici poticu iz Gornjih Banjana kod Niksica,žive u Stocu,Konjicu,Foci,Nevesinju itd.
Slave Arandjelovdan,blizak rod su sa Mucibabicima.
DJUKIC,su potomci Djurka Panjasa sa Crkvickog polja u Pivi(C.G.)Dosli na Zabljak a odatle se sele u Srbiju (Jadar i Razanj) i BiH Posavina,Srbac,slave Djurdjevdan.Ima ih u rasijanju.
SIPKA,SIPCIC,su porijeklom iz Knez Dola u Pivi, starinom su grana porodice Malesivaca iz sela Maline kod Bilece,dosli u okolinu Niksica i raselili se sirom bivše Jugoslavije.
ARSIC,su dosli iz Hercegovine ili Crne Gore,pouzdano se ne zna,slave
Lazarovu subotu.Vama mogu reci nisam Laketic,već LAKETA.Porodica LAKETIC, živi u okolini Bijeljine i pretpostavlja se da vode porijeklo od porodice Laketa iz sela Pluzina kod Nevesinja.
BJELOGRLIC,su starinom porijeklom iz Gacka,slave Sv.Stefana,ima ih u Nevesinju,Beogradu i koloniziranih u Vojvodini.Iz ove porodice je glumac Dragan Bjelogrlic.Kod moga prijatelja Slobodona Bjelogrlica imao sam priliku da gledam porodicno stablo porodice Bjelogrlic,bilo je to davno i ja se tih detalja više ne sjecam,treba traziti nekoga ko ima stablo ove porodice ako Vas interesuje.
Porodicna prezimena kod Srba formiraju se tokom XII vijeka,dakle puno prije dolaska Turaka,mada nije iskljuceno da mnoga prezimena nijesu nastala i kasnije u doba Turaka i Austrije.
Srdacan pozdrav svima prof. Laketa.

------------

Prof. Laketa - 15. новембар 2005. у 22.04 (*.com.au)

TODOROVIC, u selu Bojista kod Nevesinja, u Konjicu,u Gacku (Dobrelji) i selu Rogacama (Nevesinje) potomci su popa TODORA BULAJICA sa Grahova iz
Crne Gore.Pred kraj XVII vijeka poceli su da sele i tako su dosli u gore
navedena mjesta,slave slavu Sv.Nikolu.
Teska srca i veoma nerado moram obavijestiti citaoce da nemam šta da kažem za sada za porodice:Turanjanin,Cubrilo,Brakus,Arsic i Kuzman.
Srdacan pozdrav svima prof. Laketa.

------------

dianne (lektor) - 16. новембар 2005. у 07.02 (регистровани члан)

Postovani profesore Laketa,
znate li ista o porijeklu prezimena Crnjak (slave Sv. Nikolu)? Meni je receno da su se nekad prezivali Govedarica i da su u Kalinovik dosli iz Gacka.
Svako dobro

------------

mimiiii - 16. новембар 2005. у 13.42 (*.cybercity.dk)

Postovani profesore Laketa

da li možda znate nešto o porjeklu prezimena Cihoric... krsna slava Sv. Nikola... ja mislim porjeklo iz Popova polja

unaprjed hvala

-------------

Danicic B. - 20. новембар 2005. у 16.23 (*.comhem.se)

Poštovani prof.Laketa da li znate nešto o Daničićima i u kakvom su srodstvu Daničići iz Senja sa hercegovačkim i crnogorskim daničićima?

Unapred hvala.
Daničić B.

dadragic - 27. новембар 2005. у 05.46 (*.t-com.hr)

Prof. Laketa

Velika hvala na Vasim obavijestima! Ipak moram primijetiti da je po mojim saznanjima ljiljan je simbol bosanskog kraljevstva! Žuti ljliljani na plavoj podlozi je grb dinastije Kotromanića, bosanskog kralja Tvrtka i njegovih nasljednika.(Porodica Kotromanić je vladala Bosnom od 13 vijeka pa do dolaska Turaka). Ljliljan na grbu je kreiran po uzoru na ljiljan koji je specifičan za Bosnu „Lilium Bosniacum”. Postoji li razlika između „katolickih” ljiljana na dvorovima Talijana i Francuza i bosanskog ljiljana? Tko stavi ljiljane kod Kotromanica i zašto?

IG0R - 24. mart 2006. u 21.47 (registrovani član)

Prof. Laketa - 27. новембар 2005. у 16.11 (*.com.au)

Za„dadragic”,ljiljan kao heraldicki simbol(heraldika je pomoćna istorijska nauka koja proucava grbove)simbol je kraljevstva i moći,te su ga mnoge dinastije stavljale na svoje grbove.Kruna,grb i zastava su spoljni vidljivi znaci države i plemstva,koje vlada državom i ima svoje
grbove i zastave a na krunu su pretendovali svi,neki javno a neki tajno.
Neki smatraju da je ljiljan simbol maca i rata(Alija ga nije za dzaba stavljao u BiH grb p.a.)i moći.Drugi, pak smatraju da je ljiljan jak seksisticki simbol.Čini mi se da to dvoje,troje idu zajedno.
Bosanski ban Tvrtko proglasiose za kralja „Srbije i Bosne” 1377 god. u manasitu Milesevo,na grobu pra roditelja svoga Sv.Save i krunisao se
duplim vijencem,posto je bio u krvnom srodstvu sa dinastijom Nemanjica. Njegova baka bila je iz dinastije Nemanjica, koja kraljevsku titulu i krunu nosi od 1217 godine.(Nije potrebno da navodim imena,mrzi me da orgam po kuci jer mi celad spavaju dok ovo pišem). Zbog toga u njegovoj tituli stoji prvo„kralj Srbije”pa tek kasnije„kralj Bosne”.Mogao je uzeti samo titulu „kralj Bosne” ali ga niko ne bi priznavao. Preko dinastije Nemanjica i Srbije uzdigao je svoj licni rang i državni ugled u tadasnjoj Evropi. Mislim da ti je sada jasnije a i našim citaocima, odakle i kako se nasao ljiljan na državnim grbovima srednjovjekovnih država Srbije i Bosne.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.18 (registrovani član)

Prof. Laketa - 30. новембар 2005. у 17.02 (*.com.au)

Za „postenog covjeka”,niko Vama ne brani da čitate,ali nemojte da vrijedjate ljude na nacionalnoj i vjerskoj osnovi bez ikakvog razloga i osnova to stvarno nije u redu.To ne rade fini evropski ljudi za kakve se Vi izjasnjavate. Dobro ste primijetili da je ovaj rad namijenjen iskljucivo srpskim porodicama u Hercegovini. Šta bi tek rekli i pricali da sam kojim slučajem obradio sve srpske porodice na prostoru bivše SFRJ.Mogu samo da pretpostavim i nasulcujem.Ja sam obradjivao samo srpske porodice,jer sam unaprijed bio svjestan neprijatnosti koje bi mogle doći sa Vase strane i sa Vasim istomišljenicima.Zato je bolje da ne unosite zlu krv na ovaj saj, ja vas molim,ne dolazite tu kada nemate ništa pametno reci.
Vi nemojte sumnjati u moje akademsko obrazovanje za to se pobrinuo neko pametniji i sposobniji od Vas vjerujte mi. Sve sto je ovde napisano istina je koja se može u svakom trenutku provjeriti i potkrijepiti valjanim i cvrstim istorijskim dokumentima. Šta Vi imate protiv srpskih popova?To su pametni i obrazovani ljudi koji pišu.Da li ste procitali ikada ikakvo njihovo djelo?Niste.Ja Vi za početak preporucujem Ljetopis Popa Dukljanina, do Memoara Prote Matije Nenadovica.Kada ova djela procitate onda možemo razgovarati.
Mi ćemo nasu djecu vaspitavati kako mi hoćemo i kako znamo,to nam Vi necete odredjivati.Vi nemojte za to da se brinete i ne sekirajte se.
Šta ćete Vi u Evropi? Sa cime idete tamo sa sibicom i eksplozivom?
Ne hvala,takve će Evropa ekspresno vracati odakle su dosli.

---------------

Cerovic - 30. новембар 2005. у 19.44 (*.cable.roger)

Profesore Laketa,
Postoje li podaci o potomcima Cerovica iz Crne Gore. Poslije smrti Smail-age Cengica neki Crnogorci iz tog kraja su se zbog straha od osvete preselili u Hercegovinu i promijenili prezime. Dedaga Cengic(Smail-agin sin) će kasnije pogubiti 150 Crnogoraca. Zna li se koje prezime su Cerovici koji su prezivjeli uzeli i gdje su se naselili. Puno hvala.

-----------

Prof. Laketa - 30. новембар 2005. у 23.43 (*.com.au)

Za „Cerovica”. Poslije ubistva Smail-age Cengica 23.9.1840.godine i pogibije još 75.Turaka,organizovana je turska potjera u kojoj je ubijeno 150.Srba. Drobnjak je razoren i popaljen a mnoge porodice koje se nijesu spasile bjekstvom pobijene su i odvedene u robstvo.Cerovici se rasele na razne strane u Srbiju,Bosnu i Hercegovinu.Koliko je meni poznato od Cerovica vode porijeklo Zelenovici u Gacku i Nevesinju kao i Cerovine iz sela Vlahovici u Ljubinju kao njihovi rodjaci Cerovine u Ulogu kod tunela,koji su gonili stoku na planinu i tu Ulogu se naselili gdje ih i danas ima da žive kao i u rasijanju.

-----------

Dejan8 (student) - 1. децембар 2005. у 20.40 (регистровани члан)

„Posteni covjece”, zar je toliko teško shvatiti da nekog interesuju
spostveni korjeni? Ako je 60% muske populacije u jednom narodu umrlo
u samo jednom ratu koji nije htjelo i ako se toliko toga izdesavalo na ovim prostorima-dovoljno je uzeti u obzir samo XX vijek, ja mislim da je to dovoljan razlog da covjek pokusa da shvati šta nam se dogadja/lo i da nadje odgovore: Zašto, zbog čega, i šta znaci pripadati jednom narodu? Jedan pradjed mi je ubijen u Jasenovcu-zbog čega? Mislim da znaš odgovor. Toliko ljudi je poginulo u ovom zadnjem besmislenom ratu,pa normalno je da ljudi pokusavaju da nadju neki smisao u svemu,zar ne? I napokon, nazivati čitav narod „defektnim”,to sigurno ne pomaze nekom iskrenom pomirenju. I budimo realni, ljudi se još i te kako iracionalno mrze, nazalost...zar treba da opet vjerujemo u neko bratstvo i jedinstvo pa opet za 20ak godina neki novi Jasenovci, Srebrenice, Vukovari, Kazani?

-----------

apokalipsa05 - 2. децембар 2005. у 21.16 (регистровани члан)

Gdje se ti pronadje u cijeloj prici poturceni 'posteni covjece'?
Šta te najviše zabrinulo?Je li to što si zakljucio da nemas ni istoriju,ni grb ni zastavu a ni državu?
U istoriji se ,bijedo,nigdje ni ne pominjes pa kako onda da ucis djecu o istoriji.Tito ti dao naciju 1974.a sami sebi proglasili bosnjacima prije par godina.Jadne li istorije!Može stati na jednu stranicu sveske pisanke.
Zastavu vam na brzinu nacrtale strane, mocne,hrišćanske države u svojoj dokolici,a 'državom'ti upravljaju strani namjesnici i u njoj ti zakon sprovodi strana policija i vojska u stranim uniformama.

A ti si samo jedan u nizu kompleksasa bez identiteta.Venama ti tece krv kukavice koji se iz straha poturcio..Svjestan si da si ti potomak onog slabijeg,bezvrijednog brata dok smo mi,Srbi pravoslavni,potomci onog boljeg,koji vjeru nije dao ni za šta na svijetu.Taj kompleks se proteze kroz generacije poturica i imaš ga i ti.A to je kompleks nize vrijednosti,on postepeno razara covjeka dok ga potpuno ne skrsi.

I samo da znaš,jedini srpski DEFEKT si ti poturceni Srbine,vjero bez nacije ,ti i tebi slični.

------------

Gomiljani - 3. децембар 2005. у 07.46 (*.shawcable.net)

Pitanje za Profesora

Znate li istoriju porodice PRTILO? Po predanju mojih djedova doselili su se nekada iz Oboda u blizini Cavtata i prezivali su se Babici. U nekakvom zbjegu i velikom nevremenu neki od njih su navodno čistili „prtili” snijeg pa ih tako prozvali i nastalo novo prezime. Slave krsnu slavu Svetog Klimentu 8. decembra (posna slava vijekova)... ne promjenise vjeru pravoslavnu uprkos svim zbivanjima.
Znate nešto konkretnije... ili negdje postoje neki zapisi.
Unaprijed zahvalna

IG0R - 24. mart 2006. u 21.49 (registrovani član)

Popovac - 3. децембар 2005. у 14.31 (*.cable.roger)

Prof. Laketa,
bio bih Vam zahvalan ukoliko biste „obradili” porijeklo porodica iz Popova Polja: Semiz, Biskup, Vukojevic, Pjanic, Bozic, Munisic.
Hvala!

----------

Prof. Laketa - 3. децембар 2005. у 14.43 (*.com.au)

Za citaoce koji su pitali da im kažem nešto o sledećim porodicama:MISITA
PUACA i PRTILO, na zalost moju i njihovu ne mogu ništa pouzdano vise reci,jer o tim porodicama nemam nikakvih podataka.Valjda će se naći neko od naših citalaca da kaže nešto i o tim porodicama.
Ove provokatore treba u svakom slučaju izbjegavati i igorisati,ja sam ih još u početku molio kao ljude da ne smetaju jer se to ne tiče njih.
Svakako treba nasaviti dalje sa radom o porijeklu srpskih porodica u Hercegovini i sire na onim prostorima gdje su se nasi ljudi selili.

----------

prica - 4. децембар 2005. у 05.32 (регистровани члан)

Za Janjica
Janjica(nas)ima i u okolini Sarajeva, tacnije na Nisickoj visoravni i to samo u jednom selu i pouzdano se ne zna kada su se tu naselili. Ja samo znam imena svog pradjede i svoga cukundede i to da su i oni živili u ovom selu.Slave Sv. Georgija kao i Janjici iz okoline Mostara sto mi je rekao (davno prije rata)pokojni Mile Janjic(pjevac) sto me je i zainteresovalo da bar nešto više saznam o porijeklu ovoga prezimena. Prije 20-ak godina sam sreo covijeka u Zagrebu (hrvat po nacionalnosti) koji mi je rekao da je porijekolo Janjica opet iz Dubrovnika( da su bili srbi po nacionalosti) odakle su se raseljavali( ne sjecam se iz kojih razloga) svugdje po prostoru tadasnje Jugoslavije i da u dubrovackom muzeju ima i pecat porodice Janjic sto je nešto slično nasla i moja kcerka na internetu.Sjecam se da mi je rekao da su se između ostalih mjesta naseljavali i u juznu Srbiju u sto sam se uvjerio za vrijeme služenja vojnog roka u Vranju gdje sam sreo dosta ljudi sa prezimenom Janjic.
Pozdrav

----------

beli orao turista - 7. децембар 2005. у 14.07 (81.93.*)

PJANICA ima u okolini Banje Luke opstina Srbac a bogami sada ih najviše ima u Australiji jedno 20-ak. Interesuje me porijeklo prezimena KNEZIC (Z kao zaba) mi smo kao i Pjanici iz Srpca ali znam da ih ima i oko Mrkonjic Grada i na Kupresu mi slavimo Svetog Stevana 9.1. Ako ima još Knezica ili Pjanica(porodica moje majke) neka mi se jave.

---------

Prof. Laketa - 8. децембар 2005. у 18.38 (*.com.au)

Za porodice:SEMIZ,BISKUP,PRTILO,MISITA,PUACA,SIMPRAGA,BOROVIC,PJANIC i KNEZIC ne mogu ništa pouzdano reci.
BOZIC, se prvi put pominju 1335 godine u Decanskoj hrisovulji.
VUKOJEVIC,se pominju u istorijskim izvorima prvi put 1440 godine.
Da se malo vratimo na bosanskog bana Tvrtka I (1339-1392).Njegova baka
koju smo ranije pominjali zvala se Jelisaveta bila je kcerka srpskog kralja Dragutina (1276-1316)i na osnovu dinastickog i krvnog srodstva sa dinastijom Nemanjica,on je polagao pravo na upraznjeni srpski presto poslije smrti cara Urosa I 1371.godine. U jesen na Mitrovdan 8.11.1377.
godine,u manastiru Mileseva,Tvrtko se krunisao duplom krunom za kralja Srbije i Bosne. Tvrtko je bio ozenjen Dorotejom kcerkom bugarskog kralja
od 8.12.1374.godine. Umro je iznenada u pedeset drugoj godini zivota,
imao je sličnu sudbinu kao srpski car Dusan(1331-1355)koji je takođe umro mlad.I onda kao i danas zapad nas nije volio jake, oni nas najviše vole kada smo slabi i nejaki pa nam uvode red.

-----------

hvala!

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.19 (registrovani član)

Prof. Laketa - 14. јануар 2006. у 18.46 (*.com.au)

Dosta toga je receno o porodici Mucibabic,evo i ja koristim priliku da kažem nešto sto do sada nije receno o ovoj familiji. Mucibabici žive još u nevesinjskim selima Zijemlja,Bijeljina i Donje Pluzine (Rijeka).Ovi Mucibabici iz Pluzina blizak su rod sa porodicom Laketa iz Pluzina.
Kcerka nasga dalekog predka Ilije Lakete bila je udata za nekoga Mucibabica iz Bijeljine.Jednom kada je harala i morila kuga,pomorila je mnoge stanovnike Bijeljine među njima i Mucibabice.Ovaj pomor samo je prezivio mali djecak Jovo Mucibabic,koga su prhvatili ujaci Lakete doveli ga na Pluzine i odhranili ga u svojoj prodici i na kraju kada je doslo vrijeme za zenidbu,ozenili ga i podigli kucu u Rijeci blizi njihove stare porodicne kuce.Jovo i njegov sin Bosko i unuci Nikola i Vidak nosili su prezime Laketa dugo vremena.Nikolini sinovi Trivko i Spasoje otisli su na rad u Ameriku i tamo su ostali u Americi,njihova braca Jovo, Rajko i Dusan ostali da žive u Pluzinama.Boskov sin Vidak
radio je jedno vrijeme u Podgorici i Americi,vratio se u rodni kraj,
saznao dosta o svojoj porodici i vratio joj staro prezime Mucibabic.
Većinom su prihvatili prezime Mucibabic samo su Trivko i Spasoje u Amarici zadrzali prezime Laketa.Ja kada sam isao u skolu u Kifino Selo,donosio bi sarena amerikanska pisma koja su tada na mene djelovala pomalo zbunjujuce:adresa primaoca Jovo Mucibabic a adresa posiljaoca Trivko Laketa,dva rođena brata a dva razlicita prezimena.Konacno znam ja a znate i Vi dragi citaoci kako je to nastalo i kako je do toga doslo.Najpoznatiji clan porodice Mucibabic
iz Pluzina je knjizevnik Milan Mucibabic koji je živio i radio u Sarajevu,pisao je knjizevna djela sa tematikom iz zavicaja,gdje je opisao mnoge interesantne likove svojih drugova i komsija prateci to
kroz burna vremena i dogadjaje.

IG0R - 24. mart 2006. u 21.54 (registrovani član)

va_ne - 16. јануар 2006. у 06.40 (*.xnet.hr)

Poštovani prof. Laketa!
Sa zanimanjem sam pročitao ovaj sait i s obzirom da se prezivam VASILJEVIĆ vrlo me zanima njegovo porjeklo. Ja sam iz obitelji koja je već oko 350 i više godina nastanjena u selu PEDALJ kod DVORA NA UNI. pO Predanju znam da su došli iz Hercegovine, ali volio bih nešto detaljnije znati o tome.

-----------

Prof.Laketa - 17. јануар 2006. у 20.13 (*.com.au)

u Sarajevsko polje i isli su dolinom rijeke Bosne.Drugi su isli na istok u Podrinje i dalje u Srbiju.
VASILJEVIC,su veoma stara porodica sa prostora Hercegovine u istorijskim izvorima se prvi put pominje neki Marko Vasiljevic poslanik srpske kraljice Jelene,zatim se pominje i Vasilije Vasiljevic diplomata srpskog kalja Milutina.Poslije turskih osvajanja selili su se na zapad.slave slavu Sv. Jovana.
Zbilja ne znam šta je danas ovom kompjuteru.Izvinite molim Vas.

------------

BIVOM - 18. јануар 2006. у 17.20 (регистровани члан)

U Miljevcu i Čitluku(Nevesinje). Starinom su Krivokapići porijeklom iz Trešnjeva Crnoj Gori. U Miljevac su doselili odmah iza kuge. Slave Lazarevdan. u Čitluk se naselio Vučić Žerajić iz Miljevaca i hajdukovao.
Od Žerajića je Bogdan Žerajić koji je pokušao atentat na Austro-Ugarskog generala Varešanina u Sarajevu. Jedan od prvih predstavnika nacionalrevolucionara bosanskohercegovačke omladine.

------------

srb, - 19. јануар 2006. у 13.59 (*.quickclic.net)

Molim Vas dali je neko čuo za prezime MRMAK, MISMO IZ SLAVONIJE I NIKADA NISMO CULI ZA BILO KOGA mrmka ADA NIJE IZ SELA gorice zapadna slavonija.Sigurni smo da su se naselili tamo samo ne znamo odkuda,UNAPRED HVALA.krsna slava namje SVETI ILIJA.

-----------

Milicevic member NISH - 20. јануар 2006. у 08.18 (*.ac.yu)

Prezime Milicevic potice iz Stare Hecegovine tj. nekadasnje istocne Hercegovine - koja je obuhvatala i danasnju severnu C.Goru (Niksic Berane...), postoji i knjiga o Milicevicima - zove se BRATSTVO MILICEVICI izdaje se u Podgorici...ne znate za NAS - znaci ne znate za Srpstvo...CITAJ >>> Lunjevica u srpskim ustancima, 3 Vojvode - svi od Milicevica u Hercegovackim bunama i srpsko-turskim ratovima,onoliki junaci iz narodnih pesama (nisu bez razloga napisane,već zato što smo Turke sekli) ...A NAS NIGDE !!! ...MIN

-----------

Milicevic Member NISH - 20. јануар 2006. у 08.36 (*.ac.yu)

a što se Tesle tiče - to je najveci Srbin - JEDNA CINJENICA ZA UstašE>>>>>>>> covek nije posetio rodbinu i prijatelje u Hrvatskoj jer je godinama cekao da ga matica (SRBIJA) pozove za prijem (BGD) a u Beograd je dosao sa Srpskom zastavom u rukama u vozu...pa je sa suzama u ocima drzao govor ljudima - srećan sto ga se matica setila,pa makar i posle mnogo godina...TOLIKO O TOME DA TESLA NIJE SRBIN... AKO JE NEKI UstašA, ILITI MUDZA PAMETNIJI,ili zna „nešto” ------>>>>>>> čitaj malo vise istoriju,ali onu realnu

-----------

Prof. Laketa - 21. јануар 2006. у 18.24 (*.com.au)

Za „memiku” o porodicama Buha i Skoko nemam šta vise reci od onoga sto je napisano u gornjem tekstu na početku. O postanku porodice Buha ima jena legenda,koja zabiljezena u dvije knjige kod Luke Bjelokosica u listu „Bosanska vila” Sarajevo 1888 str. 55. i u knjizi BUHE,grupa autora,Beograd 1990 godine.Pošto ja nisam u mogućnosti da dam tekst iz bilo koje knjige ja ću dati tekst koji sam ja zapamtio koji se pricao veoma davno dok sam ja isao u osnovnu skolu. Nadam se da je ovaj moj tekst identican po ideji sa ova dva iz knjiga.Ako neko od citalaca posjeduje navedene knjige mogao bi nam ovdje na stranicama SC poslati originalni tekst.
BUHE (BUVE)vode porijeklo od Bjelokosica koje je Sv.Sava,kako kaže narodno predanje doveo iz sela Jezera u Borcu u selo Domrke (Gacko) i tu ih je naselio za vrijeme vladavine srpskog kralja Stefana Prvovjencanog (1196-1227)godine.
Jednom prilikom kada je Sv.Sava isao po zemlji Srbiji, dodje u selo Jezero, tu ga zatekne noc te u selu potrazi prenociste.Prosao je čitavo selo niko mu ne dade da prenoci da ga primi na konak i pocinak.Pred sami mrak na samom kraju sela nepoznatog gosta primise u jednoj maloj sjeromaskoj kucici u kojoj je zivjela jedna udovica sa dvoje male djece.Žena je radila kod nekog covjeka u selu u kuhinji i predvece kada bi posla kuci u sakama bi ponijela komad tijesta da djeci spremi neku oskudnu veceru ili da im u tijesto stavi nastrugane hrastove kore, koprive i da im tako na ognjistu pod sacem ispece ljeb koji bi gladna djeca u slast pojela.Te veceri kada su imali gosta,ova sirota žena nije mogla donijeti komad tijesta jer je gazdarica kod koje je sluzila naredila da opere ruke i da onda ide kuci.Kada je dosla kuci nabrala je jestivih trava i to pomijesala sa hrastovom korom i vodim i to je stavila na ognjiste pod sac da se pece.Bas tada je pristigao i gost i poceli su pricu o svemu i svačemu. U neko doba djeca se uznemirise i pocese traziti od majke da im da jedu pogacu koja se pekla pod sacem na ognjistu. Od crne muke i bruke žena nije imala hrabrosti da podigne sac i da tako pokaze svu bijedu i siromastvo pogitovo sada pred gostom kuce. Sv.Sava usta blagoslovi ognjiste i stapom prekrsti sac i rece ženi da vadi pogacu te da gladna djeca jedu.Žena uze masu podize sac pod kojim se ukaza zlatno-zuta pogaca.
Svi su vecerali u slast i djeca odose na spavanje a gost i žena nastavise razgovor.Na kraju price Sv.Sava rece ženi:„Tebi nema zivota u ovome selu sa ovako negostoljubivim ljudima,nego se spremi uzmi sve svoje i djecije stvari pa ćemo u jutro rano poći dalje da trazimo bolje mjesto za zivot” Rano ujutru krenu omanja kolona putnika uz brdo sa Savinim savjetom da se niko ne okrece da gleda po selu.Poslije izvjesnog vremena kada su izasli na brdo iznad sela žena se okrenu,jer se toga trenutka sjetila da je zamoravila gargasi u selu.Kada se žena
okrenula imala je šta vidjeti;čitavo selo je potopila voda,samo njene
gargasi plivaju po povrsini jezerske vode.Čim je ovaj prizor ugledala
žena,odnekuda iznenada doleti roj divljih cela,izujeda ženu i ona pade
mrva na licu mjesta. Sv.Sava i djeca sahranise ženu pod jednom bikvom
koja posluzi kao nadgrobni spomenik.(Naro to mjesto i dan danas zove Bjelavina bukva,primjedba autora).
Sv.Sava i djeca nastavise put dalje u pravcu istoka, preko suve i bezvodne visoravni Morine,koje su u svako doba godine teske preci i za jače putnike od naše nejaci,starca Save i nejake djecice.Putujuci preko Morina djeca zavapise:„Cica mi smo zedni”.Pošto tu ne bijase vode Sv.Sava carnu stapom po zemlji i tu se ukaza maleni izvor vode iz koga djeca alapljivo malenim rucicama grabise vodu da sto prije utole zedj.(Na razmaku od sat hoda i danas na Morinama postoje tri omanja izvora vode koji su dovoljni da putnik namjernik utoli zedj p.a.).
Pred vece Sv.Sava i djeca stigose u selo Domrke u kome je bila svadba
gdje oni vecerase sa ostalim svadbarima.Sv.Sava je bio u razgovoru sa ljudima a umorna djeca zaspase uz jedan plot. U neko doba noćiizidje
neka žena i kada vidje djecu uz plot upita:„Za ime miloga Boga,cija su
ovo ovdje djeca sitna kao buve”? Od tada njihove potomke prozvase BUVE
i tako je nastalo prezime BUVA (BUHA) prema narodnom predanju.
Sv.Sava je ostavio djecu u Domtkam a on je nastavi put da ide dalje po
narodu i zemlji Srbiji.Dvojica djecaka uz pomoć seljana napravila su kolibu u Domrkama. Nekoliko godina kasnije kada im Sv.Sava ponovo dodje u goste,te ih upita,kako im je u novom naselju? On mu nevoljno
priznase da im je dobro,samo pate i oni i stoka sto nemaju vode. Sv.Sava udari stapom u zemlju i tu potece potok i rece im:„Ovdje gradite kucu,a naspram nje na ovoj glavici gradite crkvu”! Na njegov prijedlog i uz pomoć srpskog ktalja Stefana Prvovencanog (1196-1227) BUHE u Domrkama sazidase i podigose crkvu Sv.Dimitrija, koja postoji i dan danasi u selu Domrke (Gacko).Porodica BUHA dala je nekoliko značajnih ljudi kao sto su vojvode Aleksa i Vaso Buha iz ustanka Nevesinjska puska(1875-1878) i bombasa Boska Buhu ciji je otac rođen u Domrkama i bio je Solunski dobrovoljac te je dobio dobrovaljacku zemlju u Virovitici a ostalo znate. Srdacan pozdrav prof. Laketa.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.21 (registrovani član)

Гатачка-површ - 26. јануар 2006. у 12.11 (*.cavtel.net)

Помоз Бог,
браћо херцеговци. Прво, свака част на теми, изузетно је занимљива. Наравно, сви комплименти професору Лакети, нека му Господ подари здравља и среће. Ево шта мене интересује:
- презиме: Грковић
- слава: Свети Никола
- село: Врба (Хан Врба), Гацко
Оно што ја знам (или мислим да знам) је да смо пре 350-400 година дошли из околине Требиња, а да смо старином од Дробњака. Ако би ико био толико добар да напише пар речи, био бих му захвалан.

Хвала и свако добро.

-------------

BIVOM - 26. јануар 2006. у 13.16 (регистровани члан)

U Bodežištima (Gacko) i Zalužju(Nevesinje,Rast). U Bodežišta došli iz Pržina.Pobjegli iz ovog sela u ono vrijeme kad su imanja manastira Papraća popaljena. U Zalužje je došao Grković od Čpkovića s Udrežnja. Slave Đurđevdan.
Grkovići su živjeli i u Orahovom dolu (Popovo). Odselili se u Trsteno kod Dubrovnika. Iz ovog je sela porijeklom i Ruđer Bošković čiji je otac Nikola također otišao u Dubrovnik.
Grkovići žive i u Vrbi kod Gacka. Prema porodičnom predanju u Vrbu su došli iz Ljubomira, a daljnjom su starinom iz Grkavaca kod Trebinja. Ima ih u Mostaćima i Zasad kod Trebinja.

Ako slavite Đurđevdan moguće da ste porijeklom od Drobnjaka, zapravo vrlo vjerojatno.

-----------

marko1975 (inzenjer) - 27. јануар 2006. у 06.24 (регистровани члан)

Hvala Igore, ti si mi prvi dao bar neke upute. Molim te da mi kažeš bar trag dalji, posto vidim da citiras neke izvore, koji su to izvori i kako mogu doći do njih. Takođe, nisam nikad čuo za Trtice muslimane do prije par godina kad su bili neki izbori pa je bila baza sa popisom 91, pogledam šta kaže za trtice i nadje ih osim ovih mojih za koje znam i kao muslimane u hercegovini. Poslije nisam čuo ništa o tim Trticima. Da li se zna ista o toj familiji, kad su primili islam, kako se to desilo itd. ili da li postoje neki izvori o tome?
Inače, svaka cast braci Hercegovcima, oni najduže i upornije cuvaju svoju tradiciju. Hercegovina=Srpska Sparta. Moji kumovi i prijatelji Vukovici i Draskovici o tome svojim djelima svjedoce, a i ostali koje poznajem.

-----------

? - 27. јануар 2006. у 08.02 (*.mnsi.net)

Balandžić, Sjenice (Kuči), ranije: Bulatović; Orah (matično), Ercegova Strana (Plužine), Piva i Stari Vlah (Višegrad), ogranak Filipovića - Slijepčevića

----------

Гатачка-површ - 27. јануар 2006. у 09.14 (*.cavtel.net)

BIVOM

Хвала за коментар. Упознао сам једног Грковића овде у Америци који слави управо Ђурђевдан. Његов отац (био је још дете, дошао је у Америку са својом мајком) је емигрирао из Требиња негде око I светског рата. Међутим, ми славимо Светог Николу, рекао бих да нисмо рођаци. У сваком случају, хвала још једном.

---------

BIVOM - 27. јануар 2006. у 10.06 (регистровани члан)

Grkoviću,

ako su vam različite slave 100% niste rod, jedino u slučaju da je neko od vas promijenio slavu, a prije ste slavili istu. Ali to bi valjda već neko upamtio, li bi se slavila prislava.

---------

Sakota„ - 29. јануар 2006. у 12.42 (*.cable.roger)

Molim Prof. Laketu,da mi malo podrobnije (ukoliko ste u mogućnosti) kazete o familijama Jokisic-a iz Poprati i Sakota iz Kozica. Obje familije slave Sv. Jovana.
Ujedno Vas molim da mi nešto kazete o familiji Milutinovica sa Osanica, kao i o Sotrama. Da li su ove familije vezane sa Milidragovicima iz Radimlje? Ili, koje su familije sa podrucja Stoca vezane sa Milidragovicima?

---------

evo - 29. јануар 2006. у 15.32 (*.mnsi.net)

Šakota, Velimlje (Banjani) i kao: Šakotić, Nikšiću, došli iz Hercegovine, porijeklom od Čokorila (Mataruga) iz Cuca (Cetinje) u Zijemlju (Mostar), Dubravama i Kozici a u Crnićima i Tri...nji (Hercegovina) ranije Zlatanić iz Golije (Nikšić); u Gornjim Breznama (Piva) došli od Nikšića

---------

Starina Novak - 1. фебруар 2006. у 19.18 (87.116.*)

Uvazeni prof. Laketa,
U knjizi etnologa Filipovica ''Glasinac'' sam nasao da su se preci porodice Galavic doselili sa kraja između dolina Pive i Tare(stare Hercegovine) i da su od porodice Malinic,ali u tom kraju ne nadjoh nikakve tragove o Malinicima.Po drugoj verziji,Galavici su od Miljanica,ali koliko znam oni ne slave Nikoljdan kao Galavici.
Nisam nestrpljiv,bio bih Vam zahvalan da nešto o tome napisete ako saznate.

--------

Kifino Selo - 1. фебруар 2006. у 22.56 (65.43.*)

Godine 1540 Palarius Fuskus Patavinus je posjetio Senj.On je pišuci o uskocima, napisao da uskoke zovu Morlacima.
Porijeklo imena Morlak objasnio je još u 11 vijeju pop Dukljanin.
Morlak je skraceni oblik od Mauro Valah.
Srbi iz Dacke Sebije koji nisu bili pod vlascu Rimske Imperije nazivali su Srbe unutar Rimske Imperije Valasima ili Vlasima ,zato što su pored srpskog jezika govorili i latinski jezik koji je bio zvanicni jezik Imperije u kojoj su zivjeli.
Vlasi ili Morlaci su dva naziva istog znacenja i najtacnije objašnjenje ovih naziva jeste -Rimski Srbi.U srednjem vijeku svi su Srbi nazivani od strane naroda koji su se doseljavali Vlasima ili Morlacima pogotovo što se nije znalo koji su Rimski Srbi a koje Dacki Srbi.Među njima nije postojala nikakva razlika iako su u srednjovjekovnoj Srbiji većinu cinili rimski Srbi,zapravo bili u ogromnoj vecini.
Cinjenica je da su i Hrvati koji su doseljenici nazivali Srbe koji su za njih bili starosjedioci nazivali Vlasima i Morlacima,u istinu oni i danas to cine i upotrebljavaju to ime kao pogrdno a ne znaju da je to vise kompliment nego pogrda.
to isto su iz neznanja su cinili i Turci i od njih naslijedili poturceni Srbi i neznajuci jedni i drugi i treci da je bolje biti gradjanin Rimske Imperije nego varvarin, azijata ili poturcenjak.
A ja bih sada postavio pitanje gospodinu ” Starini Novaku„.
Ako se zna da su ovi Srbi cinili Gro Srednjovijekovne Srbije i ako se zna odakle su i srpske dinastije Svetimirovici,Svevladovici,Ostrivojevici,Jablanovici i Nemanjici i ako se uzme u obzir da je u svojoj hiljadugodisnjoj istoriji ovaj dio Srba bio DržavOTVORNIJI pa mogli bi vi odgovoriti ili ako ništa nazrijeti iz svega ovoga gdje su Srbi a Srbi su tu gdje su i oduvijek bili ,BAR OVE ZADNJE CETIRI HILJADE I DVADESET GODINA OTKAKO SE ZNA DA IH JE NINO BELOV POVEO U VELIKI POHOD NA BLISKI ISTOK I INDIJU.

kopob - 30. septembar 2006. u 16.22 (registrovani član)

IG0R - 4. фебруар 2006. у 10.39 (регистровани члан)

Не бих рекао да је Цицмил (презиме у Ускоцима) влашког основа. Мил је словенско мио. Има више речи у ускоцима које имају корен циц-, баш гледам у Ускочком речнику Милије Станића.

-----------

dudica - 5. фебруар 2006. у 11.05 (*.neobee.net)

pozdrav svim ucesnicima diskusije i svako dobro,

živim i radim u novom sadu,inače deda mi je kolonista iz crne gore,prezivam se mandic a moji su iz bjelopavlica(lazine,kosovi lug),obzirom da nemam puno podataka o poreklu zamolio bih profesora laketu ako može da mi kaže nešto više o mandicima iz bjelopavlica.slavimo svetu petku i uglavnom kad se prica o bjelopavlicima i prezimenima iz tog kraja nekako se uvek izostavi moje prezime a znam da mi je tamo rođen i pradeda nikola,cukundeda maksim,i njegov otac petar.mnogo bi mi znacilo kad bih znao nešto više odakle su mandici poreklom,gde su bili,šta su radili ...

----------

IG0R - 5. фебруар 2006. у 12.21 (регистровани члан)

Бјелопавлићи нису Херцеговина већ Брда али с обзиром да смо сви Срби зашто да не. Уосталом, бјелопавлићки говор је прелазни (мешавина) источнохерцеговачког и зетско-сјеничког дијалекта па можемо рећи да сте и ви донекле попримили херцеговачку нарав ;-)

75% братстава, само језгро Бјелопавлића које потиче од Бијелог Павла, слави св. Петку. Дакле није ми од неке помоћи то што спомињеш славу. У Бјелопавлићима има две породице Мандића које обе славе Петковдан.

Први су насељени у селу Мандићима које им је домаће село и добило име по њима. 1990. је било 7 домова у Мандићима, 2 у Јастребу и 3 у Даниловграду.

Постоји огранак Јовановића (дакле од њих потичу, то вам је братство, старије презиме али је породица због величине разграната и Мандићи су настали по неком Манду Јовановићу).

-----------

dudica - 5. фебруар 2006. у 15.39 (*.mnsi.net)

Mandići - Pištignjati, staro bratstvo u Bati
Mandići u Dužima - pleme Drobnjaci
Mandići (Vidnići), bratstvo u Markovini
Mandići u Bjelopavlićima (selo Jastreb)
Mandići iz Župe Nikšićke
Mandići iz Pive (G.Crkvice - Nikovići), starinom od Trebinja od Đurića

IG0R - 24. mart 2006. u 22.12 (registrovani član)

dudica - 6. фебруар 2006. у 18.57 (*.neobee.net)

pozdrav svima i svako dobro,poseban pozdrav igoru koji mi je dao iscrpan odgovor na pitanje o mandicima iz bjelopavlica.
znam da je ovo diskusija o hercegovackim prezimenima ali kao sto igor rece posto smo svi srbi moramo se pomoć,inače igore ja pripadam mandicima iz jastreba i tamo mi je rođen djed,davno sam bio tamo ali znam da još uvek postoji i kuca gde je rođen.moj deda je imao sestoricu brace i masu striceva...ovo kažem samo kao mali prikaz kolika je to familija bila,danas su spali na dva doma kako ti kažeš,nazalost raselili smo se a bogami razrodili i podelili(sto je najgore).eto na primer sva sestorica brace su zavrsili u vojvodini i tu se i kopali što se kaže i niti koje su nas povezivale sa crnom gorom nisu prekinute ali su slabe i sporadicne.voleo bih da znam odakle si ti i odakle ti ove informacije i da li postoji neka literatura koja bi mi pomogla da saznam nešto više o pretcima. ”

Prof. Laketa - 15. фебруар 2006. у 04.48 (*.com.au)

Za Dabica:mogao si barem nešto više reci o svojoj porodic,gdje živite i koju slavu slavite.
DABIC,poticu starinom iz Drobnjaka(C.Gora)pod pritiskom Turaka raselili su se na razne strane:jedni su otisli u Bosnu,drugi u Srbiju (Tamnava)
treci su se raselili po Hercegovini,ima ioh u seli Lakat(Nevesinje).
Slave slavu Djurdjev dan. Ima ih u rasijanju sirom svijeta.

IG0R - 24. mart 2006. u 22.15 (registrovani član)

tomotomo (O) - 15. фебруар 2006. у 12.03 (регистровани члан)

Poštovani prof.Laketa
Opet Vas molim da objavite ukoliko nešto znate o prezimenu Kržić (Čičevo-Trebinje), od kada se spominje i odakle vode poreklo

----------

Danijel (Ekonomista) - 15. фебруар 2006. у 13.19 (регистровани члан)

Postovani profesore Laketa!
Zanima me porijeklo mog prezimena Ćurguz. Slavimo Sv.Nikolu, o mojoj porodici znam po prici da smo iz Like doselili u Hašane kod Bos. Krupe. Znam da mojih prezimenjaka ima još u okolini Sanskog Mosta, Bos.(Koz.) Dubice i svi slavimo Sv. Nikolu.Inače, kao mali čuo sam pricu strica da smo se prezivali nekako na K., i da smo porijeklom negdje od Bijelog Polja. Tu pricu je i on čuo od svog djeda.
Srdačan pozdrav

-----------

..., - 15. фебруар 2006. у 23.23 (67.71.*)

Postovani gosp.Laketa hvala na odgovoru u vezi porodice Dabic,a inače sam rođen u USA trenutno radim u Quebec-u i naisao sam na ovu veoma zanimljivu diskusiju,koliko znam o mojima, je da se moj pradjed iselio u ameriku početkom prošlog veka i da je iz Nevesinja ali mislim da nije selo Lakat,pre 20-ak godina proveo sam dosta vremena u Srbiji i studirao nas jezik i otada se veoma dobro služim našim jezikom,i tada sam pokusavao da nešto saznam ali ne mnogo toga, saznao sam da porodica sa tim prezimenom ima u predgradju Mostara ne znam tačno ime mesta.Da li ih ima u još nekom mestu oko Nevesinja,i porodicna slava je Sv.DJordje.Još jednom hvala i pozdrav sa postovanjem.

----------

Prof. Laketa - 16. фебруар 2006. у 00.26 (*.com.au)

Za Krzic i Curguz nemam nikakvih podataka valjda će se naći neko od citalaca da da koji podatak i riječ vise o vasim porodicama.
Za Dabica,veoma mi je drago kada se javi neko od naših citalaca kao
gospodin Dabic te da mu barem nešto mogu pomoći. Ja sam ti rekao ono sto sam znao,ti dalje nastavi istrazivati sam. Dabica ima po cijeloj Hercegovini,najbolje bi ti bilo da stupis u kontakt sa svojim

Za Dabica,naknadno sam dosao do nekih podataka o Dabicima.Žive u Nevesinju u selu Lakat,Biograd,Zijemlja,Bijelo Polje kod Mostara i u
gradu Mostaru.Pozdravi sve u Kanadi.

---------

Vladimir-1 - 16. фебруар 2006. у 15.44 (*.ptt.yu)

Zanima me poreklo Gvozdenovića iz Pranjana kod Čačka, ispod Suvobora.
U Pranjane su se doselili posle Sjeničke bitke 1809 godine, predvodjeni starcem Savom, koji se po predanju prezivao Dmitrović ili Mitrović, sa Sjeničke visoravni ili BIhora.
Jedan deo porodice se preziva Gvozdenović a drugi Vujičić, koji žive u Pranjanima, Čačku, Beogradu...
Slavimo Svetog Jovana Krstitelja i ima nas u Pranjanima, Parizu, Šapcu i Kalgariju.

Pozdrav i hvala za odličan topik.

--------

Prof. Laketa - 16. фебруар 2006. у 18.49 (*.com.au)

LUBURIC,poticu sa Banjana,doselili su iz Hercegovine,ogranak su Vujicica sa Grahova,ima ih u Zlostupu(Golija C.G.)zatim su preselili na
Goransko i Pluzine(Piva C.G.).O porodici Luburic kao i drugim srpskim porodicama dosta je pisao Dr.Andrija Luburic pa koga interesuje može pogledati njegova djela. Moja porodica LAKETA ima krvnu vezu sa porodicom Luburic;nas pra predak Petar Laketa bio je ozenjen od Luburica sa Grahova koju su popularno zvali Crnogorka.
GVOZDENOVIC,su starosjedioci iz Vucijeg Dola iz Ceklica kod Cetinja.
Tokom vremena raselili su se na sve strane u Bosnu i Srbiju.
VUJICIC,starinom su porijeklom iz Kuca zatim dosli u Pipere tu su se
podijelili i jedni su otisli u Ridjane kod Niksica,zatim otisli u Uskoke
Trebjesu,Moracu i Grahovo. Svi su zadrzali svoje staro prezime Vujacic.
Od Vujacica sa Grahova vode porijeklo sledeće porodice: Dakovic,Bulajic,
Vucetic,Jaksic,Cvijetic kao i golijski Luburici i Perisici,te banjanski
Delibasici i Colakovici i gatacki Stevanovici,nevesinjski Stevanovici i
Radovici iz sela Bratac. Od starih Vujacuca su Vujacici u Bileci i Konjicu. Ima ih dosta rasljenih po Srbiji i Bosni. Svi od starine slave
krsnu slavu Sv.Nikolu,mada su neki njihovi saplemenici tokom vremena
mijenjali slavu.

-------------

. - 16. фебруар 2006. у 19.15 (*.mnsi.net)

Luburić (Lubira = Lubina), ogranak Vujačića; Nikšić i područni Banjani (Velimlje) doseljenici iz Hercegovine; Nikšićko Prekovođe, ogranak Vujačića iz Grahova (Nikšić); Zlostup (Golija), Nikšić, prešli u Goransko i Plužine (Piva)

----------

Prof. Laketa - 17. фебруар 2006. у 05.33 (*.com.au)

DEURA,evo jednog starog ne tipicnog srpskog prezimena.Deura su starinom rodom iz sela Ugarci opstina Bosansko Grahovo. Vecina stanovnika B. Grahova su porijeklom iz Grahova iz C.Gore. Na granicnom prostoru između Ausrije i Turske u Krajini,obadvije države naseljavale su Srbe radi odbrane granice.U jednoj od mnogobrojnih seoba i Deure su
dosle na ovaj prostor. Slave slavu Sv.Nikolu,žive sirom SFRJ i rasijanju
Podatke o ovoj porodici dao mi je g.Bosko Deura koji živi u Wollongongu.

------------

Prof. Laketa - 17. фебруар 2006. у 18.45 (*.com.au)

BANJANI ? BANJANIN ? BANJAC ?
BANJANI,su kraska oblast između Niksica (C.Gora) i Bilece (R.Srpske)
na prelazu iz humnine u rudine,to je važna stanica i raskrsnica svih etnickih seoba koje su se kretale iz C.Gore i Hercegovine u svim pravcima. U istorijskim izvorima Banjani kao pleme koje živi na Banjanima spominju se vise puta : 1319,1372,1465,1597 godine itd. Sa Banjana se kretalo na sjever u Bosnu i Srbiju,na zapad preko Bilece Gacka,Nevesinja,Mostara,Neretve i dalje na zapad do Knina Plitvickih jezera i Like,te na jug do Zete i Boke.
Od BANJANA se razvilo 20 bratstava. Iseljavali su se 1664 godine u Bosnu kod Trnova i Kalinovika. Tada su dosli i u Nevesinje ima ih pod prezimenom Banjanin i Banjac. Kao Banjanin, ima ih da žive u Sivolju i Dobrom Polju kod Kalinovika. U 17 vijeku iz Banjana su se raselila četiri brata:jedan je otisao sa Banjana(Niksic)u Banjane(Kacer)Sumadija,
Srbija,drugi kao Kojic-Miljanic,otisao u Ljig kao Nikolic,treci brat je otisao kod Gradacca u Liku,četvrti otisao i naselio se kod Plitvickih jezera Lika. Ima ih u Kninu i Kninskom polju kao BANJANIN.
Toliko od mene o mjestu Banjanima i prezimenima Banjanin i Banjac.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.23 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.18 (registrovani član)

petar prodanovic - 22. фебруар 2006. у 16.32 (*.alicedsl.de)

interesuje me poreklo brezimena prodanovic koi su se doselili u selo tupkovici riječ je od vida takozvanog vidovica koi je na to podrucje dosao iz zalukovika kod sarajeva pod tim brezimenom su se i saranjivali a kasnije kao prodanovici vid vidovic -prodanovic je dosao sa puno djece u tupkovic a kažu da su mu sinovi bili petar andrij jakov marko luka itd.želim sve o tome ako neko poznaje to poreklo ili stablo puno zahvalan petar prodanovic berlin

--------

Bukovac (astronom) - 23. фебруар 2006. у 06.25 (регистровани члан)

Profesore molim za pomoć. Odakle potice prezime Tisma, moji su iz Sjeverne Dalmacije - okolina Knina, međutim ne znam odakle smo se tu doselili. Slava nam je Sv. Jovan.
Hvala mnogo i svako dobro Hercegovci!

---------

straser - 24. фебруар 2006. у 17.57 (регистровани члан)

Gospodine Prof.Laketa. Molim Vas mozeteli reci nešto o
Jeftic čuo sam da su dosla četiri brata iz Stoca i da su se dva brata nastanila u Tuzli.Krsna slava je Sv.Stefan (9.januar)Unaprijed sam Vam mnogo zahvalan.

--------

Prof. Laketa - 25. фебруар 2006. у 02.24 (*.com.au)

Nakupilo se dosta pitanja pa da pokusamo na neka dati odgovor :
MISELJIC, ja ne mogu vise ništa reci no sto ste Vi rekli,da Miseljica ima u Nevesinju i kod Bilece i da su porijeklom sa toga prostora do Niksica u C.Gori.Slave slavu Sv. Arandjela,žive u rasijanju.
DANILOVIC,su veoma stara srpska porodica sa Zubaca kod Trebinja.Na početku 17 vijeka,glavni zubacki glavar bio je Kuzman Danilovic,koga su Turci priznali kao glavnog glavara na granici prema C.Gori,te su mu dali agaluk i priznali pravo da naplacajuje carine od karavana koji prolaze kroz zubacki klanac i pod uslovom da cuva klanac i mirnu trgovinu od upada Crnogoraca. U porodicnoj citulji koju su dugo Danilovici cuvali imaju nekoliko kaludjera i dvojicu vladika.Raselili su se sirom svijeta.Iz ove porodice potice kosarkas Predrag Danilovic.
JEFTIC,ne mogu ništa reci nego ste Vi rekli a Vi nastavite da tragate.
Evo nekoliko srpskih krajiskih pirodica :
KOCIC,se prvi put pominju 1411 godine,pripadaju grupi Malesevskih plemena,slave slavu Sv.Ignjatija bogonosca. U istorijskim izvorima prvi put se pominje neki Pribisav Kocic iz Gacka. U jednoj od kasnijih seoba Kocici su dosli u Bosansku Krajinu na Zmijanje i tu su se naselili.Iz ove porodice potice poznati srpski pisac PETAR KOCIC.
CURGUZ,poticu iz sela Hasani,Bosanska Krupa, slave slavu Sv.Nikolu.
Poslije Drugog svjetskog rata jedan dio porodice otselio u Banat kao
kolonisti,drugi dio ostao da živi u Krajini.Starinom su porijeklom iz
Crne Gore iz okoline Pljevalja.

IG0R - 5. март 2006. у 14.58 (регистровани члан)

Мишељићи су били комшије мојој породици у Мирушама. Пореклом су из Херцег-Новог. Прво су дошли у Паник (на садашњој РС-СЦГ граници) почетком 18. века као трговци. Из Паника је највећи део отишао у Невесињ (одакле су ваши) али се један из Невесиња вратио у Мируше, село подно Паника. У другој половини 19. века су из Паника прешли у Чепелицу мало северније од Мируша, јужно од Билеће. Слава је Ђурђевдан. Војин Мишељић је 2003. написао књигу „Мируше село кога више нема”.

---------

DIAVOLO (student) - 5. март 2006. у 19.04 (регистровани члан)

Поздрав проф. Лакети!
Моја породица води поријекло из Херцеговине и занима ме нешто детаљњије о томе.
Презиме је:ИЛИЋ Слава:Св. Јоаким и Ана
Република Српска,околина Зворника
Унапријед хвала!

-----------

Kifino Selo - 5. март 2006. у 22.17 (*.ameritech.net)

Za ovog „Starosidioca”.Pa zar je sve sto je katolicko automatski i hrvatsko.ODKUD TO DA SU HRVATSKI I SRPSKI JEZIK SličNI AKO NE I ISTI.
To sto si gore napisao napisao si na srpskom jeziku.Hrvati su jedan od mnogobrojnih naroda koji su svoj jezik zaboravili.Kao Tatari,Hazari koji su rastrkani po bijelom svijetu i sl .I svi vi imate svijest o tome ali vi ste najtvrdokorniji i ne priznate da se služite srpskim jezikom.N e može to biti vas izvorni jezik ,jer to je slovenski jezik a vi niste sloveni po genezi.
Evo samo nekih hrvatskih izvornih imena za muskarce;Lukol,Lovel, Kosen, Muhol, Horvat,Porga. I za žene bi bilo Tuga i Vuga.
Šta znam možda bi vi vasi oci iz vatikana pomogli da rekonstruisete ili da kako povratite vas izvorni jezik,evo navescu vi neke rijeci iz hrvatskog jezika,
Svet malik-vladar vladara
Drzvab-glavni grad(PRIJESTOLNICA)
Subandz-zamjenik vladara.
Evo i imena nekih hrvatskih gradova;DZarvat,Irvad,Irvit,Hordad.
Pa kud se onda pruzas na Boku i Kotor,gdje nikad nije bilo uva hrvatskoga izuzev da je dosao neki skitnica ili neki za poslom.
A HRVATI SU SE NASELILI U JEDANAEST MALIH ZUPA STO SE Tiče JUZNOG DIJELA HELMSKOG POLUOSTRVA i to većinom izmjesani sa Srbima od kojih su i primili jezik a svoj zaboravili.Isto po prijemu hrišćanstva svi su ili pravoslavni.Čak su i ubili svog zadnjeg kralja koji je poceo da uvodi katolicizam i tako je nestala hrvatska kraljevina koja je trajala samo nešto oko sto godina i hrvatski kraljevi su bili mahom Srbi.Zupe u kojima su se naselili Hrvati su slijedece;Celebina ispod pl.Celebina kod LIVNA,Tezenta,Imotski,Pleba,Pesenta,Paralasija,Bribir,Skradin,Nin,Tnen,i Sidraga.U Lici su se naselili u dva mala mjesta;Guceka i Lica,zatim još nešto malo se naselilo na uscu Zrmanje u jedno mjesto koje se zvalo Mecoda.U Hercegovini su se naselili u malom broju u Mjesto Dreznica I ONI CE KASNIJE SVI DO JEDNOGA PRECI NA ISLAM.
Ove oko Imotskog unistila je kasnije u ranom srednjem vijeku kuga.
Okupacijom od strane Turaka svi Hrvati su pobijegli SA TIH PROSTORA I SKLANJALI SE U VENECIJU I PO SVIJETU.
Na njhovo mjesto Turci naseljavaju Srbe i gubitkom teritorija koje su za racun Venecije i Austrije od Turske odkidali Srbi, POSLE ZAVRSENIH RATOVA VATIKAN NASILNO PREVODI U KATOLICIZAM jedan dio Srba koji su kasnije svojatani od strane Hrvata isto se to i danas čini.
Cinjenica je i to da je EVROPA ODUVIJEK PA I DANAS TAMNICA NARODA I pravi Hrvati kako Zagorci te Gradiscanski i drugi razasuti po istocnoj i srednjeoj evropi su pod pritiskom i izlozeni stapanju sa drugim narodima a sve zbog sacice ovih pounijacenih Srba kojima se vatikan i druge sile sluzio kao oruzjem za borbu i dezorijentaciju i na kraju i koncipirani nestanak Srpskog naroda od strane ovih srbomrzaca,I ne vide se dobro njihovi problemi i potlacenost i koliko mi je poznato da su i ovi hrvati uvidjeli ko im je pravi neprijarelj,tj ovi katolicki Srbi i koliko mi je poznato iako su rasijani ovaj narod dobro uvece zapretava vatru na svom ognjistu.
I ti si srpski otpad kome nije mjesto na ovoj diskusiji možda bi ti Papa povjerovao,JER ON VOLI VASE NEBULOZE A SRBI TI IPAK NE VJERUJU.
ISTO KAO STO VI NE VJERUJU NI PRAVI HRVATI I KOJI SU ZBOG VAS ROBOVI EVO VEC MILENIJUM I PO,

IG0R - 24. mart 2006. u 22.24 (registrovani član)

Barisha - 6. март 2006. у 05.23 (194.106.*)

Pozdrav svima

pitanje za Profesora

jel znate nešto o poreklu prezimena BARISIC?
Da li su svi sa ovim prezimenom rod ili ne? (gore je naveden rod sa familijom Krstulovica). Ovo prezime se pojavljuje od Dubrovnika do Sinja (nasevernije selo Bribir kod Sinja) pa sve do Save (manjaca, majevica,...).

-----------

DIAVOLO (student) - 6. март 2006. у 11.53 (регистровани члан)

Хвала Бивому!Читајући ове дискусије дошао сам и ја до бана Угрена у Никшићу и Ћоровића,Угреновића и Раденовића.Занимало ме само да ли сам на правом путу.Овдје постоји неколико породица са том крсном славом које су заједно поријеклом из Херцеговине,а то су Илићи,Ђукановићи,Остојићи,Симићи,Станојевићи,Спасојевићи.Они су вјероватно сви поријеклом од неке од тих наведених породица из Херцеговине.Слава је ријетка на овим крајевима па мислим да је то ипак прави пут.Надам се да ће ми проф. Лакета и остали мало помоћи.Стриц ми је неки дан показао племићки грб породице Илић из Херцеговине који су славили св. Јоакима и Ану који је сликао у музеју у Бл.Занимало ме је да ли су Илићи носили то презиме и у Херцеговини или тек са доласком на ове крајеве.Ја сам у мом породичном стаблу дошао до Илије од кога почиње моје презиме,али на и до његовог презимена.

-----------

Prof. Laketa - 6. март 2006. у 19.39 (*.net.au)

Za gospodina pod sifrom „BIVOM”
Iako se lično ne znamo izuzev ovo sa diskusija,hvala ti za rijeci koje si uputio u moju odbranu od zlonamjernih napada.Dobro si zapazio ti a i mnogi nasi citaoci da ja ne vrijedjam ljude na nacionalnoj i vjerskoj osnovi,to mi je naročito drago cuti.Gospodinu iz Zagreba porucujem da mi nije cilj da raspaljujem bilo cije nacionalne strasti već da nasi ljudi prvenstveno Srbi nešto više saznaju o sebi i svojoj istoriji.Sto to drugima smeta nije nas već njihov problem. Nemojte misliti da ja nemam prijatelja među drugim nacijama. Ako tako mislite grdno se varate. Vi slobodno istrazujte Vase korjene i porijeklo Vasih porodica niko vam se neće mijesati u
taj posao. Nas ostavite na miru. Radeci ovaj poso ja sam dosao do interesasntnih podataka o nesrpskim porodicama ali te podatke nisam htio da saopštavam jer sam bio duboko svjestan da bi dozivio čitavu
kanonadu neopravdanih napada. Radi nekog svoga mira odlucio sam se da pišem samo o Srbima (ne o srbijancima)i evo vidite i sami dragi citaoci šta dozivljavam od ne dobronamjernih citalaca.
Nadam se da ću i pored svih problema i nedaca koje imam poslednjih dana naći vremena da odgovorim na neka pitanja u vezi porijekla porodica koja su postavili nasi dragi citaoci.

IG0R - 6. март 2006. у 21.30 (регистровани члан)

Да се вратимо на главну тему, доста је било скретања. Значи Дијаволе да код Зворника има доста Угреновића, што и није чудно, има вас свуда расељених, најмање у околини Никшића јер сте се разишли, представљате родословно племе (по пореклу) али не и у географском смислу. Зато вас има од Зворника до Љубиња (Ћоровићи су најчувенији, од којих су књижевници и историчари Владимир и Светозар) до Новог Пазара и шире.

-----------

lovacluka (el.teh.) - 7. март 2006. у 04.48 (регистровани члан)

Za profesora Laketu, ispravke oko prezimena Ćurguz.
Poštovani prifesore, ovih dana sam konacno nešto saznao o porijeklu prezimena Ćurguz. Ako možete da prokomentarišete
Pozdrav

Ćurguzi vode svoje porijeklo kao kao i skoro sve krajiške familije sa Hercegovine. Posle dolaska Turaka na današnje prostore Raške, Hercegovine i Bosne, su nastale velike migracije naroda u pravcu sjevera i tada su mnoge porodice (neke su bježale ispred Turaka, neke su išle uz Turke kao pomoćne jedinice i kao vojnici, a neke su Turci naseljavali na novoosvojenim krajevima da im budu radna snaga) se naselile na opustjela područja Like, Dalmacije i Bosanske krajine. Neke porodice su se naseljavali direktno u te krajeve, a neke su se kretale etapno tako da su se zadržavali usputno u nekim krajevima. Sve do Bečkog rata 1683 godine i poraza Turaka od hriišćanske vojske taj pravac migracija se odvijao u jednom smjeru - prema sjeveru i sjeverozapadu. Posle poraza Turaka ovaj pravac se okreće tako da se naseljava stanovništvo u opustjela područja Like i Bosanske krajine odakle u protjerani muslimani. Isto tako je i u ostalim područjima kao što je Banija, Kordun i Slavonija.
Srednje Pounje se naročito naseljava iza Svištovskog mira 1791 godine kada je došlo mnogo porodica iz Like i Dalmacije u Bosansku Krajinu, zatim je mnogo doselilo iza 1850 godine u vreme Omer paše te iza okupacije Bosne od Austrougarske 1878 godine. Na ovom putu je im jedna od tranzitnih oblasti bilo Bjelajsko Polje.

I upravo tamo su se, najvjerovatnije iza Svištovsko mira 1791 godine, a prije 1800 godine doselilla jedna familija Ćurguza. Zapisano je da je tada, oko 1800 godine, u selu Vođenica u Bjelajskom Polju kod Bosanskog Petrovca postojala jedna hrišćanska kuća Ćurguza između sedam begvoskih i devet hrišćanskih koliko ih je tada to selo imalo. Doselili su se iz sjeverne Dalmacije od manastira Krke.Slave Nikoljdan. Tamo su se zvali Vladisavljevići, a smatraju da im je porijeklo sa Hercegovine i tamo su se prezivali Vasojevići. Taj što je doselio ovamo je bio pop i nosio je ćurak pa su ga Turci prozvali Ćurguz, pa se i po njemu tako prozovu i njegovi potomci.

Godine 1925 je tamo bilo sedam kuća Ćurguza u Gornjoj Vođenici i jedna na Jelića Glavici.

Sa Bjelajskog Polja su se Ćurguzi raseljavali dalje uglavnom u srednje Pounje i to:
1. selo Zalin gdje se 1925 godine nalazilo 4 kuće Ćurguza, slave Nikoljdan. Iz Zalina se naselila jedna porodica u Krupu i prezvala se Todorović i isto slavi Nikoljdan. Također je odselio jedan ogranak Ćurguza iz Zalina u selo Pučenik i tamo ih je 1925 godine bila jedna kuća.
2. u selo Vrtoče se iz Bjelajskog Polja oko 1910 godine naseli jedna porodica. Slave Nikoljdan.
3. u selu Donji Bušević oko 1925 godine je bilo dve kuće Ćurguza, slave Nikoljdan, i tamo su doselili iz Bjelajskog Polja prije okupacije Bosne, odnosno prije 1878. godine.
4. godine 1925 je u selu Hašanima bilo 4 kuće Ćurguza koji su se naselili sa Bjelajskog Polja prije okupacije Bosne 1878.i slave Nikoljdan.

Dakle, svi Ćurguzi vuku porijeklo od jedne kuće i svi su rod, Hercegovci, koji su živjeli kod manastira Krke u sjevernoj Dalmaciji. Svi slave istu slavu i to Nikoljdan.

IG0R - 24. mart 2006. u 22.28 (registrovani član)

IG0R - 7. март 2006. у 23.57 (регистровани члан)

Поздрав за брата Србина Ћургуза, Васојевић није тако често презиме. Дакле, предање каже да су се презивали Васојевићи у Херцеговини и славите само Никољдан, има ли преслужби/преслава?

Отпоздрав за професора Лакету од овог Србина Херцеговца-Београђанина-Сремца-Тимочанина који сав српски народ од Српских Моравица до Пехчева схвата као свој неотуђив део.

100% - 24. mart 2006. u 22.28 (*.comcast.net)

Da napomenem još jednu pojavu kod srpskih prezimena u Hercegovini,naročito ispoljenu na podrucju Nevesinja,je i to da pojedina plemena imaju i po dva prezimena.Jedno je zvanicno i upisano je u krstenim i maticnim knjigama a drugo upotrebljavaju mjestani i ono je tako reci nezvanicno ali desava se kad pitate za neko prezime da se mjestani zbune jer vise upotrebljavaju ovo tako reci nezvanicno prezime.Primjera radi navesti ću neke slučajeve;
Radulovici u Ziljevu i Seljanima imaju još prezime-Drljan.Radulovici na Bezdjedju-Kec.
Vujadinovic u K.Selu-Jokic.Radojicici Donji u K. Selu-Puric.Radojicici u Bojistima-Mirjanic.
Ivkovici jedni ne svi u Dreznju-Milakovic.
Ivkovici u Zunovini-Gluovic
Ivanisevici na Bezdjedju-Teletina.
Kovacevici na Presjedovcu koji slave Sv.IGNJATIJA-Patata.
Buha na Presjedovcu-Cosovic.
Dragovic u Biogradu-Dodig.
Mucibabic na Trtinama -Kravic.
Milinic u Zovom Dolu-Macak.
Sarici na B.Jezeru.Colici.
Sarici na Borcima-Kalaba.
Kalemi na Borcima-Maletic.
Govedarice u Kalinoviku-Lucic.
Bratici na Plocniku-Kotlace.
Najvjerovatnije da su ova prezimena sluzila u proslosti kako bi se zavarali tragovi prilikom turskih potjera,jer opste poznato je da su mnoga plemena bila prinudjena posle sukoba sa Turcima da mijenjaju mjesto boravka i pri tome i indetiteta,kako ne bi bili otkriveni.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.27 (registrovani član)

IG0R - 24. mart 2006. u 22.30 (registrovani član)

lovacluka (el.teh.) - 8. март 2006. у 02.33 (регистровани члан)

Slavimo samo sv.Nikolu, i to oduvijek(po predanju).
Detaljan odgovor koji sam dobio o porijeklu mozete pogledati na ovom sajtu diskusije/krajina/prezimena.

--------

IG0R - 9. март 2006. у 20.23 (регистровани члан)

Овде се не бежи од чињеница већ од мутанта и њихових наклапања. Као што наслов сам гласи, тема је о херцеговачким презименима, подразумева српска презимена, не видим нешто Енглезе, Немце и Индусе да им то смета и да се утрпавају у дискусију али сваког момента нам упадају некакви ускоци из новотаријских соцреалистичких необалканских нација које су настале декретима ЦК. У Паштровићима уопште нема католика, ако су Млеци успели да покатоличе Будване, Которане, Прчањоте (изем вам имена) и Тивћане свакако им ништа слично није пошло за руком у Паштровићима или Грбљу. У ствари један део Медина је примио католичку веру у Италији па се уселио у Паштровиће. На то је пресудио збор паштровских стараца да иноверци морају носити једну белу а другу црвену доколеницу и да не могу узимати православно чељаде у браку. Један део Медина оде назад за Италију други се врати Цркви. Готова прича, Кажанегре нису никада били католици, само носе италијанску реч за презиме (црна кућа), као што ни Килибарде нису католици (а где би били католици у Бањанима, мада ме ништа не би чудило када долази од безименог и шизофреног квазинарода).

Склендери у Дробнићима су заједничког сродства са Радовићима и Ђедовићима, досељени су из Брда (Бјелопавлића или Пипера) преко (Старе) Црне Горе. Склендер је од локализма за свађу (скленза) који се користи у Паштровићима. Слава Мала Госпојина.

Франовићи се рођакају са Боснићима и Боговићима, досељени су из Старе Србије.

Човек који пише те глупости је највероватније онај исти хрватски провокатор (а у Боки постоји само један такав, мислим да знам који је, љига од нечовека). Пазите глупости које пише, чукун-чукун деда 1560. године! То је атак на здрав разум, та прича да су Кажанегре, Франовићи и Склендери били католици, да су Црнојевићи истисли католике, 1560. године нису владали никакви Црнојевићи православци у Црној Гори већ Турци Османлије (Зета је пала 1499.). Могли су том приликом примити Ислам и ништа друго. Ако је он православац ја сам Марсовац. Ето вам најбољег примера зашто је са њима свака комуникација осуђена на пропаст, служе се најобичнијим лажима.

Риста Т. Николић у својој студији из 1899. године''Околина Београда'' у делу о Железнику пише да су се Лукићи у Железник доселили из села Босута код планине Рудник. Ово село се помиње и 1844. у опису села Железника, као једно од места из кога су се неке фамилије, нажалост није назначено које, населиле у Железник. Ја сам посетио то село Босута, али нисам ништа могао да пронађем о Лукићима.
Али у фамилији је остало прилично поуздано предање које је поткрепљено неким писаним доказима тако да се могао сачинити тај најстарији почетни родослов. Предање је врло поуздано због следећих чињеница. Мијат Лукић рођ. 1811. године, причао је својим синовима и унуцима о пореклу Лукића које су они врло добро упамтили и преносили са колена на колено. Податак да је Мијат живео до 1900. године, а његов унук Мијат 2. до 1970. године даје веру у тачност предања.
Запис о настанку фамилије Лукић из Железника изгледа овако.
'' Браћа Лука и Ковач(ово му вероватно није било име него вероватно занат којим овај бавио), због убиства Турчина који је силовао Ковачеву ћерку, напуштају Херцеговину и долазе у Драгачево, за време Карађорђа. Ту остају једно време и онда Лукин син Јован одлази у Железник, а Ковачев син у Београд, од кога постају Ковачевићи. Лукићи су одржавали везе са Ковачевићима из Београда све до почетка 1.светског рата,а они су често долазили у Железник на сеоску славу Духове. После су котакти престали, а по причи Ковачевићи данас немају мушких потомака већ им се лоза наставља по женској линији. Неки од Ковачевића су били и високи официри у војсци Краљевине Србије. Читајући књигу, којој не могу да се сетим тачног имена, о свим српским генералима и адмиралима наишао сам и на неколико Ковачевића, али они нису пореклом из Београда. Лукин син Јован је био главни кмет у Железнику и кад год би Турци долазили у село он им је претио да ''ако буду дирали српске девојке и жене, неће изнети живе главе из Железника''. Јован је био висок, корпулентан човек и најзанимљивији део из записа '' био је маљав по грудима, читаво руно''. Уклапајући запис са првим пописима који су сачувани за Железник, дошао сам до закључка да су сви ови људи сигурно постојали.
Образложење:
Лукин син Јован имао је три сина, Марка, Радосава и Гаврила. Најстарији Марко се презива по оцу Јовановић, а Радосав и Гаврило Николић.Ово презиме Николић прави много проблема јер даје две нове могућности.
Прва која је мање вероватна - Лука је имао и сина Николу кога нема у запису.
Друга, вероватнија- Лукино и Ковачево презиме је било Николић.
Међутим већ 1839. године у једном сачуваном попису, сви се презивају Лукић, што је још једна потврда о херцеговачком пореклу, јер се нису изделили по презименима него су узели заједничко, по дедином имену.
Да не дужим ми Лукић имамо тачан родослов који значи датира од око 1740. године када се наш родоначелник Лука највероватније родио и мислим да смо по овом податку једна од ретких фамилија из Србије која има традицију дугу скоро 300 година, сачувану и документовану и 200 година од кад смо у Србији и Железнику. Славимо Светог Николу, као и пола Србије.
Ако неко има неки податак о Ковачевићима, који су наведени у горњем тексту нек јави.
Питање за професора.
Да ли има неких сачуваних турских пописа или црквених књига из 18. века за Херцеговину.

Поздрав свима из '' лијепог села Железника'' како испева Филип Вишњић у ''Почетку буне на дахије''

IG0R - 24. mart 2006. u 22.37 (registrovani član)

[email protected] - 11. март 2006. у 13.06 (*.o1.com)

Voleo bih da saznam vise o porodici Vujicic kao i o celoj istoriji Vujicica. Moj otac je rođen u Presjeci kod Nevesinja 1927 godine. Otac mu se zvao Novica a majka Rosa. Ako postoji način da se pronadje vise informacija molim da mi se javite na [email protected].

Unapred zahvaljujem.

Zoran Vujicic

------------

Semberacccc - 11. март 2006. у 16.13 (*.telekomsrpske.com)

Pozdrav postovani profesore Laketa.
Baka mi je od Faladzica iz Kalinovika. Pricala mi je da je to najstarija familija u tom kraju. Mozete li mi malo vise reci? Hvala.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.28 (registrovani član)

Evo ti Zadar . - 12. март 2006. у 08.45 (216.18.*)

Da dodam još hercegovackih prezimena :
BOBANI
Cickovic selo Scenica
Barzut Pozarno
Radulovic Senica
Tripic Scenica
Barzut selo Basici
Basic selo Basici
Miljak selo Copice
Bokun Copice
Misite selo Misite
Mis selo Suse
Barzuti selo Baljivac
Vidak Baljivac
Soso Selo Sose
Vukanovici selo Dobromiri
Porobici selo Gorogase
Sirovine selo Gorogase
Lambete selo Lambete
Vujinovici ,Misite selo Kijev Do
Andusici selo Pozarno
Mis selo Podmeteris
Vukanovici selo Slivnica
Kovaci selo Lopoc
Vujici ,Bokuni Kardumi selo Ravti
Barzuti Basici selo Podosoje
Kiperas selo Kiper
Zucalo selo Grepci
Redo selo Grepci
Miletici selo Vlaka
Miletici selo Bukanje
Stanici selo Zacula
Dali iko poznaje svoje prezime i poreklo iz ovih sela ?
pitam iz možda važnog razloga za sve ljude poreklom iz ovih najjuznijuh delova Hercegovine bilo gde se nalazili .

100% - 27. mart 2006. u 09.13 (*.comcast.net)

Prezime Vidovic,izvedeno od srpskog imena Vid.U prdhrišćanskom periodu kod Srba postojao Bog VID.Do danasnjih dana nije prekinuto postovanje prema tom Bogu i Srbi su mu posvetili jedan dan u godini koji je ujedno zbog velikog postovanja prema Caru Lazaru ,uzet da se toga dana proslavlja i ime ovog srpskog svetitelja koji je braneci svoju zemlu i narod na Vidovdan 1389.godine osvoio Carstvo Nebesko.
Na Kosovskoj veceri Milos OBILIC govori zvanicama;
A u jutro Vidov dan osvice.
Dan veliki i krvoprolice.
Hrvati i ne spadaju u Slovenske narode to čak i Vatikan nije smatrao,da su Hrvati Sloveni.
To sto oni smatraju to je istorijsko pamcenje ovih pokatolicenih Srba,koji sebe smatraju većim Hrvatima i od Zagoraca ili Gradiscanskih Hrvata,i to je još jedan u nizu dokaza da je gro sadasnjih Hrvata nastao prevodjenjem Srba u hrvatski narod.
Drugojacije se ne može objasniti da jedan neslovenski narod postuje I cuva uspomenu na slovenskog Boga.

jago (ljubimac žena) - 28. mart 2006. u 04.55 (registrovani član)

Bravo...

Možeš li mi još samo reci porijeklo prezimena Vidovic?

Neki ga vezu sa Banjanima...

Pozdrav za Sve Srbe i druge dobre volje...

lovacluka (el.teh.) - 28. mart 2006. u 06.52 (registrovani član)

Igore, mozeš li da mi pomogneš da dalje rasvijetlim moje porijeklo?
Ćurguz se prezivam, po predanju poticemo od Vasojevića iz Hercegovine. Slavimo Sv. Nikolu i to oduvijek...
Pozdrav

aleksandra_do (asistent na fakultetu) - 28. mart 2006. u 09.05 (registrovani član)

Uvazeni profesore,
interesuje me porijeklo ocevog prezimena
prezime:djermanovic (jelanjska, okolina doboja, rep.srpska)
krsna slava:sv. gligorije (30.novembar) kao i

porijeklo majcinog prezimena:
prezime:mastilovic (grabovica,okolina doboja,rep.srpska)
krsna slava:sv. nikola

čula sam da je majcino prezime iz okoline nevesinja.čak je i ujak prije zadnjeg rata isao u nevesinje da ih upozna posto je majcin djed otprilike 3.-5-koljeno od kada žive u okolini doboja.
Unapred zahvalna i veliki pozdrav

compass - 28. mart 2006. u 15.19 (registrovani član)

Pozdrav Igoru i Prof.Laketi.
Želio bi da saznam nešto više o prezimenima Cankovic i Sedlan.
Krsna Slava za oba prezimena je Sveti Jovan. Oba prezimena su Licka.
Unapred hvala

BXPC (majka) - 29. mart 2006. u 12.38 (registrovani član)

Interesuje me porijeklo ovih prezimena:
Dojcinovic
Skrobonja
Saula

Ako me može ko pomoći, unaprijed se zahvaljujem.

Milosav_Vasiljevic - 29. mart 2006. u 19.47 (*.t-ipconnect.de)

Sva tri su hrvatska prezimena!

dejica (dipl ing masinstva) - 3. april 2006. u 05.32 (registrovani član)

Tesanovic

donibrasko1 - 3. april 2006. u 15.56 (registrovani član)

Želio bi da saznam nešto više o prezimenu Tubin.
Krsna Slava Vartolomej i Varnava. Prezime je sa Banije.

ivanmilos - 4. april 2006. u 07.54 (*.interbusiness.it)

zna li neko nešto o poreklu Mijailovica iz Sapca ili ne?pozdrav!

Prof. Laketa - 5. april 2006. u 03.06 (*.com.au)

Evo da se javim i ja poslije svih ovih tumbanja sa nasom vjecito aktivnom temom o porijeklu srpskih porodica i etnickim seobama srpskog stanovnistva sirom svijeta.Zahvaljujem izuzetnom radu i naporima brata
IGORA te se ova tema ponovo nasla tamo gdje joj je mjesto na vrhu topika SC. Tema izaziva ponovo zivo interesovanje citalaca,samo ponekad nezvani gosti koji ni pocemu ne zasluzuju da se nadju na stranicama SC svojim glupostima nerviraju redovne naše citaoce.Valjda će i oni sami vidjeti da su ovdje suvisni i nezvani gosti ?
Mada sam se i ranije javljao,negdje oko sredine teksta za ovo javljanje natjerala me je upornost našeg citaoca pod sifrom„ivanmilos”
on se uporno raspituje na sve strane za porodicu MIJAILOVIC. Evo šta sam ja saznao o toj porodici MIJAILOVIC i njima sličnim MIhajlović i MIAJLOVIC.Oni svi poticu od istog plemena,samo je tokom vremena nastala ova jezicka razlika.
MIHA(J)LOVIC, (Michailouich)su stara srpska porodica iz Popova Polja kod Trebinja.U istorijskim izvorima dubrovackog arhiva prvi put se pominje 30.4.1373 godine,neki Brajko Mihajlović.Prema nekim podatcima zivjeli su u Srednjem vijeku u Nevesinju i u nekoj od mnogobrojnih seba preselil su u Podrinje oko Loznice u selo Rujanima.Odatle su se raselili po Srbiji i sijetu. Vjerovatno tvoji Mijailovici poticu od ovih Mijailovica od Loznice ? Za vise informacija možeš izaci na:www.trazimo.info (od 14.4.2006.)te možeš stupiti u kontakt sa rodjacima i izmijeniti saznanja o vasoj porodici. Toliko od mene. Srdacan pozdrav svima prof. Laketa

ivanmilos - 5. april 2006. u 04.36 (*.interbusiness.it)

Veoma se zahvaljujem prof. Laketa i nadam se da razumete zašto sam toliko uporan.najlepse hvala i ako postoji neka mogućnost da vam se odužim rad sam da pomognem,HVALA!

Prof. Laketa - 5. april 2006. u 06.40 (*.com.au)

ZA „ivanmilos” tvoja upornost se isplatila,samo moras biti strpljiv.
Razumijem tvoju upornost i ona se na kraju isplatila na tvoje opste zadovoljstvo.Nema potrebe za bilo kakvom vrstom pomoći. Meni je najveca
nagrada Vase zadovoljstvo i radost i tradicionalne rijeci zahvalnosti :
HVALA PROFESORE !

ivanmilos - 5. april 2006. u 07.27 (*.interbusiness.it)

Profesore ne bih bio toliko uporan da mi se pre par dana nije javila žena iz runjana koji se prezivala mijailovic koja slavi sv.nikolu i koja mi je rekla da je čula od svojih da smo dosli iz bosne.sva ona prica o plemenu cuce mi je bila pomalo cudna tako da otuda moja upornost.najlepse HVALA I SVAKO DOBRO!

dejica (dipl ing masinstva) - 5. april 2006. u 08.13 (registrovani član)

Postovani g.din Laketa,nadam se da ste vidjeli moje pitanje u vezi familije Tesanovic(Nevesinje) A svim ostalim hercegovcima pozdrav iz Moskve

pssst (Ucenik) - 5. april 2006. u 13.37 (registrovani član)

PROFESORE,ZNAM DA NE MOZETE DA STIGNETE U KRATKOM ROKU SVIMA DA ODGOVORITE, RAZUMEM VAS, ALI MOLIM VAS SAMO MI RECITE DA LI ZNATE Nešto O POREKLU PREZIMENA MACURA! DA LI POTICE IZ HERCEGOVINE ILI NE, CULA SAM NEKE PRICE DA POTICE I HERCEGOVINE ALI MISLIM DA TO NIJE TačNO. Inače KRSNA SLAVA JE ARANDJELOVDAN.
HVALA VAM PUNO!

Prof. Laketa - 5. april 2006. u 16.37 (*.com.au)

Za„ivanmilos”samo Vi nastavite da dalje tragate i istrazujete korjene
Vase porodice i uspostavite kontakte na datoj adresi.
Za porodici MACURA nemam nikakvih podataka,tragam možda će biti nešto ?
TESANOVIC,su stara srpska porodica porijeklom od BANOVICA a ovi vode
porijeklo od stare srpske iz plemena MALESEVACA iz sela Malina kod Bilece. TESANOVICI starinom poticu iz BANJANA oblast između Bilece i Niksica. Negdje oko 1840 doselili u selo Meka Gruda između Gacka i Bilece,odatle jedni otisli kod Trebinja,drugi dosli u Nevesinje,selo
Lapcevine gdje i danas žive kao i u rasijanju. Slave slavu Sv.Arandjela
Mihaila-Aradjelovdan.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.30 (registrovani član)

mirog (svastar) - 19. april 2006. u 12.36 (registrovani član)

Interesuje me poreklo Grbića iz Krajine čija je slava Srđevdan. Po nekim saznanjima Grbići potiču iz crnogorskog primorja odnosno Boke (gde je bio rasprostranjen kult Sv. Srđa i Vakhe) odakle su otišli za Liku i Krajinu. U kojim mestima u Hercegovini su živeli (žive) Grbići?

Unapred vam se zahvaljujem na svim informacijamа u vezi toga!

Stipe_Stipic - 19. april 2006. u 16.33 (*.t-ipconnect.de)

bog te hebo koji mitomani..boskovici onde boskovice ovdje...prezime Boskovic proizlazi iz imena Bosko..tj.Bozo...imaš ih među Hrvatima,Crnogorcima,Srbima...i najveci dio tih Boskovica nema nikakve srodne veze jedni s'drugima...pa dokle će te uciti istoriju od svestenika sa srednjom strucnom spremom..u najidealnijem smislu..

mililili - 22. april 2006. u 16.51 (registrovani član)

Volela bih znati nešto više o poreklu Jovica koji žive u Loznici.

mililili - 25. april 2006. u 15.24 (registrovani član)

Zamolila bih Igora da mi pomogne ako može da saznam nešto o svom poreklu. Odakle su se doselili Jovici u Loznicu a slave Miholjdan?

Stipe_Stipic - 26. april 2006. u 10.35 (*.t-ipconnect.de)

Jovici nisu dosli od nikud,niti su otisle negde...Jovic dolazi od Jovo/Ivan...znaci,pradjed ti je imao ime Jovo...sin/unuka su Jovini...tj.sin/unuk Jove je mali Jovic..
I to bi bilo to...nikakve voodu-slave i ostale gluposti neigraju tu bilo kakvu ulogu...

Nadam se da nisam bio previse grub..nije bila namera..

Prof. Laketa - 29. april 2006. u 06.55 (*.com.au)

Dragi citaoci evo mene da se javim nakon duzeg vremena i pokusam dati
odgovore na neka Vasa pitanja ranije postavljena pa onda krenimo redom.
JOVIC,poticu iz okoline Niksica u procesu od nekih seoba kerenuli su u vise pravaca prema Boki,Dalmaciji,Bosni i Srbiji(u Loznicu kao Vasi).
GRBIC,su porijeklom iz Hercegovine,naslili se u Bosanskoj Krajini i u Srbiji oko Valjeva.
BJELICA, starinom poticu od ORLOVICA koji su poslije poraza na Kosovu 1389 godine,dosli u selo Cadjare u Gacko.Pod pritiskom Turaka sele na Cetinje. Od njih su Bjelice u Hercegovini u Bogdasicima u Bileci,u Dabru u Stocu,(na vise mjesta)te kao Bjelice i Pejanovici u Nevesinju,i kao Sutic i Andric u Blacama.U Hadzicima poznati su pod prezimenom Krsmanovic i oko Visokog pod prezimenom Andric. Od Bjelica vodi porijeklo porodica BJELICIC na Zlatiboru,Uvac i Sirogojno u Srbiji. Bjelice slave slavu Sv. Jovana.

Prof. Laketa - 29. april 2006. u 07.31 (*.com.au)

TOPONIMI - GEONIMI
Evo nekoliko toponima iz doline Neretve za našeg starog i provjerenog
„prijatelja” Matka Matkovica da malo uci istoriju i geografiju.
Znatan broj naselja u danasnjoj Srpskoj Hercegovini dobio je imena i nazive prema starosjedelackim srpskim porodicama koje su nekada tu zivjele, a ciji potomci i danas žive u nekim od ovih naslja.

1. Bacevici, po porodici Bacevic.
2. Metkovici, po porodici Metkovic.
3. Tasovcici, po porodici Tasovcic.
4. Borojevici,po porodici Borojevic.
5. Aladinici, po porodici Aladinic.
6. Crnici, po porodici Crnic.
7. Domanovici,po porodici Domanovic.
8. Berkovici, po porodici Berkovic.
9. Visici, po porodici Visic.
10. Dabar, po porodici Dabrovic.
11. Boljuni, po porodici Boljunovic.
12. Osanici, po porodici Osanic.
13. Burmazi, po porodici Burmaz.
14. Bjelojevici, po porodici Bjelojevic.
15. Hatelji, po porodici Hatelj.
16. Oplicici, po porodici Oplicic.
17. Hodbina, po porodici Hodbina.
18. Kocela, po porodici Kocela.
19. Glusca, po porodici Glusac.
20. Vidovo polje, po porodici Vidovic.

To su samo neki toponimi iz doline rijeke Neretve,ako bi nastavio sa toponimima iz Istocne Hercegovine spisak bio debeo kao „Politika”.

Matko Metkovic - 29. april 2006. u 13.43 (*.t-ipconnect.de)

Cuj „profesora”...Metkovici dolazi od „srbijanske” obitelji Metkovici...ha,ha,ha...je, a Petrovici dolazi od ruske obitelji Petrovici a ne od osobnog imena Petar...jeli „profesore”...ha,ha,ha

Što se cudit sto je ist.Hercegovina tisucu godina iza zap.Hercegovine na svim drustvenim nivoima...kad pravoslavni sveStenici od strucne spreme imaju tek zavrsenu srednju skolu..dok njihove katolicke kolege imaju barem jedan fakultet pored teoloskog i govore barem 3 svijetska jezika uz latinski i grcki...a takvi kao ti se zovu „profesorima” a cilo svoje znanje crpi iz epskih pisama..CIRKUS

Laketa,vratite se svojoj pradidovskoj katolickoj viri i svojim Hrvatskim korjenima...posrbice..

Prof. Laketa - 29. april 2006. u 17.53 (*.com.au)

Cuj Matko bre,nešto mi puno hvalis tu Vasu pismenost,naobrazbu i uljudbu a sam se ponasas suprotno od toga.Stani oladi malo,šta si zapjenio,dodji malo sebi.Kao prvo nauci se citati,nism nigdje napisao da...Metkovic dolazi od „srbijanske obitelji Metkovic”, u mome tekstu stoji,možeš vidjeti,„od srpske porodice Metkovic”itd.Valjda razlikujes ta dva pojma„srpski”i„srbijanski”koji se bitno razlikuju to svako iole obrazovan zna u cemu je razlika osim tebe i tebi sličnih koji to neće namjernoo da vide.
MATKO,pusti fratre i popove i ne uplici ih u ovu pricu ni krive ni duzne,oni to nisu zasluzili,ostavi ljude neka rade,Bogu da se mole u
miru bozijem. Sa nekima od njih i moja malenkost je zavrsila „barem jedan fakultet”i naucila nešto od nabrojanih jezika,sto klasicnih sto
savremenih. Sreća je da i nasi popovi imaju nešto više skole nego sto
ti mislis. I kod nas je stigla era kompjutera,interneta i ostale
elektronske opreme. Matko, ne brini se puno za moju diplomu,može ti
doći zlo od silne sekiracije,pa mi te zao ako ti sto bude ? Hvala
lubazno na prijedlogu za katolicenje. Ako iko treba da razmišlja o
povratku vjeri pradjedova,onda si to ti. U osmom vijeku n.e.kada je
Vizantija osnovala provinciju Dalmaciju bila je pravoslavna. Toliko
Matko od mene tebi, radi znanja i ravnanja!

prognanik - 30. april 2006. u 04.17 (*.quicknet.nl)

POSTOVANI GOSPODINE JA BIH VAS JOS JEDNOM ZAMOLIO DA MI NASTO VISE KAZETE O PORIJEKLU FAMILIJE GLIGOREVIC KOJA JE ZIVELA U KONJICU.TO JE BILA JEDNA OD BROJNIJI RAMILIJA KOJA JE ZIVELA U MESTU BRADINA I BRDJANI,SLAVILI SU SLAVU SV. JOVAN (20JAN.) TO PITANJE JE VEME ZNCAJNO POSTO PRIPADNICI Više ne ZIVE NA TIM PROSTORIMA NEGO SU SE ZBOG RATNI ZBIVANJA RASELILI SIROM SVETA.SA POSTVANJEM G.M

dalmatinka 82 - 30. april 2006. u 14.02 (*.yubc.net)

Mozete li mi nešto više reci o poreklu prezimena Visekruna .nastanjeni su u Dalmaciji ,selo Oton kod Knina .Slava je sv.Jovan.Unapred hvala.

Prof. Laketa - 30. april 2006. u 21.52 (*.com.au)

Mnogi citaoci sa prostora Republike Srpske Krajine pitaju za porijeklo svojih porodica.Moram priznati da za njih ima veoma malo materijala ali nadje se ponesto i za njih.Tako sam kod istoricara Vladislava Skarica,koji je istrazivao seobe sa prostora Hercegovine u Zumberak i okolinu naisao na sledeće porodice za koje možemo reći da vode porijeklo iz Hercegovine a to su:Badovinac,Balaban,Ducic,Kokot,Kordic,Pilatovac,
Simrak,Marsic,Sekulic,Stijic,Taras,Sobatovic,Bogdasic,Vignjevic,Vran jes,
(Vranjesevic),Vrs,Vuksanovic,Grubac,(Grubacevic,Grubacic),Djurasevic,
Djurmanovic,Zeravcic,Klisuric,Kosljanin,Koj cin,Lalatovic,Mikulic,Poloja,
Oliverovic,Romanovic,Selakovic,Prelucanin,Selakovic,Siverovic,Skorojevic,
Strujic,Tudor, Herak i Predojevic.

kanlic - 30. april 2006. u 22.23 (*.untd.com)

Molim profesora Laketu ako ima informaciju o prezimenu Kanlic.

Živili smo u Malovanu opstina Kupres i slavili Djurdjevdan.

uskok2 (buntovnik) - 5. maj 2006. u 03.36 (registrovani član)

За Канлића:
Овако је написао Боривоје Милојевић у своме раду о Купрешком, Вуковском , Равном и Гламочком пољу:
1925 године су у Горњем Маловану постојале 2 куће Канлића који су се раније презивали Петровићи. Живели су у Јању, у Врачети (сада Стројицама). Побили су неке буљубаше у Витороги и побегли у околину Врлике (у Далмацију) Кад су се отуда повратили, један је био у делилјама. У Доњи Малован дошли су крајем 18., а у Горњи средином 19 века. Славе Св. Ђурђа.
И овом приликом им честитам славу.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.31 (registrovani član)

rof. Laketa - 11. maj 2006. u 17.50 (*.com.au)

Gospodine profesore Buha,
Vase pismo me obradovalo i ohrabrilo da nastavim raditi dalje na istrazivanju porodicnih korjena srpskog naroda sirom svijeta.Moja prvobitna namjera bila je kao što se vidi na početku samog rada da istražim i opisem nevesinjske porodice i još usput neke ali ne sve hercegovacke porodice. U međuvremenu,ne mojom voljom rad je dospio na stranice interneta i poput grudve snijega koja krene sa vrha planine zavaljao se i postao je lavina koja se valja na stranicama Serbian Cafea.Ja mislim da je to jedna od najposjecenih stranica na SC. Slazem se sa Vasim mišljenjem da je trebalo pored srpskih porodica obraditi i sve ostale u prvom redu muslimanske i hrvatske porodice,kao sto je nekada uradio ucenik Jovana Cvijica,Jevto Dedijer. Ali danas to nije moguće da ne nabrajam razloge,nadam se da će uskoro doći vrijeme da se to uradi i da se stvori konacna i potpuna etnicka slika Hercegovine. Ako mi vrijeme dozvoli ja ću uraditi jednu VEB stranicu svega ovoga sto je napisano do sada na ovu temu,naime ja u rukopisu imam sistematizovan materijal samo ga treba srediti za objavljivanje. Ova tehnika mi bas ne lezi najbolje i stvara mi dodatne probleme u radu,ali posto imam dosta slobodnog vremena nekako izlazim sa svim problemima na kraj.
Koliko vidim Vi ija smo rasli u istim uslovim i vaspitavani smo na istim uzorima.Gledao sam Vas rad o porodici BUHA i dobro je uradjen
nešto slično namjeravam i ja u raditi o porodici LAKETA.Jedan od razloga moga pisanja su prvenstveno nasi ljudi koji su razasuti po
bijelom svijetu daleko od zavicaja i rodnog kraja i njima želim pruziti neke informacije o njihovim porodicama,sto su oni sa odusevljem prihvatili. Meni u radu svojim pismima pomazu mnogi nasi
citaoci koji se javljaju na ovim stranicama sa svojim radovima. Ja ću
iskoristiti priliku da se zahvalim nasem hercegovcu bratu IGORU,nasem
VELIKOM KNEZU IGORU i svima ostalim,nadam se da se oni neće naljutiti.
Srdacan pozdrav svima prof. Laketa

jovana888 (ucenica) - 13. maj 2006. u 16.02 (registrovani član)

Moliim vas ako mozete da mi akzete nešto o poreklu prezimena Radivojčevic slave slavu sv.Jovana.Hitno mi je!Hvala unapred.

eda - 14. maj 2006. u 06.17 (registrovani član)

Dobila sam informaciju da je prezime BEKVALAC poreklom iz Hercegovine. Navodno su tri brata Bekvalca pod Carnojevicem dosli na sever Srbije. Imate li kakvu informaciju o tome prof. Laketa? Bila bih Vam zahvalna.

Jandre (student) - 14. maj 2006. u 07.01 (registrovani član)

Mozete li mi nešto više reci o poreklu prezimena Travica. Nastanjeni su u Dalmaciji, selo Ervenik kod Knina. Slava je sv.Jovan.

Gackali (radnik) - 14. maj 2006. u 16.38 (registrovani član)

Postovani gosp.Laketa,
interesuje me moje porijeklo i javljam vam se za pomoć.
Bosnjak sam,islamske vjeroispovijesti,što se nadam da neće uticati na uskracivanje informacija,ako ih imate.
Prezivam se POSKOVIC(PoSHkoviCH) i zadnjih barem dvije stotine i pedeset godina smo živili u Gacku,Hercegovina.
1755 u popisu svrsenih kalfi(ucenika)terzijskog(krojackog)zanata u Mostaru spominje se Ahmed,sin Ismailov,POSKO(Poshko)iz Stoca krojac u Gacku.
Nema nas na spisku protjeranih muslimanskih porodica iz Herceg-Novog i okoline,niti iz Niksica.
Iz ovog popisa se vidi da smo porijeklom iz Stoca(što se niko iz naše porodice ne sjeca da je čuo od starijih) i da smo se prezivali Posko,a ne danasnje Poskovic.
U porodici je kruzila prica,doduse bez ikakvih dokaza,da zajedno sa Hasanbegovicima i Pasicima vucemo porijeklo od Osman-pase Kazanca-Bosnjaka koji navodno vuce porijeklo od pravoslavnih Papovica.
Da li možda vucemo porijeklo iz sela POSCENJE kod Zabljaka?
Sada nas ima u Italiji,Austriji,Turskoj,Australiji,USA,Kanada,Francuska,Belgija,UK,Portugal,Svedska,Danska,Njemacka...i Bog dragi samo zna.

BIVOM - 14. maj 2006. u 17.30 (registrovani član)

Osman Paša Kazanac vuče porijeklo od Papovića, ali za Poškoviće samo znam da jesu hercegovačka familija.
Možda profesor ili Igor imaju više informacija.

gumi007 - 15. maj 2006. u 12.57 (*.europronet.ba)

pozdrav svima

volio bih saznat porijeklo svoje porodice-Mirjanic.
znam da je moj pradeda rodom iz konjica a tu se gubi i svaki trag,pa me zanima odakle je moje porijeklo.
Ako nemo može da mi pomogne bio bi mu zahvalan.

Unaprijed hvala

mirog (svastar) - 19. maj 2006. u 12.38 (registrovani član)

Која племена (братства, родови) из Херцеговине односно Црне Горе славе Срђевдан?
Хвала унапред и пуно поздрава!

BXPC (majka) - 24. maj 2006. u 19.16 (registrovani član)

Pozdrav Profesoru i Igoru,

Znam da ste pretrpani našim molbama za informacije. I ja sam pitala za porijeklo moje familije koji se inače nalaze u Republiku Srpskoj. Jako malo znam o istoriju njihovu, pa bi Vas zamolila ako znate bilo šta, molim Vas napisite sam par recenica:

porodica Dojcinovic: slave svetog Luku 31.okt
porodica Skrobonja slave Jovandan

Unaprijed hvala.

BXPC (majka) - 24. maj 2006. u 19.18 (registrovani član)

Da, i porodica Saula, ne znam koja je slava.

canada61 - 25. maj 2006. u 12.02 (*.sympatico.ca)

Šta je sa poreklom prezimena Pantic?

Prof. Laketa - 27. maj 2006. u 18.19 (*.com.au)

Za „Gackali(radnik)”
Postovani gospodine Poskovic,
Nema uskracivanja informacija bilo kome,samo je problem sto ja bas uvijek nemam trazene informacije,samo pogledajte ova pisma koja su pisana poslije Vas pa evo sve do danas. Konkretno o Vasoj porodici
znam i čuo sam za nju jer sam ja živio i radio u Nevesinje a često sam
dolazio u Gacko u hotel „Metohiju” i upoznao njenu legendu konobaricu
„KOKU”.
Vase porodicno predanje da vodite porijeklo od porodice Pasic može biti tačno.Pasici vode porijeklo od porodice Papovic,koja starinom potice od porodice PREDOJEVIC,koja je zivjela u selu Prijevor kod Bilece.Prema porodicnom predanju neki njihov predak Nenoje pod pritiskom Turaka presao je u Cevo (C.Gora)i prezivali su se Ozrinic,a kada su dosli u selo Kazance u Gacko,prozvase se PAPOVIC. Drugo predanje veli da je neko Papovica cobance pobjeglo od kuce,otislo u Stambol, izucilo knjige i kao bogat covjek vratilo se u svoj stari kraj koga ovdje malo ko da ga je poznavao.Da bi potvrdio svoj identitet,poslao je po uze i kosijer,koji je sakrio u jedno obliznje suplje drvo i na taj način se legitimisao među svojim rodjacima, komsijama i saplemenicama.U znak sjecanja i zahvalnosti na stari kraj i svoje porijeklo podigao je crkvu i dzamiju u selu Kazanci,koje se su razdvojene jednim manjim brdom da se ne vide jedna od druge.Priznacete veoma mudro da se narod ne bi provocirao,već da se svako u miru moli svome Bogu.
Od Papovica vode porijeklo srpska porodica Parovic koja je iz sela
Lazarica dosla u selo Biograd kod Nevesinja i muslimanska porodica
PASIC iz Avtovca i Gacka. Zbog toga nije za odbaciti Vase porodicno
predanje da vodite porijeklo od porodice Pasic.

muconi78 - 28. maj 2006. u 05.24 (*.verat.net)

Svaka cast.Prije svega želim da vas sve pohvalim na ovako aktivnoj i korisnoj diskusiji.Dosta toga može se nauciti ovdje.
Naime, i ja sam Bosnjak i zanimam se porijeklom prezimena KOZICA (Z kao Zmija ne Ž., kao i C obično).Nisam siguran da će neko moći da mi pomogne ali eto, da probam...Meni bi bila korisna bilo kakva informacija o porijeklu prezimena Kozica.Najviše nas ima u Prijepolju, jedna je pretpostavka da smo došli iz Kozice kod Plevalja a druga negdje iz Hercegovine ili Dalmacije, što govori i sam naziv.Do danas nas ima više od 7-8 generacija i vjerovatno smo ovdje još od prve polovine XIX vijeka.Ne znam kako i odakle?Interesuje me bilo kakva korisna informacija o mom prezimenu, bilo kakav detalj.Znam da sam negdje davno gledajući TV prošitao ime pop Pavle Kozica kod Knina negdje, vjerovatno smo primili Islam negdje davno, kad i gdje ne znam.Ima nas u Sarajevu, ali su oni većina porijeklom sa ovih prostora, zatim Busovači(BIH), u Hrvatskoj.Neko kaže da KOZICA ima i u okolini Mostara?Volio bih ako bi uveženi profesor Laketa mogao nešto više reći o porijeklu.

Srdacan pozdrav za sve učesnike teme.

Gackali (radnik) - 29. maj 2006. u 11.33 (registrovani član)

Profesore Laketa,
najljepse Vam se zahvaljujem na vasem odgovoru i ulozenom trudu.
Zahvalni
M.Poskovic

999999999 - 29. maj 2006. u 13.04 (*.rr.com)

profesore Laketa, imate li kakve informacije o nastanku prezimena moje familije (Dzeletovic), koja je porijeklom iz potopljene Cepelice (Bileca)?
hvala.

Prof. Laketa - 5. juni 2006. u 05.44 (*.com.au)

Za Komnenica:Evo vidite kako su nasi citaoci saradnici vrijedni u iznosenju svojih priloga o pojedinim porodicama,konkretno u ovom slučaju o porodici Komnenic (Komlenic,Komnenovic)tako nešto da postignem to sam kod Vas oduvijek želio i to je jedan od razloga moga pisanja i javljanja na ovim stranicama.
KOMNENICI,poticu iz bratstva PILATOVACA u Oputnoj Rudini kod Bilece,ime
dobili po banu Pilatu koji je rodonacelnik Pilatovaca.Rod sa svim porodicama koje poticu od Pilatovaca, a to su„Grubacic,Sutonja,Sikimic,
Doder (Doderovic)Beat,Pusara,Sekara,Radovanovic,Kukic itd. Komnenovice pominje Sava Nakicenovic u svome djelu”Boka„Bgd.1913 godine i veli da su
iz Hercegovine doselili u Boku poslije oslobodjenja od turske vlasti.
Slave slavu Djurdjic kao vecina Pilatovaca.
Za porodicu ZECAR da budem iskren prvi put čujem,iz Vaseg pisma vidim da je veoma rijetka i malobrojna.U Vasem javljanju mogli ste reci koju slavu slavite? Takvih rijetkih porodica kao sto je Vasa ima dosta i trebalo bi ih ispitati,istraziti i sacuvati od zaborava.Nadam se da će nasi vrijedni i agilni citaoci priskociti i Vama i nama u pomoć.

Seeker - 5. juni 2006. u 15.26 (*.neobee.net)

Poštovani profesore,
čini mi se da Vam je promaklo pitanje u vezi prezimena ČIHORIĆ. Stoga ga ponavljam. Bilo šta o poreklu prezimena bi mi značilo. Krsna slava je Sv.Nikola. Selo u Popovom Polju je Čvaljina, mada postoji groblje u selu Veličanima gde su Čihorići sahranjivani negde do XVII-XVIII veka.
Unapred zahvalan

Prof. Laketa - 5. juni 2006. u 23.49 (*.com.au)

Za ”Seeker„ CIHORIC,su stara srpska humsko-trebinjska vlastela iz Popova polja iz sela Cvaljina. U istorijskim izvorima dubrovackog arhiva
prvi put se pominje 1380-1390 godine,neki Dabiziv Cihorc,koji odgovara dubrovcanima da ne može da placa stetu koju od njega traže.
U fojnickom grbovniku (14-16 vijek)gdje se nalaze grbovi mnogih srednjovjekovnih srpskih porodica nalazi se i grb porodice CIHORIC.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.33 (registrovani član)

za Komnenović - 6. juni 2006. u 01.14 (*.iskon.hr)

Što se tiče porodice/bratskta Komnenović, zanimljivi su podaci do kojih je došao historičar Božidar Kljajević, proučavajući porijeklo N.Tesle:
Po njemu,bratstvo Komnenovića je u Banjanima jedno od najstarijih, a potiču od Komnena Bajice. A Komnen je od starih Orlovića iz Ibarskog Kolašina. Također objašnjava kao su Orlovići stigli do tih krajeva.

Braća Pavla Orlovića, Milija i Martin, posle kosovske bitke krenuli su sa majkom i nešto pokretne imovine put Dubrovnika. Na putu su se zaustavili u selu Vratkovići u Hercegovini i tu se Milija zagledao u kćerku kneza Vratka. Ubrzo je postao knežev zet, a Martin i majka su nastavili za Dubrovnik. Tamo su živeli nekoliko godina, ali su se, na Milijin poziv, vratili da žive kod njega u Čarađi
Izgleda da se o porodici Komnenović može naći dosta podataka, na oko ratličitih, ali ih samo treba smjestiti u pravilni vremenski slijed.
Važan je podatak da se na kraju svi ti podaci odnose na bratstvo koje je zemljopisno smješteno na istom mjestu- Stara Hercegovina, i mada ima razlike u točnim imenima mjesta, ipak se tu radi samo o par kilometara razlike.
Zanimalo bi me doći do točnijih podataka o Orlovićima, također o knezu Vratku i Komnenu Bajici.
Kroz neke povijesne knjige, jedini knez Vratko na kojeg nailazim , je potomak pobočne linije Nemanjića, koji su vladali/upravljali Dukljom-dakle i Starom Hercegovinom.

drjelena (student) - 6. juni 2006. u 19.08 (registrovani član)

Zanima me nešto više o prezimenu DRAGOVIC.
Procitala sam jedan komentar kako DRAGOVICI slave Djurdjevdan,a ja
slavim Svetog Jovana. Moji su iz Nevesinja,koliko sam uspela da saznam
poticu iz Danilovgrada. hvala unapred

Prof. Laketa - 6. juni 2006. u 21.47 (*.com.au)

Za ”drjelena„ ja sam o porodici Dragovic pisao na vrhu rada pod br.1o.
drugi dio pa to pogledajte. Ti Dragovicio iz sela Udreznja slave Djurdjev dan i oni su najstarija porodica Dragovic na tlu Hercegovine.
Nije iskljuceno da Vasa porodica vodi porijeklo od njih,samo sto su tokom vremena promijenili krsnu slavu i mjesto stanovanja.Poznato mi je da Dragovica ima u selu Biograd kod Nevesinja koji slave Sv.Jovana a Vi vodite porijeklo od njih.Kada su oni i odakle su dosli u Biograd to ja ne mogu sigurno reci,moracete to istraziti Vi sami.Dragovica ima u Dalmaciji oko Kistanja i oni slave Sv.Nikolu.

Bogdanić - 8. juni 2006. u 06.11 (*.t-com.hr)

Da li netko zna nešto o prezimenu Bogdanić?

ZA KOMNENOVIC - 8. juni 2006. u 06.28 (*.t-com.hr)

Pratim ovaj forum i nailazim na dosta interesantnih podataka. Moj otac i ja iz hobija smo dosta proučavali povijest Konavala, Hercegovine i CG.
Za Komennoviće imam jedan interesantan podatak:
Vojvoda Komnen, po kome su oni dobili prezime, bio je vojvoda u Baru 1438-1440 , a zatim se spominje i u Zeti.
Rodom je od Balšića - koji su opet porijeklom od slaveniziranih Vlaha sa brdskih predjela Gornje Zete ( oko tadašnjeg Onogošta)-odatle veze Komnenovića sa Pilatovcima, koje i Jiriček spominje kao Wlachi Pilatusi (Vlasi Pilatovci ili iz Pilatovaca.
Balšići su se vojničkim zaslugama podigli jako brzo u visoko srpsko plemstvo.
O toj vezi Komennovića sa Balšama govori i deveterokraka kruna ( znak pripadnosti visokog grofovskog plemstva),kao i ljiljani koji ukazuju na vezu sa albanskom obitelji Thopija, sa kojima su Balšići bili vezani višestrukim ženidbenim vezama.

Nadam se da sam pomogao Komnenovićima u sređivanju njihovog rodoslovlja.

Srdačan pozdrav

SATRIANI (ekonomista) - 8. juni 2006. u 19.25 (registrovani član)

POŠTOVANI PROF. LAKETA

Porodica ZEČAR je,kao što rekoh, došla iz mjesta ŠĆENICA (opština Ljubomir, kod Trebinja),i naselila se jednim djelom u Zrenjaninu,(odnosno mjestu Klek naseljenom uglavnom Trebinjcima, odakle su inače i čuveni sportisti braća Grbić i Dejan Bodiroga), zatim jednim djelom u Gornjem Milanovcu,kao i na Kosovu, a ima nas sa nekoliko familija i u Beogradu... Prvi su iz Hercegovine, uoči rata, otišli braća Milan i Todor Zečar, i naselili se u selo Retkoce kod Uroševca na Kosovu, gdje su i osnovali porodice.Todor se kasnije preselio u Gornji Milanovac, a Milan se priključio partizanskom odredu gdje je u borbi protiv Bugara, prilikom prelaska Bregalnice, i poginuo 1944.god. Sahranjen je na groblju u Uroševcu gdje mu je postavljena bista.Proglašen je za narodnog heroja Jugoslavije.Jedan broj preduzeća na Kosovu i dalje nosi njegovo ime, a takođe i jedan broj ulica(jedna čak i u Beogradu).
Posle II Sv. rata, tačnije 1946 jedan deo porodice kolonizira u Banat,tačnije u selo Klek sa ostalim Trebinjcima, a drugi deo odlazi da živi u Sarajevo, odnosno Beograd...Sada nas trenutno ima širom svijeta,počev od Norveške, Njujorka, pa čak nas ima i u Varaždinu u Hrvatskoj,na žalost.Kažem to zbog toga što se bojim da će taj deo familije u bliskoj budućnosti zaboraviti svoje pravoslavne korjene i primiti katoličanstvo, pa bi tako bilo i Zečara katolika. Inače naša porodica slavi Sv.Arhangela Mihaila ( ARANĐELOV DAN).
Treba reći da su u selu Šćenica(koje broji inače nekoliko kuća)pored porodice Zečar živele još i porodice ĆUK, ATELJEVIĆ,SUŠIĆ,POPOVAC i DŽOMBA koje su se takođe doselile u Klek,tako da u selu nije ostao gotovo niko.Iz sela Ugarci nedaleko od Šćenice doselila se porodica DURSUN; iz sela Pijavice,takođe u Ljubomiru, doselila se u Klek porodica VIDAČIĆ;iz sela Domaševa porodice ZOTOVIĆ,KIJAC,ĆAPIN i LEČIĆ;Iz mjesta Vrpolje, koje takođe pripada opštini Ljubomir, porodice MILJANOVIĆ,MILINIĆ,IVANKOVIĆ,BERDOVIĆ,ČEČUR.
Inače što se tiče drugih Trebinjskih sela koja ne pripadaju Ljubomiru, kod nas, u Klek ,su se doselile sa Zubaca porodice MIĆANOVIĆ,MILOJEVIĆ,RATKOVIĆ,VUČUREVIĆ,VUKALOVIĆ,TICA,SPAJIĆ,SREDANOVIĆ,ĆURIĆ,PIŠTINJAT,VICO; Porodica MUMALO doselila se iz mjesta Vladušići; Porodica ŠKORIĆ iz mjesta Bančići; Porodica GRKAVAC iz mjesta Grkavci;Porodica BODIROGA iz mjesta Bodiroge; Porodica GOJŠINA iz mjesta Gojšine; Porodica ŠIŠKOVIĆ iz mjesta Grbeši; Porodica ŠĆEPANOVIĆ iz sela Kovačini; Porodica NINKOVIĆ iz Necvijeća; Porodica TASOVAC iz Trebijova; Porodica SKULIĆ iz Čičeva; Porodice ČEROVIĆ i AĆIMOVIĆ iz Brove; Porodica BOKIĆ iz Krtine; Porodica ORO iz Veličana; Porodica PETROVIĆ(Deo familije čuvenog košarkaša Dražena Petrovića) iz Zagore; Porodica VRTIKAPA iz sela Ivice(Ljubinje);Porodica KAPOR iz Milovića; Porodica MILIĆEVIĆ iz mjesta Šobadine(Bileća).
Takođe za jedan deo doseljenih porodica ne znam tačno ime sela, ali znam pouzdano da su iz okoline Trebinja.To su porodice:
BAJAT,BERAK,BUBALO,BOBOT,BAŠIĆ,GRUBAČ,GRČE,GALEB,VLATKOVIĆ,VUČETIĆ,VUKANOVIĆ,
VUKOTIĆ,VUKOVIĆ,VUKO JE,VULEŠEVIĆ,TARANA,TANASIJEVIĆ,DELIĆ,DENDA,ČUČAGA,ILIĆ,
ĐAJIĆ,LUGONJA,KLIMOVIĆ,KNEŽEVIĆ,KISIĆ,KOLAK,KUJA IĆ,KOJOVIĆ,JANJIĆ,MURIŠIĆ,
MIJANOVIĆ,PAPIĆ,PETKOVIĆ,PIKULA,POROBIĆ,PRIBIŠIĆ,PROVIDŽALO,RADIĆ,RUŽIĆ,SALA TIĆ,SLIJEPČEVIĆ,
ŠEGRT,ŽUŽA.
Nadam se da će vam ove informacije profesore biti od pomoći, kao i svim drugim posetiocima sajta.
SRDAČAN POZDRAV VAMA I SVIM HERCEGOVCIMA ,MA GDJE BILI ! ”

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.34 (registrovani član)

damjan555 - 26. juni 2006. u 07.26 (*.aol.com)

poreklo Piplica ,dali su ikad bili pravoslavni dolaze iz okoline Imotskog
Hvala i u napred zahvalanb Dusan

damjan555 - 26. juni 2006. u 07.45 (*.aol.com)

prof.Laketa ?
Poreklo Imena Piplica (okolina Imotskog)dali su ikada bili
Pravoslavni,pozdrav i duboko postovanje Dusan !!

dejovuk - 26. juni 2006. u 20.30 (*.teol.net)

Prezime VUKALOVIC znali ko porijeklo

pazin - 27. juni 2006. u 00.36 (124.128.*)

Pozdrav za prof.Laketu!
Nikad Vas ne pitah da li znate nešto o prijeklu mog prezimena-PAZIN?Ako znate nešto,Molim Vas,napisite!Hvala unaprijed!

Porijeklo - 28. juni 2006. u 11.57 (*.sympatico.ca)

Pozdrav profesoru Laketu.Svaka ti cast Srbine.

Pitam za porijeklo prezimena Trifunovic.

Ako znate bilo šta,hvala puno.

anovi (doktor) - 29. juni 2006. u 03.25 (registrovani član)

Vozdra!
Molim gospodina Laketu da mi da ako ima ikakvu informaciju o prezimenu Masic (s kao solja i c kao celav). Vode poreklo iz Bosne i slave slavu Svetog Savu i dan danas...
Srdacan pozdrav

mililili - 30. juni 2006. u 04.05 (registrovani član)

Mozete li mi reci nešto više o poreklu MOJSILOVICA iz okoline Uba.
Slave Nikoljdan.Unapred hvala.

homosapiens (student) - 2. juli 2006. u 09.55 (registrovani član)

Pozdrav Profesoru i svim ucesnicima diskusije. Zeljela bih da znam nešto više o prezimenu Ceranic. Moji su iz Kalinovika i slave Djurdjevdan. Moj stric mr.Risto Ceranic napisao je knjigu pod nazivom 'Genealogija Ceranica sa Oblja' ali nije precizirao odakle smo tačno dosli (Crna Gora naravno) i da li ima nekih porodica koje su možda promijenile prezime vremenom.
Hvala puno!

ZUBACKI VOJVODA - 7. juli 2006. u 19.46 (*.neobee.net)

PITANJE ZA UVAZENOG PROFESORA LAKETU:
DA LI ZNATE Nešto O PORIJEKLU PREZIMENA PAŽIN

Prof. laketa - 8. juli 2006. u 06.39 (*.com.au)

Poslije duzeg vremena i fudbala evo i mene da odgovorim na neka Vasa pitanja:„za rajvoSa-ba”najgora je olako obecana brzina.Ja Vama obecah
da ću napisati nešto više o porodici Kecman ali nikako ne mogu da dodjem
do knjige o toj porodici,valjda ću to odraditi do kraja ovog mjeseca.
Za porodicu PIPLICA nemam nikakvih podataka kao i za porodicu PAZIN.
Vukalovic, su bratstvo iz plemena Zubaca. Za Trifunovic,Masic i Mojsilovic nemam za sada nikakvih podataka.
CERANIC,poslije ubistva Smail-age Cengica 23.9.1840 godine,Turci su raselili Drobnjak.Prije toga su mnoge Srbe pobili i raselili u znak
odmazde za Smail-aginu smrt. Ceranici poticu od CEROVICA od Novice Cerovica koji je ubio Smail-agu i njegovu otsjecenu glavu,kao trofej svoje ratne sreće odnio na poklon vladici Petru II Petrovicu Njegosu.
Ceranica ima da žive u Popovu polju,Miholjacama (Gacko),Cadjar (Piva),
Niksic kao i Vasa porodica koja živi na Oblju i rasijanju. Vama su
srodne porodice Zelenovic i Cerovina i svi slave Djurdjevdan.

devica - 8. juli 2006. u 10.09 (*.eunet.yu)

Interesuje me porjeklo prezimena Dzakula koji slave krsnu slavu Sveti Nikola. Pozdrav

Prof. Laketa - 8. juli 2006. u 17.09 (*.com.au)

Za „devicu”,hvala na pozdravu,pozdrav tebi i svim citaocima SC od mene!
O Vasoj porodici Dzakula mogli ste nešto više reci:gdje živite,odakle poticete i tome slično? Rekoste da slavite Sv.Nikolu.Znam da Dzakula ima u Mojkovcu u C.Gori i to je sve za sada od mene.

devica - 8. juli 2006. u 19.49 (*.eunet.yu)

Opet u vezi prezimena Dzakulaa ,zivjeli smo na teritoriji R Hrvatske, do unazad 10 godinana Kordunu i Baniji slavimo Sv.Nikolu,dakle sa prostora smo Krajine,interesuje me još da mi kazete u vezi prezimena Jerosimic sa istih prostora koji slave SvArhangela Mihaila.

crno-belo - 9. juli 2006. u 11.00 (*.co.yu)

Случајно сам,сурфујући по Интернету,наишао на ову тему,и јако ме је заинтересовала. Замолио бих господина Лакету,ако може,да ми пружи нека сазнања о пореклу Павловића. С обзиром на то да је Павловић једно од најчешћих српских презимена,дајем и додатне податке. Моји Павловићи су из Љубовије,Србија,село Доња Љубовиђа.Славимо Светог Игњатија. Оно што ја знам,додуше незванично,је да водимо порекло из Херцеговине,или из Вишеграда,а да су нам се преци презивали Јаблановић.На подручје Љубовије Павловићи су дошли сигурно пре почетка 20.века а можда и доста раније,то заиста не знам. Велики поздрав,уз коментар да је ово што радите заиста племенит и хуман посао.
Све најбоље и унапред хвала!

Prof. Laketa - 10. juli 2006. u 16.34 (*.com.au)

Za„crno-belo”, hvala za pozdave i komplimente. Kaži prijateljima i poznanicima ako su u mogućnostima neka čitaju ovaj moj rad,ne radi mene
nego radi Vas koji još tragate za svojim porijeklom i korjenima.
PAVLOVIC,tvoja porodica je veoma stara srpska poridica sa prostora Hecegovine.U istorijskim izvorima prvi put se pominje neki PRIBIL PAVLOVIC iz Trebinja 1375 godine. Zatim pominju se Radoslav i Petar Pavlovic,kao knezovi i gospodari oblasti Konavala kod Dubrovnika.
Oni su bili vlasnici sve zemlje od Konavla preko Rudina Gacka i Istocne Bosne do rijeke Drine. Iz ove stare porodice poticu mnogi ali ne svi
Pavlovici.Pavlovici kao Petrovici,Jovanovici,Markovivici,Nikolici i još neke su najbrojnije srpske porodice.

uskok2 (buntovnik) - 11. juli 2006. u 08.37 (registrovani član)

Kecmani su se doselili oko 1620 godine iz Crne Gore u Unac, odakle su pobegli zbog krvarine. Predanje kaže da se tada doselio otac s tri sina: jedan je bio pop, jedan težak, a jedan čoban. Iz Unca su se raseljavali na mnogo strana pa su se jako razmnožili i stvorili jako bratstvo u Bjelajskom i Bravskom Polju oko Petrovca. Od ove njihove loze su se odmetnule porodice s novim porodičnim imenima kao što su Prošić( u Smoljani i Palanci), Dragić (Gornja Vođenica i Pučenik), Tubin (Rašinovac), Bakrač (Kapljuv i Bravsko), Cojić (Bravski Vaganac) i Nikić (Dževar i Bare) i oni već važe za posebne organke. Svi Kecmani i njihovi pomenuti ogranci slave Sv. Vartolomeja.

U Srednjoj Smoljani je Kecmana bilo oko 1920 godine 6 kuća, a u Okruglici jedna. Oni su se odselili iz Unca oko 1820 godine na Kapljuv, tu se zadržaše 10 godina, pa se onda naseliše u Smoljani.

U Krnjoj Jeli ih je bilo 5 kuća, tu su „odavno” i nezna se da li su se odcepili od onih Kecmana u Uncu ili u Driniću. Od ovih se naseli jedna kuća 1907 godine u Busijama.

Kecmana je oko 1920 godine bilo u Suvaji, u naselju Trnovac, kod Bosanskog Petrovca četiri kuće. Slave sv. Bartolomeja i „odavno su na tom mestu”. Od njih se odvojila jedna grana koja se naseli u Palanku u sanskoj regiji, a druga grana se naseli u Drinić.

U Drinić se Kecmani naseliše iz Unca iza podizanja Petrovačkog grada, ali svakako prije 1800-te godine. Tu ih je bilo oko 1920 godine 41 kuća. U gradu Petrovcu ih je bilo dve kuće s istom slavom i doselili su se tu iz Drinića oko 1890 godine. Također, u Kapljuv se iz Drinića naseli jedna kuća Kecmana oko 1820-1830. godine, a još dve kuće posle 1878. godine.

Bukovača - dve kuće u Budžaku, četiri na Avali, četiri u Podbukovači i jedna u Podđurinovači. Slave istu slavu kao i ostali Kecmani u okolini. Kecmani zvani Gagići su se naselili „davno” iz Unca, dok su drugi došli iz Drinića. Ovi Kecmani - Gagići spadaju u najstarije familije u Bukovači i tu su se doselili u vremenu od 1770 do 1780 godine. Tada je u Bukovači bilo svega tri kuće i to Kecman - Gagić, Ševo i Stupar. Iz Bukovače se odvoji jedna grana Kecmana oko 1830 godine i naseli se u Bjelajski Do gde ih je bilo oko 1925 godine 5 kuća dok ih je u Janjilu bilo 4 kuće.

prof.dr.ing.Vaso Vasojevic - 11. juli 2006. u 12.34 (*.t-ipconnect.de)

jeli „profesoere”,zašto bre lebetai pišete takve gluposti,kad je istina toliko bre jednostavna.
Pavlovici dolzi od PAVLE.koriste ga svi hrišćani,od Rusa preko Srba do Hrvata.
Jedino ako mozete lebati vasega da dokazeze da su hiljade i hiljade Pavlovica Rusa,Hrvta,Bugara,Slovaka...svi redom postali od nekog Pavlovica iz Gornje Mrdulje u ist.hercegovackoj vuko...ini.

Mozete li vi to „profesore” da potvrdite a da ne zacrvenite????

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.35 (registrovani član)

devica - 11. juli 2006. u 15.17 (*.eunet.yu)

Dragi profesore,možda sam malo dosadan,ali sam nestrpljiv pa se zbog toga izvinjavam.Dakle u vezi prezimena Dzakula ponavljam do rata u Hrvatskoj zivjeli smo na prostoru Republike Srpske Krajine na Kordunu selo Slavsko polje slavimo Svetog Nikolu Izvinjavam se i istovremeno zahvaljujem .Pozdrav.

rajvoSa-ba (shupljiranje) - 11. juli 2006. u 15.45 (registrovani član)

uskok2 (buntovnik) - 11. juli 2006. u 08.37 (registrovani član)
****
Hvala naj ljepsa za ove informacije.:))
Da li si ti Kecman, i ako jesi iz kog si mjesta? Možda smo i rodjaci:)))
Prof.Laketa, hvala i Vama na zelji da pomognete u pronalsku info. :)

100% - 11. juli 2006. u 16.28 (*.comcast.net)

Za ovu sablju od znanja,Vasa Vasojevica.
Pavlovici su stara plemicka porodica,koja vladase srpskim zemljama i dobro se zna sve o njoj ima puno pisanih stvari koje su ostale i koje svjedoce o ovoj porodici i profesor je dobro upratio kud se kretala i raseljavala ova porodica i koje su njeni potomci,naravno koristeci pisane dokumente.Toliko precizno kao da se koristio metodom izotopa ,sto naravno nije bio u mogućnosti ,možda i da se to ostvarilo za tebe sabljo nebi bilo relevantno.I ti bi i dalje stajao kod iste izrecene gluposti,jer i ne vidis da je svrha ove diskusije da utvrdi ko je ko i da razdvoji Pavlovice od Nepavlovica i Vasojevice od Nevasojevica.

compass - 14. juli 2006. u 12.11 (registrovani član)

Zamolio bi prof. Laketu i Uskoka2 ako zna nešto o prezimenu Krickovic.Krsna Slava Sv.Nikola prezime je iz Like.
Hvala unapred

uskok2 (buntovnik) - 14. juli 2006. u 13.33 (registrovani član)

Nenadića je do ovog srpskog zatiranja 1995 bilo u Štikovu između Drniša i Knina, u Drnišu i Kninu te u Dabru kod Vrlike. A kako je sav narod ovog kraja naseljen od Hercegovine verovatno su i oni jedan ogranak koji se odvojio do svoje matice i naselio ovamo. Odavde su se iseljavali pa tako je polovicom 19 veka živelo trojica braće Nenadića u „okolici Drniša” (najverovatnije u Štikovu) pa kako im je zemlja bila „pritijesna” podeliše se i dva brata se odseliše za Bosansku Krajinu. Slavili su sv. Đurđa. Kažu da su decu doneli u sepetima prilikom selenja. Najverovatnije da su se naselili u Grkovce u Livanjsko Polje, tamo su se zakućili i stvorili zadrugu u kojoj je polovinom 19. veka bilo 60 čeljadi. Tamo se izdele i jedan od njih se odseli u Kovačevce u Glamočko Polje, pa odatle se jedan ogranak naseli oko 1860 godine u Rudiće u blizini. Nenadića je iza prvog rata u Rudićima bilo 5 kuća , a u Kovačevcima 3 kuće.
Nenadića je bilo i u Dabru kod Peručkog jezera kod Vrlike i sada su u rasijanju. Slave sv. Nikolu. Ja ću pokušati da vidim vezu ili bolje reći da li su se Nenadići odselili upravo preko Bosanske Krajine za Baniju, a to je jako moguće.
Toliko za sada.

Trifunovic - 14. juli 2006. u 18.02 (*.sympatico.ca)

Hvala vam,profesore Laketa,trenutno nemate podataka za poreklo moje familije,hvala vam na vasem trudu i zalaganju.Ako nešto,bilo šta,dobijete,molim vas,objavite ovde,pratim ova vasa objašnjenja,za poreklo,mnogih drugih familija i porodica.Hvala vam puno,na vasem iskrenom zalaganju.

donibrasko1 - 14. juli 2006. u 20.50 (registrovani član)

Zahvaljujem na iskrenom zalaganju i trudu Prof.Laketi i Uskoku2 na datim informacijama za prezime Nenadic.

dzoni. - 14. juli 2006. u 23.13 (*.sympatico.ca)

Molim Profesora LAKETU da mi da neku informaciju o prezimenu VUKELIC(slava Djurdjevdan).
Unapred zahvalan

Prof. laketa - 15. juli 2006. u 08.07 (*.com.au)

Za sve NENADICE...za pogojnog Zlatana moga kolegu profesora„ stanite galije carske” iz Grkavaca i sina GAVRILA srdacan pozdrav !!!!!!!!!!!!!!

Duff - 15. juli 2006. u 17.48 (*.triera.net)

U svojim istrazivanjima prezimena hebrejskih porekla sam naisla i naisla na prezimena Ivekovitz, (Ivkovic)

bokiku (student) - 15. juli 2006. u 18.48 (registrovani član)

Postovani gospodine Laketa vole bi da saznam informacije o porodici Kulusic is Dabarskog polja sa krsnom slavom Sveti Nikola. Hvala u napred.

puricbb - 15. juli 2006. u 19.36 (*.beotel.net)

Od mojih starih sam čuo da se moja porodica Puric,koja slavi Arandjelovdan doselila iz Hercegovine u bajinobastanski kraj,molio bih ukoliko profesor može da mi napise nešto o mom poreklu. Nenad

vujicic - 16. juli 2006. u 06.46 (*.comindico.com)

Pitanje za uvazenog gospodina Laketu .Dali mi mozete dati neki podatak o porijeklu Vujicica koji trenutno žive na Romaniji selo Vukosavljevici .O tome nemam ama bas nikakav vjerodostojan podatak .Unaprijed zahvalan

veran66 - 17. juli 2006. u 01.32 (registrovani član)

Vidim da ovde ima vrsnih znalaca porekla porodica i familija. I ja sam svojevremeno hteo da otkrijem poreklo mojih predaka, ali nisam imao neki cvrsci trag.
Izvesna cinjenica je da se moj predak Ljubinko, sa 3 sina (Lazar, Andrija i Jakov) naselio u Macvi između 1804 i 1820 godine. Po predanju je dosao iz sela Glusci u Hercegovini. Nije sacuvana informacija o njegovom prezimenu a slava je Miholjdan.
Bio bih zahvalan za informacije:
1. Da li su u Hercegovini krajem 18 veka bila uobicajena imena Ljubinko, Lazar, Andrija, Jakov?
2. Da li u Gluscima u Herecegovini postoje (ili su postojale) porodice koje slave Miholjdan?

canavms - 17. juli 2006. u 17.06 (194.106.*)

Poatovani Gospodine Laketa,
Da li mozete da mi kazete odakle su STANICI? Ako sam dobro zapamtila dedino kazivanje poticemo od petorice brace (Ilija,Dusan,Djuro,Nikola
i ne secam se petog) iz sela Stanici kod Niksica odakle su krenuli u Srbiju. Jedan je ostao kod Uzica, drugi kod Ivanjice,treci je otisao prema Sapcu,a dvojica u Vojvodinu, odakle je najmladji otisao kod onog u Sabac. Moj deda i tata su iz Zrenjanina. Volela bih da saznam nešto više i eventualno pronadjem neke svoje rodjake. Puno pozdrava od Cane

canavms - 17. juli 2006. u 17.38 (194.106.*)

Stanici iz Zrenjanina slave Djurdjic (16. novembar)

Prof. Laketa - 17. juli 2006. u 20.45 (*.com.au)

Za „canavms” i porodicu STANIC,stoji ta Vasa prica,a ja sam naso sledeće :STANICI starinom poticu od porodice Drekalovic. Jedan dio Drekalovica otselio se i dosao je u selo Budimlje kod Visegrada i tu se prozvali Stanici,vjerovatno kao uspomena na svoje selo Stanici kod Niksica iz koga su posli u seobu. Odavde iz Visegrada presli su u Srbiju Liku i dalje sirom bivše YU i svijeta. Stanica i njihovih srodnika Andjica ima još da žive u selu Fojnica kod Gacka u Hecegovini.

GueroLoco (Network Engineer) - 18. juli 2006. u 20.23 (registrovani član)

hey malba !
Poz rodice/rodjak iz Kanade!

javi se na email:
[email protected]

Pantic iz Jasene kod Nevesinja - 18. juli 2006. u 22.16 (*.tele.dk)

Pantic prezime iz Jasene kod Nevesinja u Hercegovini.

Gospodin Danilo Maric vjerovatno poznaje odlično to prezime i porijeklo Pantica, koje uopste nije spomenuto u ovoj rubrici.
Danilova jedina sestra udala se za jednog od Pantica iz Jasene, tacnije Veljka Pantica.

Canada61 je pitao šta sa prezimenom Pantic, ali nazalost bez odgovora.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.36 (registrovani član)

mane1982 (sef transporta) - 19. juli 2006. u 16.51 (registrovani član)

Pomaze Bog braco moja Srbi
Rodom sam iz mjesta Gornjih Babina na putu između Pljevalja i Prijepolja.Prezivam se T0MASEVIC ,a po nekom predanju Tomas se doselio iz Mojkovca u Prijepoljsko selo Zitin i imao je cetvoricu sinova.Od kojih je jedan ostao u Zitinu,jedan u Kosaticu,jedan u Kozicu i jedan otisao u Gornje Babine.Pominje se u nekom predanju da je jedan od brace presao u islam pa posto se zvao Stevan uzeo je ime Selim pa danas u Pljevljima postoji prezime Selmanovic od Tomasevica.U tim krajevima kažu i da prezimena kao sto su Crnkovic,Crikovic i Svicevic poticu od tih Tomasevica. Inače Tomasevici iz tog kraja slave sv.NIKOLU, oni se pominju i u Babinskoj buni 1875.god i predstavljeni su kao HERCEGOVCI.
Molim ko kod ima neke informacije o prezimenu može da mi postom posalje na [email protected]

Unaprijed zahvalan

spona - 20. juli 2006. u 10.44 (*.bell.ca)

Postovani profesore Laketa, interesuje me da li imate neki podatak o prezimenu Manojlovic iz Visokog (BiH).Nešto malo postoji u knjizi Milenka Filipovica „Visocka Nahija”, ali to sam citala kao srednjoskolka i nije me puno interesovalo. Sada kada sam daleko (i starija) svaki podatak mi je dragocjen.

Prof. Laketa - 20. juli 2006. u 17.44 (*.com.au)

Za„mane1982” TOMASEVICI,se u istorijskim izvorima prvi put pominju 1452
godine,dosli su sa Kosova iz kosovske klisure u selo Cadjar na planini
Goliji,imeđu Gacka i Niksica Hercegovina.Odatle su se raselili u vise
pravaca,Vasi su dosli u Pljevaljski kraj.Stoji to što ste Vi rekli o Vasoj porodici.Od Tomasevica vode porijeklo porodice Crnkovic i Kolovic i još neke druge na podrucju Mataruga,Babino,Zitnik i Kamena gora.
Tomasevica ima da žive sirom bivše YU i u rasijanju,slava Sv.Nikola.
„SPONA” bona kad si mala bila,sto te porodicne istorijske podatke nisi
dobro naucila ? Sad kada je prošlo mnogo burnih ratnih vremena teze se dolazi do valjanih i pravih podataka,ali tu je „profa”koji ponesto zna
ali ne sve pa će biti nadam se tebi od pomoći.
MANOJLOVIC,su stara srpska porodica iz dubrovackog zaledja iz HUMA iz
HERCEGOVINE. Prvi put u istorijskim izvorima dubrovackog arhiva pominje se 1296 godine izvjesni PANKRECIJE MANOJLOVIC,trgovac koji je opljackan u blizini Trebinja i ta njegova roba odnesena je na kraljicin dvor u Trebinje. Tokom vremena Manojlovici su se raslili sirom bivše YU a ima ih dosta da žive u rasijanju.Ovde u Wollongongu kod Sidneja živi vise
porodica Manojlovic,slave slavu Casne verige.

londza (doktor) - 21. juli 2006. u 19.15 (registrovani član)

Postovani profesore da li imate ikakve podatke o porijeklu porodice ,Topcibasic,.Volio bi da mi pomognete ako znate bilo šta u vezi ovoga prezimena.Pozdrav i hvala .

vujicic - 22. juli 2006. u 07.30 (*.acc01-dryb-mel.comindi)

Oli odgovorit Vujicicu ili ne

Prof. Laketa - 22. juli 2006. u 21.00 (*.com.au)

Za „doktora” i Vujicica,budite strpljivi g.Vujicic nije to bas lagan posao raditi ovo sto ja radim. Hoću da dam valjane i istinite informacije onima koji to traže.Glavni razlog moga ne javljanja je iskljucivo nedostatak valjanih informacija i budite strpljivi,valjda ću ja ili neko od naših citalaca dati odgovor na Vasa pitanja.„Doktore”o Vasoj porodici nemam nikakvih podataka i informacija.Zao mi je stvarno.
Za VUJICIC,mogu reći da vode porijeklo sa prostora Hercegovine po nekim
podacima od Malesivaca,jer slave Sv.Ignjatija i žive u selu Vujicic kod Brckog gdje su dosli početkom 19.vijeka gdje i danas žive.Vujicica ima na Romaniji i vode porijeklom sa prostora Hercegovine ili C.Gore ?
U Nevesinju u gradu i selima Ziljevo i Prkovici živi porodica Vujicic i oni slave slavu Sv.Petku

back2krayina - 25. juli 2006. u 11.15 (66.208.*)

tako je, i ovo par hrvata što se javilo su dobro zapazili da se ne može na osnovu patronimickog prezimena izvoditi zakljucak o etnickoj pripadnosti prezimena, ali ipak postoje određena imena karakteristicna za odredjenu regiju ili čak veru, tkao da je jako teško braniti nesrpsko poreklo prezimena jovic, jovanovic, jovicevic i sl.

osim toga, ako patronimicko prezime samo po sebi ne govori o etnickom poreklu, ono u kombinaciji sa znanjem o migracijama, sa nacinom govora, narodne nosnje, i drugih relevantnih pokazatelja može doprineti relativno tacnom odredjenju porekla porodice. teško je zamisliti da osoba koja se preziva ivanovic, a živi u istom selu na primer u dalmaciji sa karakteristicno hercegovackim prezimenima susednih porodica, ne vuce isto poreklo. na primer da uzemmo sinjksu krajinu. dalamcija je vrlo karakteristicna po tom pitanju, jer je ocuvala mnogo arhivske gradje koja može pomoći.

Dejan.Z - 25. juli 2006. u 18.43 (*.co.yu)

Da li neko zna odakle su poreklom Zurovci iz Grabovine kod Capljine?Unapred hvala!

Vujicic - 26. juli 2006. u 05.25 (*.acc04-dryb-mel.comindic)

Nadao sam se malo konkretnijem odgovoru ali otprilike sve se to temelji na pretpostavkama donekle to irazumem .Ali se neslazem sa tim da je uopste bilo rijeci o promjeni prezimena Kao sto isam rece BIVOM da je SVETA PETKA krsna slava Vujicica sa Brda i Bjelopavlica a moji tu slavu slave jedini na Romanijskoj regiji i niko više odakle ta slučajnost.A poznato je da je to rijetka slava uopste.

Prof. Laketa - 26. juli 2006. u 05.46 (*.com.au)

Za gospodina pod sifrom„BIVOM”
„Pausalno donositi zakljucke na osnovu danasnjeg prezimena,a traziti korjene pod tim prezimenima unazad 300-400 godina je najblaze receno glupost.ima slučajeva gdje se prezime nije mijenjalo,ali je to raritet”.
Ne gospodine „BIVOM” to nije raritet niti je glupost kako Vi rekoste,već je plod ne znanja i ne obavijestenosti.Cudi me da ti koji se javljas sa veoma kvalitetnim postovima dozvolis sebi ovakav previd da nekazem neku grublju riječ.Radi istinitog informisanja naših citalaca SC ja ću radi ilustracije navesti prezimena veoma starih visevijekovnih srpskih porodica sa prostora Hercegovine koje su i dan danasnji ljeta 2006-og veoma aktivne i takve će otati ubuduce.
To su sledeće porodice hronoloski poredane prema godinama javljanja :
1.Vidosevic(1186)2.Ljubomirovic(1194)3.Vukovic (1219)4.Drugovic(1249)
5.Golemovic(1294)6.Radosevic(1254)7.Batal(1254)8.Radojevic(1280)
9.Dragovic(1281)10.Vasiljevic( 1282)11.Stanjevic(1312) 12. Kovacevic
(1319)13.Draskovic(1320)14.Dulic(1325)15.Vojinovic(1327)16.Nenadic1328)
17.Popovic(1329)18.Ivanovic(1333)19.Ducic(133 5)20.Bratic(1335)
21.Nikolic(1342)22.Milatovic(1359)23.Bijelic(1370)24.Predojevic(1371)
25.Mrdjenovic(1372)26.Stankovi c(1372)27.Milosevic(1372)28.Miloradovic
(1372)29.Ratkovic(1372)30.Gojkovic(1372)31.Brankovic(1375)32.Pavlovic(1375)
33 .Baranin(1376)34.Vladislavic(1376)35.Novakovic(1386)36.Zarkovic(1396)
37.Ljubibratic(1397)38.Niksic(1399)39.Brlic(1402) 4o.Srdjevic(1403)
41.Vlatkovic(1405)42.Dancic(Danicic(1411)43.Kocic(1411)44.Markovic
(1416)45.Rajacic(1419)46.Jovanovic(1421)47.Bogicevic(1422)48.Jugovic
(1423)49.Vukotic(1427)50.Aleksic(1429)51.Grgurev ic(1432)52.Stefanovic
(1434)53.Andric(1439)54.Jaksic(1441)55.Santic(1451)56.Mrkonjic(1462)
57.Cemerovic(1465)58.Skalji c(1474)59.Lalovic(1470)60.LAKETA (1686)itd.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.37 (registrovani član)

BIVOM - 26. juli 2006. u 05.47 (registrovani član)

Za Vujičića.

Nitko ne može bolje od tebe znati porodično porijeklo!

Mi ti eventualno možemo pomoći sa približnim lociranjem i na osnovu onoga što je već zapisano u knjigama.

Romanija je naseljena sa Srpskim elementom Hercegovine, Brda i Crne Gore. Tako su i tvoji Vujičići sa tih prostora doselili na Romaniju. Vjerovatno su tada imalu drugačije prezime, pa su po svom pretku Vujici dobili prezime Vujičić.
Slava Sv.Petka je slava plemena Bjelopavlića, i tvoji su vjerovatno na Romaniju došli iz Bjelopavlića.

Mislim da jasniji nisam mogao biti, a za detaljnije podatke moraš pitati rodbinu. Valjda je neko nešto upamtio ili zapisao.

Pozdrav

BIVOM - 26. juli 2006. u 06.09 (registrovani član)

Profesore,

nije mi namjera ulaziti u debatu ali moram stati u obranu svoje teze.

Možda sam nesretno formulirao odlomak u tekstu, ali ostajem pri svojem mišljenju, a reći ću i zašto.

Ovdje ste nabrojali familije koje i danas nose isto prezime.
Ta ista nabrojana prezimena danas nosi uz ove nabrojane, i veliki broj drugih familija i bratstava, a nisu istog porijekla.
Zato moj komentar u prepredhodnom postu glasi:

„Valja naglasiti, svi vi koji istražujete porijeklo svog prezimena morate imati na umu da vaše današnje prezime (u većini slučajeva)nije isto kao i od vaših predaka. Rijetko je kada odseljeno bratstvo zadržalo staro prezime.”

Ja Vas molim profesore da ovo potvrdite, ili negirate ako nije točno.

Nadalje Vi ste me i citirali, pa ću i ja taj svoj odlomak ponovno citirati:

„Pausalno donositi zakljucke na osnovu danasnjeg prezimena,a traziti korjene pod tim prezimenima unazad 300-400 godina je najblaze receno glupost.ima slučajeva gdje se prezime nije mijenjalo,ali je to raritet”.

Čvrsto stojim iza izrečenoga, a radi istorijskih činjenica sam se ogradio sa riječju Raritet! Dakle moja teza stoji, ali ne uvijek.

Kada netko istražuje svoje porijeklo (primjerice Nikolići, jer njih i sam poznajem dosta) ne može se paušalno donesti zaključak da su od starog bratstva Nikolića iz Hercegovine. Postoji niz drugih elemenata na osnovu kojih se može utvrditi porijeklo, a prezime je samo jedno od njih.

Aleksići su na primjer najveće Maleševačko bratstvo i od njih se izrodilo niz drugih Maleševačkih bratstava sa novim prezimenom. Nova bratstva pamte da su od Aleksića.

Pozdravljam

Prof. Laketa - 26. juli 2006. u 07.44 (*.com.au)

Za Vujicica s Romanije:mi sto smo znali to smo i napisali,ti sam nastavi
dalje istrazivati svoje korjene i porodicno stablo Vujicic. Tvoji Vujicici s Romanije slave Sv.Petku kao i Vujicici u Nevesinju.Nije iskljuceno da su iz C.Gore sa Brda preko Nevesinja dosli na Romaniju i dalje u Srbiju i u rasijanje.

back2krayina - 26. juli 2006. u 12.06 (66.208.*)

hteo bih samo ukratko nešto...

ima ljudi kojima je izgleda stalo da saznaju svoju porodicnu istoriju za 15 min. preko interneta. Nismo mi skotska, pa da se sve maticne knjige cuvaju hiljadu godina po klanovima, nego su naše zemlje preoravane ratovima redovno, a narod raseljavan milion puta i pravo je cudo koliko se ljudi uopste i secaju i znaju.

ali kada ljudi cija su prezimena nepoznata, dakle nisu predmet opste poznate istorije, čiji preci nisu zasluzili slavu i zapis od strane pismenih savremenika, kada dakle takvi dodje ovde i kao „šta znate o mom prezimenu”, malo mi sugavo dodje.

Ja sam uzeo ovu novu srpsku istoriju, pa kad se radilo o mom kraju prepisao fusnote, pa onda tražio te knjige, pa u tim knjigama nasao fusnote, pa tražio onda te knjige, dok nisam stigao do kraja.

pa onda otisao na www.google.com pa ubacio svoje prezime (sreća da mi je ruzno i cudno prezime :-) pa poslao e-mail n asvaku adresu koju sam na google nasao...

pa onda otisao na sajtove telekoma srbije, bosne, hrvatske, slovenije, da nađemprezimenjake, pa onda zvao telefonom, pa odlazio prvi put kod ljudi koje niko moj ne poznaje.

pa onda odlazio kod staraca iz familije, dok nisu poumirali i od svakog na parce papira napisao sve sto sam čuo. onda otisao kod drugih staraca pa nisam im hteo reci šta znam dok mi prvo ne kažu šta znaju, jer ako bi čuli od mene nešto, možda bi „korigovali” ono sto su mislili da znaju da bi se slagalo. pa onda istog starca pitam isto pitanje na drugi način.

pa onda odem na www.elisisland.org (ili net, ili com, šta ono bi, ubacite u google elisisland ili ellisisland) gde se može naći imena ljudi sa istim prezimenom, odakle su usli u ameriku, koje mesto, koja država, koje godine, koja starost i slično...

pa sam sad dosao dotle da ne znam kud ću, jer para nemam da idem u veneciju/bec/zadar/kotor/cetinje da kopam po arhivima, jer sam beogradsku patrijarsiju već prekopao (ima dobrih stvari, ako ništa cvijiceva naselja). pa tako redovno gledam google, svaratim ovde pomalo, eto bacim post da vidim možda nešto iskoci, ali sam pre toga i vremena i truda ulozio da domaće zadatke uradim.

sad, razumem naše ljude sto žive u inostranstvu, ne mogu bas lako doći u dodir sa svojim starcima, ali posetite sajt http://www.familysearch.org/ pa mozete naći mikrofilmove za vase selo, ako imate sreće, jer su oni mikrofilmovali dosta u staroj jugoslaviji.

eto tako, nemojte se ljutiti, iz dobre namere govorim ( a malo iz frustracije sto je ovo lep i tezak posao, genealogija).

p.s. ima ona prica, kad je MARKO MILJANOV upoznao nekog momka, pa se momak nasao uvredjen sto Marko trazi da mu momak objasni od koje je kuce. Jer je momak drzao da je njegova kuca poznata i da ne mora da objašnjava ko mu je otac i djed. A Marko Miljanov se razbesneo, jer se momak ponosio bez razloga i osnova, dok Marko sam veli da nikad nije smatrao za ispod casti da objasni od kojih je, jer je i sam bio svestan da mu otac nije bio poznat covek. Poniznost i postenje (uz pismenost) su zato Marka Miljanova nacinili i poznatim i vecnim. Blago njemu i blago Kucima, pa i nama svim Srbima!

back2krayina - 29. juli 2006. u 18.28 (*.georgetown.edu)

mudro razmišljas verane, samo još skokni do sabacke eprhije da vidis za maticne knjige, ili do arhiva sapca i slično, jer ti to može značajno pomoći.

Prof.Laketa - 29. juli 2006. u 20.18 (*.com.au)

Za citaoca pod sifrom „veran66” Vase porodicno predanje je tačno,bilo je vise seoba Srba iz Hercegovine i C.Gore u Srbiju naročito pred u toku i poslije Prvog srpskog ustanka kada su Srbi u Sumadiji izvojevali konacno dugo sanjanu i zeljenu slobodu. Nešto više i detaljnie ne mogu reci o seobi i dolasku Vasih predaka. Što se tiče srpskih imena,ne samo da ih je bilo u 18 vijeku već znatno ranije i trebalo bi otvoriti novu temu o srpskim starim imenima.Odmah da kažem tebi i citaocima SC, ja u rukopisu imam spisak nekih starih srpskih zenskih i muskih imena, samo treba to malo srediditi,prekucati i spremiti za objavljivanje i nadam se da ću to uskoro uraditi. Evo jednog kraceg spiska srpskih porodica sa prostora Hercegovine koje slave Miholjdan: Arnaut,Crnogorac,Danicic,Djogo,Djuric, Graovac,Matic,Pavic itd.
Za citaoce pod siframa :„londza(dokto)”,„devica” i „tamo daleko”. Na Vasa postavljena pitanja ja trenutno nemam odgovora i zao mi je stvarno.
Pozdrav svim citaocima SC prof.Laketa.

londza (doktor) - 29. juli 2006. u 20.35 (registrovani član)

Hvala lijepo pro. Laketa .Nadam se da će te doći do podataka o familiji Topcibasic i da će te me obavijestiti .Ja ću uglavnom nastaviti sa daljnim istrazivanjem o porijeklu, a vama profesore ako treba bilo kakva informacija o Trebinju i okolini slobodno me pitajte, jer ja taj kraj poznajem vrlo dobro.Nemojte se ustrucavat niposto jer cijenim puno vas rad i znanje.Hvala lijepa i veliki pozdrav profi Laketi.

Prof.Laketa - 29. juli 2006. u 22.09 (*.com.au)

Hvala „doktore” na Vasoj ljubaznoj ponudi.

veran66 - 30. juli 2006. u 17.00 (registrovani član)

Hvala prof. Laketa,
informacije koje ste dali su jako korisne. Jedino ne znam kako da dodjem do informacije o porodicama iz sela Glusci u Hercegovini koje su slavile ili slave Miholjdan. Da li imate neki predlog?

SerbOz - 30. juli 2006. u 22.09 (*.net.au)

Profesore laketa ili doktore Londzo,

Procitah u diskusijama da prezime (pleme) BERAK potice iz okoline Trebinja. Međutim Beraci iz kojih ja dolazim su iz sela Golo Brdo na opstini Knezevo (bivši Skender Vakuf). Danas je to selo (zaseok) raseljeno. Inece svi slave Sv. Kuzmana i Damjana i međusobno se ne žene i udaju sto ukazuje na krvnu povezanost celog sela. Interesuje me na koji način i kada su stigli u podrucje Bosanske Krajine i da li svi Beraci vode poreklo iz Trebinja. Šta prezime Berak simbolizuje? Takođe nasao sam da Beraka ima i kod Francuza, Jevreja, Madjara...
Hvala unapred na odgovorima.

Prof.Laketa - 31. juli 2006. u 07.08 (*.com.au)

Za g.„veran66”,postoje dva sela Glusci:jedno se nalazi u ataru opstine Metkovic(Hrvatska),drugo se nalazi u ataru opstine Ljubinje.(R.S.BiH). Pretpostavljam da su Vasi krenuli u seobu iz Glusaca iz Ljubinja.Kako doći do porodica koje slave Miholjdan a poticu odatle? To pitanje postavite na www.virtualnahercegovina/pisma posjetilaca.Valjda će se naći neko da dadne valjan odgovor na Vasa pitanja.
Za „SerbOz”,ranije sam rekao a to i sada potvrdjujem,da porodica Berak
potice iz okoline Trebinja,te da se 1335 godine pominju u Decanskoj Hrisovulji,kada se jedan dio porodice Berak preseljen na Kosovo,gdje su
ostali do dolaska Turaka.Pod pritiskom Turaka kao i ostali Srbi povlace se na zapad i nalaze utociste i zastitu u planinama Dinarskog sistema kod Knezeva u BiH. Ne znam šta trazus i ocekujes od „dr.case”(c,kao cup)
od njega nećeš dobiti ništa,nikakav odgovor,ni ti niti citaoci SC.Tu se
radi o jednom običnom provokatoru koga treba izbjegavati i netreba imati
nikakva posla sa njim.

SerbOz - 2. avgust 2006. u 22.56 (*.net.au)

Dragi profesore Laketa,

Hvala vam na odgovoru i za upozorenje na provokatora ali bih još samo zamolio da mi sugerisete gde bih mogao doći do tih pisanih dokumenata o prezimenu (ili plemenu) Berak. Hteo bih to detaljnije da proucim. Šta zapravo znaci termin „berak” i da li je tačno, negde sam procitao, da prezimena Berak, Erak i Bera imaju zajednicki koren. Hvala vam još jednom na trudu koji ulazete da pomognete ljudima i posto vidim da živite u Australiji može li se znati gde? Ja sam inače u Melburnu.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.38 (registrovani član)

londza (doktor) - 3. avgust 2006. u 11.11 (registrovani član)

Za ,SerbOZ.Ovako, Beraka ima i dan danas u Trebinju, i to po prilično dosta.To je tačno da vode porijeklo iz Trebinja po mome saznanju.Da li ih ima u drugim krajevima eks. Yuge to ne znam.Ja kod sebe imam tursko- srpski rijecnik pa sam tražio riječ Berak.Ta riječ postoji na Turskom jeziku i kad se prevede na Srpski znaci:bistar,jasan,proziran.Znam npr.prezime MIskin je isto turska riječ a kad se prevede na srpski znaci ,prljav,samo su pravoslavci,npr. prezime Kucuk je isto turska riječ i kad prevedes na srpski znaci mali .Ima ih i muslimana takodjer.Da li ima Beraka muslimana to ne znam.Možda pr. Laketa ovo može malo bolje objesniti.To je sto sam ja pronasao. Nadam se da sam vam nešto pomogao sa ovim mojim informacijama.Veliki pozdrav gospodinu ,Serb Oz. i profesoru Laketi.I na kraju ako iko ima bilo kakvu informaciju o prezimenu TOPCIBASIC nek mi javi.Hvala u naprijed.

Ante_Antic - 3. avgust 2006. u 16.37 (*.t-ipconnect.de)

Topci-Basic je najvjerojatnije takodjer turcizam,za Basic znam pouzdano,tako da vi gospodine londza imate sa svojim hrvatskim i bosnjackim prezimenjacima nešto zajednicko,tocnije prezime Basic dolazi od turcizma „basa” sto na hrvatskom ili vi srpskom znaci glava.
Ovdje u njemackoj,di živim, znam jednog turcina koji se preziva Topcik,e šta to zad znaci ne znam,no pitacu tog gospodina.
Da se razumjemo,ne želim vam imputirati da je vas pradid bio turcin,no turcizmi u hrvatskim kao i srpskim prezimenima na ovim prostorima je sasvim normalan,kad svi znamo koliko dugo su turci prebivali ovdje.

No,da nemislite da ste jedini,navest ću još prezimena koja su hrvatiziran,tj.srbizirana iz turskog.

Delic,dolazi od turcizma DELIJA,sto na hrvatskom znaci junak.
Pasic,dolazi od pasa,mislim da svi znamo znacenje.
Karadzic,dolazi od turcizma kara=crn;i dzin=covjek
Samardzic,dolazi od turcizma samar,sto na hrvatskom ili vi srpskom znaci sedlo,iako mi u Hercegovini koristimo turcizam samar za konja.

Nadam se da je nekom pomoglo.

back2krayina - 3. avgust 2006. u 17.10 (66.208.*)

ne seri da vi hrvati imate svoju „hrvatsku” reč za junaka, tj. hrabrog coveka? eto novog epohalnog saznanja...

londza (doktor) - 4. avgust 2006. u 09.17 (registrovani član)

.Hvala lijepo na obavjestenju gospodine Ante.Drago mi je sto sam dosao do novog saznanja.Svijestan sam ja toga da su Turci dosta vladali Balkanom i da su ostavili dosta Turcizama u jezicima sa prostora balkana.Ja nastojim da nikoga ne uvrijedim u svome pisanju jer smatram da prepucavanje nevodi ničemu.Svak treba da prihvati stvarnost ma kakva ona bila.Pozdrav svima.

osijecanin - 4. avgust 2006. u 18.26 (*.sympatico.ca)

a prezime nikolic?

BIVOM - 4. avgust 2006. u 19.16 (registrovani član)

Hvala lijepo gospodine Londza i gospodine Antić, vaše observacije ne samo da su prosvjetlile ovu temu nego daju i novo svjetlo u njoj.
A evo i jedne observacije na vaše inzistiranje, samo ukratko:

http://rapidshare.de/files/21122633/Jovo_Bajic_KAKO_JE_POKATOLICENA_ZAPADNA_HERCEGOVINA...

I još jedno vas molim, sva ova govna što izaserete na ovom topicu, lijepo ih pokupite i pojedite, jer drugo vam ni ne priliči.

SerbOz - 4. avgust 2006. u 19.24 (*.net.au)

Gospodine Anticu,

Ne morate biti sarkasticni. Možda je vasa tvrdnja i tacna ali kad ste toliki „znalac” onda mi objasnite: otkud reč BERAK u Francuskoj, Madjarskoj, Izraelu... Taj termin se čak spominje i u Norveskoj a koliko je meni poznato Turci sa Francuzima i Norvezanima nikada nisu ratovali još manje imali dodirnih tacaka. Ja sam u nekom leksikonu pronasao da reč BERAK na staro ugarskom znaci „suma, sumar...”. Beraka ima i Hrvata koji su pokrsteni to već znate kako i kada ali muslimana Beraka nema pa prema tome ne mogu imati uporista u Turskoj.
Radije prihvatam tvrdnju Londze i zahvaljujem mu na informacijama.
Ovo je civilizovana diskusija i sluzi da ljudima pomogne da saznaju poreklo svog prezimena a time i korena a ne za provokatore.

SerbOz - 4. avgust 2006. u 22.05 (*.net.au)

Još nešto za Antu Antica: Buduci da se Beraci spominju 1335 godine u Decanskoj Hrisovulji kada Turska nije ni planirala pohod na Evropu (učinila je to tek 1371 bitkom na Marici) vasa teza je potpuno deplasirana i bez uporista.

londza (doktor) - 5. avgust 2006. u 03.10 (registrovani član)

G Bivom ja sam rekao da ne želim nikoga da povrijedim, a vi ako želite biti provokator i tako se ponasati zaboravite ovu stranicu.A to isto vazi za sve ostale koji žele se ponasati provokativno..POzdrav svima

salipur (PVL) - 6. avgust 2006. u 03.55 (registrovani član)

Neki moji podaci ukazuju na to da moja familija vodi poreklo iz Hercegovine. Prezime je Salipur, krsna slava je Sveti Jovan (20.januar)i veci deo ove familije je sada u Priboju na Limu (tromedja) mada deo ima i u srednjoj Bosni.
Kako vidim da ima vrlo obavestenim ljudima bio bih veoma zahvalan kada bi neko znao i preneo mi svoja znanja o poreklu familije.

Unapred hvala

atros - 7. avgust 2006. u 10.41 (*.cgocable.net)

Netko je ovdje, mislim back2krajina spominjao KORLATE,

Imamo selo KORLATE kod BEnkovca ( srpsko selo ).

Možda kome pomogne ovaj podatak

atros - 7. avgust 2006. u 11.21 (*.cgocable.net)

A, da zaboravi reci.

KORLAT selo kod Benkovca je vjekovima pokrsteno i danas su to Hrvati katolici.

Zanimljivo da prezime KORLAT kod ( Benkovca) su zadrzali djelom srbi.

Inače se spominje porodica Korlatovici kao osnivaci sela KORLAT davno pred vise od 6 vjekova ( po hrvatskim izvorima - hrvati plemici)

ana86 (Student) - 8. avgust 2006. u 03.28 (registrovani član)

Alistair (stjuardesa) - 18. avgust 2006. u 03.35 (registrovani član)

Ah, i da dopunim; krsna slava nam je Sveti Luka

Prof.Laketa - 18. avgust 2006. u 08.13 (*.com.au)

Za gospodju Siljegovic: ne znam tačno porodicno porijeklo i nastanak Vaseg prezimena SILJEGOVIC,ali mogu reci nešto sto će nadam se biti Vama od koristi.Siljegovica ima u nevesinjskim selima Kolesko i Budisavlje,u
gradu Nevesinje,u Bosanskoj Krajini,bivšoj YU i u rasijanju. Slave Sv.Luku.U srodstvu sa porodicama u Hercegovini koji slave Sv.Luku:
Seslija,Petkovic,Pojuzina,Piljevic,Pekez,Mrkovic,Dabarcic,Rul itd.Pripadaju grupi vlaha MILOBRATOVICA kojih je po predanju bilo 12: Seselji,Sudzumi,Kokolji,Krunici,Bijelovici,Siljegovici,Bjeletici,Papici,
Bozovici,Tomasevici,Rul(Dabarcic)Celebici,Kund acine,Remete itd.
Po nekim predanjima Siljegovici poticu sa Ceva,te su dosli na Cetinje a odatle 1687 dolaze u podnozje planine Trebjese kod Niksica.Odatle su dosli u gore navedena nevesinjska sela.Zajedno sa Petkovicima i još nekim hercegovacki porodicama oko sredine 18 vijeka otselili za Rusiju.
Tamo u Velikoj Rusiji osnovali doseljenicko naslje Mala Hercegovina da ih u dalekoj i pustoj tudjini podjeca na stari rodi topli kraj HERCEGOVINU u srcu !

batun - 18. avgust 2006. u 10.45 (*.yubc.net)

Прегледао сам разне књиге са српским презименима и занимљиво је како ни у једној од њих нема ни помена о презимену Панић! А уопште није толико ретко нити је тако мало Панића. Просто ћу помислити да сам ја то презиме измислио...
А баш ме занима од чега је настало презиме Панић? Да ли је то од некаквог имена, или од речи пан (бан)...?

alistair (stjuardesa) - 18. avgust 2006. u 11.54 (registrovani član)

Profesore Laketa,
zahvaljujem na brzom odgovoru!
Možda će Igor znati nešto više o Siljegovicima iz Koleska? Čini mi se Igore da ste iz tog kraja? Moj se otac tu rodio i kao ratno siroce, proveo vreme po Srpskim Manastirima do zavrsetka II svetskog rata. Možda je samo jednom kao pitomac akademije JNA bio u poseti u Nevesinju. Mene jako zanima... Kakvo je Kolesko? Koliko ima stanovnika? Da li neko od vas ima strpljenja da mi malo napise nešto o tom kraju? Kako iz Evrope ili Beograda najbrze stici do tamo? Htela bih da posetim...
Hvala svima!

modra rijeka - 19. avgust 2006. u 11.51 (144.139.*)

Postovani gospodine profesore Laketa,
Molom vas da kazete nešto o prezimenu ASKRABIC mnogo hvala

zahvalna - 21. avgust 2006. u 03.12 (*.sympatico.ca)

postovani profesore mene zanima nešto više o mome prezimenu SAJIN neki kažu da je to jevrejsko prezime.međutim ja sam srpske nacionalnosti.dali mi mozete podrobnije reci nešto o mome prezimenu???unapred zahvalna

Prof. Laketa - 21. avgust 2006. u 22.47 (*.com.au)

VOJVODA KOLESKO - selo Kolesko drzi strazu na putu Nevesinje-Gacko i rijeci Zalomci poslije Trebisnjice najvecoj ponornici.Najvecim dijelom svoga toka rijeka Zalomka protice ispod sela Kolesko koje je dobilo ime po legendarnom junaku vojvodi Kolesku,koji je zajedno sa vojvodom Lazarom Bratacaninom i ostalim Srbima isao u boj na Kosovo 28.6.1389.g. Srpska vojska iz nevesinjske povrsi sakupila se u Vojnivci,mjesto gdje se sastaje i okuplja vojska za borbu(danasnja Fojnica).Hercegovacka vojska se u crkvi u Trnovom Dolu pricestila i pod komandom vojvode Vlatka Vukovica posla u Kosovski boj,gdje su se hrabro borili a mnogi i poginuli.Teško ranjeni vojvoda Kolesko i vojvoda Lazar Bratacanin dosli su do sela Neanovici u Slivljima,tu su izdahnuli i sahranjeni.Kao uspomena na njih i njihova junacka djela ostala su imena sela Kolesko i
Bratace koje razdvaja rijeka Zalomka.
K.O. Kolesko cine sela:Pluzine,Gaj,Gornje selo,Balabani,Rilja,Ribaljteg
Morine i Vrtic.Tu žive sledeće porodice:Aleksic,Andric,Bratic,Buha,
Vucinic,Vujovic,Drvendzija,Draganic,Djogovic,Zelenovic,Kostic,Kovacevic,
Laketa,M ilanovic,Mucibabic,Samardzija,Terzic,Siljegovic,Sasoroga i Solaja(Srbi)i Djumiman,Sito i Sikalo(muslimani).
Otidji na www.virtualnahercegovina/pisma citalaca/raspitaj se za svoju
rodbinu i upoznaj malo bolje Nevesinje.Pozdrav „vojvoda Kolesko”.

koPoB - 30. septembar 2006. u 16.39 (registrovani član)

Prof. Laketa - 23. avgust 2006. u 22.10 (210.87.*)

Za Siljegovica i Kolesko.Kolescani kao potomci slavnih predaka od vremena vojvode Koleska nastojali su da opravdaju svoje slavne predtke i da nastave slavne tradicije borbre,boreci se:„Za krst casni
i slobodu zlatnu” i u toj borbi mnogi su casno i slavno polozili svoje mlade zivote na oltar otacbine.Masovno su ucestvovali u svim borbama pocevsi od ustanka Prva Nevesinjska puska 1875; Druga Nevesinjska puska 1881/2;Treca Nevesinjska puska 1941 i u poslednjim borbama od 1992 do 1995 kada su hrabro stali u odbranu svoga naroda.
Rijetko je ko umirao u krevetu,ginulo se mlado na bojnom polju,kao sto je poginuo tvoj djed 1941 godine.Pozdrav svima prof.Laketa.

alistair (stjuardesa) - 26. avgust 2006. u 16.45 (registrovani član)

H V A L A P U N O!!!!

Prkos - 26. avgust 2006. u 22.21 (*.cgocable.net)

Profesor Laketa
Prezime Stanojcic ja nisam nigdije mogao naći odkud potijece moji stari po mom proracunu su dosli kod Vrgin mosta početkom sedamnaestog veka,a slave slavu Sv.Nikolu ako mozete pomoći unapred hvala.

teodosije - 29. avgust 2006. u 12.34 (81.195.*)

Uvazeni gopodine profesore Laketa ,Igore i svi ostali koji ovdje pišete ,najprije da pohvalim ovaj odličan topik i vasu nesebičnost i toplinu da izdvojite svoje slobodno vrijeme i pomognete našim ljudima u traganju za korjenima .Topik je još jednom da se ponovim izvanredan.
Moje pitanje je sledeće : da li znate nešto o prezimenu
Cacic (ћаћић)?Gnjatovici ,Gnjato i Stojanovici su im izgleda rodjaci a mislim da je porjeklo negdje iz Popova Polja kod Trebinja? Krsna slava je Djurdjevdan i uspjeo sam da ih nađemjoš na Romaniji ,konkretno u Rogatici i Sokocu ali i na sjeveru Crne Gore u Pljevljima,kao i po Bosni ,Vojvodini itd.Bio bih vam veoma zahvalan ako mi odgovorite konkretnije ,ili barem ako me uputite na literaturu gdje bih mogao da nađemnešto blize o svojim korjenima .
unaprijed zahvalan!

Prof.Laketa - 30. avgust 2006. u 07.18 (*.com.au)

Za gospodina „teodosija”
Gospodine „teodosije” hvala na komplimentima koji su upuceni meni i topiku a ja cinim koliko mogu da pomognem našim citaocima,ali morate shvatiti da su i moje mogućnosti ogranicene te mnogi citaoci ostaju uskraceni za odgovore koje su tražili u vezi svoga porijekla.
CACICI,poticu iz sela Korjenici u Popovu polju kod Trebinja.Odatle su se
raselili sirom bivše YU a ima ih u rasijanju.Srodni su im Gnjato(vic)
koji su iz Popova polja doselili na Miruse i Vracanovice kod Niksica,ima
ih i kod Knina u selima Rastevic i Bilisan i slave Sv.Nikolu.
Vi sami morate nastaviti da istrazujete Vase korjene i porodicno stablo.

rudna - 31. avgust 2006. u 17.52 (82.79.*)

jeremici postoje u Srpskom Senmartonu iz Rumunije majka je poreklom Jeremic

Prof.Laketa - 31. avgust 2006. u 20.20 (*.com.au)

Evo da odgovorim na neka Vasa pitanja,podjimo redom :
BAKOC,poticu iz zupe Arandjelovo kod Trebinja,oko 1695 godine preselili su na Rudine,Nudo,Grahovo.Jedni su dosli kao Bakoc i Bakocevic u Ljubinje,Trebinje,Rioca i Gacko gdje i danas žive,slava ?
TOHOLJ,(TOLJ)poticu sa Zubaca kod Trebinja,ima ih na Cevu C.Gora.
O porodicama CECEZ i ZUZA pisano je ranije,vidi gore u tekstu.
Takođe pisano je i porodici Askraba(Askrabic)vidi gornji tekst.
JEREMIC,su starinska porodica u Foci a ima ih da žive u selu Slivlje u Gacku,sirom bivše YU i rasijanju. Ranije su se prezivali STUKELJE po lokalitetu Stukeljina Glavica pod planinom Golijom u C.Gori,gdje su najranije stanovali,odatle su u jednoj od seoba preselili u Focu i u selo Slivlja u Gacku (R.S. BiH). Slava ???
JAKSIC,su stara srpska vlasteoska porodica iz Hercegovine koji se pominju u izvorima dubrovackog arhiva 1441 godine. Tada se pominje
vojvoda Sefan Jaksic.Takođe se pominju i u narodnoj epskoj pjesmi :
„Dioba Jaksica”.Iz velikog nepotpunog spiska srpskih srednjovjekovnih
feudalnih porodica sa prostora Hercegovine treba pomenuti porodicu
Jaksic,koja starinom potice iz sela Klobuk kod Trebinja. Ima ih da žive u Gacku,Nevesinju,sirom bivše YU i rasijanju.Jedan dio porodice Jaksic odselio je u Rusiju. U Rusiji su selile mnoge srpske porodice poput Jaksica,Petkovica,Siljegovica,Miloradovica i Vladislavica i tamo su osnovali naselje „Malu Hercegovinu”.Srbi kao veoma sposobni ljudi, zauzimali su veoma visoke polozaje u Carskoj Rusiji.(O tome sam pisao ranije.p.a.).
Iz srpske porodice JAKSIC koja je otselila u Rusiju vodi porijeklo prvi krunisani ruski car IVAN IV VASILJEVIC GROZNI (1530-1584).