Ништа специјално.
То је стандардна процедура.
Дају ти да попуниш тај папир где си све тражио/тражила посао, одрже ти неки семинар или шта већ (обично прикажу видео) како да тражиш посао, и од тебе очекују да га тражиш.
Препоручљиво је у календар упсивати сваки дан где се тражи посао, интернет странице на којима се оглашава посао и слично.
Они мисле да ако га тражиш, деси се да нешто и нађеш.
Онај ко покаже да је тражио посао, нема проблем, али ако нема ни једну информацију где га је тражио, е онда већ гледају другачије.

Искрено, немам појма.
Претпостављам да понкад испитају, мада не верујем да то раде за сваког, јер немају довољно људи за то, а и компаније нису баш толико спремне да плаћају неког да одговара на њихова питања.
За неки поса добијају стотине одговора на оглас, и сад ко ће неког да плати да тражи по њима дал се неко јавио.

Proveravaju. Državne sluzbe ne rade na reč i poverenje već se sve proveri. Potrudi se da imaš imena kompanija, sve bojeve fakova gde si poslala, da im pokazes sve e-mails s kojih si poslala resumes i da imaš imena osoba koje si kontaktirala za posao. Ti njima možeš reći da si slala u male ili velike kompanije, ako zaljuce da nisi tražila posao, neće biti sledećeg ceka. Mogu čak traziti da im vratis ono sto ti već dali. Država je ovde jako dobro organizirana da naplati novac i dobro pazi kome ga daje i koliko, sve na kapaljku i pod kontrolom.

Šta god vas interesuje oko welfare-a, employment insurance-a, ili ostalih metoda sticanja para na brzaka, slobodno pitajte Stevu, on je doktorirao na temu „Hleba bez motike”.