Crkvena politika SPC i politika aktuelne vlasti su uzajamno povezane. Čak, šta vise može se reći da je crkva podređena interesima vlastodrzaca a koji su opet podređeni stranim interesima. Dakle, crkvenih vrh će povlaciti onakve poteze kako im to Boris Tadic nalaze.
U tom duhu je i održavanje perdstojece crkvenog sabora zakazanog za 26. maj. To će biti još jedan obracun sa svima onima koji nisu na liniji ekumenizma i ujedinjenju sa Katolickom crkvom (priznavanjem Pape kao duhovonog vodje svih hrišćana) i istovremeno podrska aktuelnom rezimu olicenom u Borisu Tadicu i njegovom tzv. evropskom putu Srbije. To potvrdjuju i neki već uradjeni i najavljeni potezi crkvenog vrha. Vrlo je interesantna prica koja se ovih dana eksploatisala u srpskim ali i medijima katolickih zemalja o Dijani Budisavljevic, poreklom austrijanki udatoj za Srbina koja je u toku II svetskog rata spasla 12000 srpske nejaci iz nedara ustaškog srboseka. Toj osobi koja je 1978 godine preminula, Srpski narod zaista duguje veliku zahvalnost. Tim povodom oglasila se i SPC koja joj je posmrtno dodelila ili namerava da joj dodeli najviše crkveno priznanje. Ali iza svega toga ostaje velika gorcina i sumnja. Zašto SPC to nije uradila mnogo ranije i nije li ta prica, vesto plasirana, idelno stivo svih ekumenista pred Papinu posetu Zagrebu o „bratstvu i jedinstvu” pravoslavaca i katolika (gde će se najverovatnije naći i sadasnji srpski Patrijarh). Opet, za svaki slučaj da snage oko vladike Artemija ne bi ojacale posle Patrijarhovog i Papinog susreta, isti će na saboru parcetom papira biti lisen pravoslavne vere. Tim pre, sto je vladika Artemije slučajno ili namerno svoje jako uporiste stekao u Nisu gradu koji bi trebao da ugosti najviseg crkvenog velekodostojnika katolicke crkve. To je,za sadasnjeg Patrijarha i ekumeniste okupljenog oko njega provokacija jer vladika Artemije se usudio da doje u „njegov Nis” i istovremeno bi mogao da stvori snažno antipapsko uporiste uoci njegove evenutalne posete Nisu, povodom jubilarnog potpisivanja milanskog edikta.
Sa druge strane, (najavljenom crkvenom arondacijom i teritorijanim organizovanjem u otadzbini i rasejanju)lukavom i diplomatskom politikom prema Srbima u rasenjanju sadasnje rukovodstvo SPC može pravnim izmenama da imovinu crkvenih opstina stavi pod svoju kontrolu. Radi podsecanja, za razliku od Srbije gde se na celu svake crkvene opstine nalaze svestena lica, dakle popovi, u rasejanju je to neko od najuglednijih vernika, sto onemogućava vrhu SPC da ima kontrolu nad imovinom crkvenih opstina. U svakom slučaju, deo onog svestenstva i vernika koji ne „ljube” ekumenizam, naći će se posle meseca maja na velikom iskusenju.