Prijavljujem se ukoliko si negde blizu da odkupim sav visak domaće proizvedene hrane!!!
Muka mi je vise od preprodavaca na pijaci i vestackog u supermarketu.
Jezim se od kineskog belog luka u sred Sumadije!

Осим тог увоза из Кине, Пасуљ из Киргистана, бабуре и ШЉИВЕ (да, шљиве!!!) из Чилеа...
Него, да се вратим теми.
Како лепо вели народ, а вала и надреалисти „Ко се на милијеко опек'о и у јогурт пуше!”. Наиме, после (не поновила се ), '93. када сам као хонорарац примао мање од марке месечно, а само стан плаћао 20, поприлично сам се напатио,гладовао, као и већина.
Кад се ситуација иоле нормализовала,како добијем плату, један део претворим аутоматски у намирнице које могу да стоје и годинама.
Никада нисам без неколико килограма пиринча, бар двадеседесетак паковања тестенине, уље (сунцокрет, али и сојино и сусамово), конзерве туњевине, сардине, готова јела (нису по мом укусу, али могу да стоје и у случају неке несташице, уз куван пиринач или тестенине, комплетан оброк!), брашно, инстант палента, кромпир, лук (црни и прази, бели не подносим ни на слици!:P ),ђумбир, пасуљ, сочиво, хељда. Ту су и зачини, неколико десетина, а докупљујем по потреби. Пар пута годиишње одем до Кинеза и накупујем се њихових шпеција, конзерве бамбусових младица, суве печурке...
Чаја мора бити, и то на килограме, буквално!
У фришжидеру сир, павлака, јаја, свеже поврће које купујем по потреби.
заборавих да поменем и млеко у тетрапаку, као и парадајз („Томатино” и сл), у истој амбалажи.

Све је релативно!
Колегиница, сада у пензији, слала је пакете својима, у Сарајево. Једном (ни нама баш нису цветале руже), више очајна, да попуни кутију, убацила је паковање од килограм алеве паприке.
Одушевљење, људи то поделили у мање пакете и трампили за друге ствари, прошли боље него да им је послала ко зна шта!

Него, заборавих, у замрзивачу (мени, подстанару, то је оно мало у фрижидеру) имам пар пакета мешаног поврћа, грашак, кукуруз шећерац,боранију, пар паковања лигњи, пилећег белог...
А у фижидеру и пола табле сланине, домаће!

Nemam obicaj,da pravim „brda” zaliha,jer ovde gde živim nemam potrebe za tim,trudim se da većinu namirnica kupujem u svezem stanju.Vrlo retko smrzavam meso,pernato nikada ne smrzavam,niti mleveno meso-sve meljem sama od sveze kupljenog mesa.Od mesa u frizz-box-u kod mene se može naći paket pacecih grudi,parce od buta divlje svinje(moj muž to voli),eventualno kesa sa rakovima.Inače imam uvek dosta zamrznutog sumskog voca(razne mesavine),jagode,maline,borovnice
Volim,da imam na lageru dosta vanile u mahunama,limun,balzamico sirce,kako belo tako i tamno,razne vrste sirceta sa raznim ukusima koje pravim sama(recepte sam ostavljala)volim razne vrste ulja,ne za przenje ,već za prelive i dresinge za salate.Uljima obozavam,da dodajem razne zacine po svom nekom ukusu.Zivot bez Parma sunke mi je nezamisliv(sada postim,pa i ne kupujemo vise,da je ne gledam,da me ne navlaci na zlo)jako volim sve vrste tih sunki,i Spanske i Italijanske.Što se „suvih” namirnica tiče mislim,da je Bane nabrojao skoro sve od prilike sto postoji i u mojoj kuci.Ono sto MORAM uvek da imam u frizideru to su par paketa vakumiranih kora za razne pite i gibanice,bez toga ništa.Kore ne razvijam sama,pa se zato uvek oslonim na ove vakumirane,sa kojima sam prezadovoljna.Razne vrste tvrdih sireva su Alfa i Omega u mojoj kuhinji(Parmezan,Manchego,Pekorino)bez njih skoro,da neumem da spremim bas ništa:)))kao i sve druge vrste sireva,za svakodnevnu upotrebu(kremasti,dimljeni,tipa Feta,Brie,Rouqefor,Gorgonzola).Od drugih namirnica volim,da uvek imamo puno svezeg voca:clementine,grozdje,kruske,jabuke,kiwi,breskve i kajsije u sezoni,lubenica,dinja,tresnje,papaja,itd.
Zacini su takođe na vaznom mestu u mojoj svakodnevnici,kako svezi tako i suvi,skoro sve vrste,da ih ne nabrajam.
Puno trosim zacine,volim da radim sa njima,da kombinujem jedno sa drugim,da probam šta može-šta ne može jedno sa drugim i tako malo eksperimentisem sa tim.Mogu vam reci,da se dolazi do fantasticnih rezultata(dosta vam pišem u receptima o tome)Imam saksijice svuda,na terasi,na prozorima,na policama u kuhinji.Jako su zahvalni za održavanje.
Ono sto još volim,i uvek imam je COKOLADA,sve vrste cokolade se motaju po mojoj kuci,od najmanjih do najvecih,sa najmanjim procentom kakaa,do najveceg procenta kakaa,sa raznim filovima,ili bez,ne mogu da zamislm dan bez kocke cokolade,ili neki kolac-torticu sa njom.
Ima tu sigurno još stvari,kao sto je moj domaći jogurt,pravim ga jednom nedeljno,zatim razne vrste cajeva,nekada sam fondove za soseve kuvala sama,sada kupujem gotove,jer vise nas nije toliko u kuci,pa se slabije sve to trosi.Uvek imam u friz-boxu i par vrsta sladoleda/sorbea.Eto to bi bilo to.

Pozdravce!

Dzoli,
to što imaš u svojoj basti domaće gajeno povrce, domaći proizveden med, i jaja od domaće koke (još ako slobodno kljucaju i pasu po dvoristu... iha ha), je prava blagodat.
blagos tebi.

bar možeš da izbegnes pesticide, ako ništa drugo.

pardon,nije mi poznato gde se kupuje meso divljaci u Srbiji

u kuci imam samo ono sto mi je potrebno za nedelju dana. ne podnosim zalihe - podsecaju me na one uzasne dane rata, a onda i bombardovanja. možda zvuci cudno, ali konzerve i dzak brasna u spavacoj sobi su mi ostali uklesanu u pamcenju kao simbol svega lošeg sto nam se tada desavalo. i sad se najezim...

Imaj sve sto će ti trebati u slučaju prehlade. Kad te uhvati ne ide ti se nigde jedino ako imaš nekoga da ti donese hranu i ostavi kod vrata pa ti samo da uznes.
Supu od paradajza i kokosju, u kanti i kesi.
Med onaj najaci.
Morsku so za kiseljenje u kadi.
Paprirne maramice što ne grebu nos.
Netti lonac za ispiranje nosa.
Neko kuvano jelo u zamrzivacu...

Manuka med je meni spasio infektciju zuba, inače tražili su mi hiljade dolara da mi prave grdne operacije. To je bilo pre dve godine i još su mi zdravi zubi. Jeste da je skup ali je bolji od penicilina. Kod mene u komsiluku ima prodavnica meda iz svih krajeva sveta, samo se med prodaje.