Kada već pricamo o Noćivestica, hajde da pricamo i o Pokladama. Sto da ne?
Ja se secam suskanja opalog lisca i grancica kako puckaju pod nogama dok smo maskirani pevali pesme i igrali , tačno u 7 sati navece, kad smo bili deca. Za to vreme odrasli su palili vatru koju smo redom preskakali. Ja sam se bojala da preskacem vatru :)
Kuvala se rakija za odrasle, a deca su na dvoristu skupljala lesnike, zireve, orahe.. Kako je novembar, planina, hladno vreme, majke su nam sakrivale slatkise unutar kuce po coskovima,a mi smo ih tražili. To su bile secerleme, luse, bombone, lizalice.
Žene su mesile pogacu, i pitu od jabuka- sa razvlacenim korama.
I odrasli su se maskirali. Iako je čini mi se bio obicaj da to najviše rade momci i devojke. Momci su na sebe oko pasa kacili hranu falusoidnog oblika (nemojte zameriti, takav je obicaj), i to kobasice, sargarepe isl. , dok su se devojke kitile jabukama.
Obicaj je bio da se osim maski, kaci i hrana.
Govorilo se da je toga dana sve dozvoljeno.
Ipak, to se izobicajilo. Kako sam čula,taj obicaj se zadrzao u nekim selima, čini mi se u Golubincima.
Da li se vi ovoga secate i da li i dalje praznujete poklade i da li ste uzivali u blagodetima iste? :)

Pa evo šta sam nasla na vikipediji o tome:

Покладе
Из Википедије, слободне енциклопедије

Покладе су народни празник распрострањен у Европи и Америци. Његови корени су пагански и везани за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи ускрса.

Покладе се обично сматрају за време необузданог уживања у храни, пићу и прославама под маскама, познатим као карневал.

Прославе поклада су посебно значајне за народе католичке традиције: Италијане, Хрвате, Французе, Немце, Шпанце, Латиноамериканце и друге. Славе се и међу православцима, нарочито у Грчкој и Русији. Директно или индиректно, прославе у време поклада су постале обичај и у протестантским земљама.

Покладни уторак је у Француској и земљама где се задржао француски утицај познат као „Масни уторак” (Mardi Gras). У англосаксонским земљама овај дан се зове „Дан палачинки” (Pancake day), вероватно зато што су се тада сва преостала јаја трошила на палачинке уочи почетка поста. У Хрватској, покладе се називају и „месопуст”. Покладе се у Русији обележавају празником Масленица. Већина покладних традиција укључује церемноијално спаљивање лутке од сламе која може имати различита симболична значења.

Божићње покладе су црквени и народни празник уочи почетка божићњег поста. Празнује се на дан Светог апостола Филипа 27/14. новембра.
Беле покладе [уреди]

Последња недеља пред велики пост се зове „бела недеља”, а последњи дан ове недеље „беле” или „сирене” покладе.

Некада се ова недеља у српским селима око Смедерева обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Учесници поворке би најчешће представљали веселе сватове који певају уз смех и шалу. То би по правилу били сеоски младићи, а ређе и девојке. Слични обичаји постоје међу Србима у Поповом пољу у Херцеговини и у Војводини. Тамо села обилазе поворке „мечкара”, што су по лицима нагарављени мушкарци одевени у стара и поцепана одела.

Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.

Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија”). У Хомољу, код влашког становништва, постојао је обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.

На беле покладе је постојао обичај да се гата, нарочито помоћу јаја.