Nas narod ima udarenu izreku: sto izgubis ne trazi, sto nadjes ne kaži!?!??!!? Lično, ovo
malo ubija u pojam. Zvuci totalno morbidno.

Otisla moja koleginica u klonju sa mobajlom, vratila se u ofis i posle pola sata skonta da
je tamo ostavila tamo. Otrca ona kao bez duse, vraca se praznih ruku. Nema telefona.
Stavila ga na onaj andrak za presvlacenje beba, dosao neko posle nje i uzeo. Zove ona
mahnito svoj telefon ali iskljucen. Strava i uzas, svi brojevi, gomila slika, nov telefon
onaj beli Nokia sa gomilom dugmica. Odmah je otkazala broj, a ja sam sve nekako
bila optimista da će se ta budala koja je maznula tudji telefon ipak dozvati pameti.
Zalepila je čak u sve klonje molbu da joj se vrati makar sim kartica, da se ubaci u naše
sanduce u holu zgrade, ili telefon, ili...Ali, ništa. Ja sam prošle godine izgubila zlatni
privezak u garazi na poslu, neka žena nasla, dala menadzeru zgrade i, kada sam onako
bez nade ipak otisla kod njega da proverim da možda neko nije nasao i doneo, imala
sam prelepo iznenadjenje. Znaci, ima ispravnih ljudi.

Onaj Libanac koji je nasao kuler torbicu sa 50.000 dobi veliki publicitet za svoje
postenje. A šta isprva bi sa Kineskinjom, vlasnicom love? Odbila da bilo šta kaže,
te ona misli da ne treba da mu zahvaljuje (?!), ma gomila nekih gluposti. Da bi, na kraju,
pod pritiskom javnosti pristala da mu se zahvali i, rekose ponudila mu hiljadu dolara.
Ko zna u kakvoj je situaciji i ona bila, nije tek tako da ti objave puno ime vezano
za tolike pare koje posejes negde u vozu. Ipak, ostavila je los utisak jer je trebala
odmah da coveku kaže hvala i da mu se oduzi, to bi bilo fer. Mnogi ne bi ni vratili
sve te pare već bi ih zadrzali. Pedeset soma je velika cifra i, da su možda bili Au$ a
ne US, ko zna, možda Libanac ne bi ni vratio? Možda se prepao od inostrane
valute i gnjavaže oko menjanja iste u banci.