pocelas sam raditi bounty kocke a ispale su kocke od visanja-toliko od mene )

Ne znam da li sam i jednom napravila nešto 100% po receptu. Isto tako, improvizujem čak i sa kolacima, a sa hljebom/pecivima malo manje. Uglavnom dodajem ono sto znam da u porodici volimo, a izbacim ono što ne volimo.

Mislim da je to uglavnom stvar iskustva ko koliko može da improvizuje, jer mora da se zna kako koji sastojak reaguje. Naprimjer, ja sam dala recept prijateljici za jedan kolac u koji ide snijeg od bjelanjaca koji se kasnije sjedini sa ostatkom file. I ona u secer koji ide u snijeg od bjelanjaca doda malo vode, „da se secer bolje istopi”. Uspjela je da ulupa snijeg, ali se kasnije kada je pokusala da doda to u ostatak file sve samo pretvorilo u blato :) Neko iskusniji to ne bi uradio, jer zna šta bi se desilo.

Uglavnom, kada me pitaju za recepte, ja dam onaj koji sam koristila kao osnovu, i pokusam da objasnim ono sto sam promijenila, ukoliko se sjecam.

ja sa u zivotu držim opcije „saslusaj svakog - radi po svome”. u svemu. znaci „ja sam najpametniji, i ja najbolje znam”. naravno, nisam, i ne znam, al' vala znam šta bi ja najvishe vol'o.
* ^ ja recimo ne pravim kolache. tu i tamo napravim palachinkove, al to ni ne racunam u kolache, međutim ovo konkretno iznad, vrlo je jasno kao planinska jutarnja rosa da nema potrebe da se stavi voda u belance, naročito ne pod tim izgovorom (da se otopi shecher brzhe. ...-izvin'te gospojice, je l' zhurite negdi?„ -to je onako moje generalno pitanje na ”ovako je brzhe„ stav.)
i kad mi kao neko dolazi ne ziherashim, poshto sam prilichno samouveren shto se tiche klope, i kako god da napravim - to je uvek ziher dobro - za ljude koji znaju kako ja to, a za neke druge, zabole me uvo shto/ako neche ni da probaju.
onaj moj bandoglavac (chale) jedan jedini put je banuo, pa sam imao ribechu juhicu, pa nije imao nishta drugo, a verovatno je bio gladan, pa je eto nasuo, ... pa ...golub se vishe pokaki, nego shto je on nasuo (da proba), pa je onda jelte sipao par puta po pun tanjir i komentarisao da se ne secha kad je poslednji x klopao tako dobru ribechu juhicu. -ajde? ma nije valjda moja riblja chorba dobra?..
u prevodu, kad mi neko dolazi, ne uzbudjujem se previshe, jer kontam da ionako nije doshao da se nazhdere, poshto hvala bogu dragome svi moji prijatelji i poznanici imaju da jedu, -nego je doshao da me vidi i da se druzhi sa mnom, pa ako mu se neshto bash i ne svidi (a ne mogu da se setim da se to nekad desilo, ali kad/ako) -uopshte se ne potresam. -kao shto ne ocekujem da se neko potrese kad mu ja banem i kazhem da jesam gladan, al' da nechu da klopam jer oni imaju podvarak n.pr. (koji mi je onako bash visoko kotiran na spisku ne-omiljenih klopa).

ili ajmo ovako: ko je imao tri i manje iz matematike, ili imao petaka, ali morao da buba (i sad recimo ne ume ruchno da izrachuna kvadratni koren (osmi razred)) - taj treba da se strogo drzhi proverenih recepata :)
ko je imao 4 ili petaka, i nikad matish uchio nije - jer mu je sve bilo jasno samo po sebi - tome kontam da su jasne bile i fizika i hemija i t.d. - taj mozh' da prochita recepis -al' i ne mora. -uglavnom kad pochne da se bavi pravljenjem klope -vrlo brzo che to da bude dobro.”

Teri, u pravu si, to ustvari nisam ja predvidjela, nego mi je to ostalo kao „naslijedjena mudrost”, od mame ili bake ... To jest, otkako mutim bjelanca u pjenu, govoreno mi je da zdjela a ni one lopatice od miksera ne smiju da budu vlazne ni malo jer se onda bjelanca ne mogu lijepo umutiti. U receptu vode nije bilo, naravno, nego je pisalo da se umuti snijeg od bjelanaca sa secerom.

Uvek se nešto improvizuje.
Ono što ne volim izbacim, sto volim ubacim ;o)

Nekad mi tako setajuci kroz prodavnicu dok kupujem namirnice, sine neka ideja bilo s mesom il' ribom.

I onda mi žena broji što se opet nisam drzao 'liste'. ;o)

Pozdrav