sto rece neko svojevremeno, mali pas je zamena za klince, a veliki pas je zamena za frajera/muza :)
i onda ja malo obratim paznju na to - i nije da nema dodirnih tacaka u realnosti.

pa šta se koga tiče kako neko trosi svoj zivot? - dok ne ugrozava druge ljude - sve okej. - MA koliko se nama nešto cinilo nenormalno / cudno / neuobicajeno.

mislim svet je toliko puk'o - da tu i tamo razumem raju koja se vise bavi svojim kerovima nego drugim ljudima recimo.
posto je ker (a i druge neke zivotinje koje raja drzi po kucama/dvoristima) ipak ziv stvor - znaci iako vrlo predvidiv, nikada nije identican (u smislu da mehanicke/elektronske itd igracke koje su kreirali ljudi uvek imaju identican algoritam na zadate parametre - i onda ma kako komplikovano i kompleksno bilo - covek na kraju skonta algoritam, i postaje dosadno. -kuce s druge strane iako uvek isto u istim situacijama, ipak je uvek malo razlicito. ziv stvor.
e sad, zamisli pogotovo neka drustva kakvo je zapadno - dakle pojedinac totalno otudjen i odrođen i od ljudi i od prirode, od kad iz keve izadje usadjuju mu se materijalne vrednosti u glavu - ono - proizvodi se puki potrosac kapitalizma - i onda kada si okruzen sa dovoljnim brojem takvih - u sustini ispraznih, vrlo sebičnih i ignorantnih jedinki - neretko kakav si i sam (ne ti, nego neko-iko, cisto da se ogradim) - skontas. -nema potrebe da se družim sa tim i takvim ljudima - nit' ja mogu njima nešto pruziti, nit' oni meni.
i onda nabavis kucence - koje je interaktivno, koje se ponasa tako da steknes utisak da nije potpuno sebično, nego te kao gotivi. ono ti mu kažeš kuc-kuc, i on dodje do tebe i mase repom, ono, čak iako mu nisi dao lopticu one klopice ili već neki zalogajcic ili nas'o vodu u onu cantricu.
a opet sa druge strane, covek je drustvena zivotinja, to mu je priroda. -malo ko zapravo ume sam-sa-sobom. (ja recimo da :) -kao sto mnogi ljudi jedva cekaju da pricaju sa drugim ljudima, ja recimo jedva cekam da budem sam, u tisini :) ) -ono da me niko ništa ne pita, niko mi ne posalje poruku na mobilni fon ili me pozove, niko mi ne posalje e-mail, ono - jedva cekam da me malo svi zaborave :)
tako da su ti kucici/macici i ostali ineraktivni drugari meni sasvim razumljivi. - posto ljudi lako sami sebi predstave u glavama da su to neki mali krzneni/pernati/... ljudi - a ne druga bioloska vrsta.

e'o ova moja autisticna macka ja kad joj kažem specificnim naglaskom „macko, 'oćeš loptice?” - ona odma ustaje i ode tamo gde stoje one loptice neke sto tu i tamo mezeti. doduse, ne bas svaki put, ali kao reaguje (posto su macke fakat glupe kao noć.. jedno sto kopalja iza kerova).
da živim u kuci, i da mogu da organizujem (u smislu kako ja nedgovorno i prema sebi živim, a kamo li prema drugim stvorovima) - im'o be kera.

**sto rece moj dobri dragi drugar koji živi tu relativno blizu tebe u cologne - „znaš doco, ovde su ti babe i kucici vazniji nego deca”
(ima dvoje klinaca :) )
(a ja se nešto mislim u sebi - e moj druže, u srbiji nisu važna ni deca, fala bogu ni kucici, -a ni babe i dede - OSIM da izadju na izbore i glasaju za bagru...

pa valjda je okej da svi koji žive u nekoj kuci se bave pomalo i tom kucom. -održavanjem higijene, sto pasivnim, sto aktivnim recimo :)

uzgred, spasoh juče jedno ulično machence. -u podrumu gde treniram svircanje za jednu ekipu uletelo je kroz ventilacioni prozor i zapalo tačno za ona rebra od radijatora. i sad ne može bocno da se izvuce jer je tintara vecha od razmaka, ne može dole jer je radijator jako nisko, a ne može ni gore da se uzvere, posto nema prostora za pokret nogama, a i klize kandzice sa metala :)
i ništa - iskobeljam ga ja svojim dugoprstim rukama do na vr' radijatora, i kao sve mirno/cuti/ne buni se. i kad sam ga izvadio - upalilo se :) - malo mi iscepalo jedan prst, al' dobio sam tetanus i revakcine pre tri godine kad sam se razbio sa bajsa, a i vidim zalepio se prstic, nije se upalio...
-stavim ga na prozor taj kroz koji je upalo - hop, evo je keva macka posle minut i odvede ga..
kucici/macici/svi ostali po kucama/ - vrlo veliki business, kao uostalom i sve po trulom zapadu. (i 90 posto toga - bez ikakve potrebe)(recimo klopa za zivotinje - superpreskupi trash npr).
Lično imam neku specificnu energiju za macke - većinu uličnih macaka koje od drugih ljudi zaziru - ja najnormalnije dovabim ocas posla, ono dodju mi pod noge/ruke.
Kucici tu i tamo blago zaziru od mene. moguće da me nanjuse da sam smraaaad :) :)
Doduse ima drugarskih kucica - kad me vide pogube se. Ona jedna superkul kuca sa 500m me vidi na ulici i odma kod mene. Prvi susret je bio da sam za po'milimetra izvadio ruku iz njenih zubiju :) :)

inače za neodgovorne tzv vlasnike (to mi bas kretenski zvuci - kako iko može da bude vlasnik ijednog zivog bica?) - kakav sam ja, ribice su idealni tzv ljubimci. tu i tamo mi je zao sto su mi sile tame i zla shebale akvarijume u epizodi krecenja nekom prilikom, pa sam batalio. a ribe su inače super posto mogu da ne klopaju mesecima - samo se tope (tu i tamo). i onda im samo pojacas klopu kad se setis - i one se nagruvaju k'o tovni pilici :)
Ps, evo bas je bila par krugova oko mene macka siamska napravila ovde po kuci - pokusava da isprosi one loptice-klopice - a mene boli bas uvo da 'ranim poludebele i site...

Da naravno, svi mi volimo kučiće, ali kad ih treba održavati, onda malo manje. Koliko puta mi se tuđi pas uneredio u dvorištu ne želim ni da pričam. A kad kažeš gospođi da se to ne radi, onda se ona čudi. Ili kad sam išao na posao rano ujutro, vidim momci vode pse u šetnju. I pas se baš olakšao kad se provezoh mimo, pogledam u retrovizor da vidim hoće li vlasnik pokupiti govno, i pogodite što se uglavnom dogodilo ! 😁😁
Pa ništa , naravno, govno ostaje da ulepša okolinu, o pišanju ne treba ni gubiti reči.
Volimo mi životinje, ali kad se treba potruditi oko njih, onda pokušamo to prebaciti na nekog drugog.
Zapravo mislim da smo mi društvo nedoraslih i neodgovornih razmaženih.
Volimo meso, ali ubiti životinju, eee to nikako. Volimo svoje roditelje, ali brinuti se o njima, to nam ne ide, pa ih strpamo u dom. Ovo mislim i za sebe, da neko ne pomisli nešto pogrešno.
Bacamo smeće, ali đubretari su nam niža klasa...
I onda naravno da će doći do krize, do otrežnjenja, a to se bojim da će biti bolno. Govorim za zapadni svet, a tu spada i Srbija.