Zar-ptico pogodili ste me u metu odnosno u ono sto volim u kuhinji najviše od zacina,beli luk obozavam .Guram ga i turam gde stignem,pogotovo [da tako kažem] u zimska jela .Presan beli luk koristim u raznim salatama i na toplom tostu [joj kako ga tamo
voooliiim]istrljam tost pa od gore margarin[e za margarin mi sledi minus].Uknedle za supu sa pilecom dzigericom stavim bar 3 cena belog luka sitno iseckanog.Pasulj kad zaprzavam i tu par cenova belog luka obavezno ,mada stavim i unutra dok se pasulj kuva,u govedju supicu obavezno ga stavim , spanac bez 5-6 cenova mi nije spanac pa ga još nalijem mleko, jao vidim da ću morati u subotu na pijacu po spanac sad kad sam ga se setila moram i da ga skuvam..U kuvana jela kad se stavlja pri kraju kuvanja beli luk mi najlepse mirise i ništa mi ga ne može zameniti a tako sam navikla i muza i klince.A protiv mirisa belog luka pomaze kiselo mleko kad se pojede posle obroka i on se više ne oseca, dovoljno je pojesti par kasikica i obavezno pranje zuba .toliko od mene o belom luku .

Ćao Žar Ptico, ja kao i Bubamara, samo što i u kolače i torte ne stavljam beli luk. Obožavam ga i stavljam ga u gotovo sva jela, ali kada se tako malo prokuva na kraju onda i nije strašno, mislim da se ne oseća, ali kada se jede presan, ooooo, to je baš ubistveno. Samo da ti kažem da miris beog luka ne može da se prikrije pranjem zuba i žvakanjem žvaka, može samo da se ublaži. Beli luk čini mi se isparava i iz pora. Zato se trudim da ga jedem vikendom ali mi se omakne i preko nedelje. Zato jedi i uživaj, beli luk je ne samo ukusan, nego i jako zdrav, pogotovo sada kada haraju raznorazni virusi.
Pozdrav od Likete

Beli luk ne jedem više uopšte, ali ni malo niti igde. Prvenstveno mi smeta želucu, a drugo uvek pomislim na babe i dede koji se ubitačno osećaju u gradskom prevozu na njega. Najviše volim one koji uspeju od rane zore da se nakrkaju istog pa stanu pored tebe u autobusu i ne umeju još ni usta da zatvore. Ne pada mi na pamet da se tako osećam ljudima oko sebe.
@varjaca, grešiš, kada jedeš beli luk ne postoji način da se otarasiš mirisa. Sve može da privremeno ublaži miris, i peršun i zrna kafe, ali ne i potpuno da ga neutrališe jer sam slušala lekara koji je objašnjavao delovanje belog luka. Beli luk sadrži supstancu koja se, nakon konzumiranja, naseljava u pore pluća i pri svakom izdisaju širi svoj miris. I to traje dan, dva dok beli luk ne izađe iz tela.

Ja, kad osetim da me napada neki virus, a ne mogu zbog posla da se najedem belog luka, ja ga malo zgnjecim nozem i udisem u nos duboko oko 10 minuta. ( ne guram ga u nos nego udisem:))). Čini mi se da me onda prođe bolest...

Trosim ga puno i obozavam ga, da mogu uzimala bih ga i intravenski! Lično nemam problem sa njegovim mirisom, a ni moj zeludac se ne buni. Na poslu izbegavam zbog drugih, mada ponekad jedemo svi one stapice sa belim lukom, kad nemamo neke sastanke i tako to :)

Živeo beli luk! :)

Ja stavljam svuda beli luk samo ne u „torte i kolace”, a njih retko i pravim. Beli luk je bolji od antibiotika, leci sve a najbolji je protiv gripa i visokog krvnog pritiska. Jedem ga u jelu kuvanog, a ne za dorucak. Stavljam ga svezeg samo u salatu od makarona, i pecenih paprika.

ja kad znam da bazdim na isti (tipa klopam neku ribu pa ima i beli luka') - tim nekim ljudima sa kojima pricham - ne unosim se u facu, i naglasim mu „ne gledam te u ochi dok prichamo, jer bazdim na beo luk - pa chisto da se ne onesvestish”
s' druge strane jedachima istoga kazhem „u bre brate jel' si razmišljao da klopash lesheve, poshto ovaj luk iz tebe - ubi” -ili neki tako prigodan tekst.

Meni ne smeta miris luka koliko mi smeta neko ko pusi. Dim od cigareta ne mogu da podnosim i zbog toga niti idem kod pusaca niti ih primam kod mene.

Не претерујем, то је ублажена верзија.
Ако вам неко да задатак да нахраните мене ALIUM SATIVUMOM,или направите спејс шатл од приручних материјала и успешно пошаљете људску посаду на Венеру, крените на ауто-отпад, линијом мањег отпора, мнооого лакши задатак! :)
Сухомеснато домаће, ајваре, и све у шта иде ТО, јео сам,мммм, прошлог миленијума негде?
Једном је неко, оних '90. гарантовао животом да је понуђена ми храна БЕЗ, али се самодемантовао када сам , као председник дисциплинске стрељачког друштва „Центар” Зр (Девиза „Ко први пуца, најслађе се смеје” :))) ) објаснио како сам опремљен и вољан да погодбу прихватим...
Куд је гадно и смрдљиво, али пече изгоре утробу!
Једном сам, у неком претакању, повукао добар гутљај „супера”, јесте било гадњикаво, али ни принети - чаша млека и као нов.

Могу врхушку Ал-Каиде да обучавам - шта је екстремни фанатизам. ;)