1. Na kojoj temperaturi je kupus sada? Možda je previse toplo.

2. Možda bi zaustavio jedan vinobran daljnje stvaranje skrame/plesni.

3. Kada sledeći put potapas kupus, nemoj ga dirati rukama NAKON toga sto nalijes vodu. Čula sam da ovo stvara skramu.

4. Ukoliko kupus nema neki gadan miris ili da se polako cedi rasol sa njega, mislim da se može koristiti za jelo. Mlecna kiselina sama ukiseljuje povrce, tako da je verovatno usled cackanja sa rukama doslo do disbalansa bakterija pa se stvara suvisna skrama. Šta imaš još u buretu? Ako su kamen i daska, možda su oni kontaminirani pa usled njih se stvara skrama.

Ja ga potapam tek sledeće nedelje a već sam samo dve glavice potopila u jednoj kantici, cisto da se nadje ako se uželimo kiselog kupusa dok velika tura ne stigne.

Mile probaj da stavis koren rena(kren)možda nije kasno,on ubija bakterije,
sledeći put kad stavljas kupus obavezno ren u bure,ne puno da ti kupus ne bude ljut,
nekada smo stavljali u tegle sa tursijom u nakrst ren,
ako želiš lep zuti kupus stavi nekoliko zrna kukuruza ili crveni,
jednu cveklu,sa renom je i raso lep bistar.

meni isto zvuchi da ti se na bure/dascicu kojom pritisnesh / kamen zapatila neka kultura (ta koja te nervira), i da se onda over and over again pojavljuje.
ovo moje razmišljanje je zasnovano na „posrednim” dokazima. hochu rechi svako „neshto” u cemu se dogadjaju razni bioloski hemijski procesi (fermentacije/vrenje/...) ima svoju mikrokulturu. the (posredni) dokaz: moji taja i maja su turali kupus na istu foru k'o i baba-reza, pa je babarezin kupus uvek bio odlichan, a od ovih mojih, neshto mi tu nikad nije bilo po volji. a sve rade isto - dakle hemizam baaaakinog burenceta je drugaciji od kevinog i chaletovog.
shta bi ja uradio - kupio bi novo burence (*sad mi pade na pamet - da li ste možda u istom buretu drzali neshto drugo u vreme kad nije kupus (leto/jesen?), i stavio novu pritiskalicu i tako to.