kriska
12. jun 2011. u 17.43
Oduvek je na televiziji bilo kulinarskih emisija. Ranije nam nisu bili dostupni svi ti kanali, nije bilo kablovske ni satelitske TV, ali takvih emisija je uvek bilo, u celom svetu.
Što se mene tiče, ja obozavam TV emisije o kulinarstvu i moglo bi još da ih bude.
Bane-san
(Долази смак Свет)
13. jun 2011. u 13.04
Ма емисије су гледане: ту су и спонзори ( саставни део приче), треба само некакав кухињски амбијент па удри! Како рече поменути Мики (на студију БЕ) „Никад лакше, никад глупље и никад брже смандрљане емисије!”.
У бившој нам домовини све је почело са емисијама ТВ Загреб- ненадмашни троугао чинили Маестро Стево Карапанџа; водитељ, дегустатор, Санчо Панса... покојни Иво Сердар; и ВЕГЕТА, тј Подравка као спонзор. Ива је заменио појавом мање убедљив (много, бре,мршав за ТО!), али неодољиви Оливер Млакар.
Онда је кренуло, тако да је данас тешко наћи телевизију без куварске емисије. Кухињица, Воки Костић, „Кување срцем”, „Лепи Брка-Гастрономад”, „Пут вина” са обавезним рецептом, „Дођи на вечеру”, поменути Мики који се измотава на салашу, „Паклена кухиња”, ни пола не набројах, и то само домаће.
Ту дођоше до загушења илити презасићености, од шуме се не види дрвеће па то је.
Већина емисија снима се у блоковима, екипа сними неколико одједном, па се деси свакојаких чуда, попусти концентрација, ошљаре. Обашка када као пробају и мераче незавршено, врело, па шатро уживају.
Или, забркану смесу преручуји у тепсију, па ноншалантно оставе 25% у посуди за мешање (да ли би тако код куће или ресторану у коме раде?).
О нетачним рецептима, изостављеним кључним моментима ( и састојцима), боље и не трошити тастатуру.
Чисто ворхоловских 15 минута славе, реклама, самореклама, мада су ми ипак дражи од много небулознијих политичких емисија! ;)
paukovaca
(obaram s nogu)
25. jun 2011. u 15.57
obozavam kulinarske emisije, naročito one koje propagiraju zdravu ishranu bez vestackih dodataka jelima (uz sve reklame za to). toga se grozim, jer to nije profesionalno kulinarstvo.