to su uvek bile reci moje nane Jelisavete(zvali su je Saveta)žena koja je prezivela dva rata,glad,jad i veliku bedu,nemastinu,ali zato je znala od ničega,da napravi nešto u kuhinji.Danas je tačno 35-godina od njene smrti.Sve sto znam o Balkanskoj kuniji,to sam naucila od nje-hvala joj!Bila je domaćica kakva se samo poželeti može,kod nje nije bilo,da nešto ne moze u kuhinji,sve se moglo,nikada se nije predavala,nego je probala,probala sve dok nije bila zadovoljna rezultatom.Imam na stotine njenih recepata,sve je to lepo zapisano,uredno slozeno po sortama hrane u beleznice(ostavljala sam ovde dosta toga pre nekoliko godina,pod naslovom: Iz beleznice 1947...itd.Kada sam ja bila dete,mama je radila u fabrici Kablova,a nana je kuvala za sve nas.Imala je i dva ucenika iz Uciteljske skole na stan i hranu(da bi malo dopunila kucni budzet)strasno je volela tu decu koja su živela tu pored nas u dvoristu,odnosila se prema njima kao prema svojoj deci-nije pravila razliku.Koliko puta nije ni dobila placeno za neki mesec,ali nije pravila pitanje,deca su imala toplu sobu i hranu,a za pare-lako-ćemo-govorila je uvek.Obično su to bila deca sa sela iz udaljenih krajeva,koja su zelela da budu prosvetni radnici.Svi su ostali u divnim odnosima sa njom sve do njene smrti-bilo ih je jedno desetak.Ja kao mala(do svoje osme godine sam živela sa njom)pamtim te nedeljne ruckove.Taman posla,da neko zakasni,rucalo se nedeljom malo ranije - tačno u 12:30!!!Nedeljni rucak je bio familijarna svetinja,to se jednostavno postovalo,nema iznimke,nema glupih opravdanja zašto sam zakasnio,ili nisam uopste dosao:))))taman posla,da neko kod Savete zakasni na nedeljni rucak:))))))ja sam najviše volela te njene ,da ih nazovem „nedeljne” supe i corbe,nekako mi one kuvane nedeljom imale bolji ukus,nego li recimo neka supa kuvana sredom:)))ma znam,da nije tako ali...:)))))))možda je samo malo preterivala sa kuvanjem,Corbe od paradajaza i Krompir corbe,kokosije razne supe i corbe,sa domaćim rezancima,knedlama,rinfajsi,to se onako nekako nedeljom vrtelo u krug kao predjelo:))),sa raznim vrstama pohovanog/pecenog/dinstanog mesa,pire krompir i uz to razni sosevi(sos od persuna,sos od rena,mirodjije,sos od visanja,sos od pecuraka,sos od luka,itd)salata i dobar hleb nije smelo da manjka,obavezno neka Lenja pita,ili knedle sa sljivama za „deZZZZertiranje”:))))tako je izgledao nedeljni rucak.Trebalo je nahraniti sav taj gladan narod po kuci(nas dvoje dece takođe,pazila je da nam ishrana bude raznovrstna)zato je i govorila da je srećan covek-sit covek!!!Ko nije preziveo glad-taj neće to nikada razumeti-govorila je!Strogo je vodila racuna o postu,postila je sredom i petkom i naravno sve druge postove,ali nas decu nije nagonila na post.Kasnije kao odrasli sami smo birali šta i kako hoćemo da jedemo u vreme posta.Secam se jedne epizode,oko posta.Jednoga dana svrati nas stari KUM,onako prolazio ceovek,pa resio da nenajavljen svrati.Mi bas na rucku,odmah tu ono izvolite dragi kume,mi deca mu obavezo poljubimo ruku,ona nas izljubi,jako sam volela mog starog kuma,sedne on,na stolu cinija sa pilecom corbom iz nje onako stidljivo vire sija,kobilica,krilca.Saveta odmah postavi i za kuma.

- Izvolite kume,sipajte.

-Hvala kumo,ali postim danas,pa nebih pilecu corbu.

Ja bila tako 6 godina,pa kažem svome kumu:

- Kume,Vi razgrnite meso,pa sipajte samo corbu.

Naravno,da su se svi smejali tom mom predlogu:))))kako se posti,i jede pileca corba:)))

Reč corba je Turskog porekla i u bukvalnom prevodu znaci:MASNA VODA.Znaci voda koju dobijemo kuvanjem raznih vrsta mesa.Mi Balkanci volimo nekako da čujemo ZVEK kasike o dno tanjira:)))pisala sam o tome pre nekoliko godina(Kad kasika zvekne)volimo corbasta jela,volimo da drobimo,volimo da kusamo:))))šta gde ima bolje od DOBROG corbastog pasulja:)))pa to je kulinarska poezija taj corbast pasulj.Znaci na reč pasulj smo dodali i ono corbast,a ne kažemo corbasta musaka,corbast podvarak:)))ali zato corbast grasak,corbasta boranija,corbast sladak kupus,itd.O ribljim corbama i da ne pricam,to je poezija za sebe-ko voli naravno.Navika oko jedenja tih supa i corbi ostaje za celi zivot,ja retko kada preskocim neku supicu ili corbicu,to nekako svi u kuci volimo.Moja majka je takođe kuvala razne supe i corbe,obično najcesce onu famoznu Krompir corbu,pa ja kada mi dodju drugarice-Svedjanke-da se igramo,uvek pomislim:
-Lele,mislice deca da smo u nekoj krompir-paradajz-sekti:))))stalno krompir i paradajz corba se krcka na sporetu kada deca dodju:))))salim se naravno,ali često su se te dve corbe spremale tih godina.
Ja sam juče kupila parce bundeve,pa želim danas da napravim corbicu od bundeve,to ne pravim tako često,možda jednom u 2-3 godine,ovo je corbica po receptu moje Savete,pa vi probajte ako želite ovako nešto.Ova corbica se naliva supom,a vi mozete napraviti buljon od kockice,ako nemate skuvanu supu supu.Potrebno je 1.5 litara buljona na 1 kg bundeve.

1 kg ociscene bundeve-isecena na kockice
1 glavica seckanog crnog luka
1.5 lit. buljona
malo mlevenog muskatnog oraha
malo ulja(repica,maslina,suncokret)
seckan persun+mileram+so+biber

Na ulju uprziti crni luk,dok lepo omeksa,kada je luk omeksao dodati mu bundevu i supu.Sud poklopiti i na sasvim TIHOJ vatri kuvati 25 minuta.Po isteku vremena dodati muskatni orah(na vrh noza)i zacine.Celu smesu sada ispasirati pasirkom,i tako ispasirano presuti u novi sud,i vratiti na tihu vatru da se još malo zagreje,mesati sve vreme.Ova corba ima divnu narandzasu boju,pa je služimo u dubokim belim tanjirima,pred samo serviranje sipajte kasiku milerama u sredinu svake porcije i pospite corbu seckanim persunom.

Eto tako dragi moji kulinari,recept od Savete sam vam prepisala od reci do reci kako je ona svojerucno napisala u jednoj od beleznica 1963godine,kao sto vidite recepr i dalje „vazi”:)))i ako Savete već odavno nema...a možda su nekada u nekoj nemastini bili presrecni i za ovu corbu od bundeve,jer kako Saveta rece,srećan covek,je samo sit covek!!!

Želim vam lep dan!