ništa dirljivo u ovome slučaju.
i, da, to su srpska deca koju roditelji guraju da uce srpski jezik i dok će ta ista deca zeniti kineze a roditelji će reci: pa neka, a šta mi možemo, neka rade šta hoće, mi se nećemo mesati u njihove stvari... i na kraju ništa neće biti važno.

ipak, neka je malisanima sa srećom i da uzrastu u posten i zdrav narod.

istina, istina sto kažeš a i mnogi roditelji svoju decu dovedu i ostave tamo i ponasaju se kao da je to deciji vrtic (obdaniste) i samo da se „rese” svoje obaveze za taj dan a ne da je to mesto gde se uci.

kako bilo da bilo ali eto da se deci ipak dade neka mala sansa.

meni je bas sve dirljivo u ovoj prici, djecica koja pricaju srpski, koja se uce srpskoj kulturi,jeziku,kroz interakciju sa uciteljima i knjigama iz domovine.

dirljivo mi je što se roditleji trude da sacuvaju nešto od našeg nacionalnog idnetiteta, sto nisu mediokriteti koji od djece naprave engleze u prvoj generaciji i sl

ovako lijepo vaspitana djeca upucena na svoj nacionalni identiet i kulturnu bastinu su ponos naše srpske nacije

evo divan primjer djece, koja su možda i rođena,ali sigurno odrasla daleko od domovine
pogledajte šta ova mladost radi za srbiju i srpske zemlje

http://28jun.org/?lang=en

ima nada za nas