Dace Bog i Tebi.

Kopirano sa sajta Srpske Pravoslavne Crkve:
NAČIN POSTA
Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoje nekoliko stepena posta:

1. kada jedan put u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno ne kuvanu, suvu - tzv. suhojedenje,

2. kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan ali kuvanu u vodom - tzv. post na vodi,

3. kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije - ovo je tzv. post na ulju i vinu, i

4. kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana - tzv. post na ribi;

Znači za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.

U Pravoslavnoj Crkvi postoje nekoliko postova koje smo dužni svi da postimo, i to:

1. Božićni post U toku ovog posta, od 15. novembra do 17. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom postimo na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi; a od 18. do 24. decembra: ponedeljak, sreda, petak na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.

2. Veliki (Časni) post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom postimo na vodi; subotom i nedeljom postimo na ulju, a na Blagovesti i na Cveti dozvoljeno je jesti ribu.

3. Petrovski post U toku ovog posta ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi; utorak i četvrtak na ulju; a subota i nedelja na ribi.

4. Gospoinski post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom se posti na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se koristi samo na Sveto Preobraženje Gospodnje.

5. Sreda i petak Preko cele godine ovim danima se u ishrani koristi hrana spremana na vodi.

Kako je Crkva odredila dane u koje treba da se posti, tako je isto odredila dane kada je post razrešen. I to, sredom i petkom, u sledećim slučajevima:

1. od 25. decembra do 4. januara razrešeno je na sve (jedu se: riba, sir, jaja, meso), znači ne posti se.
2. u sedmici iza nedelje mitara i fariseja takođe je razrešeno na sve.
3. u toku siropusne sedmice razrešeno je na: ribu, sir i jaja (meso u toku ove sedmice se ne jede).
4. Svetla sedmica, sedmica po Vaskrsu, takođe je razrešena na sve.
5. Duhovske sedmice, sedmica po Duhovima, takođe je razrešena na sve.
6. od Tomine nedelje do Duhova, sredom i petkom, posti se na ulju.
7. u sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa dozvoljava se riba.

Napomena:
- Ako se dogodi da Božić praznujemo u sredu ili petak tada se razrešava na sve, ne posti se.
- Ako se pak dogodi da Petrovdan ili Velika Gospoina budu u sredu ili petak tada se razrešava na ribu (posti se na ribi), a u bilo koji drugi dan da se dogodi praznovanje nekog od ova dva praznika ne posti se.

Prijatan dan vam želim i da u Postu uzivate,

Bata

Post!

Post kao uzviseno stanje duha od nas ne iziskuje samo uzdrazanje od obilnih obroka, jer su obroci ionako samo sredstvo prezivljavanja, već visi stepen duhovnosti uklopljen u pokusaj da se, uz post misli i telesno, hranom, procistimo od nagomilanih a bespotrebnih otrova uz disciplinovano uzdržavanje od nekih vrsta namirnica.

U vreme posta strah bi trebalo zameniti molitvom koja prevashodno ima cilj da odagna misli od uobicajenih dejstava.

Ako se hranimo na određen način, jeduci sve vrste hrane, ovaj period nam uskracuje tu naviku ali pre svega bi trebalo da svoje misli „programiramo” da nam drugi način ishrane neće doneti problem već suprotno da ćemo postom doprineti ociscenju ne samo duha već i tela oslobodivsi se od uobicajenih strasti.

Uzviseni cilj posta je ustvari nas dobrovoljni pokusaj da se izdignemo iznad svakodnevnih strasti disciplinujucu i obuzdavajuci svoju naturu.

Pokusaj da svojevoljno uskratimo sebi zadovoljstvo ne sme da nas razdrazuje jer će efekat posta hranom kao deo „uzvisenijeg oblika zivljenja” biti uzaludan tj. dileme ne bi trebalo da bude..

Crkva ima svoje kanone i pravila.
Ovaj, Bozicni ili Filipovski post, je fleksibilniji tj. ubraja se u nestroge postove.

Bozicni post traje od 27. novembra, ili od praznika u secanje na apostola svetog Filipa, do 6. januara - Badnji dan-vece.

Period nestrogog posta nalaze tj. za vreme trajanja je razreseno jesti ribu i morske plodove tokom celog trajanja posta
osim
u dane posta kao sto su sreda i petak
i
poslednja nedelja bozicnog posta koja se smatra periodom strogog posta

U dane strogog posta, sredom i petkom, kao i poslednje nedelje posta hranu biljnog porekla bi trebalo pripremati samo na vodi, sto je nacelo strogog posta.

Post se zavrsava na dan rođenja Isusa Hrista 7. januara.

Dakle ogranicenja se svode na uzdržavanje od mesa, mlecnih proizvoda i jaja tokom celog posta.
U vreme posta ishranu treba prilagodjavati ovim pravilima i ne shvatati je kao kaznu već dobrovoljnu odluku koja se s lakocom ispunjava.

Post je period postavljen kao pokusaj da se putem odricanja, uzdrzanoscu od hrane, telesno, i duhovnom stilu zivota u tom periodu, molitvama, priblizimo Bogu.

U okviru posta postoje i posebno obelezeni dani kao secanje na važne dogadjaje.
Tako je post sredom, ustanovljeni jednodnevni post, kao secanje na period tj. dan kada je Juda izdao Isusa Hrista.
Taj dan se i u okviru visednevnog posta smatra posnim danom sa strogo odredjenim pravilima.
Tog dana se upotrebljava hrana biljnog porekla spremljena iskljucivo na vodi..

Jednodnevni post petkom oznacava dan kada je Gospod Isus Hristos stradao na Krestnom krstu docekavsi smrt Spasitelja sveta.

Vernici tog dana primenjuju strogi post a najizdrzljiviji provode dan u molitvi, uzdržavanju i odricanju uzimanja čak i vode i hrane.
Ovako stroge kanone postuju isposnici po manastirima i vernici koji ne rade teske fizicke poslove.
Post kao pratilac molitve i kao njen neraskidivi deo je jedan od bitnih oblika izrazavanja poboznosti.
Molitvama pre i posle jela izrazavamo cin postovanja prema Bogu a takođe i prema svojoj pravoslavnoj veri i tradiciji koje se vekovima podjednako brine i o duhovnom a i telesnom zdravlju svojih vernika.

Poz.

Bozicni post uvek pocinje 28 novembra. 27 pocinje samo ako je petak ili sreda, pa pocne dan ranije. Zavrsava se u ponoc 6 januara.