Pa kod nas je u kuci ovako islo: Na početku obroka otac uzme celu cesnicu (majka ju je mesila kao običnu pogacu, samo sa parom), odlomi jedan deo, i kaže „Za Isusa”, drugi „za Bogorodicu”, i treci „za putnika-namernika”. Ta tri dela ostavi u korpi za hleb, pa onda svakome, po staresinstvu, lomi i daje jedan komad - majci, pa nama deci, pa sebi. Brat i ja bismo bivali nacisto očajni ako bi paru dobila neka od one tri prvopomenute, a u našim decjim glavama nepostojece osobe...

Moj otac je sa juga Srbije, tako da je ovo verovatno tamosnji obicaj. U „Patinom kuvaru” piše da se cesnica „lomi na komade i namenjuje domu, domaćinu, polozajniku, domaćici, deci i putniku-namerniku”. Pata je, koliko znam, bila beogradjanka. E, sad, stvarno bi bilo zanimljivo da napisete šta se sa cesnicom radi u „vasem” kraju sveta...

I, uzgred, ima li neko ideju zašto se kod nas pogace, pogotovo te „ritualne” pogace kao cesnica, uglavnom lome, a ne seku? Prakticno objašnjenje je verovatno nedostatak odgovarajucih nozeva, ali mora da postoji i neko „duhovno” objašnjenje?

Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se „Oče naš” naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
Ovo je citat.Pozdrav svima!

Ovako:
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/7/4086/Sremska-cesnica

Hristos je rođen u pecini - stali na slami. On nije rođen u kuci.
Uvece se donese slama. Najstariji u kuci nosi dzak slame a deca idu za njim i pijucu kao pilici.
Dzak slame se isprazni na sred sobe pokrije se slama sa tim dzakom i tu se jede Badnja Vecera, oko te slame se spava - ceka se da se Hristos rodi - prenoci se, i Bozicni dorucak i Rucak se jede za tom slamom. Slama se sklanja treci dan bozica.
Na bozic se ne sedi uopste i ne jede se za stolom!
Kad bi ja jela za stolom onda nikad nebi ni slavila bozic!