Hiljadu sela - hiljadu obicaja, kako neko pametno rece...

U mojoj porodici je cesnica tradicionalno obična posna pogaca i lomi se na Badnje vece (jeste, moja draga baka je iz okolina Nisa, tj. iz Leskovca), a za slatkise se služe rezanci sa orasima (evo, upravo sam ih spremila i ubacila u frizider) i kompot od suvih sljiva. A za Bozic, po drugoj baki, Beogradjanki ciji su stari iz Vojvodine, mama je uvek mesila strudlu sa orasima i suvim grozdjem (i tu strudlu nikad nisam volela, moram da priznam).

Pa zato za Bozic obično pravim slatkis koji mi je nekako najblizi toj strudli, a ipak ga volim - onaj beli komisbrot o kome se ovde pisalo pre nekoliko meseci, koji je majstorski pravila moja baba-tetka, rođena sestra te bake sa strudlama. Tako familijarna tradicija ipak biva koliko-toliko ocuvana, a ja više ne moram da jedem strudle koje ne volim. Naravno, kad se desi da sam za Bozic sa mamom, ili mi kod nje ili ona kod nas, opet su neizbezne strudle... Ma, lepo je kad smo zajedno, makar i sa strudlama :-)