moj muž obozava sok od zove, ali ja to nikad nisam pravila...deder daj ti taj izvorni recept da vidim jesam li ja u stanju da napravim tako nešto :)

Pticice, ja pravim bez konzervansa. Ovo je recept iz knjige od
„Zdravke i Mire Puric”. Kupila sam je 1986 god.i svake godine pravim
po ovom receptu i nikad se ne pokvari.
Potrebno je :
10 komada krupnih cvetova zove.
1 kg. secera u kristalu,
1 kesica limuntusa.
Oprane cvetove staviti u teglu od 3L,preliti ih sa 1L vode i ostaviti da stoji 48 casova. Potom procediti kroz cistu gazu, dodati secer i limuntus i promesati da se secer istopi. Kad se secer skroz istopi
sipati u flase.
Napomena: Cvetove zove treba iskljucivo brati po suvom i suncanom vremenu, jer će u protivnom pocrneti i biti neupotrebljivi.

Pa to je duso sirup za rastvaranje sa vodom, nećeš da ga pijes tako.
A što se tiče dijeta, kretanje najviše pomaze.
Navece u 18cas. posle vecere, dovoljno je 2km. brzi hod i vise
ne jesti. Ja to radim već 3 god. Teško je dok se naviknes ali posle
toga je super osecaj.Ako sam nekad sprečena, osecam da mi nešto fali.
Poz.

Sok od zove je veoma pitak i ukusan, ali petljancija dok se spremi i pun je secera, koji i ja izbegavam.
Ranije sam to pravila, dok se nisam setila jednostavnijeg nacina.
Evo ovako:
Cvetove zove oprati i ostaviti na carsavu da se dobro osuse. Suvu zovu staviti u papirne kese, iglom kese na nekoliko mesta probusiti, da ima vazduha i odloziti na tamno i prohladno mesto.

Kad vam se pije skuvati caj:
U 2 L kljucale vode staviti 3-4 kasicice suve zove, poklopiti i ostaviti oko pola sata da odstoji.
Procediti, poseceriti po ukusu (još je bolje zasladiti medom) i dodati malo limunovog soka.
Promesati, sipati u flasu i ostaviti u frizideru da se ohladi.

Ovako mozete spremiti i od svezih cvetova zove. Napitak je veoma zdrav, ukusan i osvezavajuc.

Pazi Baxsuz, nije svaka zova jestiva! Ne igraj se sa tim!
Ako ne znaš da razaznas pravu zovu, najbolje je da kupis na pijaci. U Beogradu na pijacama je ima sveze i susene.

hvala kriska, to nisam znala...

E, ovako. Posle mnogo godina sam se lane konacno nakanila da opet pravim sirup od zove, i uspeh je bio zavidan, moram da se hvalim!

Moj recept je otprilike kao tvoj, ali uopste ne ide konzervans - samo zova, voda (obična, cesmovaca, neprokuvana), secer i limontus. Čak nisam imala ni dovoljno staklenih flasa, nego sam sok sipala u plasticne (dakle one koje ne mogu da se sterilisu u rerni) i tegle od nes-kafe (pa samo zasrafila originalni plasticni poklopac preko).

Pošto sam se „prozapadnila”, bilo mi je mnogo da stavljam kilogram secera na litar soka, pa sam stavljala pola kilograma secera na litar soka.

Dakle - sve sam zabrljala što se moglo zabrljati - a sirup je ispao izvanredan - poslednju teglu sam potrosila pre oko mesec dana, savrseno se odrzala! Bila sam napravila nekih dvadesetak litara sirupa, i cuvala sam ga u običnom kuhinjskom ormanu - dakle na 18-22 stepena, otprilike.

Istini za volju, stavila sam sigurno nekoliko puta vise cvetova zove nego sto je pisalo u receptu (zova je i tako dzabe!), i brala sam je po zaista lepom vremenu na cistom mestu. Dva lonca od 12 litara sam napunila cvetovima zove - koliko god je moglo da stane bez nekog većeg pritiskanja, pa prelila vodom i ostavila da prenoci. Sutradan sam vodu ocedila, pa dodala kasicicu limontusa i pola kile secera na svaki litar tecnosti, i ostavila još jedan dan da se secer otopi. U međuvremenu sam mesala nekoliko puta, kad se setim.

Na dnu svake tegle bio je dobar sloj polena - nešto se mislim, možda je bas taj polen (ili šta već drugo iz zove) delovalo kao konzervans, jer mi inače stvarno nije jasan uspeh tog mog „poduhvata”.

Inače, sirup od zove sam uglavnom potrosila na pravljenje smoothie-a - u kombinaciji sa svezim ili smrznutim vocem i jogurtom naprosto je savrsen.

Ma, pravicu ja to opet ove godine, samo da na ovom mom severu zova procveta, tamo negde krajem juna...

Mici, vala bas... Smrzoh se, a još nisam izasla iz kaputa... Ovde je obično maj bas lep, koji mu je djavo ove godine, nije mi jasno.

Jeste, limontus je bas citronsyre pulver - prah limunske kiseline, da prevedemo na srpski.

Koliko znam, limontus nije stetan.

Vestacka limunska kiselina (limontus, E330), ili vestacki vitamin C (E300, askorbinska kiselina, kako lilibert tačno rece) oba su hemijski, vestacki proizvodi onoga sto inače postoji u prirodi - tako da ne vidim da zamenjivanje jednog drugim nešto značajno može da promeni što se zdravlja tiče. U Danskoj poslednjih godina poprilično pišu o tome kako dodatno uzimanje vestackih vitamina nije korisno, a možda je čak i stetno.

A dodavanje secera sa zeleom u sirup - da li ste to isprobali? Čini mi se da samo može da pokvari stvar. Nije sirup pekmez...

Tebe Pticice ili Pera_ jer imate isti recept! Ili ko zna neka mi kaže jako me interesuje odakle je recept.