Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je zvaničnu istragu protiv australijskog kardiohirurga Aleksandra Krejga Jurisevića zbog ubistva ranjene Albanke na Kosovu 1999, tokom bombardovanja NATO.

Istražnim organima Jurisević je „zapao za oko” posle ličnog priznanja na Fejsbuku da je kao vojnik OVK iz „samilosti” ubio ranjenu ženu, koja je jedina preživela porodični masakr navodno počinjen od strane srpskih paramilitaraca, optužujući za to direktno Arkanove „Tigrove” u jednoj od Bi-Bi-Sijevih radio-emisija.

Kancelarija tužilaštva iskoristila je kao dokazni materijal i delove iz njegove knjige „Krv na mojim rukama: hirurg u ratu” u kojima je detaljno opisao ubistvo kao i njegove mnogobrojne intervjue date britanskim, australijskim i novozelandskim medijima koristeći počinjeni zločin u promotivne svrhe svojih ratnih memoara.

Opisujući likvidaciju mlade Albanke (kojoj nije naveo ime kao ni mesto gde ju je pronašao iako se u knjizi spominje lokacija između sela Planeje i Gerozup) australijski hirurg, inače otac troje dece zaposlen u australijskoj vojsci, u jednom od svojih komentara na Fejsbuku kaže:

„Držala je mrtvogsina u krilu. Pored nje je ležao mrtav muž. Bila je rasporena i upucana u oba kolena. Živela bi možda još svega nekoliko sati, ali su se srpski paramilitarci koji su joj i naneli ove povrede, mogli vratiti svakog trenutka. Da su je pronašli živu svakako bi je ponovo mučili. Nismo je mogli bezbedno zbrinuti i umrla bi nam na putu. Zamolila me je da uzmem njenog sina i da ga sahranim pre zalaska sunca. A onda je tražila da je ubijem. Imao sam svega nekoliko lekova kod sebe, bio je mrak u sobi i nije bilo načina da joj to ubrizgam intravenski u tim okolnostima. Najefektivniji, najbezbolniji i najhumaniji način da joj oduzmem život bez patnje bio je da pucam u nju. Okrenuo sam joj glavu na stranu, prebacio joj ćebe preko lica i povukao okidač...

Australijski hirurg je izjavio da ne smatra da je učinio ništa loše, već da ju je spasio ”patnje i mizerije„ a da je zbog toga dobio i zahvalnost i blagoslov njenih rođaka. Ovaj akt nazivao je ”milosrđem„ i ”eutanazijom na ratištu„.

”To je bio moj izbor da joj ispunim želju. Bog joj ne bi ponovo vratio mrtvog sina i muža. Bog ne bi zaustavio njene hrišćanske kasape da je ponovo muče. Gde je u ljudima danas samilost?, fanatično se zapitao australijski hirurg na najpopularnijoj socijalnoj mreži.

Kako se kaže u obrazloženju Tužilaštva, koje je pokrenulo ovu istragu pošto im je naš novinar dostavio Jurisevićevo priznanje, pomenuti Australijanac bi mogao biti odgovoran po dve tačke eventualne optužnice: krivično delo ubistva iz čl. 47 kao i za krivično delo lišenja života iz samilosti iz čl. 117 Krivičnog zakona Srbije.

Ipak zamenik tužioca Nebojša Marković ne nalazi elemente „ratnog zločina nad civilnim stanovništvom” jer likvidacija ranjene žene „nije izvršena u okviru napada na civilno stanovništvo, niti je prijavljeni imao umišljaj da prema civilnom stanovništvu vrši ubistva, što bi se tek pod tim okolnostima moglo definisati kao ratni zločin iz člana 142. Tačka 1, Krivičnog zakona Jugoslavije.

Po njegovim rečima, ovde se ”zapravo radi o zločinu koji je počinjen za vreme rata, a ne o ratnom zločinu„ zbog čega je predmet prosleđen Višem javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici.

Međutim, Luz Nagle, profesorkameđunarodnog humanitarnog prava sa Stetson univerziteta u SAD, smatra da je dr Krejg Jurisevićbez sumnje prekršio zakone rata i počinio ratni zločin kršenjem Ženevske konvencije, takozvanog zajedničkog člana 3 kao i postojećeg Medicinskog etičkog koda u okviru Konvencije.

”Međunarodni humanitarni zakoni ne priznaju 'milosrdnu smrt‘ kao ni 'eutanaziju na bojnom polju‘ jer mogu biti zloupotrebljeni kao kamuflaža za ubijanje. Ukoliko nije bio saučesnik u vršenju politike OVK pod maskom lečenja ranjenih onda se s pravom može reći da se na svoju ruku igrao Boga,„ kaže profesorka Luz dodajući da se u SAD ovakav slučaj tretira i kažnjava kao ubistvo.

Profesor Majkl Nun sa Kolumbus School Law ističe da je dr Jurisevićpotencijalno izvršio ratni zločin i da bi ”srpske vlasti mogle tražiti njegovu ekstradiciju„.

”Delo koje je učinio moglo bi direktno dovesti u pitanje i njegovu medicinsku licencu„, kaže profesor Vilijam J.Ejvas sa kalifornijskog Western School of Law. ”Bio bih stvarno iznenađen ukoliko australijski medicinski zvaničnici ne istraže ovaj slučaj„.

Iako sam dr Jurisevićupravo na Fejsbuku tvrdi da je Australijska medicinska asocijacija bila upoznata da njegovim aktivnostima na Kosovu podržavajući ga u potpunosti, predstavnik ove asocijacije oštro se ogradio o Jurisevićeve izjave.

”Dr Jurisevićnije naš član i AMA se suprotstavlja bilo kakvom učešću doktora u vršenju eutanazije i takozvanom 'asistiranom samoubistvu‘„, kaže Džejms Flaneri, predstavnik Australijske medicinske asocijacije dodajući da će asocijacija insistirati da australijski hirurg povuče izjavu sa Fejsbuka, što je on u međuvremenu učinio kao i većinu ostalih po njega vrlo kompromitujućih izjava, koje su ipak ostale snimljene i zabeležene.

Australijske vlasti za sada ćute iako bi australijski hirurg, slovenačkog porekla, u skladu sa tamošnjim zakonima mogao odgovarati zbog zločina počinjenog na Kosovu.

Krivični zakon australijske države Viktorije iz 1958, član 459, stav b, daje pravo policiji Viktorije da uhapsi osobu za koju se osnovano sumnja da je počinila krivično delo (bez obzira na geografsku lokaciju) za koje bi, da je počinjeno u Viktoriji, ta osoba bila krivično gonjena.

Pre kosovske misije Jurisević je kao medicinski volonter sticao ratna iskustva u Izraelu i Gazi u periodu 1992-1993. Posle kosovskeavanture, kao član Kraljevskog australijskog medicinskog korpusa služio je u Istočnom Timoru i Avganistanu, a za svoje zasluge odlikovan je i australijskom Medaljom časti. Trenutno je u nominaciji za ”Australijanaca godine 2011„ i sanja holivudsku slavu nadajući se ekranizaciji svojih memoara, tragajući trenutno za bogatim albanskim sponzorima sa Zapada koji bi finansirali njegovu krvavu i ”milosrdnu„ kosovsku ”bajku„...”