A je l' smem i ja da bacim adresu u zamenu za URL?
[email protected]

Kad sam sam saznao tvoje ime i prezime, Tanja (preko časopisa), pretraživao sam te preko Gugla. Ima te prilično (drago mi je), ali, nažalost, dotični URL nisam primetio.

I da se prijavim iako nisam pitan: da, pišem; prilično ozbiljno.

Sada pitanje za vas dve: čitate li nešto i šta?

Pozdravljam vas

Elektro
E, gugle je cudo. Čitam, pomalo. Iz strucne literature i istorije i teorije umetnosti između 7 i 20 tekstova nedeljno. Trenutno najviše na temu curating, artistic practice i exhibition making since 1960's. Hal Foster, Rosalind Kraus, Buhlo... ali P. O'Niel, Steyerl itd. Iz filosofije trenutno Kanta, Deridu, Pontija, Deluze... Iz psihologije Lacan-a, Kristevu i intenzivno Frojda. Iz knjizevnosti da navedem šta mi pravi guzvu pored kreveta: Orhan Pamuk, Miler, Bukovski, Cvetajeva. Od naših sam dobila na pozajmicu 6-7 dela Nemanje Mitrovica. Dalje pratim ekperimentalnu holandsku knjizevnost, posto na akademiji u Amsterdamu postoji odsek likovni izraz i reč, a postoji i magistarski (Sandberg). Pratim šta rade, poznajem većinu lično i tako... Eto, to bi bila uredna telegrafska predaja informacija sa moje strane.

Svaka čast obema, a tvoj post, Tanja, podneću na uvid boljoj polovini koja je veliki čitalac i sakupljač, pa da mazne od tebe neku ideju koja se tiče filozofije i psihologije. Beletristike pored kreveta što se tiče, tu ste, vidim, skoro identične, i po izboru i po mestu gde vam stoji.

Ja redovno kupujem, redovno počinjem i redovno ne završavam ništa što načnem da čitam. Već godinama mi stoji tek otvorena „Glamurama” Bret Istona Elisa koju nikako da dohvatim i konačno dovršim. Isti je slučaj i sa prethodnom njegovom knjigom, „Američkim psihom”.

Ima tu još jedan Amerikanac, Bil Brajson, sa svojim opisom provincijalne Amerike pod imenom „Iščezli kontinent” - u originalu „The Lost Continent - Travels in Small-town America”. Čovek je loš pisac, ali opisuje skrajnutu, Bible Belt-Hillbilly Ameriku, pa mi je tema bila zanimljiva. Stigao sam otprilike do stote od preko trista strana i stao.

U memoarima Džona Lidona, pevača Sex Pistolsa i PIL-a sam dogurao do oko pedesete stranice i od tada je nisam pipnuo. Čovek je vrlo zanimljiv, vrlo otrovan, odmah se vidi, i njegova sećanja toplo preporučujem svakome koga zanimaju muzičke biografije. Knjiga se zove „Roten - zabranjeno za Irce, Crnce i pse”. Ista preporuka važi i za „Hronike” Boba Dilana.

Pre nekoliko meseci kupio sam knjigu „Gospođa tužiteljka” Karle del Ponte, o radu Tribunala u Hagu, i još je nisam započeo.

Moj prijatelj Zvonko Karanović dao mi je dve knjige trenutno popularnog ruskog pisca Ilje Stogova. Jedna se zove „mASIAfucker”, a druga „Trinaest meseci”, obe su hrvatsko izdanje. U njima pisac svedenim, žurnalističkim stilom, opisuje svoja putešestvija po krajevima bivšeg SSSR-a. Kara je vrlo zadovoljan piscem, i pošto i sam nešto piskaram, dao mi je Stogova da vidim kako je on to odradio. Ne delim isto mišljenje sa Karom. Mislim da je Stogov mogao i morao to malo pažljivije da odradi, ali preporučujem da se baci pogled na njegove tekstove.

Zvonku je nedavno iz štampe izašao treći roman „Tri slike pobede”. Moj drug je stekao ime u poeziji, a sada se polako razvija u značajnog srpskog proznog pisca. Mislim da je suvišno pominjati da ga treba čitati.

Njegov i moj dobar prijatelj, Dejan Stojiljković - Deksa, urednik niškog univerzitetskog časopisa „Pressing”, dobio je nagradu „Miloš Crnjanski” za svoj roman „Konstantinovo raskršće”. Svima nam je drago zbog toga. Niš po meni zaslužuje mnogo veći značaj i prisutnost ne samo u srpskoj, nego i u balkanskoj književnosti, i mislim da ga radovi prvo Ćire, a sada i Kare i Dekse, polako dovode na poziciju koju zaslužuje.

jelisaveta
Hvala na preporuci!
Outliers je zanimljiva polazna tacka za istrazivanje. Kako je sprovedeno i napisano, ne znam, nisam citala, ovaj pisac malo naginje na popularizam, bigaje, nije isto pisanje clanaka po novinama i roman/prozu/akademski rad. Poziva se i na Frojd-a sto nije loše:))

Elektro
Nisam znala da se bavis pisanjem.:)

Karlu del Ponte definitivno na srpskom planiram da čitam, iz vise razloga.

Niska scena je definitivno u zaletu, mislim da ima tu još nekoliko pisaca i poeta koje nisi pomenuo a koji definitivno to zasluzuju. Ciric je čini mi se ozbiljan lik. Deksino nisam citala bas ništa:(
Karanovic mi je poslao po nekome Vise od Nule. Kad smo se sreli pre par godina rekao mi je da sam ga nešto malo inspirisala za to delo, ali za ozbiljniji razgovor nismo imali vremena jer sam ja već sutradan kretala nazad za Holandiju, a i on je bio malo, da tako kažem, Dionizijski raspoložen:) to vece.

Kad dodjem u Nis ne znam gde ću pre: do knjizare ili na standove second hand knjiga.

Dalje me zanima stanje na nacionalnoj i Niskoj sceni kako u literarnom smislu tako i što se tiče politike: kako se pisci opredeljuju za politicke stranke, zašto itd.

Inače se trudim da o sebi iznosim sto manje podataka na sc, pored mnogo lepih imam na zalost i losa iskustva sa posetiocima ovog sajta (na drugim sub-forumima), tako da neću da ostavljam linkove ovde.:(

Pozdrav,
T

jelisaveta
Scena prepuna testosterona? - lep opis.:)
Volela bih da procitam knjigu tvoje sestre,

Nije privatnost nešto aprstraktno na sc-u. Piše ti gore. Nemam vise potrebe da cakulam o tome, niti ću da promenim stav po tom pitanju, tako da te molim da zavrsimo razgovor o tome.

Elektro
Bila sam jako umorna kad sam pisala prethodni tekst (valjda oko 2-3 nocu) tako da je „definitivno” definitivno:) postalo lajt-motiv teksta, ali nije to bitno...

jelisaveta
:-)
E hvala na pozivu, dolazim hhahh.
Ima me mada nemam vremna mnogo za to.