Diskusije : Kulinarstvo

Komentar
Bon+ton za stolom
liliy-hipp05. oktobar 2009. u 05.09
Kao sto sam naslov kaže,nekoliko reci o Bontonu,odnosno pravila lepog ponasanja u drustvu.Ne želim da pišem ovde o Bontonu kao sastavu postavljanja stola,o Bontonu na poslu,ulici,javnom prevozu,restoranu,već želim da vam ispricam šta sam sve dozivela sinoć na veceri kod moje drugarice,žena se krstila,napravili su veliku divnu veceru za familiju i prijatelje.Ja sam otisla sama(znaci bez partnera) pa sam sela tamo gde su me domaćini i planirali,stavili su me sa još dve žene koje su takođe dosle same,ja između njih dve:))))))))))))ne poznajem ih lično od ranije -samo iz vidjenja.Žene su mojih godina 50+:)))))Sistem posluzivanja vecere je bio:Sve na stolu,u raznim cinijama,tanjirima,platama,korpicama,bilo je svega i svačega,sve tako lepo i ukusno aranzirano,milina jedna.Pozdravim se sa ove dve gospodje,predstavim se i tako to,kao i one meni.Na ovakvim skupovima red je,da se saceka da i domaćica-domaćin sedne,pa da se krene sa jelom.Ako ima neka govorancija i to,da se saceka,pa da se krene sa jelom:)))bez obzira koliko ste gladni.Cinimi se,da još nisam ljudski ni sela kada se „gospodja” levo od mene bacila na klopu:)))
Boze,Boze,da ste videli to trpanje na tanjir,ma sto je trpanje i nije tako strasno,nego sto je vise prosipala van onih cinija iz kojih je uzimala,nego sto je uspela da stavi na svoj tanjir.Sve joj se cinilo,da je u onim cinijama malo dalje od nas hrana bolja-kvalitetnija nego li ova ovde ispred naših noseva,tako se ona protezala i otezala preko onoga stola,da ja ne mogu da vam opisem.Ja sam strpljivo cekala,da se ona naguma i zasiti tog javasluka sipanja u svoj već prepun tanjir(samo sto nije pocelo da curi po astalu iz njega) uzela sam malo predjela i jednu pogacicu,pocela da jedem...
U svom zagoru i onoj diskretnoj muzici,ja sam čula i videla odjednom:

MLJACKANJE,SRKANJE,KLACKANJE,videla sam lizanje prstiju i noza u isto vreme:)))zvakanje otvorenih ustiju,a u isto vreme žena želi,da prica sa mnom,Blagi Boze spasi me -pomislih!!!Vidim ja da od kodeksa lepog ponasanja za stolim nema ništa:)))vidim,da će da mi presedne klopa,niti mi je pristalo da idem,niti da ostanem:)))nekako sam sacekala do torte i kafe,taman kada sam mislila,da će da se smiri(posle one obilne vecere) i uziva makar u tortama,kad je ona pocela da ispusta neke cudne zvuke,a najviše onaj poznati CCCCCCCCC,znate ono kada neko pokusava da isisa nešto sto mu je upalo u SUPALJ ZUB:))))))joj meni muka mojih,pa to ona tako glasno radi,da mi evo i sada dok vam ovo kuckam,odjekuje njeno CCCCCCCCCCCCCCCC u usima:))))
potrajalo je to cccccc dugo,ali ništa nije pomoglo.valjda nikako da izbaci tu hranu koja ja zapala u tu supljinu-supljine:)))kao da je imala Resavsku pecinu u ustima:))))dosetljiva ona,pa krene da umesto cackalicama proba da povadi to sve NOKTIMA,kada je pocela da kopa po „pecini” meni doslo da svisnem,sve neću da gledam u nju,ali nešto jače od mene stalno mi vuce pogled prema njoj,proba ona da povadi to sa svim noktima koliko ih ima na jednoj ruci:))))gledam ja ruka lepa negovana,nokti dugi, fini manikir,ali šta to sve vredi,kada su sve vreme u njenim ustima.Da spomenem i ovu drugu gospodju sa moje druge strane,ona se nije mnogo „čula”, kako smo seli, ona je natrpala u tanjir šta je htela.Sve to u tanjiru je sitno iseckala uz pomoć noza i viljuske,zatim je odbacila noz,premestila viljusku u desnu ruku,uzela lebac u levu i krenula,da lopata ono saseckano,kao kada kosac uleti u detelinu:))))))))))ima,da se zna ko kosi,a ko vodu nosi:)))dok nije sve pojela,glavu sa tanjira dizala nije.Mogla bih,da vam pišem još o sinoćnoj veceri i o tim nekim pravilima i nepravilima Bontona,ali reko da vas pitam šta vi volite-nevolite u vasem okruzenju što se ovakvih stvari tiče?Imate li i vi ovakve neke dogadjaje slobodno napisite,bilo bi lepo cuti razne dozivljaje vezane za Bonton za stolom.Mislim,nije važno da li ste vi ili vasa familija u pitanju,svako od nas ima nešto sto možda radi za stolom(gde mu mesto nije za vremerucka-vecere)ali ostali clanovi porodice možda cute i neće da mu ukazu na grešku.Ja lično recimo volim da čitam novine dok jedem,pretezno to radim kada sam sama,ali se nekada zaboravim pa to cinim i kada rucamo svi zajedno.Muž me obično opomene,pa odlozim novine,ima sigurno još toga,ali ovoga se stih sada momentalno.

Pozdravce!

Lili
kaca
(sekretarica)
05. oktobar 2009. u 05.31
Hahaha, jao, draga lily koliko samo toga ima. Dobro si uspela i da jedeš. Ja redovno opominjem svoje ljude da ne mljackaju za stolom, da ne jedu svi iz jedne činije nego da sipaju u svoj tanjir, pa da se kašika kojom su jeli supu posle ne stavlja u salatu da se svi služe istom i tako.
A, imam i ja jednu priču. Imam strica koji nikad nije imao slavu, niti neki specijalni povod da pozove familiju u kuću pa je zato rešio da slavi badnje veče i pozove nas mlađe. Kod nas u porodici se nikada nije postilo pa smo mi mislili da idemo na neku običnu večeru. Ali, strina je imala drugu nameru. Zato je kuvala ribu, zapravo prekuvala, a ona se onako ljigava raspadala. Bio je pozvan još jedan čovek sa ženom na večeru i oni su bili sa strinine strane. Čovek je bezmalo posle svakog zalogaja lizao svaki, ali baš svaki prst na obe ruke sa sve pratećim zvucima. Nama, deci, je pripala muka. A jelo nikakvo. Išli smo na smenu u wc da se smejemo. Kako niko nije takao ništa, lica su nam se ozarila kada nam je ponuđen sutlijaš. Naravno, ni na kraj pameti nam nije bilo da je to pirinač kuvan na vodi sa dodatkom prekuvanog suvog voća. To je bilo još gore od one kuvane ribe jer je imalo ukus na karton. Čovek se i dalje oblizivao toliko glasno da mislim da su ga čule sve komšije. Mi smo grickali semenke željno iščekujući povratak kući kako bismo mogli nešto konkretno da pojedemo. Priča o čoveku koji je celo veče, posle svakog zalogaja, lizao svaki prst se prepričava i danas iako je od tada prošlo više od 15 godina. :)
liliy-hipp
(restoransef)
05. oktobar 2009. u 05.46
hahahahah,joj doba je i strina sa ribom i sutlijasem,a i taj gost je dobar:))))))))))))ma ima toga znam,ovo sinoć me je bas bacilo u razmišljanje ponasanja za stolom.Ja sam moju cerku ucila(kao sto je majka i nana mene) da se jede zatvorenih ustiju,da se ne prica dok se jede(ako je moguće),da se uvek stavi stolnjak i slanik na sto,da se ne klacka i ne mljacka,da se ne lizu prsti,to je onako od prilike što ne radi niko od nas u kuci,ali kažem ima sigurno puno drugih stvari koje radimo,koje možda ne bi trebali za stolom.Vidim kada sam u Srbiji,da se sve vise upotrebljavaju papirne salvete za svakodnevni rucak,sto nije bio slučaj kada sam ja bila dete,salvete su se stavljale samo za goste i papirne i platnene.Ja sam imala tu sreću,da sam odrasla u takvoj kuci gde su se platnene salvete stavljale za svaki obrok,kako salvete tako i stolnjaci,zato imam tu naviku i dan-danas,ne volim da jedem „na goloj” daski stola.Ne volim da kriske hleba stavim na sto,uvek stavljam u krpicu za hleb,sto recimo moj muž ne radi i to mi smeta,on odsece parce hleba i stavi pored svog tanjira,onda ja ustanem uzmem korpicu i stavim to parce hleba u korpicu:)))on me samo pogleda:))))nikada ne diskutuje taj moj gest,navikli smo valjda na tu „ceremoniju” dopunjavanja Bontona:))) za stolom...
fascikla
05. oktobar 2009. u 09.09
e bože svega ima- baš se slatko nasmejah...istina je jedna da bonton mnogima nedostaje,mnogi ne znaju da ga koriste makar u određenim situacijama-ako već ne vladaju njime,makar da uzdrže od nekih stvari...stvar je u tome što mnogo ima pokondiranih tikvi-muških i ženskih.spolja gladac a iznutra jadac.
mogu da zamislim samo kako vam je bilo na večeri...
varjaca
(Professional Engineer)
05. oktobar 2009. u 09.55
Moj problem, po neki put, za stolom je, sto neke stvari volim da jedem prstima, tj, da „umacem” hlebom u neka jela, przena jaja na oko, becarac, a moj muž da umoci hleb u preostali sok od paradajz salate. Ovako nešto, sto si opisala, još nigde nisam videla, a bila sam na mnooooga slavlja, vecere i svadbe i hvala Bogu sto nisam, ne znam da li bih se uzdrzala od komentara.
Zar_Ptica
(pedagog)
05. oktobar 2009. u 10.16
1. Lili ti imaš 50+ godina? Nikad ne bih rekla. Shvati to kao kompliment :) Ali rekla bih da imaš 30+.
2. Jaoj sto me nasmeja!Ej ima raznih ljudi. A ima i nas koji smo manje vise gadljivi. Pa i meni nekad nešto može da se smuci kada neko nešto radi, na primer kada pljuje nešto iz usta u tanjir sto mu se ne svidi,aj jednom kad to uradi ali kad to uradi vise puta...
Secam se kada sam bila mala da mi se gadilo kada žena koja ima jako dlakave ruke zasuce rukave i jede pored mene, a ja treba da jedem i sve vreme gledam u te zasukane rukave i u predlakave ruke i smuci mi se. :)
To je bilo davno, ne znam da li sam to prevazisla,ali kada budem jela pored neke dlakave žene saznacu. :)
Meni se gadi kada neko prdne za stolom. Veruj mi i to sam imala priliku da čujem nazalost i osetim (grrrh) a posto mi je stvarno izrazeno čulo mirisa mogla bih da se izbljujem i sada kada se toga setim. Jako ruzno. I kada neko podrigne onako odvratno dok ja jedem od toga mi bude muka.
A ja nemam tako neke obicaje da mislim da su nekulturni osim sto kada sam sama obavezno umocim hleb u mocu (mmmm) pa i kada sam sa porodicom isto.
I ne mislim da je to nekulturno. :) Kad volim, nema ništa sladje. Naravno kada sam u gostima,neću to uraditi.
liliy-hipp
(restoransef)
05. oktobar 2009. u 11.25
Hvala na komplimentu draga pticice,davno je to bilo 30+:))))),ali ja se ne „bunim” ja jako volim svoje godine:)))moja najbolja drugarica i vrsnjakinja ima strasne probleme zbog tih naših godina,jako puno zali za svojom mladoscu:))))ali svi smo mi razliciti.Ja ove moje 54 nosim sa ponosom i lakocom zivljenja,bar za sada:)))za kasnije-videcemo.
kaca
(sekretarica)
05. oktobar 2009. u 12.06
Mnogi vole da umaču hleb u moču od mesa ili salate, ali to se zaista ne radi kada za stolom ima više ljudi. Onda sipaš salatu u tanjir pa ako baš voliš, diskretno mockaš. Ja ne podnosim ostatke hleba u salati. A zamislite samo da ima i ljudi koji znači jedu nešto, pa umoče, pa opet u usta, prosto mi nije jasno da se ne razmišlja da ostatak pljuvačke ide u jelo. I to pljuvanje, ah... užas li užasa, zato i ne dozvoljavam da se priča dok se sprema jelo. :)
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
05. oktobar 2009. u 12.19
Iskrena da budem,kod nas na jugu,retkost je videti kompletno pristojno ponasanje za stolom,tako da sam se navikla na sve i u okviru svoje familije i van nje.
Ono sto meni lično smeta i od čega se grozim je kad neko prica sa ustima punim hrane,pa mu vidim hranu,a jedva sam sopstvenog muza odvikla od toga,mada nisam potpuno sigurna da to ne čini kad nije sa mnom.Takođe ne volim kad neko *macka* salatu,pa u njoj vidim mrvice hleba.A s druge strane,ja volim neke stvari da jedem prstima i da *mackam*przeniju,ali se barem trudim da to radim samo u krugu svoje porodice.
A kad smo na toj temi,u subotu smo moj muž i ja bili na sahrani,umro mi je teca,a bilo je strasno hladno kod nas,a posle sahrane smo isli kod moje tetke kuci na veceru.Pa,onako promrzli i gladni,svi smo navalili na hranu,bilo me posle sramota i od sebe same.Takvi smo mi,Balkanci.
marijadj
(dipl. turizmolog)
05. oktobar 2009. u 12.59
Draga Lili, slučajno svratih pa me zainteresova ovaj uzas sa slavlja, pa rekoh da i ja nešto prilozim!Koliko se ja secam vi niste u Srbiji, pa se pitam zar se tako nešto desava i tamo? Sto kažu ove žene svasta sam na svadbama i koje kuda videla, naročito mi se grozi kada jedu na sahranama, i to ne da jedu... Lično sam odrasla u vrlo patrijarhalnoj sredini, gde za stolom mora da se zna red, bez obzira da li smo sami ili na slavlju, i kada sam sama, ne radim ništa posebno neuctivo, volim npr. da umocim hleb u paradajz kada pržim paprike sa paradajzom, ali posto to samo ja jedem, nikome i ne smetam.
Ali sam se setila dogadjaja sa jedne od milion babinih slava, ja sam još od možda sedme godine sluzila gostima zito i slatko, i znate ono uz zito ide casa u kojoj je voda i u nju kada uzmete zito stavite kasicicu. Posle se donosi slatko i da pijete vodu. E, poslužim ja zito jednom rodjaku, i ne znam šta mu bi, uze on i onda uze onu vodu gde su kasicice, izvadi ih i popi vodu pa ih vrati. Ja da padnem sto od uzasa sto od smeha, brze pobegoh, a i oni se svi zapanjili.
Eto šta sve ima. Pozdravljam vas puno, divna je ova tema!
varjaca
(Professional Engineer)
05. oktobar 2009. u 14.14
Samo da se vratim na moj komentar, ovo sto mi radimo, umacemo hleb u ostatak soka od paradajz salate ili mackamo becar paprikas ili jaje na oko, to radimo kad smo sami, ne u drustvu, to bi bilo stvarno nepristojno raditi gde ima vise ljudi. Lili, ti si moja generacija i ZIVELA generacija, mislim da nam je tu i M 55
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
05. oktobar 2009. u 14.17
Pa i ja nisam mnogo iza vas/48 g./
Zar_Ptica
(pedagog)
05. oktobar 2009. u 15.52
Lili preporuci prijateljici knjigu Erike Dzong - Strah od 50ih.
Iako nisam ni blizu 50im procitala s am knjigu 2 puta i odusevila sam se. Oba puta :) Dobra stara Erika, tako vulgarna , a tako prozima zivotne istine. Ne kažem da inače čitam tu vrstu literature ali katkad nije loše za odmoriti mozak.
Knjiga je relativno novija u odnosu na precvali Strah od letenja. Ne znam kakve ovo ima veze sa kulinarstvom... : )
Daje odlične recepte hehe... Avaj, trenutno čitam strucnu literaturu, ali kad budem htela da odmaram mozak možda uzmem neku savrseno vulgarnu knjigu :)
Odo ja sa teme,nemoj zameriti.
Meni je ruzno kada neko prica punih usta a ja vidim tu hranu iz njegovih usta,fuj. Aj ako neko ima mali zalogaj,ali grrrrh ..
55
(pedagog)
05. oktobar 2009. u 17.55
Auuu Lilly,ja slučajno svratih u kafance kad ono ista tema o kojoj smo muž i ja pricali juče, ceo dan!Pa evo ovako:u subotu je moj brat slavio cerki 18-ti rođendan u jednom jako lepom restoranu.Sve je zaista bilo par exelans.Prijatan ambijent,dobra hrana i posluga,ziva muzika ali bez ozvucenja,onako na uvce,malo violina,malo tamburica...bilo je oko 60 gostiju,nasi,pa opet „nasi”i oko 20-tak danaca.E moja Lilly,da ti znaš šta sam ja sve videla to vece!?Kako moj muž nije mogao ići sa mnom,morala sam da ga probudim u 02.30 da mu ispicam,jednostavno nisam mogla da verujem svojim sobstvenim ocima!Lilly,covek koji je sedeo preko puta mene,u jednom trenutku je izvadio gornju protezu,oblizao je i ponovo vratio u usta!!!!!!!Ljudi moji,ja sam mislila da ću da se onesvestim!Te veceri vise nisam stavila ništa u usta.Mom starijem sinu,koji je sedeo sa moje desne stane i sve to video,stao je zalogaj u grlu, a mladji koji je sedeo sa leve stane,samo sto nije povracao za stolom.Još nekoliko njih je sve to posmatrlo ali niko nije komentarisao.Ovako nešto nikada nisam dozivela!A bilo je tu i srkanja i mljackanja i razgovora sa punim ustima i NA ZALOST to su bili nasi a ne danci.Meni to jednostavno ne izlazi iz glave i ceo dan sam juče o tome pricala.
E sad,da ne bude da sam ja svetica,imam i ja loših navika mada sam veoma patrijahalno vaspitana.Moj otac je zahtevao od nas da se lepo ponasamo za stolom i kod kuce, kao i u gostima.Npr.volim dok jedem da sedim na podvijenoj nozi(naravno samo kada smo sami kod kuce),volim da umacem sataras ali samo u svom tanjiru ne u ciniji.E to mog muza strasno nervira.Isto kada smo sami,ja stavim celu serpu na sto,on voli da je to lepo sipano u ciniju i da sto svaki dan izgleda kao da ocekujemo goste.Ima tu sigurno još toga samo ne mogu sada da se setim.Da,bila je i jedna „gospodja”koja je svu hranu sitno iseckala i onda kao lopatom ubacivala u usta!
Pozdravljam vas puuunooo generacijo moja(ja sledećeg meseca punim 54godinice)!!!!M.
kriska
05. oktobar 2009. u 18.16
Ma ima svakakvog naroda. Ljudi koji se tako ponasaju su po meni ne samo nekulturni nego i sebični. Bas njih briga za one koji sede za istim stolom i da li će to nekom da smeta.
Ne znam, za mene su neke stvari neprihvatljive i nedozvoljavam u svojoj kuci i za mojim stolom da se bilo ko nepristojno ponasa.
Nije mi se desilo da sam imala takve goste, ali mislim da bih na neki način takvoj osobi skrenula paznju.
I moj muž i ja smo odrasli u porodicama gde se postovalo i cenilo okupljanje za stolom.
Pa moj otac nije dozvoljavao majci, meni i sestri da sednemo za sto da jedemo, ako nismo pristojno obucene, pocesljane i diskretno nasminkane.

Letos odem kod tetke na slavu, u dvoristu su postavili stolove, tetka spremila gozbu kao za careve.
Kad dolaze dvojica coveka goli, bez majice, samo sto još nisu u gacama dosli i tako sedaju za sto, pa još kad su navrnuli pivo iz flase.
Boze gospode, nisam mogla da verujem! Meni je to bilo tako ruzno i nevaspitano.
Da se to desilo u mojoj kuci ne bih im dozvolila da sednu za sto, dok se pristojno ne obuku.
wildflower
05. oktobar 2009. u 21.34
Hvala Lili i ostali, bas sam se slatko nasmijala, naročito na opis kako ona kopa zube noktima i ono cccc, i onog sto oblizuje protezu. Kod mene su kolege s posla iz raznih zemalja, pa mi ponekad zgade rucak. Jednom je jedan jeo, mljackao i podrigivao, da se meni uzasno smucilo, a primijetila sam da je kod kineskinja normalno da pricaju punih usta, a ponekad i podrignu, bez pardona.
Bane-san
(japanolog)
06. oktobar 2009. u 02.06
Не само Кинезима, ни Јапанцима није страно подригивање за столом. Део традиције, шта да се ради. Кад сам био тамо, позваше нас на неки банкет, око нас нико од домаћих без факултетске дипломе, још градски оци неке варошице... Ништа Шојићи, озбиљни и достојанствени, скоцкани, па кад поче концерт, мајко мила!
Да цитирам тада млађану колегиницу (просиктано на српском, с осмехом на лицу!) „Ако овај &%$!? поред мене још само једном подригне, угураћу му штапиће у грло, али попреко, са завртањем!” :(
О нашем свету не вреди говорити.
Него, ти Кришкини голаћи ме подсетише на анегдоту из старог Београда.
Некаква двојица Енглеза, сматрајући да су међу већим дивљацима но што смо стварно били (збивање негде из средине 19. века), сиђоше у хотелу на доручак прилично „комотно” и неформално обучени, благо речено.
Разгневљени и увређени газда им је на то послао келнере с тацном као једином гардеробом! Аутоматски их је (пре)васпитао!
inna2773
06. oktobar 2009. u 06.16
Bas sam se nasmejala ali bas i nije smesno...šta da se radi mi smo balkanci i takvi smo. Ja sam lično vaspitana da se lepo ponasam ali kad odem dolje naročito po selima ima dosta ljudi koji se tako ponasaju...

Eh sad pa nismo mi jedini mislim da druge nacije imaju isto takve obicaje - mislim da arapi kod njih je pristojno da podrignes za stolom da pokazes domaćinu da si uzivao u hrani i tako kao sto neko gore rece kinezi jedu i pricaju punim ustima...

I ja se gadim kad tako nešto vidim ali mi je i zao ljudi jer nisu oni krivi kad ne znaju drugacije tako su odrastli ko zna u kojim okolnostima...

Dobra tema ...
Zar_Ptica
(pedagog)
06. oktobar 2009. u 14.05
Gadljivi ne čitajte:
Imala sam priliku da jedem za stolom gde žena od svojih cirka 60 godina vadi protezu sa zubima i stavlja je u casu. Onako obe vilice sa zubima stoje u casi.
Jezivo.
jelenakan
06. oktobar 2009. u 14.28
Odlicna tema, primjecujem da smo generacija 55 ili +- koja godina. Isto sam na jednoj sahrani od rodjaka bila u situaciji da za vrijeme jela poslije sahrane osoba koja sjedila sa moje desne strane (polugospodin - odijelo, kravata, uredno ocesljan)pomalo je svojoj viljuskom prevrtao komade mesa da bira manje masan, to sam nekako precutala, nije sam to radio bilo ih je još. Kad je zavrsio sa jelo narucio ,,pivu,, izvadi protezu, uze cackalicu pa iznad tanjira poce cistiti. Mila majko moja!!!! Meni se naduvao zeludac i ako sam jela samo salatu (teska mi svinjetina pa izbjegavam ako mogu. On cisti vilicu a ja vice vau, vau, stiscem se da to bude sto tise. Guram ga lakktom i upozoravam da bas spusti protezu a on meni važno i glasno da svki cuju. ,,Šta oćeš,,? Ja mu pogledom na protezu a on ponovo: ,,Pa cisti i ti svoju ako imaš, neću piti pivu preko ovake proteze, plastika je nije moje tijelo,,. Svaki komentar je bio suvisan, digla sam se prva iza stola a dosta ih je još uradilo isto. Slična situacija mi se desila skoro na jednoj svadbi. Isla sam sama sa komsijama posto se udavala djevojka iz komsiluka. Sjedili smo svi na okupu a imamo jednu koja je među nama najglasnija i najprodornija. Ona je radila u Njemackoj i zna sve, ne treba ,,njojzi,, niko ništa pricati. Sjedila je pored mene, izabrala meso, stavila u tanjir i pocela prstima kidati i jesti. Ja se meskoljim pored nje, već su od susjednih stolova poceli gledati u nas, ja bih je upozorila ali znam da bucno reaguje pa će biti još gore. Ništa razmišljam ja i sjeckam male komadice, stavljam usta i razmišljam kako da je upozorim, kad ona primjetila da se vrpoljim da mi nešto smeta pa onako u svom stilu. ,,Šta je, šta ti glumis, ostavi taj alat pa se lati i jedi, zavrsi neće tebe niko ovde cekati da jedes. Moras brze budi gospodja kod kuce,,. Bila sam sita nije mi ništa vise trebalo a pogotovo pogledi i lagani podsmijeh. Morala sam izaci malo vani na cist zrak.
Dobro bi bilo da moja komsinica ovo cita ali nazalost ne cita a nepromjenjiva je, mada ima dusu.
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
06. oktobar 2009. u 16.46
Jao,ljudi,nikad nemojte da dodjete na jug Srbije.Svega ima od svega sto ste pisale.
srecko04
(Slikar)
08. oktobar 2009. u 16.52
Šta ima ruzno u lizanju prstiju... premazanih sosom od Hot wings ili Honey garlic :) Pa prstima se jedino i jedu i kako svi tako i ti.
Narode, mi se gadimo nekih stvari koji su kao sto neko rece na Istoku tradicionalni, čak i uvredljivi za domaćina aki se tako ne ponasamo.
Jeste jug Srbije je takav kako opisano, ali to je cisto vid nekulture i utjecaja Otomanskog Carstva koji je tamo bio najizrazeniji.
Ali da se izvadi proteza ili prdne... to je totalno omalovazavanje domaćina i ostalih gostiju.
Imao sam priliku da veceram u raznih kulturnim sredinama i uvek sam studirao obicaje za stolom i ponosno izlazio iz svake. Od roditelja sam naucio galantnost i ponasanje u drustvu i za stolom. To se prenosi sa kolena na koleno kao i svi ostali dobri obicaji.
Evo jedne zgode i od mene, malo pristojnije i saljive:
Moj otac je bio master noza i viljuske kada se obradjuju pecenja. Taj je mogao viljuskom i nozem „oglodati” čak i jagnjeci vrat.
Jedne prilike, sa poslovnim prijateljima, je svratio na jagnjetinu u Jablanici i tada su ga ostale kolege ,znajuci za njegov majstoruk, pre ulaska u restoran zamolile da i on jede prstima da bi i ostali mogli da se posteno najedu najbolje jagnjetine u bivšoj SFRJ :)

Ah da... drago mi je da se ne izdvajam iz ovoga Club 50+
Tamburica
08. oktobar 2009. u 19.00
Citajuci ove komentare dodjoh do zakljucka da ne poznajem dovoljno moj narod i njegovo ponasanje za stolom.

Dugo godina živim u Francuskoj, zemlji gurmana, prefinjene hrane, zemlji koja ima kult hrane, jedenja i ponasanja za stolom.

Potpuno sam prihvatila i njihova jela i njihovo ponasanje za stolom, a posebno mi se svidja sto su svi u određeno vreme za stolom,rucak je od 12h do 14h i nedaj Boze da u to vreme nisi za stolom, a da u to vreme nekom telefoniras je veoma nekulturno.

Svidja mi se sto jelo uvek pocinje sa salatom ili predjelom, pa makar to bilo i nešto skromnije ( salata od mrkve, npr), sledi glavno jelo sa parcetom mesa ili ribe i sa raznovrsnim prilogom, zavrsava se sa desertom pa makar to bio i jedan jogurt ili jabuka.
Znaci jede se raznovrsno od svega po malo, a ipak i kolicinski i kaloricno dovoljno sa svakodnevnim unosenjem onoga sto je potrebno ljudskom organizmu.

Sve je to lepo servirano, garnirano i ukusno pripremljeno sa sosovima, gde se vecina povrca kuva na pari ili na vodi, a zacini sa domaćim sosovima.Posebno mi se dopada što se dugo i polako jede, a usput polako pijucka vino, voda sok ili pivo.( Pauza za rucak u Francuskoj traje jedan sat ili jedan sat i 30 minuta, a toliko se jede i u kuci, naravno uz razgovor i male pauze).

Ne volim kada mi neko postavi na sto samo glavno jelo( pasulj, gulas, paprikas i samo hleb, bez ikakvog konkretnog predjela.

Ne volim kada sam pozvana negde u goste kod naših ljudi, pa mi serviraju kao predjelo sto vise salame,kobasica, masnih sireva, gomile pite, gibanice, hleba ili za glavno jelo gomile mesa i uz to salatu pa zajedno jedem i meso i salatu, a domaćica pocne da deli hleb po stolu svojim prstima, jer nema mesta da stavi korpu sa hlebom da bi se svaki gost posluzio.

Ne volim kada jelo nije lepo garnirano (prezentirano) na tanjiru nego visi na sve strane.

Ne volim kada gosti pocnu da sve to trpaju u svoj tanjir kao da će im pobeci ili kao da za 5 minuta moraju to da pojedu, jer zure na voz.
Ne volim kada gost stavi parce hleba pored sebe, pridržava ga sakom i istom tom rukom cupa sredinu i trpa u usta, a drugom rukom drzi kasiku i srce supu, naravno sa zvukovima kao, da se ta supa mora pojesti za 2 minuta.
Rezultat : posle ta 2 minuta gost je sav oznojen i crven u licu,kolutovi ispod pazuha na pedantno opeglanoj kosulji, jest da dugmad samo sto nisu upale u onaj tanjir, brzo pruza domaćici duboki tanjir, da bi mu ostao plitki i već pocinje da trpa sledeću hranu, a ja tek na trecoj kasiki supe.On ne ceka ostale da pojedu supu pa da predje na sledeću fazu.
Ne volim kada se ljudi znoje jeduci za stolom kao da rade neki teski posao.
Ne volim kada jedem za stolom da mi zvucnici i muzika probijaju usi pa ne čujem sagovornika preko puta mene šta me pita. Samo mu vidim izraz lica da ocekuje moj odgovor.

Ne volim kada ljudi ne znaju da se služe priborom, kada sitno iseku hranu i uzmu viljusku u desnicu ruku i opet brzo jedu i glasno mljackaju.
Ma ne volim kada ljudi brzo jedu, bez uzivanja, bez komplimenata domaćici, bez uzivanja u toj hrani nego trpaju hranu u stomak samo da bi zadovoljili ocnu glad! Uvek se pitam da li je to tako što su stvarno gladni, sto je sve to besplatno, da li je to ruzna navika ili obaveza.Uzivanje sigurno nije.

Ne volim kada mi posluže veliki komad torte, ne pitajuci me, pa ne znam šta da radim s masnom, kaloricnom komadinom da li da je vratim, pola presecem i podelim sa susedom ili...

Ne volim kad mi vino posluže u casi bez stope ili kad ljudi piju pivo za stolom iz flase.

Ne volim kad ljudi stavljaju laktove na sto za vreme jela i kad cackaju zube za stolom cackalicom, a nisam dozivjela još da to rade noktima.Ne volim kad babe pocnu za stolom da hrane unucad od 6 godina kao da su oni nesposobni da sami jedu (sve to iz babinog tanjira, a često i babinom viljuskom).

Smatram da je ponasanje za stolom stvar kucnog vaspitanja deteta do 6 godina i da ono to vaspitanje nosi ceo svoj zivot bilo gde da se
nalazi.
Kechi
(bibliotekar)
08. oktobar 2009. u 19.58
Tako je Tmburice, kultura je nešto što se dobija domaćim vaspitanjem, u domu. A priznacete da mi nemamo bas neku kulturu serviranja i ophodjenja za stolom. Jest, za slavu i Novu Godinu stavimo beli stonjak, salvete i escajg, ali svakodnevno... Ako neko svakodnevno jede prsitma, podriguje i glasno zvace, teško da će nekoliko puta u godini imati dobre manire za stolom.
Nije problem ako neko voli da umace hleb u mocu, ali ne mora to biti na svecanoj veceri. Zlatno pravilo dobrog ponasanja je biti prijatan okolini.
Sala
Nas covek prica: ja bre, kad dojem sve pozdravim, pa glasno prdnem da napravim domaću atmosferu!
Zar_Ptica
(pedagog)
09. oktobar 2009. u 15.58
Hehe, nije te mrzelo da nabrajas a neme nije mrzelo da čitam :)
Da,da,da,domaću atmosferu haha : )
benin
(student)
13. oktobar 2009. u 09.15
Skoro se ne ismejah do suza.
Hvala svima na doprinosu.

No, mislim da smo zaboravili ono cuveno,na kraju jela, ciscenje tanjira hlebom.
Zar_Ptica
(pedagog)
13. oktobar 2009. u 12.09
Ajde još i to, kaad neko omaze tanjir hlebom, pa i ja to nekad radim :)
ali kada nagne tanjir da iz njega popije zadnju kap (kao iz case), pa mislim stvarno. Ili ako neko poliza tanjir-grrh..
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
13. oktobar 2009. u 16.19
Mazanje tanjira hlebom kod nas je najnormalnija pojava.Ja,lično to ne radim,ali ne zbog kulture,nego da ne preteram sa hlebom.
Doduse,drugacije se ponasamo u krugu porodice,a drugacije kad smo među ljudima,znamo i mi malo neki red.
kriska
13. oktobar 2009. u 19.47
Pa naravno, ne ponasamo se isto kad smo sami kod kuce kao kad smo u drustvu.
Ja takođe volim da umacem hleb recimo u sataras ili gulas, ali bas da olizem tanjir, to ne radim ni kad sam sama.
Zahara
14. oktobar 2009. u 10.36
Na zalost uz dvoje pubertetlija bon ton je zaobisao moj stol tako da se ne mogu pohvaliti da mi rucak prođe u mirnoj atmosferi.
U kuci je mirno jedino kad spavaju ili su u skoli tako da te trenutke koristim da „odmorim dusu”
Dok kuvam rucak (za vikend) oni su u svojim sobama. Tu i tamo promole nos i kratko upitaju „Jel' gotovo?”

Kad postavim sto ja samo viknem „Rucaaaak!” da bi me mogli cuti od muzike a verujem da je ujedno i komsinica poskocila nakon ovog tihog uzvika.

Odjednom se cuje topot niz stepenice, klizanje niz parket, mladji sin je uglavnom brzi (a voli i da provocira) pa sedne prvi za sto.
„TO je moje mesto!!” drekne ovaj stariji.
„Ja sam prvi seo” , smejulji se mladji.
„ MAMA ! OPET je seo na moje mesto!”

Ja postavim supu na sto i samo prstom pokazem mladjem da sedne na drugu stolicu.
On nevoljno predje, usput malo gurne starijeg u rebra i kad vidi da ga ja popreko gledam on samo promrmlja „Sto me gledaš, šta sam sad uradio”

Napokon sednu, mrmljaju nešto nerazgovetno, pogrbe se i „srk, srk”
„Ispravite ledja i jedite kako treba” , opominjem ja.

„pruzi mi biber” , govori stariji mladjem.
Ovom to i ne pada na pamet. „Uzmi sam”, kaže i srkuce dalje.
Naređujem da pruzi bratu biber.
On uzima staklenku sa biberom , pruzi bratu, ovaj pruzi ruku, on izmakne (zeza ga) ovaj ,naravno, pobesni i ja opet moram da podviknem.

Obojica se pogrbe (srk, srk), pogrbim se i ja ali kao lovac pomno pratim svaki njihov pokret.
Oni to znaju pa pojedu supu uz moju budnu pratnju.

Stavim snicle na sto i u istom trenu dve viljuske se zabodu bas u isti sniclu.
„Ja hoću ovu!. Ne, ja sam prvi hteo da uzmem! Mama, reci mu da je ovo moja snicla!”

„Pa zar je važno koju će te sniclu uzeti” smirujem ih ja i uzimam tu spornu sniclu i stavljam na svoj tanjur.
Oni se pogledavaju, izbece oci jedan na drugog , mrmljaju.

„Pruzi mi krompir” , kaže mladji starijem.
„E, neću, nisi ni ti meni pruzio biber”
„Samo probaj da udjes u moju sobu, prebicu te”
„Aha, bas te se bojim”
I pocne tu zucna rasprava ko je kome duzan CD, ko je ciju majicu obukao, ko je kome duzan dolar za skolski rucak...i ko zna dokle bi se to sve rasplamsalo da ja ne podignem viljusku u vazduh (sve sa komadicem mesa) i podviknem u stilu velikih mirotvoraca „ako ne prestanete da se svadjate istuci ću obojicu”
Tu se oni opet pogrbe ali se gledaju ispod oka, ja opet ne skidam pogled sa njih .
Oni primete kako ih ja gledam pa se pocnu smejuljiti.
„Samo se vi smejte, mogao bi neko i plakati”, pocnem ja u maniru moje majke.

Taman spustim pogled i skoncentrisem se na sniclu kad odjednom neko komesanje, podignem pogled a ono tisina, oni se pogrbili i jedu.
Spustim pogled pa ga na brzinu podignem taman da uhvatim kako jedan od njih preti stisnutom pesnicom.

„U cemu je problem? ”, pitam.
„ništa, vidis da jedemo”
„Vidim ja kako vi jedete”

„Mama, kad vi ne budete kod kuce ja ću ga istuci”, zali se stariji na ovog mladjeg koji izigrava nevinasce i gricka svoju sniclu a dok ja nisam gledala ubacio je u bratov tanjur mrkvu koju ovaj ne može ocima da vidi.
Ovaj je zauzvrat uzeo rumeni, hrskavi krompiric iz protivnickog tanjura na šta mu je brat pripretio viljuskom ukoliko se to ponovi.

„Uh, sto bih te sad udario”, kroz stisnute zube govore jedan drugom.
„Pa dobro ,hocete li vise prestati!?”, podvikujem ja kao Radovan III na Rumenku.

„E, videces kad ostanemo sami”, ignorisu oni moje podvikivanje i prete jedan drugom.

„Ajd' da vidim koji će prvi progovoriti dok se rucak ne zavrsi”, pripretim ja masuci viljuskom po vazduhu.
Oni se opet pogrbe i pocnu smejuljiti, prateci ispod oka šta ja radim a ja samo uperim prst u tanjur sto bi znacilo „Cuti i jedi”

I tako to ,uglavnom, izgleda. Nekad bolje, nekad gore.
Nadam se samo da će i taj pubertet uskoro da se zavrsi i da napokon rucamo u miru i tisini.

blab
(ucitelj)
14. oktobar 2009. u 11.10
draga zahara potpuno sam se nasla u ovoj tvojoj prici, kao da si opisivala moju kucu! jedina razlika je sto je kod mene sin i cerka a rat isti!
kriska
14. oktobar 2009. u 12.02
hahaha... Zahara, od srca se smejem!
Genijalni su ti klinci! Tačno sam vas zamislila, kao da vas gledam :)

Sve je to normalno i deo svakidasnjeg zivota.
Varjaca
(Professional Engineer)
14. oktobar 2009. u 12.12
E ja sam to davno prošla, sada muž i ja lepo sedimo za stolom i rucamo u miru.
Zahara
14. oktobar 2009. u 14.09
Kad moji decaci iskolace oci, kosa se nakostresi, zubi zaskripe a pesnice pobele koliko ih stisnu (a uz to još vrisnu kao Damjanov Zelenko) ja mogu da vicem koliko hoću te strasti ne mogu da se smire. Ne daj Boze da se u tom trenutku zadesi neki slučajni gost on bi pobegao glavom bez obzira iz te lude kuce:)

candide
(bastovan)
15. oktobar 2009. u 01.59
ono što ne volim: kada neko nabada hleb viljuskom, umesto da se posluzi iz korpice komadom hleba koji mu je prinet; kada neko cackalicom cacka zube za stolom (kod mene cackalicama nije mesto na trpezi, te posaljem goste u kupatilo, pa imaju da biraju između konca i cackalice :)); kada neko ne koristi pribor za jelo, već nabode komad mesa, i okrece ga na viljusci (?!?? ovu tehniku sam dozivela vise puta, i ohrabruje se naročito kod „male dece” od 5-15 godina, mladja od 5 budu nahranjena od strane starije osobe), ili kada se za stolom zapali cigareta bez osvrtanja na to da li ostali gosti još uvek jedu, itd, itd... o vaspitanju dece „za stolom” i kultnog „neka ih, još su mala” i sa 10 godina (obično se hrane ispred tv-a, kompjutera, u trku...), i da ne govorim!

nedavno smo u gostima imali i zadivljujuce lepo vaspitane decake. imaju 3 i 4 godinice. nakon što su ponudjeni, zamolili su me da ih poslužim komadom ovoga, ili sa malo onoga, koristili su pribor za jelo (ono sto nisu mogli sami, zamolili su roditelje da im iseku), nisu se vrpoljili na stolici, nisu se zacikavali, gurkali, nisu se benavili, kada su pojeli, pitali su mamu i tatu da li mogu da se udalje od stola, a roditelji su im skrenuli paznju da to treba da pitaju domaćicu kuce, sto su oni i učinili. potom su pre no sto su se udaljili od stola, prisli i zahvalili na lepoj veceri, i napomenuli da će ponovo doći!!
ostala sam zaista zadivljena postovanjem koju deca ukazuju, odnosno njihovim vaspitanjem!!! sasvim jedna prijatna i normalna atmosfera, bez jurnjave po kuci, valjana po podu, nahvatavanja klinaca, guranja u usta i ispljuvavanja po podu, itd, nutkanja i izvoljevanja, sto isto imam priliku katkad da dozivim, na zalost.

to da mnogi od nas vole da umoce koricu hleba u rovito jaje ili mocu, je sasvim izvesno i to verovatno svi i radimo, ali je razlika u tome sto bi upravo trebalo razlikovati ponasanje u kuci i ponasanje u gostima ;)
kriska
15. oktobar 2009. u 17.18
Candide, deca od 3-4 godine da sede mirno za stolom, ne vrpolje se, sami jedu nozem i viljuskom... i sve ovo ostalo kako si ih opisala?
Ja to u zivotu nisam videla!
Dete od 3-4 godine da se ponasa kao mator covek.
Na mestu njihovih roditelja ozbiljno bih se zabrinula!

Pa moj sestric, koji će u decembru napuniti 3 godine, ne zna dobro ni da prica, a kamoli da mi se zahvali na lepom rucku.
Nema sanse da sedi za stolom vise od 3 minuta, kakvi da zamoli roditelje da sidje, taj se naglavacke strmoglavi sa stolice, ne ceka da ga spustis.

Pa deca su to, oni su slatki i simpaticni upravo zbog tih njihovih nestasluka.

Zaharini decaci me odusevljavaju! Ovaj mladji opasno prefrigan, sve kao mali i naivan..., a djavo.
Dok niko ne vidi ubaci bratu sargarepu u tanjir, jer zna da ovaj to prezire i mali mirno nastavi da jede, kao nema on pojma :)))
Tačno kao da gledam moju bracu od tetke, kad su bili klinci, a Zahara im kao moja tetka preti prstom :)))

Ima vremena, naucice i bonton. Naravno da će iz roditeljske kuce naslediti manire i navike svojih roditelja, pa od koga bi drugog.
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
15. oktobar 2009. u 17.24
O,hvala Bogu,taman sam pomislila da kod nas ovde dole bas ništa nije kako treba.
candide
(bastovan)
16. oktobar 2009. u 00.38
nema razloga za brigu, jer su klinci van stola zivahni i nestasni kao i sva ostala deca njihovog uzrasta! nisam ni u cemu preterala, opisala sam upravo onako kako jeste bilo, jer zvuci neverovatno! bili smo zbunjeni i zadivljeni! verovatno su izuzetak koji potvrdjuje pravilo!
BLBehar
17. oktobar 2009. u 11.58
Djeca koja idu u vrtic vrlo rano nauce pravilno ponasanje, i ne znam zašto je zabrinjavajuce da djecaci tog uzrasta( 3-4 godine) znaju manire ponasanja za stolom. Pogledajte ih u vrticu kada fino sjede, svako dijete jede samostalno, koriste pribor za jelo pravilno i čak su nauceni da za sobom pociste sto.

Mislim da problem nastaje kada roditelji (obično majke) ne dozvoljavaju svojoj djeci da se osamostale već ih one hrane, ili još gore proganjaju po kuci sa zalogajem hrane. Ili izvode čitavu dramu „Vuk i sedam jarica” da bi dijete zavarali da pojede unaprijed isplaniranu kvotu hrane (bez obzira sto dijete ocigledno daje do znanja da je sito).

kriska
17. oktobar 2009. u 14.27
I Vuk ide u obdaniste i dosta toga je tamo naucio. On obozava vrtic i svoju vaspitacicu.
U obdanistu je naucio da jede sam i nema sanse da ga neko hrani, ali zato hrana leti na sve strane iz tanjira, sav se isfleka, iako mu stave neku plasticnu portiklu koja lici na lavor.
Sedi on za stolom i jede, ali čim na TV-u cuje reklame ili neku pesmu koju voli, odmah skace na glavacke.

Mnogo je nemiran. Juče, kol`ko je moja sestra samo skrenula pogled, on je pao na sred sobe i slomio ruku.
Jao kad sam čula, udarim paljbu na sestru i zeta sto ga ne paze. Samo sam im još ja falila sa zvocanjem.
Eno ga sad sa rukom u gipsu, pa mozete da zamislite kako jede.
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
17. oktobar 2009. u 14.51
Strasno,Kriska,a kako je sad mali,jel dobro?Jao,i moj sin je bio strasno nemiran,usivan i krpljen milion puta.
kriska
17. oktobar 2009. u 15.33
Dobro je Dzekson, hvala na pitanju. Naprsnuce podlaktice i morali su da mu stave gips. Ruka ga više ne boli, ali celu prošlu noc je plakao i nije spavao.
Muke žive sa decom, nek su živi i zdravi!
cipiripic
(svastara)
17. oktobar 2009. u 16.01
vidim da se vecina od vas profinila po belom svetu.svi sste vi kopali nos i jeli šta u njemu nađetea sad kao da ste iz kraljevske porodice.pustite ljude da uzivaju u svojoj hrani ma kako to vama izgledalo,a šta se tiče prdeza i podrigivanja,to je stvar prirode i rada organa za varenje.svako suzdržavanje će dovesti do naduvenosti i bolova u stomaku.malo je nezgodno ako vam neko pune pod nos,ali ako vam to smeta nemojte vise jesti za istim stolom,a sa druge strane ne ka se javi onaj kom se nije desilo da grune u pola obroka ili onaj kojem je doslo da grune a za to nije imao petlju,aj prijatno!
trucko
(sociolog)
18. oktobar 2009. u 21.39
Bonton

Šta je to bonton? Odgovor je suvišan: to su pravila lepog ponašanja u različitim situacijama svakodnevnog života. Ali čemu služi? Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan kao što izgleda. Iako je očigledno da se treba ponašati na kulturan način, principi koji nas na to inspirišu vremenom se menjaju.

Prva knjiga napisana na ovu temu, autora monsinjor Delakaza, naučnika i crkvenog velikodostojnika iz 16. veka, imala je za zadatak da razgraniči različite društvene slojeve: oni u vrhu su morali da poštuju pravila lepog ponašanja, a ista ta pravila su osuđivala „prost narod” da ostane takav.

S vremenom se menjaju i sami propisi. U antičkom Rimu, na primer, običaj da se jede ispružen na niskim divanima bio je maksimum finoće. S padom Rimskog carstva takozvani „varvari” uveli su običaj obedovanja za stolom, kao što se čini i dan-danas: a to što su se njihovi ručkovi pretvarali u odvratno ždranje uz punu angažovanost ruku, kao što smo videli u stripovima o Asteriksu i Obeliksu, to je druga priča, ali su bez sumnje uneli primesu civilizovanosti.

U 16. veku, uprkos činjenici da su italijanski dvorovi predstavljali avangardu po običajima i lepim manirima, monsinjor Delakaza morao je da opominje svoje čitaoce - plemiće (pošto narod nije umeo da čita!) da ne obavljaju nuždu uza zid (i to unutrašnji!) svoje sopstvene ili tuđe kuće, niti da čačkaju zube za stolom nožem za rad ili odbranu od neprijatelja...

Nemojte misliti da su lepi maniri uvek bili prihvatani sa radošću. Setimo se na primer upotrebe viljuške: prvi su je koristili Tartari (stanovnici današnje Ukrajine i centralne i južne Rusije, tadašnji tzv. „varvari”) još pre 1000. godine; tada otprilike stiže u Veneciju, a odatle na sve italijanske dvorove. 1500. godine prihvataju je na pariskom dvoru, a tek u 18. veku u Nemačkoj. Ali od samog pojavljivanja viljuške nije se štedelo na osudi i ironiji: nazivana je đavolskim instrumentom, ženskim priborom, smatrana je znakom dekadencije i tome slično.

Ova tema ne prestaje da izaziva interesovanje, i mnogo je knjiga već napisano o tome kako postati „savršen čovek”: dobar vitez, dobar hrišćanin, dobar vladalac... vrli i celoviti ljudi, koherentni u mišljenju i ponašanju. Naš cilj je mnogo skromniji: da se osetite prijatno u društvu, da Vaši maniri, Vaše ponašanje budu primećeni kao kulturni, elegantni, sa stilom, i da ne uznemiruju ili sablažnjavaju druge. Živeti sa drugima bez međusobnog uznemiravanja. A to je ono što se traži i dan-danas: niko od nas ne zna TAČNO šta to znači biti „savršen”, ali svako ima bar neku ideju o tome kako se treba ponašati u različitim prilikama.

Nekada, kao i danas, lepi maniri služe da čovek bude lepo prihvaćen, a ne da se sam isključi iz društva, da ostvari zajednicu sa drugima a da ipak zadrži odgovarajuću distancu. I da pri tom obraćamo pažnju da ono novo i lepo što se pojavilo u poslednja četiri stoleća, kao na primer uvažavanje životinja, međuljudski odnosi vezani za nove tehnologije i manje stereotipan odnos između muškarca i žene - povoljniji po žene različitih godina.
IggySerbia
(Student)
20. oktobar 2009. u 16.55
Pozdrav svima. Moram da priznam da sam se bas slatko nasmejao ovim dogadjajima i voleo bih da dodam jedan iz mog zivota.

Stalno se prisetim kad sam bio mali, možda nekih 12-13 godina, moj cale koji je veliki domaćin, pravio je po prvi put slavu u nasem selu, odakle su moji baba i deda. Pošto je nasa slava posna, cale uvek sprema njegovu cuvenu riblju corbu, zajedno sa ribljim pljeskavicama, morskom salatom i ostalim djokanijama. Svi smo obozavali njegovu riblju corbu, jer zaista treba puno truda i vremena da se spremi.
Posle mukotrpnog truda i spremanja corbe celo jutro, sve je bilo zavrseno oko podne i gosti su trebali da dodju predvece na slavu. Međutim oko 1 sat dosla je jedna nasa prijateljica iz sela sa nekom takođe lokalnom cigankom da nam donese neku hranu sto je moja mama narucila. I naravno moj cale ih posluzi obe za ribljom corbom. Još uvek se secam da sam posle nekoliko minuta izasao iz kuce i video Mileta (tako mi se zove cale) kako prosipa ceo lonac corbe sav iznerviran, psuje na sav glas. Evo šta se desilo!

Kako su ta žena i ta ciganka iz sela užele da jedu, a verovatno nikad pre nisu probale riblju corbu, verovatno im se nije svidela i one ladno uzmu i njihove tanjire pune corbe izruce nazad u kazan!!! Tako da moj cale koji je inače jako gadljiv uzme i prospe ceo kazan. U svakom slučaju ja i braca smo se smejali ceo dan na njegovu reakciju, i na to kako ih je oterao obe iz dvorista!!
dosledna
(nije vazno)
22. oktobar 2009. u 08.02
Meni je ruzno kada gost ili domaćin nagovara i nutka druge goste da jedu,i kada to stalno radi.Ruzno mi je kada neko jede prstima,ali još ruznije kada podstice i druge da to rade i obavezno nadju primer nekog drmr,koji isto jede prestima i da je to (zbog toga)normalno i poželjno:)
Naravno,ruzno mi je i sve ono sto ste vi gore već naveli.
Ruzno mi je i kada neko)kao neko gore)omalovazava ucenje i trud,pa daje sarkasticne komentare tipa -kao da ste svi ponikli iz kraljevske porodice ili sl.
Živim na Islandu i svidja mi se ovdasnji obicaj koriscenja tzv.svedskog stola.Koristi se u svakoj prilici,gosti setaju,sreću se sa drugim gostima i usput pricaju,menjaju mesta,prazne tanjire,inače ne pretrpavaju ih kada ih pune...jedu polako i unose male zalogaje.
Inače,u osnovnoj skoli uce lepotu ponasanja i bonton.
kriska
22. oktobar 2009. u 09.59
Dosledna, i ja sam u osnovnoj skoli 2x nedeljno imala obavezan predmet: Domaćinstvo.
Na tim casovima se mnogo toga prakticnog i korisnog moglo nauciti, između ostalog i bonton.
Na zalost, nekim savremenim pametnjakovicima je to bilo glupo i bespotrebno, pa su taj skolski predmet ukinuli.
CIPIRIPIC
(svastara)
22. oktobar 2009. u 11.33
VIDIM DA SAM U MINUSU,NEMA VEZE,BAR SAM VAS MALO PODSTAKAO NA RAZMišljANJE.
cipiripic
(svastara)
23. oktobar 2009. u 18.46
ma samo me cudi kako to na islandu nemate neki islandski način da jedete,već morate da kupite svedske fore
dosledna
(nije vazno)
23. oktobar 2009. u 20.42
cipiripic,nemoj da si negativan:)
cipiripic
(svastara)
24. oktobar 2009. u 09.44
ja negativan?pa nisam ja taj koji kritikuje ljude kako jedu nego vi,nisam ja taj koji se pravi pos nego vi,ja sam samo rekao da prvo pogledate sebe, a onda da pricate o drugima!
odzacanka
(trgovac)
25. oktobar 2009. u 14.45
Zahara,uz tvoj slikoviti opis tvojih decaka,ko da sam videla moje decake kad su bili tog uzrasta,jedina razlika je bila kad ja dreknem na njih,moj suprug mirnim,tihim glasom kaže„Sto dzabe cepas grlo”.
Dobro je bilo jedino sto su tako ludovali kuci i kad smo sami.Kad krenemo negde pre nego sto zinem da kažem da budu dobri,oni mi zatvore usta„Znamo nemoras da kažeš,bićemo dobri”.Inače mladji sin mi je bio jako gadljiv,nije volio iz ničije case da popije(čak ni iz bratove)ranije sam imala obicaj da probam jelo dok kuvam,on bio mali dodje u kuhinju vidi da sam zagrabila kasikom u jelo,za ruckom se muci da jede kao nije gladan dok nisam ukapirala šta mu je.Tako me je odviko od probavanja jela godinama kuvam, neprobam jelo.Kad se stavi cinija salate na sto da neko zabode svojom viljuskom,nema sanse da on proba salatu.To je dugo trajalo.Doso on ovo leto na odmor,doso i stariji.Svi na okupu.Mladji sipa sok,stariji kaže ej to je moja casa,mladji pa šta.Rucamo,ono lepa tisina cujes samo zveckanje pribora tih razgovor.ne mora ni jedan da kaže dodaj mi ovo ili ono,posluzuje jedan drugog.Starijem ostalo u tanjiru gomilica tikvica,mladji pita„jel ne jedes to”,stariji„ne”,oćeš,ocu i sasape u svoj tanjir,ja izbecila oci,zinula,ne mogu da verujem,a on će,šta je pa on mi je brat,mi da puknemo od smeha.Prošlo ga,i sve je prošlo tako brzo,neka ih nek se biju, nek se svadjaju,i ti vici i nerviraj se,kasnije ćeš ponosno uzivati u njima.Pozdrav svima
kriska
28. oktobar 2009. u 14.50
Antikvar, ne znam šta bi se desilo na rucku kod tog grofa, možda bi imao razumevanja za razlicite obicaje i uobicajene navike svojih gostiju, a možda bi postupio kao sto je postupio jedan „grof” kod koga je meni moj blizak covek sa svojim kolegom otisao da pregovara o poslu i taj kolega, u sred razgovora, zaspao u kancelarijskoj fotelji.
Ljubazno „Grofovo” osoblje ga je sa sve foteljom iznelo i smestilo u hotelsku sobu, da se covek lepo naspava.
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
28. oktobar 2009. u 14.52
A da li je po bon-tonu to što moj dragi zadnjih godina zadrema na slavama kod bliskih nam ljudi?
kriska
28. oktobar 2009. u 15.19
Dzeksi, to nikako nije kulturalno! :)

Naspavajte se lepo u vasoj kucici, pa odmorni i vedri idite na veselje. :)
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
28. oktobar 2009. u 15.23
Ne znam šta ću s njim,evo,upravo kaže,more kad mi lepo da zadremam,nema prepreke za mene.Kaže,ta dremka je rezultat dobre hrane i lepog raspoloženja!CRAZY MAN!
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
28. oktobar 2009. u 15.24
Nije kulturalno,ali je kul,covek kulira!
kriska
28. oktobar 2009. u 15.58
Dzeksi, pa tvoj muž uopste nije po BonTonu! :)
Ne znam gde si ga vodila u provod, pretpostavljam na neke dosadne i uspavljujuce proslave.
Na mojim svirkama nema sanse da se nekom zadrema :)
DZEKSON
(DIPL.ECC.)
28. oktobar 2009. u 16.59
E,to ti već verujem,na tvojoj svirki sigurno ne bi zadremao!
Komentar Zapamti ovu temu!