Forums : Niš

 Comment
Sinisa kovacevic o evropi
vocko
2010-10-05 07:54 AM
copy/paste

ЕВРОПА НАС ХОЋЕ БЕЗ ПОНОСА И БЕЗ КОСОВА

Хтели су нас понижене, избомбардоване, раскомадане и снисходљиве. Хтели су нас под својим условима, без поноса и без Косова. И добили су, и инсталирали су, боље речено, такву власт и такве трабантске партије, власт бескичмењака и климоглаваца, опозицију бескичмењака и климоглаваца, који до бесвести понављају мантру Европа нема алтернативу


Моја генерација је одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касније смо мараме скинули а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читајући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек деценију – две старије од нас, Миљковића, Брану Петровића, Данојлића, Попу, Бећковића... Сви ми, осим омладинских руководилаца. Они су слушали другу музику, читали друге песнике, гледали другачије филмове, бивали пресрећни кад Валтер одбрани Сарајево...

Ми смо слушали радио Луксембург и глас Америке, још памтим уњкави глас – овде глас Америке, говори Грга Златопер - ... Ми смо данас, којекуда, они више нису црвени, сада су жути или су чланови Војвођанске академије наука...
Ми смо волели Европу јер у њој су живели Џегер и Пол Макартни, Јонеско и Бекет, Фелини и Шаброл, тамо су становали Черчил и Де Гол, Џорџ Бест и Сид Вишиз, тамо је било светла, тамо је био џинс и слобода... Они други, малопре помињани Европе су се гнушали!

Ми смо је волели јер је тамо увек било воћа, најлон чарапа, сви су возили аутомобиле, никоме нису одузимали куће и земљу, њиховим дедовима нису чупали бркове, нису хапсили песме и песнике, књиге и филмове нису забрањивали, сви су имали посао, својина је била светиња, нису приводили и шамарали због вицева, нису имали фараона коме су једном годишње носили бронзани фалус, који су звали штафета, да му честитају рођендан, нису организовали у престоничном дому омладине, конаке за бронзу у ерекцији, певајући јој и играјући, нису на азијским манифестацијама које су звали слетови и дан младости, клицали непогрешивом и бесмртном вођи. Зато смо ми Европу волели.

Узгред, знате ли где су данас организатори штафетних конака и слетова? Па дабоме, у врху Демократске странке и ЛДП.

И данас они воле Европу више од нас!? Готово као што су волели Броза. До избезумљења, до оргазма.

Волели смо је и због тога, Европу мислим, што су нам тамо студирали прадедови, што нам је отуда са Давидовићем дошла штампа, са Шлезингером музичко образовање, са Доситејем и Стеријом култура и просвета, са Јованом Ђорђевићем и Јоакимом Вујићем позориште, отуда нам је стигла железница, пошта, савремена медицина, архитектура, врхунско сликарство... Волели смо је, Европу мислим, јер се у њој на телевизији, критиковала сопствена влада, новине су откривале политичке афере а радио није преносио само конгресе и извештаје о водостању...

Драги пријатељи, да би човек био срећан, потребно је да живот проводи са особом коју воли, да ради посао који воли, да је здрав и да је слободан. А ми нисмо били слободни!

Зато смо, када је непогрешиви, плавооки обожавани, изненада и сасвим неочекивано, на њихов ужас и огромну жалост, умро, помислили, ево је. А слобода је изостала. Због тога смо и због имитације демократије, која је уследила, почели да се бунимо, да шетамо, да звиждимо, да организујемо митинге. Хтели смо у Европу! Због ње су нас пендречили, поливали воденим топовима, гушили сузавцем, хапсили...

Хтели смо у Европу, међу уљуђене, поштене, праведне и насмејане народе. Хтели смо да живимо као сав нормалан свет. Као Европљани са властитим именом и презименом, са нашим идентитетом, као своји на своме. Европа нас није хтела такве!

Хтели су нас понижене, избомбардоване, раскомадане и снисходљиве. Хтели су нас под својим условима, без поноса и без Косова. И добили су, и инсталирали су, боље речено, такву власт и такве трабантске партије, власт бескичмењака и климоглаваца, опозицију бескичмењака и климоглаваца, који до бесвести понављају мантру – Европа нема алтернативу -. Све има алтернативу, драги пријатељи, алтернатива рату је мир и обратно, да није тако не би било Термопила и Галипоља, Мојковачке битке и Ватерлоа, Косовске битке и Солунског фронта, алтернатива животу је смрт, алтернатива свађи је помирење, алтернатива мржњи је љубав, алтернатива поносу су уњкавост и снисходљивост. Само породица и отаџбина нису алтернативни! И можда ваздух?
А бивши пионирски и омладински руководиоци, поносни носиоци штафете, партијских књижица и функција, данашњи министри и опозициони лидери су управо такви. Снисходљиви до гађења и презира.

vocko
2010-10-05 07:55 AM
Увреде из Европе годинама стижу у таласима, увреда за увредом, понижење за понижењем, услов за условом, уцена за уценом... Одговор је пристајање, снисходљивост, климање главом, смешак...

Да је неко водио дневник увреда, имао би неколико хиљада страна. За европског гаулајтера у Србији, одредили су човека који је у Словенији директно одговоран за смрт наше деце, то је само један у низу примера. Косово и Метохија, које је место рођења свих нас, у личним картама су нам уписани погрешни подаци, Косово и Метохија где нам је рођена држава и црква, и језик и вера, најлепше песме и најлепше жене, неуки европски хирург одсекао нам је без анестезије и још нас, ликујући, тера да говоримо како нас не боли и како нам је лепо, како смо сада здравији и лепши. То је Европа данас. Безочна, безосећајна, бахата и осиона. И још инсистира да то што називамо сопственом душом, дабоме да мислим о Косову, са осмехом и захвалношћу предамо узурпатору, као да је то заиста његово... Као да смо ми тамо дошли као узурпатори, иза ситних коња и ситне стоке, као да су оне цркве тамо никле саме од себе, као да је Грачаница самоникла као бршљан а Симонида тек зидни тапет, купљен у оближњем Меркатору. Милостиња, зајам, кредит, мољакање је подигнуто на ниво култа а зеленашење и каишарење до апсолута...

Намећу нам се ствари које код нашег народа изазивају осећај стида и неверице, говори се о реалности која се мора прихватити таква каква је. А шта је то реалност? Ако вам је дете у канџама наркоманије хоћете ли прихватити такву реалност и оставити га милости и немилости улице и наркодилера, полиције и локалних кабадахија или ћете учинити све да га извадите из те каљуге ангажујући рођаке, пријатеље, ватрогасце, војску и председника. Отоманска окупација је такође била реалност. Да су наши преци пристајали на њу као неопозиву константу, и данас би плаћали данак у крви, шетали опанке, трпели агино право прве брачне ноћи и „активно” учествовали у изградњи неколико нових Ћеле кула.

Лобирање појединих министара за улазак у НАТО прелази границе пристојности. У исто време укидају војску, намерно превиђајући да је војска, уз цркву, стуб носач српског идентитета, преко две хиљаде песама постоји у Србији о војсци, војска није само да се брани отаџбина, војска је ољуђење, иницијација, начин да се упознају људи и свет, да се стекну пријатељи, да се усвоје нове вештине и занати, да се научи да се брани светиња кад се оде у резерву. „То што није краљу за војника, нећу мајко да ми буде дика”. Војска је, каже један мој пријатељ из Шумадије, да се буде Србин. Једно питање, драги пријатељи, шта је следеће после Косова? Република Српска? Рашка област? Шта је следеће што ће оваква Европа тражити од нас? Војводина? Промена химне, писма, промена историје, имена, поновно увођење права прве брачне ноћи... Данак у крви нам већ узимају, све што у Србији дипломира, узима се без дилеме. Никаквих скрупула ту нема, дај га овамо, млад је, школован, нисмо у њега уложили ни еврић.

Високи европски функционер, Штефан Филе, изјављује пре неки дан, цитирам: „Време је да Европа озбиљно схвати кандидатуру Србије”. Колико цинизма и сарказма у једној реченици. Па шта то значи!? Ово је до сад било неозбиљно, шала, шега, завлачење, превара... Десет година лажи и нитковлука. То није Европа Золе, Игоа, Сартра, Роселинија, Бергмана, Харолда Пинтера и Роналда Харвуда, то није Европа части и алтруизма, хуманизма и индивидуалних слобода, радних и хигијенских навика, синдикалне солидарности, Европа речи и принципа, коју смо волели. Ово је Европа интереса и само интереса, безочно и по сваку цену, по цену лажи, преваре, уцене, притиска, крађе и отимачине. То је Европа у којој шаргарепе морају бити идентичне, краставци морају бити прави, пречника три сантиметра а дужине девет. Можда су то димензије које њима одговарају, даме и господо, то нису моје мере. То није Европа за мене!

Говоре да ћемо уколико не уђемо у Европску унију, по сваку цену, поцркати од глади, да ће се поново орати дрвеним ралом и лечити мокраћом од седам удовица. Као да смо ретардирани народ, неспособан да о себи брине сам, без помоћи добронамерних тутора. Удавићемо се у блату и сопственом измету. Најстрашније је то што то говори и српска квази елита, или глупаво, заиста, верујући у то или синекурама и синекурчинама, натеране да тако говоре. Само се ми радујемо јарму и подређености, славодобитно се објављује: још један Меркатор, још једна Идеа, још један Меркур... Па где иде новац из Меркатора? У Лапово или у Љубљану!? Намеће се идиотизам који се зове либерални капитализам у коме је све дозвољено, баш све.

Драги пријатељи, ако смо народ који не може да живи без милостиње, нек нас не буде! Нек нестанемо! Са Европом се може сарађивати и трговати иако немамо чланску карту. Као Норвежани. Као Швајцарци.

Што се мене тиче, мени Европа без Косова и Метохије не треба. А то ће бити коначни услов, живи били па видели. Ако Србија може без Косова, може и без мене. Ако ће то, тој и таквој Србији, уопште бити битно. Живећу у Републици Српској. Ако и ње, поред ових и оваквих на власти буде било, ако не, онда у Аустралију. Тамо бар има Срба и ћирилице.

За крај, дозволите ми једну антиципацију. Мудри, од брига оседели председник, тронут али смирен, одржаће узбудљив говор у коме ће објаснити како између Косова и будућности Србије, морао да изабере будућност. Због наше деце, због ... Помало невин и потпуно трудан. Медији ће то подржати, блогери такође, НВО ће се утркивати у хвалоспевима, затрпаће
vocko
2010-10-05 07:56 AM
га телеграми подршке. Тако ће кување жабе бити завршено. Знате онај експеримент са жабом. Обећаће се нова радна места, коридори, фабрике авиона, аутомобила, ски центри, кондоми за вишекратне употребе...

Анестезирана и препарирана нација ће прогутати. Ми нећемо, ја нећу! ДСС неће! Ми нисмо странка која ће икад пристати на распарчавање отаџбине! Ако је то услов да Европа уплови у потпуно благостање без нас нека уплови.
Госпође и господо, може ли понижен човек бити срећан? Чак иако је сит. Да ли је за један усправан живот, достојан човека, довољно да је чанче пуно а то што, да бисте из њега јели, морате да клекнете, није битно. Важно је да се лапће. Све у шеснаест. Важно је само да је чанче пуно.

Драги пријатељи, бечки валцер, тегет одело и љубав према отаџбини никад не излазе из моде. Европа ће увек бити ту где је. Ми такође. Хоћемо ли бити у Европи или не, не зависи од нас, него од ње. Мени оваква, каква је данас неће недостајати.

Живела отаџбина!
vocko
2010-10-05 07:58 AM
evo sjajnog texta sinise kovacevica. ono sto je ona napisao oseca danas skoro svaki srbin. neki novi klinci već su poceli sa svrljanjem po zidovima srpskih gradova 'gotov je'
secate se? tako je pochelo i sa milosevicem. tako pocinje i s ovim izrodom
-Elektropionir-
2010-10-05 02:45 PM
Danas je 5. oktobar, jedan od najznačajnijih datuma u srpskoj istoriji. Evo šta povodom tog dana kažu još dva vockoa sa ovog sajta:

WITB
(DELIJA)
04. oktobar 2010. u 20.34

Deset godina od kako su strani operativci pokrali glasove srpskog naroda i doveli svoje strane agente na vlast.zašto su paljeni glasacki listici u skupstini nego da se prikrije kradja.

serbija
(rudar)
04. oktobar 2010. u 23.34

To je velika otimacina srpskih neprijatelja , muja , ciga , madara krvata , titogoraca , pedera DS.
techich
(IT)
2010-10-11 04:06 AM
Potpisujem ovaj tekst kospodina Kovacevica sa iskrenim odobravanjem. Uvreda za ljudsku inteligenciju svakog kome je IQ veci od 80 je uopste postavljanje pitanja na svako slovo u ovom blistavom elaboratu naše dansnjice.
Dobro je da postoje komentari ovakvih kao ovaj iznad mene. Čak i Nemci kažu „ne vidi od sume drvo”. Jer ako nas ima vise ovakvih, tj mnogo, pa bolje je i da nas nema.

ps
Vocko svaka cast za izbor testa i postavljanje na DSC. HVALA
vocko
2010-10-11 04:48 AM
nema na chemu techich. evo jednog texta koji se tiche opet nashe svakodnevnice i parade ponosa od juche. dok su oni ponosito paradirali uz jedno pet-sedam iljada pandura i neshto malo njihove brache po uniformi iz 'rvacke pozajmljenih od strane bote i ekipe - dotle su neki mladi klinci probali da svoj bes i zivot u beznadju reshe na taj nachin shto tje se pomlatiti sa tim istim koji imaju tu nesretju da ih platja ova ponosita vlada.

Ponos nema alternativu
Probudio sam se ponosniji nego inače - majku mu, da nisam postao gej?!Ponosno ispijam tanku kafu, sastruganu sa dna teglice, za sutra ću pozajmiti od komšije...

Probudio sam se ponosniji nego inače - majku mu, da nisam postao gej?!

Ponosno ispijam tanku kafu, sastruganu sa dna teglice, za sutra ću pozajmiti od komšije...

Ponosito zatvaram vrata praznog frižidera, doručak je i onako neprijatelj organizma...

Ponosno gasim cigaretu napola, dopušiću je kasnije...

Ponosno zurim u sivilo ovog ponosnog dana, nadajući se da neće biti gori od prethodnog, znajući da je sasvim sigurno bolji od sledećeg...

Ponosno oblačim neopeglanu košulju - pegla se uključuje samo o velikim praznicima, svetkovinama i sahranama, ako padaju u jeftiniju tarifu...

Ponosno kažem deci da ni danas nemamo za igraonicu - razumeju kroz ponosni plač...

Ponosno se izdirem na ženu zbog ručka od nakjuče - nije valjda dotle došlo da se nema za jučerašnji...

Ponosno ga podgreva na ringli koja ponosno odbija da crkne, tinjajući ko sveća...

Ponosno odlazim kod roditelja, oni su ponosni penzioneri, ponosno su radili 40 godina i još se živo sećaju ponosnog života od rada...

Ponosno im tražim neki dinar - ponosno ga daju, ponosni što i od penzije mogu da izdržavaju ponositog sina, koji je uveliko ponositi otac dvoje dece...

Ponosan sam što su ponosni jer i pod stare dane imaju sufinansirajuće dete na grbači, a jako je bitno da roditelji nikad ne pomisle da su postali suvišni...

Ponosno se švercujem u autobusu, ništa manje ponositi kontrolori me hvataju u „krivolovu”, ponosno mi ispisujući kaznu koju ću pre ponosno da odrobijam negoli platim - barem ću se nekoliko dana skinuti sa ponosnog kućnog budžeta...

Ponosno šetam nekad najponosnijim gradom u kojem su pre navale ponosa živeli veoma ponositi ljudi - ne znam šta im je danas, suviše su strejt...

Ponosan sam na prijatelje koji su odbili odlične ponude da odu preko, znajući da tamo gorki su zalogaji hleba... Ovde je sve skuplji, al' miriše ko duša - ponos nema alternativu...

Jedan od njih, ponos Beogradskog univerziteta, sad ponosno stoji na braniku jednog od ponosnih derivata tranzicije - diže i spušta rampu na parkingu... Gazda je ponosan što je mladom inženjeru pružio priliku da radi, i sam zna kako je zlopatiti se - ponosno je završio osmoletku bez ičije pomoći, pa uz mentorski rad i nekoliko uličnih fakulteta... Država je u njemu tek naknadno prepoznala potencijal - ponosan je na sve članske karte stranaka koje su ga ponosno kooptirale u svoje redove... Sebi je i vlast i opozicija - za, protiv i naprotiv...

Ponosan sam na komšiju koji se ustručava da pretura po kontejneru dok prolazim kraj njega...

- Divan, ponosit dan, komšija, zar ne - dobacujem, ponosito.

- Još kako! Evo, baš sam se pre četiri dana najeo ko pred smrt, pa izađoh da malo prošetam po ovom ponosnom danu - odgovara, dobrano ponosit.

Ponosan sam i na drugaricu što joj je ostalo još samo tri meseca do operacije. Izgleda da nije toliko bolesna koliko smo mislili, čim su je krajem prošle godine upisali u ćitap za početak sledeće. Čudo jedno kako čovek okopni i od hipohondrije - manjka joj ponosa u organizmu, valjda.

Ponosno se vraćam toplom porodičnom gnezdu hladnih radijatora. Ponosan sam na jedinstvo koje vlada u njemu - svi gledamo u istu tačku. Ponosan sam sam i na kreativnost dece - kako se samo slatko igraju neplaćenim računima, mali tatini majstori origamija.

- Spremite se, tata vas vodi na jedno lepo mesto - jeste, pun ponosa zapovedam. Ima li lepšeg mesta od savskog keja u jesen, dok košava zabada kišu, ko borove iglice, u ponosita lica.

Ponosan sam na Dnevnik jer mi ti dobri ljudi skrenu pažnju da mi je bolje nego što mislim. To je ona razlika između subjektivnog i objektivnog poimanja stvari - razlika između nas i političara.

Još jedanput ponosno zalupim vrata frižidera - večera je smrt za organizam, a utiče i na ponos. Svi su utonuli u slatki, ponositi sanak - vreme je da natenane dopušim ono ponosito polovinče od cigarete i ispratim dnevnu retrospektivu „Farme” - oni su ponos Srbije.

Sutra je novi dan, nova mala „parada ponosa” običnog čoveka u zemlji Srbiji. Samo, strah me je šta ću ako se ne probudim kao gej... Razumem ja - ponos je to, al' daj nek neko upali svetla pa da se malo zamenimo.

ps. dogodine tje opet da marshiraju ponosno. živi bili pa videli.
u isto vreme neki srbi su bili odbijeni da prave paradu u odbranu srbstva u novom pazaru. razlog odbijanja - pretnje po sigurnost.
zato je bg. juche onako proshao.
vocko
2010-10-11 04:50 AM
PONOS NEMA ALTERNATIVU!
vocko
2010-10-11 05:33 AM
dok je juche goreo bg i tukli se neki novi klinci sa pandurima i bolinice bg-ja radile prekovremeno za to vreme je u novom pazaru otkazana parada srba protiv zukorlica i ekipe. iz bezbednosnih razloga. zar to nije moglo i juche da se uradi sa paradom ponosa?
moglo je. ali neko diktira ovima na vlasti shta treba da se uchini da bi najzad ushli u jevropu i ogrebali se za josh neku milijardu evra

srbija je jedina država u kojoj vecinski narod niko ne zarezuje i svaka shusha diza patku na srpske sirotane. al' josh malko. polak' samo. gotov je!
medijana
(kreativnost)
2010-10-12 07:18 AM
JBG smao još pederi u Srbiji imaju nasta da budu ponosni (zato im se i odobravaju parade ) Narod nema...Ocemo u Jevropu, znaci pederi imaju pravo glasa, narodna sloboda mišljenja se uvazava samo u vreme izbora, kad sve ulizice krenu da pretendiraju na neku od fotelja, posle nam ostane samo mastiljava olovka kao uspomena na ispala...posle nju možemo bas kao i pederi u bulju da gurnemo Nasoj vladi je briga šta će Evropa da kaže o neredima u Beogradu, i šta će 'neke' zemlje u kojima pederi sklapaju oficijalne brakove da misle o nama...steta je kad u svojoj zemlji silom prilika postanes manjina (kulturno, seksualno i etichki). je'l se neko ikad zapitao iz kakvih pobuda su ti klinci rusili Beograd, sumnjam da je to samo na rasnoj i seksualnoj osnovi bilo. Ne opravdavam ovakve postupke, ali povod je za razmišljanje... ako još neko i želi o tome da misli s obzirom da je cuvanje fotelje muchan pos'o
vocko
2010-10-26 01:23 AM
copy/paste

+0 / -0 0 ОТПОРни на часну историју својих дедова, прадедова
Galiot
(putnik)25. oktobar 2010. u 20.06DRAGAN MILOSAVLJEVIĆ: KOBNA OTPORNOST SRPSKIH SKOJEVACA DEMOKRATIJE
ponedeljak, 25 oktobar 2010 07:20
dragan2510articleTi klinci, često bez dana radnog straža, naprasni nadglednici bezbednosti i pravosuđa, šefovi partija, ministri svih vidova života i smrti nacije - danas su „osigurač” ovog sistema, koji je u permanentnom kurcšlusu sa interesima nacije

Nekada su Srbi pružali otpor ne pitajući za cenu. O herojskom, rodoljubivom i nesebičnom otporu šajkače prenosilo se sa kolena na koleno sa patosom, recitovalo o nepokornosti, pisali romani nabijeni rodoljubivim romantizmom. Jer taj otpor Srbima je doneo i očuvao državu.

Danas su najglasniji u pretnjama jezivom odmazdom nad sopstvenim narodom i obuzeti idejom o „seči mladog korova” u ispošćenoj populaciji neki novi dežmekasti heroji puča od Petog oktobra. Tada „politički izuzetni” klinci, pokazuju se kobno otpornim na časnu istoriju svojih dedova i pradedova.

„Samo budale ne menjaju mišljenje”, hrabrili su tokom odrastanja očevi, bivši Titovi dvorani, diplomate, ministri, generali, pa i obični KP-vernici, prevaspitavajući decu koja su na globalnom vašaru od Srbije izabrala za sebe baš „jarca pečenog”.

Ti klinci, često bez dana radnog straža, naprasni nadglednici bezbednosti i pravosuđa, šefovi partija, ministri svih vidova života i smrti nacije - danas su „osigurač” ovog sistema, koji je u permanentnom kurcšlusu sa interesima nacije.

Prema načinu funkcionisanja višepartijskog jednopratizma, Titove formule koja garantuje doživotnu vlast, oni su čuvari plamena ukresanog još od „drugova” koji su Srbiju kao „balkanskog hegemona” osudili na nestajanje.

KREATORI NOVE SRPSKE PROŠLOSTI Očevi su taj posao upešno rastegli na pola veka, a deca im nastavila u protekle dve decenije sa pričom o praroditeljskom grehu velikosrpstva, pa bogami i njihovog genocida nad susedima. Istovremeno, oni pomažu da Srbija bude što manja i tolerantnija za tuđe (teritorijalne) potrebe i prohteve.

Tako se srpski otpor, nikada oporavljen od komunističkog „oslobodjenja”, genetski modifikovao u svoju suprotnost. Očevi, pobednici građanskog rata, znali su da samo njihovi potomci mogu sprečiti da izađe na svetlo dana njihov po Srbiju pogubni krvavi saldo i istina o sopstvenom zločinu.

Zbog te „nove prošlosti”, koju zdušno zagovaraju sa demonizatorima spolja, u kojoj Srbi figuriraju kao „genocidni narod”, novi srpski otporaši imaju dijametralno suprotnu ideologiju i tehnologiju od onih koji su slamali tursku, austro-ugarsku i Hitlerovu okupaciju, a pokuašli da se olako ne daju ni Ujka Semu.

Ovi „skojevci demokratije”, udarni odredi novog internacionalizma, podsmevaju se nečijoj deci koja su po cenu žrtava pružila otpor kopnenoj invaziji NATO sa granica Albanije. Oni su radije promoteri potemkinovih sela globalizma i tranzicije do nivoa „spaljene (sopstvene) zemlje”. Oni zombiranoj mladoj generaciji kao uzor nude LGBT formulu ponosa umesto onog nacionalnog, kojim su milionskim žrtvama Srbi cementirali ćele-kule strašne, ali časne istorije.

Podlo saučesništvo u sistemu parčanja i porobljavanja srpskih teritorija odvija se uz oslonac na ovakavnazovi „otpor”, koji se ugnezdio kao virus unutar sistema. Ali najefikasnije promotere „ružičastih” revolucija globalni poredak šalje diljem sveta u misije. Da organizuju nove „nenasilne” pučeve.

Vladimir Voronjin, predsednik Moldavije, svojevremeno, prilikom pokušaja udara u kome je bilo mrtvih tokom nasilnog osporavanja valjanosti izborne pobede vladajućih komunista, izjavio je:

„Na nasilnim protestima u Kišinjevu rukovodilo je i devet osoba iz Srbije. Isti scenario kao u Beogradu, Tbilisuju, Biškeku i Kijevu”, rekao je Voronjin tvrdeći da ima fotografiju jednog „Jugoslovena” sa dokumentima jedne američke institucije.

POZIV AL-KAIDI U BEOGRAD Saznajemo ovih dana da će srpski vojnici u okviru akcije Evropskih snaga „Atalanta” po Rogu Afrike juriti pirate koji navodno napadaju konvoje sa hranom i kidnanpuju ljude tražeći ucenu. Ti pirati su, ustvari, ozbiljna teroristička organizacija ekstremnih muslimana, koja je pre 18 godina linčovala 15 američkih pripadnika interventnih trupa koje su se slavodobitno, uz reflekore i snimanje kamerama, iskrcale na plaže Mogadiša. Da li to neko planira Al Kaidu u Beogradu?

Brže nego što su došli, Ameri su se pokupili iz afričkog Avganistana na nosač aviona Saratoga i otišli u Jadran do Avijana (1992) da pripreme dublju intrevenciju na Balkanu. Tamo je sve išlo glatko, a ne kao u Somaliji. Uspešno demokratski i mutlikulturalno, uz pomoć „tomahavka”, otpor se, doduše, pripremao, ali ne protiv intervencije, već protiv budućih žrtava njihove politike.

A to što bi ovdašnji zeleleni profi-vojnici trebalo da u potpuno nepoznatim pustinjskim uslovima budu lovci na glave kidnapera tankera, punih bagatelnim cenema plaćene afričke nafte, srpsku elitu, otpornu na razum i logiku, ne interesuje. Oni se pripremaju za tehničke pregovore sa šiptarskim piratima, koji su im oteli 15 odsto države. I, naravno, smatraju da srpskoj vojsci nije mesto na grudobranu odbrane onoga što je od Srbije ostalo, već u afričkim vuko...inama.

U Evropi, dežurnoj američkoj meti u izvozu nestabilnosti, kojoj već previđaju skoro resetovanje na tri dela - zapadno-katolički, unijatski i balkansko-pravoslavni - nema konkretnijeg otpora ovakvoj politici SAD. Nasuprot tome, nudi se Rusiji ulazak u NATO, a ekipa Srba u Somaliji je eksperiment koji bi trebalo još za korak da nas uvuče u evroatlantske integracije. Inače, naši otporaši već su ušli u EU. Samo da još nas odvuku na projektovana stratišta globalizacie i do kraja ulisiče u projekte MMF. Telekom čeka novog gazdu. Neka se pripremi EPS. U takvoj politici ima otporaša za procenat, ali, nažalost, nema otpora.
techich
(IT)
2010-11-01 06:59 AM
Ne znam dokle će ovako. Prekjuce je nebo na Istoku bilo plameno. Rece mi moja bolja polovina da to ne valja, stari su u takvim prilikama govorili : biće rata.
vocko
2010-11-02 02:13 AM
ma rat odavno traje moj tehichu. rat protiv jednoumlja svake vrste. mi srbi smo izgleda svi djumle mnogo naivni - da ne kažem glupi. javi se neki pojedinac, neka grupa koja nametne svoje mishljenje svima nama i mi ko slepci - pratimo tjoravoga. josh nekad davno radoje domanovitj je to lepo isprichao u svojoj prichi. gledali smo u tita onako kako nikad ne bi gledali nashe najdraze - tu ljubichicu belu i debelu. onda je doshlo i posle tita-tito - tj. druže tito mi ti se koljemo. tu je isplivao miloshevitj. mislili smo - nema goreg. skinushe ga zuti i djindjitj sa vlasti. rekosmo - svanulo nam. (tek sad vidimo kol'ko smo se zayebali). dodje koshtunije i utre put na ovoga sadashnjeg. treba li da ti oprichavam kako narod vetj poodavno pricha za njega i njegovi zuti 'od ovo nema gore'? poznato zvuchi, a?
al' chek'. ne se znaje - zare igra - ima gore i od ovi sad. chek' nji da rushimo pa da zasednu neki novi. gori. srbin se, na zalost nikad netje opametiti. europa nema alternativu. niti vlast koja je zedna vladanja. srbi tjemo opet da rushimo ove. vrlo brzo. ali, umesto da se prvo zapitamo - ko da bude sledetji - mi tjemo prvu shushu koja nam se nametne da stavimo na taj polozaj.
tomo! spremaj se! nanche li ti grobarsko!
neki put stvarno zalim shto nema one stvarne okupacije kao u vreme hitlera. barem se znalo koj ti dreshi kesu i kome si odgovoran i koga mrzish. a ovdena kod nas - brat na brata i otac na sina. vechito nam takav 'oroskop. ybg!
al' bitje bolje valjda. svanutje i nama.
samo kad?
walker68
(Pravnik)
2010-11-08 05:11 PM
Svaka cast Sinisi za Gorke plodove..ali mislim da on preteruje oko Kosova i mitova...na tv gledam intervju i kaže ,, pre prvog sv.rata se putovalo od Moskve do Pariza 2 sata,, . Notorna glupost.
pa kaže Kosovo je nas Jerusalim itd itd.
Šta imam ja od KOsova i moji prijatelji bez posla? Ništa.
Niti imam rodjake tamo. A mnogi sa Kosova dosli u NIs i kupuju besna kola i radna mesta.
Razocarao me je...
Da nije on jedan od onih koji bi opet terali tudju decu u rat? kao topovsko meso? neka hvala. neka on ide tamo.
vocko
2010-11-09 02:47 AM
ko je doveo do toga da ljudi s kosova, iz hrvatske, bosne dodju i uzimaju ti radno mesto?
bitje rata opet, bez obzira ko tje da nas tera u isti. shiptari upravo traže svoje u crnoj gori. aj' da vidimo kako tje bracha crnogorci to da reshe. chek' samo da to isto potraže u grchkoj, pa da vidish kako to bratja grci reshavaju. nisu oni shushe ko ovi na vlasti u nas srba i crnogoraca
techich
(IT)
2010-11-09 06:13 AM
Bre Votjko kako da nekom dokazes, kad mu je milo da bude sit i u toplom, da ne zaznoji dupence a da bude sve potaman.
Srbija gubi državu još od smrti Dusana Silnog, a neka Bog oprosti onima koji su u to umesani, ako je to moguće oprostiti. Placamo pradedovske grehe onako kako će ih placati i ovi nasi komsije. Nebeska pravda je dostizna i konacna, ali samo Bog zna njen red voznje.
Da su se moj i tvoj matori digli kad je trebalo, ne bi Goli otok bio dovoljno veliki i strasan da se sve ostvari bas onako kako je se ostvarilo. Naše majke su abortirale i radjale po maksimum dvoje dece, a to po dvoje je sada jedno ko zna gde u belom svetu jede beli lebac a ono drugo u srbiji tavori. Srbija se susi i smanjuje, ali ovaj setac gore se buni sto mu je neko sa kosova dosao da živi u nis i sepuri se besnim autom. Ej sve poslove zavrsio samo ga muci još zavist!
Bog gleda ododzgore, ali ja bih rekao da taj greh kad neko svom bliznjem zavidi nije ništa manji kamen od onog koji je na glavi pomenutog prodavca svete srpske zemlje. To je jedna slika a ne dve!
Ta zavist je samo ono „na kvadrat” tome grehu koji su „prodavci” svete srpske zemlje učinili.
techich
(IT)
2010-11-09 06:23 AM
Pazi sad, tamo nemam ni rodjake!!!
Ima nas razlicitih zaista. I ispada da mi je ovaj Arapin od prekoputa, Mohamad mu je ime veci rod nego taj pravnicki setac. zašto
Pa na moje zezanje o onim Programima u Avionima Muslimanskih avio prevoznika, koji uvek i u svakom momentu pokazuju u kom pravcu je Meka, rece Meni Momo (to je njegov srpski nadimak, jer kad mi svako jutro kaže de si kume - ne mogu a da ga ne zovem momo)kad bismo otisli na mesec, onda bi svima meka bila u istom pravcu u kom je i Svajcarska ili Srbija - u pravcu zemlje.
Shavtio covek i ide napred. A ti setaj besposleni, i trazi gde ti je rodbina da ih volis, meni je rod ljudski rod, srbija malo vise ali ti definitivno malo manje!
Nemam ni ja rdobine u ex BIH pa mi je republika Srpska, Marko Deckic i Dodig u srcu! Jer je to srpska zemlja, nemanjicka i hvala Bogu ziva!
A ti bi jado da imaš familiju na Kosovu da bi ga voleo i shvatao kao svoje. Kažeš - šta će mi? Nestao si ti odavno, takvima zaista ne treba ništa!
vocko
2010-11-10 01:11 AM
evo josh jednog lepog texta koji se tiche neposredne danashnjice. u stvari, u pitanju su dva texta

Боље крај са ужасом него ужас без краја..

09. novembar 2010. u 12.41Антологијска мисао...

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: SPASI SRBIJU I UBIJ SE, BORISEEEE!

Kada su navijači Rada na utakmici protiv Smedereva zapevali pesmu „Spasi Srbiju i ubij se, Borise!”, sudija je prekinuo utakmicu dok navijači nisu prestali. Koji dan pre, Zajednica prvoligaša zapretila je Radu da će biti teško kažnjen ako navijači budu pevali pesmu sa tim tekstom. Sećate se, to je ista ona pesma koju su navijači pre deset i kusur godina pevali Slobi. A on je prekinuo neku utakmicu? Pretio preko zajednice prvoligaša ili kako se to već zove? Nije mu palo na pamet, ne zato, naravno, što je on bio veliki demokrata, već zato što čovek nije imao problem sa navijačima, već sa strancima, opozicijom.

I tu, na toj osnovi poređenja na jednoj identičnoj pesmici, u Slobinom slučaju bila je to šarmantna dosetka srpske mladosti, a u Borisovom to je takav govor mržnje da sad, eto, samo Brankica može da razume kako mu je. Evo kako mu je: Sloba ga je u nedelju pobedio, neopozivo i zauvek. Ne vredi o tome ni da se mnogo priča, ima tako tih malih stvari jake simboličke vrednosti i, ako padneš na njima, pao si na svemu. Posle svega, Boris je morao da padne i na toj običnoj maloj pesmici, zbog koje ga, za početak, nikad više nećete videti na nekoj sportskoj priredbi kako navija visoko zavrnutih rukava. Kraj! The end! Fine! Konec!

Ali hajde da vidimo šta se sve u tome preseklo. Prvo, odnos prema slobodnoj reči. Slobi su pevali i nije mu smetalo, tebi smetaju. Drugo, možeš još hiljadu puta da uđeš u kadar razbacanih ramena, možeš da primiš još sto vakcina u majici bez rukava, možeš da dođeš u šorcu na sastanak sa Tačijem i da mu na pokeru odneseš celo Kosovo. Džaba, nisi više faca. I tu je kraj priče. Sve što uradiš i sve što ti Krle i Šaper ubuduće smisle da uradiš da bi bio faca, sada će biti smešno. Jer si se uplašio pesmice.

Naravno, vidim kako će iz kabineta ovih dana da ubeđuju medije kao Boris nema ništa s tim, da je to sve smislila ona uvlakačka zajednica prvoligaša, a ne bi me čudilo ni da sam Boris izađe (naravno, ne na stadion) i kaže navijačima da pevaju šta god hoće. Samo što je kasno. Možda stvarno nije znao, ali je u svojoj bližoj i daljoj okolini, kojoj, kako ona to oseća, pripada i zajednica prvoligaša, stvorio utisak o sebi kao o čoveku koji ne može da podnese jednu pesmicu. Kako se to dogodilo? Možda tako što je naterao sve novine i televizije da rade za njega, možda zato što oni koji ne rade za njega ne rade nigde, možda zato što je Srbiji začepio usta, i što mu ona danas peva pesmice na dupe, na koje je progovorila. A dupe Borisovog režima jeste narod, i ti navijači koji pevaju jesu narod. Tako se često pada na glupostima, ali nikad se ne pada zbog gluposti.

Naravno, stvari za Borisa mogu da se gledaju i sa bolje strane: između njega i navijača sada definitivno postoji hemija. On će od njih napraviti ono što nije niko - gotovo jedini glas boraca za demokratiju i slobodu javne reči. Dalje bi dobacio samo da je od kolubarskih rudara napravio plesnu grupu, koja ga prati na nastupima u unutrašnjosti.

Kako mu je to pošlo za rukom? Jednostavno, tako što mu ništa nije pošlo za rukom. Postoje dva moguća odgovora - dobar i loš - na pitanje zašto je zabranjena navijačka pesma. Prvo po Borisa dobar: smeta mu zato što je kukavica. I loš: navijačka pesma smeta njegovim ljudima zato što ga doživljavaju kao kukavicu.

Šta god da je od ovo dvoje tačno, imam konstruktivan predlog za navijače: nemojte više Borisu da pevate „Spasi Srbiju i ubij se”. Pevajte mu „Leptiriću šareniću”. Kako stvari stoje, to je sasvim dovoljno.

Владимир Челекетић
Шалу на страну, вербални деликт је један од основних услова за „улазак у ЕУ”. Опет видимо како ова власт, у ствари, само следи логику Брисела и како је немогуће посматрати Србију ван ширег контекста.

У свим земљама ЕУ, мање или више, постоји вербални деликт дефинисан малоумном конструкцијом „говор мржње”. Не само да није дозвољено певати или скандирати на стадионима већ људи завршавају у затвору за изговорену или написану реч, чак и за остављени коментар на Интернету. Људи кривично одговарају чак и за научне студије само зато што нуде, често чисто техничке доказе, који доводе у сумњу званичну верзију модерне европске историје.

Зар је неко сумњао да фирма за унијаћење Србије неће применити исте методе? Систем је толико накарадан да не може да опстане ако се не претвори у отворено тоталитаран. Но, то је добра вест, јер значи да је то корак ка расплету. Боље крај са ужасом него ужас без краја.
techich
(IT)
2010-11-10 05:09 AM
Hvala votjko, tekst je ralan, i ako se radi o „gluposti” nije sitnica imati ili nemati Slobodu (govora).
Nego vidi ti ovog našeg Walkera 68 - Kaže da je Pravnik, a nezaposlen, da ga malo zaposlimo!? Ne razumem da li se nije nasao u mom komentaru, ili se nasao pa se slaze. Racunam ako je nezaposlen - mogao bi cesce da pogleda pa i odbrani svoje mišljenje. Ja tako želim da njegovo mišljenje (citiram „ šta ja imam od kosova, ja i moji prijatelji bez posla”) da cuvam, zalevam vodom da ne uvene, jer je Primer.
Primer imbecilizma. Cist kretenizam.
Pitao bih te, walkeru 68 da li ti znaš šta je kuca? Jer iz tvog teksta vidim da ne znaš. Ispravi me molim te.

ps, za nupucene, kojih je sigurno je povise:

Kuca (dom) je ono odakle se ne iznosi. U kucu se samo unosi (i cuva).

A ko ne zna šta je kuca, kako će znati šta je država?
Halo Krusevac, Turke su nasi hrabri pradedovi oterali sabljama i kuburama iz Srbije pre sto i kusur godina!!!
Ova koju imamo, makar neko kratkovido mislio da smo je od komunista „nasledili” je JEDINA KOJU IMAMO!
Nasa DOMOVINA. država Srbija.
vocko
2010-11-10 07:27 AM
ne vredi techichu. josh uvek se srbi informishu preko javnih glasila. da citiram jednog nasheg velikana
'nekad je srbin na stolu imao ikonu i gledao u nju. sad ima tv. ikona mu ne treba'
vocko
2010-11-11 08:25 AM
evo josh jednog texta na temu tragedije srbstva
tvorac je milos crnjanski

Кад је реч о трагичној прошлости наших племена, не треба на дугачко и на широко доказивати трагедију српства.

Она је јасна, својом судбином још у средњовековној држави нашој која је кратко сјала и распала се после Душана.

Не треба трошити речи ни при доказивању патњи трагичне судбине српства за време Турака. Она је позната.

Лелек гусала, наша народна традиција која је допрла и до најнижих слојева, а жива до недавна, разнела је ту свест о трагедији српства до свих наших племена и свих наших крајева.

Онима који то сад не признају, или не знају, и најновијим, глувим генерацијама у залуд би се томе говорило. А у томе да би се узалуд говорило најстрашнија је иронија и најгора су понижења.

У ближој прошлости нашег народа, током 19. века нигде и ништа се не може упоредити са горким и трагичним радом српства. Не мора се бити Србин, довољно је бити честит, па да се то призна. Српство је радило на свом васкрсу истрајно, печалбарски, пуно идеализма и строгог морала, свих српских слојева који су се бавили или заносили народним пословима и који су се паштили да српство ослободе за српство, а не за бабино здравље, да га спасу, окупе и сједине.

Рад србијанске и црногорске кнежевине, рад цркава и манастира, попова и занатлија, у турским крајевима, српски човек босански и херцеговачки, и приморјем, у хрватским и војвођанским варошима и варошицама, је непрекидан напор и патња, појединаца, друштвених и виших и нижих слојева, војника, трговаца, ситног света, од калфе и шегрта, до најсиромашнијег стаћараша за српство. За боље дане српства.

Најзад зар до наших дана не иде затим непрекидна поворка крвавих лица и прилика, са сенкама тамница и вешала и страховима губитцима у три страшна рата.

Сетимо се само почетка нашег доба. На једној страни сиромашна Србија, на другој руља противника која се церека.

Нижу се зверства у Мачви, окупација, терање у лагер хиљаде хиљада и пљување на српство, пљувања.

Али зар у тој руљи франковачка руља није најодударнија?

У политичким догађајима често није ситуација у рукама оне странке која је најјача, него једне групе у чијем се духу, по чијем се знаку све догађа.

Петнаест година овамо од ослобођења, погледајмо већ једном истини у очи, из јазбине једног франковачког круга војна се наставља и само је та јагма стално, поземни рат против српства, све до убиства Краља Мученика.

Прво се чинило све да се омаловажи војска, да се све представи само као дипломатска игра, пљувало се и при самом спомену Кајмачкалана, певало 15 година срамну песму да је корупција српска, и само српска.

Кукавичлук за време туђина, безобразлуци против брата, то је главна црта тог потајног рата.

У њему, франковлук је радио пробаним методама европејца против српства. На једној је страни тобоже култура а на другој некултура, а на једној се страни тобоже плаћају огромни порези а на другој ништа, на једној страни су столетне правице, које трба поштовати, а на другој српство са својим светињама које, разуме се, треба збрисати, зашто, зато, да би се угладило франковцима.

Вешто је удешена вика о корупцији, али када би се објавила акта видело би се да је далеко мање корупционаша из српства, а да је корупција, и то на велико, производ баш тих франковачких чистуница.
Недавно у Београду десило се ово. Једна банка старих чарширлија која има правила још из патријахалног доба, положила је држави 3 милиона, јер има једну застарелу тачку у својим правилима, да се из добитка помаже пољопривреда. Шта мислите где је утошен тај новац? На помагање словеначких пољопривредника. Таквих примера има сто, само се не зна.
vocko
2010-11-11 08:25 AM
Зар није крајње време да се против франковлука роди и снага српског егоизма??

Већ 15 година, когод није слеп у нас, мора да се у чуду пита, зар нису обрнуте улоге, зар српство сдана у дан није само зато ту да слуша како му франковачка дипломатија ставља услове, прети, како од ране зоре до мрклог мрака има да одговара и да као бена прави љубазно лице клеветама, захтевима, безобразним изискивањима, извољевањима. Изгледа као да је судбина српска да пита: да ли ће то да се свиди господи франковцима. Као да је аксиом постојања и бољитка српства љубав са дрољом франковлука. Далеко од тога. Напротив, само је ту његова трагедија.

Није тешко замислити да би српство било срећно и далеко напредније под другим условима. У очима света, и што је горе у очима својим, српство је пало, по мишљењу од оног тренутка када је наивно се нашло пред проблемом франковлука.

Оно се троши као стена, као кап по кап, с године у године франковлук ће да га излока.

Српство је дало све, улазећи у нас, светла чела, одрицањем свог имена, државног бића, застава и што је више победе своје, поноса и морала.

Шта је она франковачка банда дала? На данашњим изборима, ове истине, требало би да су основе размишљања политичког у сваком појединцу наше крви. Признати нам мора ту трагичност српства честит човек иако није из нашег света.

Са националистичког гледишта, у данашње доба, ми би нема сумње желели друге методе и други начин расправљања наших проблема али и ови избори показују јасно нашу тезу.

На једној страни Опленац Карађорђа, на другој страни, у крајњој анализи, полазна тачка политике коју народ назива Јанка Пуста.

На страну политички и партијски потези из ината. Србин је одлазио и у Турску из ината- на страну разне нијансе земљорадника и либерала, на страну уображена глупост српских пречана - они се шепуре у улози парламентара код Коријолана (они су увек волели да члове на глави у тешким ситуацијама) - ја видим само, у крањај анализи, велики тренутак франковаца.

Са каквом логиком и каквим осећањем може ко је Србин да гласа за Мачека, данас, неколико месеци после убиства Краља Мученика, ја не знам.

Али знам да је српство пошто је патило вековима, било на прагу једне ванредне Србије и да је застало наивно и неумешно пред проблемом франковлука.

Госп. Трумбић прекључе је, на обали Сплита нашироко развијао тезе једног Хрватског фанатизма и, скоро 30 година после Крфа, вратио се у једном кругу у коме тапка највишим идеалима франковлука.

Што се тиче госп. Мачека у нашој јавности слабо је примећена једна његова изјава у очи шестог Јануара. Она је међутим врло карактеристична. И ми је нисмо заборавили.

О тим тренуцима, излазећи из двора, госп. Мачек је дао новинарима изјаву да је био код Краља и да је сва држава укинута. Био тако један човек који је рђаво закопчао лајпик (прслук) причао је госп. Мачек новинарима, али се лајпик када се погрешно закопча једно дугме не може да закопча. Морао је да одкопчава.

Ето господо, после ове моје аудијенције код Њ.В.Краља лајпик је одкопчан; рекао је госп. Мачек новинарима. То јест има изнова и из основа да се преговара.

У том тешком тренутку нашем, вођа опозиције, плагирао је једну Мађарску анегдоту и жалосно је да се то код нас не зна. Та се анегдота прича, као што је познато историчарима, о Фрањи Деаку, Мађарском министру који је 1867. године после Мађарске револуције преговарао са Фрањом Јосипом.

Ето из ког двора се госп. Мачек осећао да излази као да је изашао из двора Краља Мученика, ето шта је била сва мудрост тог великог политичара кад је била реч о томе да се народу прслук одкопчава. Једна анегдота, једна Мађарска, препричана анегдота.

И на ту мудрост има данас српство из ината да гласа?
techich
(IT)
2010-11-15 05:31 AM
A bese taj macek, kod nas u Srbiji, na svetom mestu gde je Sindjelic kuburom u Dzebanu opalio. Moja tetka je bila gimnazijalka i pricala mi je o toj njegovoj poseti i recitalu koji je usledio.
Sada imamo Borisa koji bese u Vukovaru. Kako su mi te dve posete razlicite, a opet nekako slične...
vocko
2010-11-18 06:36 AM
MENE MOJA AMERIKA VOLI!

copy/paste

Кад сте млади, лако се заљубите. Ни не сазнате много о „вољеној особи, а већ сте на седмом небу. ”Љубав„ је ватрена и чини вам се да је партнер савршен и непогрешив, особа вашег живота. После неког времена се деси једна од могуће две опције – или боље упознате партнера и реално сагледате његове или њене карактеристике, те процените да ли је стварно све тако како сте замислили (обично није и ту се веза прекида), или ћете наставити да себи мажете очи и живите у лажи зарад површног задовољства. У случају друге опције, што више времена буде пролазило у вези, самообмана ће постајати све јача, док, наравно, на крају човек више не може гледати кроз прсте и све се сруши. Тада се човек пита зашто се на време није ”отрезнио„, кад је улог био мањи, био он емотивни, финансијски или какав год. Моје питање је – кад ћемо се ми као народ коначно ”отрезнити„?



Грађани САД су изабрали Барака Обаму за председника након таласа народног незадовољства због финансијске кризе и начина на који су се Бушова власт и њихови волстритски спонзори опходили према америчком народу. анима добробит својих грађана, већ интерести великог бизниса Када су људи схватили да Обама готово да није такнуо челнике финансијског сектора, да економско коло и даље воде исти људи са Вол Стрита, бирачи су Демократе на задњим изборима избацили из Представничког дома САД. Данашња млада генерација Американаца је прва у америчкој историји која је мање образована и живи бедније од својих родитеља. Цене намирница, услуга и школовања расту, а квалитет истих опада. Грађани се осећају беспомоћно, јер полако схватају да америчку власт не з који их је и довео на власт. Међутим, ако поразговарате са великим делом политичара у Србији, даће вам проверену информацију да ипак постоји један народ за који се америчка влада брине – народ Републике Србије.



Али пријатељи моји, што би рекао
vocko
2010-11-18 06:39 AM
Али пријатељи моји, што би рекао Илија Чворовић из Балканског шпијуна, нисмо ми млади па да не знамо шта радимо. У годинама смо када се не праштају грешке. Јесте да су многи Срби заљубљени у ту фамозну Америку, империју чије војне базе увек обасјава сунце, па чак и ону „нашу” код Урошевца, али зар није крајње време да сагледамо ко је наш вољени партнер? Америка је држава која је изграђена на геноциду над домородачком индијанском популацијом и ропству отетих црнаца из Африке. Америку коју ми данас видимо је такође резултат Реганове дерегулације банкарског сектора, нешто што је повећало јаз између богатих и сиромашних, те уништило америчку индустрију и средњу класу. Реган, који је пре титуле Председника био гласноговорник великих америчких фирми, саветовао је људе да купују на кредит, да се не плаше задуживања, јер је комунизам једино чега треба да се боје. У међувремену се број радних сати америчких грађана повећао, плате су остале замрзнуте, а богати су постали још богатији. Кад је комунизам доживео крах, Американци су похрлили да економски колонизују нова тржишта, а, богами, мало и дотрајалих бомби да се отарасе. Оно што је битније је да су успели да убеде локално становништво да су све то чинили да им помогну, јер су источни Европљани тобоже важнији од америчког народа.

vocko
2010-11-18 06:43 AM
Када неко у Србији жели да нагласи да није та држава на повишеном степену животног стандарда, обично изговори: „Није ти ово Америка”. А шта је, заправо, Америка? Шта ми подразумевамо под „Америком”? Знају ли грађани Србије колико Американаца живи у „трејлер градовима” који су већи од контејнерских кампова у Грачаници? У америчкој верзији грачаничких кампова нису много другачији животни услови. Да не помињем колико их живи у шаторима, аутомобилима или картонским кутијама, јер су их банке избацилe из куће. Но, погледајмо „пресрећне” Американце који имају дом – какав је то дом? Већина оних који живе у становима, морају да носе одећу по улици до „лаундромата”, тј. јавних веш машина, да би опрали веш. У становима им је углавном русвај, јер немају времена или живаца да се баве тим стварима кад се мртви уморни врате с посла, само да им је начо чипса, ТВ екрана и спаванције. Они који живе у кући имају привилегију да плате стотине хиљада долара за бедну дрвену кућицу коју јача олуја може одувати за час. Зато морају плаћати осигурање. И „моргиџ”, тј. кредит – ако не могу одмах купити кућу (а не лажимо се – готово нико не може). Тако постају робови свог посла (не налазе посао који желе, већ онај који им је неопходан), што америчким властима савршено одговара.



vocko
2010-11-18 06:44 AM
Шта ће влади народ којем живот има садржаја? Такви људи неће хтети дуже да остану на послу, вредније да раде, па и за мале паре. Је ли то тај чувени амерички животни стандард о којем грађани Србије маштају? Не можемо себе лагати да сви Американци живе као у серијама које се пласирају у нашем медијском етру. Има и таквих, али јако мало - чак толико мало да и сами Американци полако престају да верују у „амерички сан”. Оно што функционише боље у Америци него код нас не само да је резултат црначког ропства, искориштавања сиромашних и, наравно, индиректне или директне колонизације страних држава, већ се плаћа дебело оном чувеном америчком „слободом”. Све те ситне привилегије се заустављају оног тренутка када схватите да на аеродрому смеју да вам дирају гениталије ради „националне безбедности” - у супротном вас хапсе и кажњавају са $10,000. У Америци се зна да сваког тренутка грађанин може бити проглашен „терористом” и завршити у Гвантанамо заливу - „Голом отоку” САД у којем тренутно, иако је Обама председник, борави 174 затвореника. Није лако одржавати империју у животу, а она је најагресивнија у временима опадања моћи.



vocko
2010-11-18 06:46 AM
Многи ће игнорисати све што сам написао. Па није ваљда да нас америчка пропаганда лаже? Где је интерес Америке у промовисању америчких интереса? Видите, моћ самообмане је невероватна. Људи тешка срца признају да су погрешили, јер осећају да тада један део њих умире и да њихова репутација опада. Ми би, насупрот томе, требало да променимо начин размишљања по том питању. Када човек схвати да нешто није онако како је мислио, требало би да се осећа срећним, јер му то схватање омогућава да унапреди себе и свој интелектуални живот, да дозволи новим и прецизнијим информацијама да обликују његов поглед на свет, што свакако доноси корист не само њему, већ читавој заједници. Кад би се мало више потрудили да сами себе унапређујемо, било би лакше одупрети се онима који искориштавају наше слабости. Освестимо се и почнимо да волимо себе онолико колико Американци воле себе. Ако будемо чекали да нам други помогну, поготово Американци, који су показали како шире своју „демократију” по свету (ми смо „срећковићи”, па смо добили приватни шоу, али нисмо били баш толико „срећни” као Ирачани), сви ће помоћи сами себи, а ми ћемо остати на коленима сломљеног срца.



vocko
2010-11-18 06:48 AM
ps. evo kako pishe nashe gore list. student filmske rezije iz venkuvera
techich
(IT)
2010-11-23 05:04 AM
Znam kakva je to TUGA od zemlje. +991 sam dobijao kao turista na Floridi ponudu da ostanem i radim za jednu CH firmu tamo, kao Turisticki vodic. bez papira, zelene karte i osiguranja. Sa ponudom da nosim debeli slajpik pun cash-a sa opcijom da mi za 500$ nabave utoku da mi se nadje, ako glava visne...
Rekoh hvala lepo , imate divnu klimu ali draža mi je Magla u ZH i vratih se sa „odmora”. Tamo sam u „Nort Miami Beach” video po nekoliko puta na dan onu sliku:
plocajac sa uperenim pistoljem , deruci se koliko ga grlo nosi i nekog okrenutog ledjima, sa rukama na zidu ili automobilu kako ceka da ga ovaj skemba i spakujje u mardelj...
Amerika, to sam nekad u boji sanjao i mislio da je krov sveta. Ali već 20-tak godina znam da je isti u podrumu...
techich
(IT)
2010-11-28 04:24 AM
NortH Miami (Dade County)
ocigledno mi ENG vise nije prvi strani jezik, prolupalo se, votjko.
A i ovaj komentar ćeš samo ti da vidis, pa i nije neka velika steta, mislim, nije veliki broj klikova na mom lapsusu...
vocko
2010-11-29 01:36 AM
techo, ovo ladno moz' prođe kao ulichni. shta se sikirash. ionako taditjevi omladinci orate engleski baj d buk. mi ulichari to radimo malko drugachije. zato nas i ne razumedu kad se upushtjamo u razgovori.
techich
(IT)
2011-03-23 03:47 AM
Evo dodjoh ovo ovde opet da procitam. Treba ovo odstampati u tvrdi povez, samo koga naći da cita, i oni sto bi procitali - neće razumeti. Jer kad bi mogli da razumeju, ne bismo doterali dovde dokle smo doterali.JBG
 Comment Remember this topic!

Looking for Tassel Keychain ?
.