Pošto je ovo malecak i smesan svet, pre nekoliko dana sam u samoposluzi kupila neku smrznutu mesavinu povrca, a na kesici je pisalo: Spanska salata od sociva. Proizvodjac: neka firma iz Finske, a samoposluga je u Danskoj.

E, sad, prijatno iznenadjenje je bilo da se ta mesavina povrca pokazala kao izuzetno ukusan prilog uz meso - nije mi bas jasno po kom kriterijumu se to zove „salata”, meni vise lici na varivo, ali, dobro, neka im bude.

Svi moji pokusaji da na internetu nađemrecept za doticnu salatu bili su neuspesni (e, bas mi Finci znaju šta je spanska salata...), tako da sam pogledala sastav na kesici.

Šta da vam kažem, uobicajena zbrka, nikoga da uhvatite ni za glavu ni za rep... Piše, doslovce:

leblebije 22%
socivo, paradajz, spanac 11%
grilovan paradajz (paradajz, secer, so, stabilizator E509), paprike, pecene paprike 6.5%
paradajz pire, luk, maslinovo ulje, so, modificirani skrob, beli luk, secer, braon secer, grozdjani secer, ekstrakt kvasca, biljni ekstrakt, biljno ulje, luk u prahu, zacini.

Resim se da zanemarim sve secere, ekstrakte, zacine i slične dodatke i da se skoncentrisem na glavne sastojke.

Skuvala sam leblebije (natope se u vodi 12-24 sata, pa se kuvaju sat-dva - svi kažu sat, a meni se čini da stvarno omeknu tek posle dva sata) i socivo (takođe natopljeno preko noći ali njemu je pola sata kuvanja vise nego dovoljno).

Odmerila sam 200g kuvanih leblebija i 150g kuvanog sociva.

Na rebrastom tiganju (dobrom tucanom, sto sluzi umesto rostilja) ispekla sam papriku - crvenu holandsku baburu sam isekla na 6 kriski, pa svaku krisku na tri dela, uvaljala sam u malo maslinovog ulja, da koza bude masna, tiganj sam dobro zagrejala, pa smanjila na srednju vatru i paprike poredjala kozom na dole - čim su dobile prve crne „strafte” od tiganja, sto je bilo posle 2-3 minuta, prevrnula sam ih na drugu stranu i pekla još minut - bile su još vrlo cvrste kad sam ih sklonila sa tiganja, ali su kasnije omekle. Malo prohladjene komade paprike sam isekla na još manje komadice, otprilike santimetar sa santimetar i izmerila - tačno 200g.

Čim sam paprike sklonila sa tiganja, stavila sam koturove paradajza - otprilike pola santimetra debele, takođe uvaljane u maslinovo ulje. Oni su se pekli vrlo kratko, sa obe strane, ukupno valjda minut-dva. I njih sam kasnije saseckala na sasvim sitne delove. Jedan paradajz bio je 95 grama.

Zatim sam na isti tiganj stavila koturove luka, takođe 0.5 cm debele - dva osrednja luka merila su 110g. Kad se luk malo zapekao sa jedne strane, prevrnula sam ga na drugu i iskljucila ringlu - luk je stajao u tiganju dok sam seckala paprike i paradajz.

Na kraju sam saseckala i luk, koji je još bio dosta cvrst. U serpu sam sipala malo maslinovog ulja i doprzila peceni luk, pa sam dodala hladne barene leblebije i malo przila sa lukom, dok su se zgrejale. Onda sam dodala socivo, pa 120g odledjenog spanaca (celi listovi, - bilo bi, naravno, mnogo bolje da sam imala svezi spanac, ali smrznut se zatekao u kuci). Tad sam posolila i dodala mesavinu pecenih paprika i paradajza. Ostavila sam na iskljucenoj ringli da postoji otprilike pola sata do rucka.

Zakljucak: Ispalo je dobro, čak vrlo dobro. Ukus pecene paprike bio je izvanredan. Ovo varivo je odličan prilog uz przenu ribu, pravicu ga sigurno opet. Samo, sledeći put ću da stavim tri pecena paradajza umesto jednog, čini mi se da će dodatak kiseline iz paradajza samo da poboljsa stvar.

Pitanje, naročito za vas iz Spanije: da li ovakva salata stvarno postoji u Spaniji, i imate li „pravi” recept, ili da se i dalje držim ove moje improvizacije?