Mleveni ili mljeveni rogac kako piše na kesici-šta napraviti od njega i kakva je to biljka?Nisam čula za nju ranije,možda ima još neko drugo ime.Na kesici izgleda kao mahuna.Pitam se kakve su joj energetske vrednosti.Rogac sam nasla na policama gde se prodaje griz i kokos i druge stvarcice za kolace.
gvendolina
(warbler)
04. novembar 2009. u 12.28
Ja najradije pravim i jedem ovakav kolac:
KOLAC OD ROGACA
7 zumanaca
200 gr secera
10 kasika ulja
1 dl mleka
200 gr mlevenog rogaca
200 gr brasna
1 prasak za pecivo
Sneg od 7 belanaca
Umutiti penasto zumanca i secer,dodavati polako ulje i mleko,rogac i brasno sa praskom za pecivo. Pazljivo umesati I sneg od belanaca i peci u podmazanoj i brasnom posutoj tepsiji.
Ova mera odgovara za klasicnu tepsiju od sporeta.
Pece se oko 45 minuta,na 180 stepeni,ili možda i malo duže, dok se krajevi ne odvoje od pleha.Najbolje je probati cackalicom u sredini .
Dobro ohladjen kolac sece na kocke i posipa secerom u prahu.
http://www.neogen.rs/photos/by/3700018/view/54056
Ovo na slici sam ja malo eksperimentisala,pa ga pekla u kalupu za kuglof.Ipak je lepsi kad se isece na kocke ili rombove.
gordije
(sluzbenik)
04. novembar 2009. u 14.40
Evo mog kolača:
Penasto umutiti 4 žumanceta sa jednom šoljom šećera, dodati jednu šolju mleka (može i jogurt kao zamena)i pola šolje suncokretovog hladno ceđeno ili obično ulje, 1 prašak za pecivo, 100 gr rogača, 100gr suvog grožđa, 1 šolju integralnog brašna i pola šolje brašna od heljde, 3 narendane kisele jabuke i sneg od 4 belanceta. Sve dobro izmešati i peći na 180 C. Vruć kolač preliti glazurom od čokolade. Seći kad se ohladi.
A evo nešto malo i o rogaču:
Rogač odlično deluje na digestivni trakt, posebno na enzime, te omogućava optimalni sastav crevnih bakterija. Umiruje želudačnu i crevnu sluzokožu, ublažava mučninu i dijareju.
Rogač je drvo široke krošnje, visoko i do 15 m. Poreklom je iz istočnog sredozemlja. Listovi ovog drveta su kožasti, zeleni, cvetovi su jednopolni: muški u malim resama, ženski na kratkim drškama. Plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje dok ne sazri, a posle branja promeni boju u smeđe. U plodu su 4 do 10 semenki u nizu, slatkog su ukusa. Upotrebljavaju se osušeni zreli plodovi iz kojih se izdvajaju: ekstrakt rogača iz osušenog ploda, brašno iz pulpe celog ploda, guma iz semena.
Smatra se da je rogač bila hrana biblijskih vremena, kojom se hranio Ivan Krstitelj, te su plod rogača nazivali „ hlebom svetog Ivana
Koristi se kao zaslađivač, dodatak brašnu za kolače i kremove, za štrudle. Koristi se kao čokolada.
Samleveni plodovi rogača dodaju se u čajeve, dok brašno služi kao zdrava zamena za čokoladu, od njega se prave pudinzi i poslastice.
”
