Ja danas idem na groblje, jer moja majka je sahranjena ovde, ali osim jedne crvene ruze i svece ne nosim ništa vise, to mi je malo blesavo da nosim hranu na groblje.

U mom kraju kod Smedereva, kad neko umre telo se drzi u kuci i cuva se celu noc da ga ne preskoci nešto „macka” da se ne povampiri valjda. Znam da se i ubode velikom iglom u butinu da se ne povamiri.
Pozovu se komsije šta će ko da radi, oni sto kuvaju pocnu uvece i oni kojima je neko umro moraju da jedu „tako se valja” iako im se ne jede.
Ujturu dodje narod i donese svecu i zapali pokojniku kod glave a na telo mu stavi ko šta donese; pare, peskir, voce, slatko, pice, tu neko ima da pazi svece i da ih gasi da se ne zapali.
Onda ga iznesu napolje u dvoriste i pop ga opeva: pop uzima pare vise nego jedna mesecna plata. Onda ga odnesu na groblje sa povorkom naroda. Kad se sahrani i narod izlazi iz groblja posluzi se zitom.
Kod kuce su tri sovre, oni iz daleka treba da sednu prvo jer daleko idu ali ako ti koji kuvaju to ne organizuju onda bude svadja pa oni iz daleka odu kuci pre nego sto veceraju.
Posle se daju 40 dana pola godine i godina, jedna daca mora da bude posna. Kod ne dodje na prvu dacu nevalja da dodje na drugu ni treću.
Zadusnice i još ne znam kad;
Ide se na groblje i ponese hrana, prostre se carsav na grob, hrana ne poredja po tom carsavu i okadi se i kaže se nešto nesecam se šta. Neko i zapeva-kuka na grob zavisi koliko je vremena odkako je neko umro i koliko ga zao ili kako ume da oglasi mrtvog. Onda kad se malo smiri od plakanja i narikanja, napuni tanjir sa hranom i na posluzvnik ga stavi zajedno sa casom rakije i odnese ga drugom na grob i njemu podeli svoji mrtvima da se vidi zadusu, onda onaj pije malo toga pica i a ono jelo sebi uzme a ovaj se posle vrati da odnese drugoj na grob da deli, posle oni drugi isto to uradi idonesu i delu svojima svoje jelo. Tu se malo jede svaki svome na grob da im se vidi da jedu i oni. ostavi se cvece i sveca koja sagoreva i ide se kuci.

nisam vas sve procitala...ali super tema za kulinarstvo :)))

kod nas se isto strazari pored mrtvaca...čini mi se prije je bilo 2 dana...a danas jedan jer su vrucine...pa je to promjenjeno

jede se na groblju poslje ukopa...ne znam za te 3 sofre...mislim da se posluzi onako samo jelo...pecenje a ako je posan dan riba...rakija se pije za pokoj duse i zito se jede..zito je dusa pokojnika

ja sam danas palila svjece..nisam blizu mojih pokojnika da odem na groblje...ne znam da li se ide na groblje danas..mislim da se ide

kriska

teski su vam obicaji...poznajem kraj..ili bolje receno neke ljude iz tog kraja pa smo pricali na tu temu...ti pokloni i to

i kod nas se ide na sedmicu na groblje...ali samo familija..pa na 40-esnicu pa na pola godine i onda se daje godina ...

i poslje toga samo se ide na svece ...neke odredjene..ne znam koje...na groblje..naravno i na godisnjice da se pomene ...i kao sto dzeki rece...nosi se ono sto je pokojnik volio da jede

Jao Kriska i Dzekson,pa mi smo se možda nekada i srele.Ja sam Pozarevacka snaja i do skoro sam provodila odmor u Pozarevcu,Golubcu i okolini.Bas bih volela da se upoznam sa vama dvema!

Ja sam danas takođe bila na groblju.Zapalila svecu i stavila cvece na grob moje majke.Ništa od hrane ne nosim.To se ovde jednostavno ne sme.Kada biste videli grobja u Danskoj koliko su lepa,ako se može reci za groblje da je lepo.Toliko je sređeno da vise lici na park nego na groblje.Ovde se ´ne može čak ni spomenik postaviti kao u Srbiji.Zna se kolika sirina i visina se tolerise.Kada je moja mama umrla,morali smo da trazimo dozvolu da stavimo krst.Danci su protestanti i ne stavljaju krst.Nama su dozvolili ali smo se morali pridržavati dimenzija.Meni je to sasvim u redu,sve drugo mi je po malo primitivno.M.

Dzekson,dolazila sam sve do pre 3 godine kada je moj muž teško oboleo.Sada je on prikovan za postelju,malo je u bolnici,malo kod kuce.Prognoza je 3-6 meseci tako da ja trenutno ne mrdam nikuda.

Zitelji kraja gde sam živela takođe na grob iznose sve i svasta. Moja mama i baba dok su bile žive nisu tako radile posto u krajevima odakle su nije takav obicaj. Mi smo nosile samo cvece, vodu, kafi i cigare na grob ko je pusio. Na grobu smo samo između sebe podelile tu kafu, vodu i cogarete i namenile pokojnicima. Kada je baba umrla nismo joj stavljali cigare posto je bila protivnik pusenja. Toga dana rucak namenimo i pokojnicima, sednemo i jedemo.Moja pokojna mama je uvek govorila, da je postovanje prema pokojnicima održavanje groba, a ne da se jelo rasipa po njima i na istim ostavlja, da ptice grabljivice raznose.
Ovde svekrvi idem samo sa svecem i svecom. Nije obicaj nikakvo jelo ali ja isto rucak namenim u njeno ime.

Kriska u Majdanpeku imam familiju i imala sam priliku da vidim kakvi su njihovi obicaji. Jao Boze dragi šta se tamo radi. Ono je stvarno cudo jedno. Nego dobro, svako ima svoje obicaje i neka ih postuje.

Pozdrav!

ja sam zapenila kad je moja svekrva slikala moje dete pored sanduka sa mrtvim pra dedom.Naravno te slike zavrsile u smecu.To mi je tako morbidno i taj neki obicaj da se slikas sa mrtvakom.

Samo da kažem da kod mojih roditelja nije tako jer su iz siromasnog kraja gde se nije moglo razbacivati sa hranom,nego se samo kod kuce spremao rucak prvo su jeli oni sto daleko žive pa kumovi bliza familija i onda oni sto pomazu i komsije.Na groblje se nosila rakija i voda i jedna vrsta pogace (ne znam kako se zove)eto tako smo mi uradili kad mi je tata umro.Moj tata je sa 12god otisao na zanat(to se tad islo samo 5god u osnovnu skolu)i zivot ga je odveo za BG a onda davne 62god za Svajcarsku gde je nedocekavsi ni pemziju umro.Zelja mu je bila da se vrati u svoju kucu pa makar i na pragu da umre,mi smo ga zato mrtvog uneli u kucu odakle je i sutradan iznesen i na groblju shranjen bez ikakvih ceremonija osim sto je pop rekao da je potrebno.Majka je izrazila zelju da kad jednog dana ona umre da nju ne nosimo kuci i da se ruca u restoranu, kao ovde na zapadu.Kad su nam dolazili prijateli i tatine radne kolege na zalost mi u stanu pripremili meso, gibanicu itd i kako ko dolazi mi tanjur i viljusku i noz ispred njih a dosla jedna prijateljica u kuhinju i tiho rece sto stavi nozeve a druga jedva valjda docekala nisi smela ni viljuske da stavis dobaci to se u srbiji ne stavlja kad neko umre.Ja zbunjena,a mama veli to nije kod nas tako.Pitam ja njih šta da radimo da rezimo i kidamo ko vukovi komade ,kako da objasnim ovim strancima, a usto jedna od Uzica a druga iz Leskovca i podjose to treba to ne,zbunise mi mamu.Onda sam ja rekla da ću da radim po svom posto ja mislim da što ne znam nije ni greh ako pogresim jer ja ne mogu da uzimam obicaje svih krajeva ex-yu .Idem u crkvu i verujem u boga, imam i mesani brak a kad sam dosla u CH tad sam imala veronauk sa reformantima posto ovde je samo u velikim mestima bilo predstavnistvo pravoslavne crkve, i svi verujemo u zivot vecni i da ćemo jednog dana svi biti uz boga.I ovde ima obicaja i tradicije i dobrog i lošeg naroda ali ja sam ovde sad i tu ću ostati ali moju decu ucim postenju i da budu skromni i dobri a obicaju nekom ne mogu da ucim posto ni ja ne znam bas puno a moj muž iz bosne a mlad otisao iz svog kraja.Za mene je bitno dok si ziv postuj i budi dobar prema svakom a kad neko umre onda je kasno.Moja cerka ima 22god i kad smo nedavno zapalili svecu u crkvi ona kaže jelda mama deda je još sa nama i on nas vidi i prati samo mi ga nevidima ali ja osecam da je tu.A umro je pre 12god a ona ga je jako volela. Kad smo dole u srbiji obavezno mu idemo na grob i molimo se na njegovom grobu.Sad su deca osamocena i kad idu sami bez nas obavezno dole za ex -yu obidju dedu u bosni i babu u srbiji jer to rade iz postovanja jer kad umru neće imati kome vise da idu a svecu mogu i ovde da zapale u crkvi.Ne znam dali sam u pravu ali sve ima svoje granice,kad vidim kako macke i kerovi po grobljima onu ostalu hranu razvlace srce me boli neko nema šta da jede i mnogi se zaduže da sve financiraju samo da bi zle ljude ucutkali.