Ja to nikad u zivotu nisam ni probala. Daj recepAt :)

Hvala Roso, bas ću da probam. Imam potpuno novu kuhinju i prvi put sad sporet na gas, neku azdaju, pa sad ovih dana eksperimentisem ;)

Appassionata, cela kuca mi je nova, red je da beba dodje u novo ;0) Inače, bas sam razmišljala da li je palenta ili ono fino mleveno kukuruzno brasno i naravno bi' mi jasno da je ovo drugo.
Za hleb naravno daj recept... taj koji se ne mesi da se ne ulije možda u tepsiju i pece? Ako je tako onda je to možda kao hleb koji je pekla moja baka u Crnoj Gori.

Ubih se trazeci recept: http://www1.serbiancafe.com/lat/kuvar/recipe/9/3167/seljacki-hleb-koji-se-ne-mesi

To je hleb koji je objavio Njujork tajms. Uliva se u posudu, ne mesa se, tako da je, možda i crnogorski - sam se pravi:) Ja sam pravila nekoliko puta i bas mi se svidja, a mojoj majci - ne (ona pravila u Bg). Pekla sam ga u pekacu, onom za curku, zbog poklopca. Zvuci komplikovano, ali nije, a zadovoljstvo je jesti sopstveni hleb bez dodatih hemikalija.

Zubar, pa Lolaa je mlada da bi pamtila siptarske poslasticarnice po Bg i bozu/ljimunadu. Ko ti kriv kad si mator))

Lola, Palenta je italijanska reč. Zar nam nije blize reci kacamak?
Sto rece Bares, sa turcima je doslo mnogo sto šta. Eto i Djorde bio Karadjordje. Crn i kosmat,a pored toga preke naravi.
Baklava,Boza, suldzuk,tulumbe pa i lubenica i td... je od turaka i arapa,a od siptara dosla nam samo krvna osveta.

Tek da znaš: Siptara nije bilo bas mnogo kao poslasticara, tu i tamo poneki je radio u poslasticarnici kao radnik. Siptari su uglavnom radili na gradjevini, nocu prali ulice, prodavali drva i cumur po kucama... Uglavnom vlasnici poslasticarnica su bili cokalije i turci.
Zaboravio sam ime cuvene poslasticarnice blizu zgrade Albanija koju je drzao cuveni poslasticar turcin. Najbolja boza, torte i baklava...
Isto tako poznata je bila na Mostaru poslasticarnica koju je opet drzao nas turcin. Cokalije su drzale u Balkanskoj i Sarajevskoj ulici...
Nego tek da spomenem; svakog novog radnika u poslasticarnici su naterali da po prijemu jede slatkise do iznemoglosti dok se ne ''ere,tako su mu se ogadili slatkisi i nikada ih vise nije dirao.
Za bozu ne znam da li je bio taj slučaj,za to pitaj ove ovde koji prave bozu?!

Zubaru,pretpostavljam da je reč o poslasticarnici u Kneza Mihaila,
nešto dalje od'Albanije' s` desne strane iduci Kalemegdanu.
Vlasnik se zvao Medzed - po narodnosti Turcin.
Sasvim dobar majstor svog zanata,ali mu komunjare doakale sa'utajom' poreza.Bio velika konkurencija državnim,jer je kod njega uvek bio red.

Poznavao sam jednu Turkinju koja je radila kod njega,kaže da je bio
sasvim dusevan i dobar covek,a placao vredne radnike zaista dobro za tadasnje vreme.Radnju mu zatvorili početkom 60-ih.

Osim toga cuvene poslastivarnice:„Pelivan” & „Alhambra”.Prva na
Bulevaru nedaleko od poste br.1 ali sa suprotne strane,a druga u Nusicevoj s` desne iduci ka Makedonskoj.

nazdravlje;))

Hvala Baresh na potseti, da to je taj turcin u Knez Mihajlovoj.
Apasionata, ne znam koliko si stara ali ja sam izasao veoma mlad ali se secam tih poslasticarnica jer sam stalno visio u njima.
Znam jednu kod bioskopa Zelengore u Sarajevskoj ulici koju su drzali srbi. Tada sam imao 13 g. i odem sa mladjom poslasticarevom cerkom u bioskop Zelengoru. Ona kupila dve karte.Mala bila veoma razvijena i g. dana mladja. Ja je odvedem na balkon gde nikoga nije bilo. Nazalost baba razvodnica nas opazi i javi njenoj familiji u poslasticarnici. Ustvari ništa nije ni bilo,samo sam je malo drpao jer je imala velike sifone.
Kad smo izlazili otac,majka i starija sestra je cekaju na ulazu,a ja se čitav sat krio u muskom klozetu. Bioskop se već zatvorio pa sam morao da tražim po zgradi ko će da mi otvori vrata da izadjem napolje.
Elem, prestao sam da posecujem tu poslasticarnicu iz razumljivih razloga,a jedno mesec dana kasnije zbrisao sam iz bivše Juge...
Ustvari pred sam izlazak iz Otadzbine nisam isao u skolu mesec dana,mangupirao se po Beogradu jer sam znao da vise neću da se vracam nazad pa odem jednom u tu poslasticarnicu. U njoj njih dve sestre posluzuju. Mladja se sva zacrvenila i sagla glavu dole,kao ne vidi me,a starija me ostro pita šta želim? Kažem da želim sutlijas i spricer (pola boze, pola limunade). Zao mi je sto nisam mogao sa mladjom da razgovaram,da joj zatražim adresu da bi joj poslao razglednicu iz Pariza gde sam planirao da odem. Znam samo da je živela na Paliluli.
Da nije bilo te babe razvodnice u bioskopu mogao sam da imam besplatno Bozu u slatkise bar za mesec dana...

Pasionata, Bez starca nema udarca!

Ja sam živeo u Visegradskoj ulici,između Sarajevske i Kneza Milosa,otprilike blizu Kanadske ambasade.
Stara neka zgrada koju su eventualno porusili i na njeno mesto sagradili „oblakoder”.
Tu smo imali povece dvoriste sa nekoliko supa od kojih je jedna iznajmljena siptaru Savi. Tako smo ga mi klinci prozvali dok smo mu kobajagi pomagali dok je sekao cepanice u sitna drvca koja je prodovao za zimu narodu po kucama.Covek u svojim kasnim tridesetim godinama dosta je dobro govorio srpski i pomalo je i nas decu ucio siptarski uglavnom bezobrazne reci..
On i desetak siptara su živeli u jednoj povecoj baraki u Sarajevskoj ulici blizu Bajlonove zgrade.Jednom me je vodio da vidim gde i kako žive. Zimsko doba, udjosmo tiho u rano jutro u tu baraku.Nema grejanja,desetak mladih siptara-pecalbara sa Kosova i Metohije obuceni u neki gunj poredjali se na slami jedan uz drugog i spavaju.Pribili se tako da ih blizina svakog od njih greje telima. Najverovatnije da su radili nocu na pranju ulica pa danju spavaju. Srbi taj posao ne vole da rade al' zato kada odu na Zapad svaki bi se prihvatio tog posla. Smrad od loja je bio bas gadan,a pored toga verovatno se ne kupaju uopste pa smrde. Ne može da se dise. Jedva sam cekao da izadjem iz te rupe.
Elem, jednog letnjeg dana mi deca se nešto sporeckamo sa siptarom Savom u njegovoj supi. On prvi poce da nam psuje majku srpsku na srpskom jeziku i uz to ko zna šta sve na siptarskom,a mi za uzvrat onih par reci siptarskih koje nas je on naucio:Sivsa None Kroz pantalone...
Siptar Sava skroz poludeo.Zgrabio sekirce pa za nama.3-4 decaka pobegose preko omanje ograde na ulicu,a Sloja i ja prema našim stanovima.Sloja na prvi sprat,a ja u suteren. Bas sam te godine bio prvak svih osmogodisnjih skola u Beogradu u krosu,a na krace staze bio sam još brzi...,a još kad naidje zort nema ko da me stigne. Tako me nije stigao ni siptar Sava koji pojuri zamnom do mog stana.
Sreća ulazna vrata nisu bila zakljucana pa kako sam uleteo tako i naglo zakljucam bravu da ne uleti zamnom. Samo sto sam zavrnuo bravu kad ostrica sekirceta prođe kroz velika i debela drvena vrata.
Uf, pomislim , pa da me je stigao otfikario bi mi glavu k'o vrabcu.
Kao kada jaje padne na zemlju njegove ljuske nikada ne možeš vise skupiti pa tako i naše „prijateljstvo” sa siptarom Savom je tog momenta bilo prekinuto. Niko mu vise od dece nije dolazio i svi smo izbegavali da ga i slučajno sretnemo.
Jedino sto je od njega ostalo,a par puta mi je posluzilo,a verujemo i drugoj deci onih par siptarskih reci:„Sivsa None kroz panatlone...”

Uh bre Zubaru,umalo da ostanes bRez tintaru;)

Jedna od istinitih anegdota,da se 'ubije' - Bpeme:

Elem kad sam napustio Beli grad i privremeno zaposlio radeci kod privatnika u predgradju,bejahu tamo dva brata(po stricevima)Siptara.
Jedan sekao drva od kuce do kuce,a drugi bio cuvar gradjevinskog stovarista.Obojica nepismeni,pa kad su trebali poslati pismo,pisao im u njihovo ime jedan mestanin. Oni diktiraju,a ovaj piše.

Jednom prilikom jedan od ove dvojice svratio na svadbu gde se okretali prasici na raznju. Sipac cucnuo,pije rakiju i posmatra prase, a mangupi iza njegovih ledja postave dve sojke i sve slikaju iz profila da doticni nije imao pojma.

Kada je sledećom prilikom ovaj Sipac sto je posmatrao prase diktirao pismo,ovaj mestanin bez njegovog znanja između ostalog napise sledeće: 'ja vise nisam musliman,odrekao sam se vere,jedem krmetinu i imam dve žene'.Uz pismo je stavljena slika sa svadbe i poslata na adresu negde kod Debra na Sar Planinu.

Epilog: sedam dana kasnije dolazi sin ovog sto 'jede krmetinu',sa sekircetom i trazi oca. Slučajno naidje na strica i isprica povod svojeg dolaska,i ovaj mu objasni da je to laz. I jedva ga nekako ubedi da je u pitanju 'neslana' sala, pa nije doslo do tragedije.

P.S. mora da si Siptaru opsovao ženu -chivsa gruja-umesto majku ili sestru,(chivsa none - civsa motre)sto po njihovim obicajima i ubeđeniima može biti kobno,pa čak odleteti i glava;).

E bas mi je drago, Roso, sto ti se svidja. Ja sam ga u početku stalno pravila, pa posle prestala:)Bas bih mogla ponovo da pocnem.
Lolaa ima već divnu devojcicu:))

Ko o cemu Mama Rosa samo o ustipcima,a tema je „BOZA” i poneki siptar...

Andjeo, izgleda da mi pišemo o drugim vremena jer dok si ti već kao mator vrsljao po Beogradu ja sam to sve samo proziveo kao klinac pa je i normalno da sam dosta zaboravio,naročito imena.
Kada sam spomenuo Kanadsku ambasadu to je bilo samo zato da bi eventualni citaoci koji donekle poznaju Beograd shvatili o cemu pricam i gde se ulica nalazila. Ti si verovatno u pravu da u to vreme Kanadska ambasada nije tamo bila,ali znam da sam preko puta nje na sirokom trotoaru ispred nekih državnih zgrada igrao fudbal jer tada je zaista bilo malo automobila. I naravno, bilo je kesanja na tramvaju od Mostarske usbrdice pa sve do Slavije preko Nemanjine ulice gde tramvaj uhvati najvecu brzinu.
Spomenuo si poslasticarnicu kod bioskopa Zelengore,a nisi spomenuo te dve sestre. Starija visoka,vitka i crnooka,a mladja punacka i sisata... Tebi izgleda bile prece bakljave i limunade (Bozu ne volis) pa k'o da nisi Srbin. Doduse i Nikola Tesla se kao mlad covek u bolnici kastrirao jer nije hteo da misli o ženama,nauka mu bila preca.
Na Mostaru prema Senjaku je bila poslasticarnica koju je drza jedan nas turcin cija je cerka bila poznata Beogradska glumica cije sam ime zaboravio.Imala je Srpsko prezime,verovatno već udata za srbina?!
Blizu poslasticarnice je bila omanja knjizara gde sam kao mali prvi put kupio „Belu Knjigu” o Sovjetskim zločinima nad partizanima u Srbiji. Knjiga je uskoro bila povucena (unistena),a moja keva je bacila izgleda u furunu.
Na Mostaru prema Hajd Parku je bila Pivara (zaboravio sam im ime,možda 7 Juli) koji su drzali podrum gde sam često sa tetkom i tecom isao na dobre cevapcice i hladno pivo koje se uglavnom tocilo u velikim kriglama. Imao sam 7-8 godina i bio sam u stanju da smazem dve krigle piva bez da sam ikada bio pijan. Inače mesto mi se nije svidjalo jer je bilo strasno zagusljivo i smrdelo od cigareta i toplo. Tada nisu imali klimatizatore.
Što se tiče samog Mostara, keva me je obično u Zimsko doba nosila na krke u vrtic koji je bio ispod samog Haj Parka. Pored njega je bila neka ustanova koji su pravili ili snabdevali invalide sa raznim protezama pa kao klinac od 4-5 godina igrali smo se sa zardjalim proteznim nogama i rukama jer je ograda bila razvaljena pa smo prelazili u njihovo dvoriste.Intersantno da su oni pa makar i krs drzali to napolje da rdja.
Inače pivo sam sam kupovao u bakalnici. Drzali ga na ledu u korito ispred prodavnice. Kupis litru piva i na iskap popijes pre nego sto odes u skolu.
Spomenuo si Bajlonovu zgradu, tamo još imam par poznanika. Jedan se zove Bosko G., rođenjem iz Koceljeva.(Tri brata)
A što se tiče Proleterskih Brigada,sada ja tebe da ispravim, ona je dobila svoje pravo ime Krunska. Tamo se nalazi jedina ,bar koliko ja znam, Slovenacka Katolicka Crkva.Ulica je takođe poznata po nekim strijim vilama koje imaju predratna Masonska obelezja pa su tako usle u mnoge enciklopedije...

'A ja sam sa Dorcola i ničeg se ne secam iz kraja koji pominjete.'

Živeti na Dorcoju,bilo je privilegija.

Sve vam je nadohvat ruke;dve pijace,uzi centar Bg-a,jedna-jedina
dzamija koju je ostavljena da se zna da su tu nekada Turci gospodarili
Zoo vrt,dunavsko pristaniste,Kalemegdan,Vajfertova pivara i mnostvo
znamenitosti grada koji nikad ne spava.

Svojevremeno stanovao u Strahinjica Bana,koja je danas(čujem)poznatija kao 'Silikonska Dolina';)

p.s.,nisi čula za izvesnog Koleta sa Dorcola?

-Ni-na, moz` da bidne da jeste,ko bi znao? O`s da ga potrazimo?

Neko rece da nije nikada čuo o zlodelima sto je vrsila Sovjetska Armija. Pa to je u svoje vreme bila javna tajna. Nešto se secam iz „Bele Knjige” koja ustvari izasla kao odgovor Tita njegovom drugu Staljinu posle 1948 g. i Imfobirovske Rezolucije.
Pored Beograda najviše je bilo silovanja,kradje i nasilnog ponasanja u Vojvodini. Ranjeni partizani su lezali pored druma,a pijani sovjetski tenkisti su preko njih živih prelazili...
Sovjetski vojnici od kojih je veliki broj bilo iz Aziskih zemalja to su radili sirom Istocne Evrope. Za to takođe postoje mnogo dokumentacije ali se o tome malo piše. I u Italiji bilo je dosta silovanja od Americkih vojnika,mahom crnaca ali se sve zataskivalo. Sofija Loren je igrala u jednom dobrom Italijanskom filmu gde su na filmu am. crnci - vonici silovali njenu cerku...
Takođe je bilo popularno kod sovjetskih vojnika da prave votku od ljudskog izmeta. To su naročito mnogo radili u Vojvodini i Madjarskoj pa je mnogo vojnika umrlo od trovanja.Sovjetski oficiri su tada uveli preki sud i streljali na licu mesta sve one koji su pravili i pili takvu votku. Zblizavnjem Tita Hruscovu (i obratno), Bela Knjiga je ubrzo povucena i unistena ali nekoliko knjiga je sacuvano,a to sam procitao pre par godina u jednim Beogradskim novinama.

Baresh, Beograd je poceo da raste od Dorcola. Detinjstvo mi je prošlo u Rige od Fere, uglavnom na Kalisu. I danas imam stan tamo, ali u drugoj ulici. Ne secam se Koleta - davno je bilo, a i te mangupe mi, klinci, nismo znali.
Roso, još samo da mi das broj telefona:))) Jel mleko sa farme - dotuci me?:)

Crna Roso, sad kad pocnu da te zivkaju...Sto za hleb, sto za kajmak:)
Nadam se da si dalal pogresan broj:))

Zubar,
Nikad ta knjiga nebi ugledala dana da se Copavi i Kobe(brka u rubaski)
nisu sporeckali,zbog čega je nastali G.Otok i ostala stratista.

Posedujem knjige od D.Jovanovica(brat, Z.J.-Spanca)koji je rat proveo u zarobljenistvu kao oficir generalstaba JV,a po povratku u Otadzbinu
pristupio 'oslobodiocima'. Posle 'cuvenog' Ne Kobetu,interniran u St. Gradisku, Goli i Bilece.Strahote koje je prozivljavao kao i streljanja
civila među kojima je bilo i dece sa majkama(45-te),opisao je u dve knige koje su izdate posle copine smrti.

Neposredno posle toga, posecuju ga 'deveri' po zadatku i likvidiraju
na licu mesta,čim je na poziv zvona otvorio vrata stana.

Ono sto su radili Sovjeti,uglavnom su bili azijati Cherkezi(Checeni),koji su osim silovanja pljackali.Narod je uglavnom govorio
da su to Rusi,mada ni sam Josif Vasioronovich - Dzugishvili nije bio Rus,već Gruzijanac.
Slusao sam od rodbine i poznanika iz prve ruke o zverstvima koja se nisu smela javno pominjati.Jedan od ucesnika NOB-a mi je rekao da je
na licu mesta ubio sovjetskog oficira(kapetana)kada je video da siluje
dvanaestogodisnju devojcicu.Inače njihovi vojnici su znali pokazivati
na obema rukama nanizane satove,koje su skidali ne samo sa mrtvih,već i živih. Strica mojeg oca su kao burzuja streljali na licu mesta,i naravno pokupili dragocenosti.

O masovnim grobnicama na igralistima„Graficara”,„Sindjelica” na Adi
Ciganliji i ostalim statistima oko Avale,bila je i ostala javna tajna.

Ovi nazovi patriJoti koji zale za 'vremenima koja se vise nikad neće ponovit`',polako i neprikosnoveno već dozivljavaju ono narodno:„Zlo
radjenje - gotovo sudjenje”.Ne samo oni već i njiovo potomsto koje
je dobilo pecat sudbine u nasledje.

Mozete Vi G-dja Roso verovati(zamišljati)šta vam je volja,ali je cinjenica da su vodeci kadar cinili Rusi.

Kao u nasem slučaju kod partizana.Velika vecina se borila nosena
patriotskim osecanjma za pravdu, a imali malo čega zajednickog sa
komunistima koji su bili vodeca struktura pokreta.Bili su to iskusni
belosvetski zanesenjaci koje su finansirali spoljni izvori.Kako ideoloski tako materijalni i politicki.
Zato smo imali nekih deset godina logore za'prevaspitavanje'u kojima su neki nasli smrt,a ostatak po izlasku psihicki neupotrebljivi.
Mnogi čak od porodica odbaceni prepusteni da se snalaze,iz straha da ne izgube posao,pa prezivljavali na mestima gde ih niko ne pozna.

bilo - ne ponovilo se.

„Mama ili baba Roso”, ti rece da živis u Burlingtonu gde je area kod 905, a ovde dajes neki broj koji pocinje sa 416 (Toronto).
Da slučajno nisi pomesala neke brojeve kao karte za tablice, da nije to slučajno broj nekog cikice,sram te bilo?

Baresh, stvarno izgleda da je ovaj svet zaista mali.Ja sam izasao krajem 60 godina.Ne secam se imena doktora sa Prve hirurske klinike osim dr. Gencica koji tada već bio stariji doktor. Takođe se secam kevine dobre drugarice Smilje koja je često dolazila kod nas u stan.Mislim da je bila bolnicarka. Imala je nekog momka u Parizu i dala nam njegovu adresu. E to je posebna prica za sebe...
Moju kevu su svi znali ne samo u Prvoj hirurskoj već u čitavom tom krugu bolnica i verujem da je bila velika frka kada smo brisnuli za Francusku. UDBA je sigurno dolazila u bolnicu jer su dolazili i u zgradi gde smo živeli. Takođe van Pariza je bila neka Marica koja je tamo dosla negde 1958 g. i bila je u istoj bolnici bolnicarka.Imala je 2 dece rođene u Parizu.Muž je eventualno ostavio i vratio se majci u Beograd. I nju sam jednom posetio dok sam živeo u Parizu.
U Prvoj hirurskoj sam se često igrao,naročito sa invalidskim kolicima pa je moja keva stalno vristala. Nisam znao da bolesnike koji umru stavljaju u ta kolica i posle samo sto ih izneli vani ja u kolica pa se vozam.
Secam se da sam jednom prilikom kao 5-6 godisnjak imao problem sa jednim uvom. Keva me dovede u njenu bolnicu i odmah mi dali doktorsku sobu sa krevetom. U jednom momentu naidju par doktora i nekoliko bolnicarki. Jedan od doktora je drzao u saci dugacku iglu. Ja se uspravio na krevet pa su me jedva savladali. Za to vreme psovao sam onako kocijaski sve po spisku tom doktoru... Moja se keva sva zacrvinila,izvinjava se,a doktor kao nije to ništa,mali je,to nam se često dogadja... Ali sam ga bas dobro ispi*karao, kome on da da inekciju!
Nisam siguran da li si mene pitao da li dolazim u Winonu?
Nisam siguran, možda kasno posle podne.

Zubaru, mislim da ti ne gine ricinus u bozi:))
Da dodam još jednu koincidenciju: ja slomila desni skocni zglob i bila operisana na I hirurskoj odavnooo, al ne bas tako davno koje vi pominjete:).

Pa ovde ne samo da ćemo da mezimo hleb i kajmak, nego i zelenis iz baste:))

Bareshu, lolo jedna:)

„Kad smo već stigli do bastovanluka o kojem uglavnom samo Rosa i Baresh
mogu da zapocnu i nastave temu...”

To ti mislis: ja sadila ovde na balkonu paradajz i zelje. Majka mi poslala seme zelja u pismu:))Nego, nemam bastu, pa nisam bastovan kao ti i Rosa:(

Da, pricali smo na razne teme i niko se nije svadjao, za divno cudo. Znaci, može i bez svadje:)

'To ti mislis: ja sadila ovde na balkonu paradajz i zelje.'

Ne samo sto mislim,već je to cinjenica i 'ziva' istina;)

Naravno da se može bastovanluk imati na balkonu ili terasi,ali pod uslovom da se za isto ima ljubavi.Kao uostalom i sve drugo u zivotu
sto coveka čini zadovoljnim i zahvalnim.
Nisam u svojem veku sreo osobu koja voli prirodu i njene plodove,a da voli da se svadja,jer i za to treba dara(talenta);))

Neko je nekada davno rekao: ako hoćeš biti srećan dan i noć(4h),
napij se. Biti srećan mesec dana, ozeni & udaj se.Biti srećan i zadovoljan celog zivota, gajite cveceeeeee...

p.s. obzirom da i povrce cveta,i povrtari spadaju u treću kategoriju;)

pozdrav svim ljubiteljima Flore & Faune.

Zubaru, zadnjih godina preskacem piknike 's` mene na ustap',sto bi rek`o narod.
Em je danas velika omorina,em se poznanici proredili,pa s` time i potreba za odlazak. Nešto slično kao i odlazak na utakmice 'B.Orlova'
na koje nekad iskupi po neka hiljada,a danas čujem neka desetina koji umesto da navijaju urlaju k`o na rok-koncertima;)DakleM idem u debelu ladovinu iza kuce.

Kad već nekoliko puta spominjes ricinus,dajem u javnost da isti posedujem.Ne onaj iz apoteke,već pravii koji raste u basti i sluzi kao
ukras. Neki u prolazu zastanu cudeci velikom i sirokom listu precnika
preko jedne stope,dok je plod u obliku grozda koji kad sazri u svakoj ljusci ima po tri semenke.Inače brzo raste,a ima stabljiku istovetnu kao bambusova trska.
Kad me neko od naših upita da li se plod može jesti,kažem da je moguće,samo treba imati u vidu da posle toga sledi Zitko-seritiS. A šta mu to dodje?poneko upita. Kažem da je to valjda neki latinski izraz,koji je za zanatliju nešto kao 'spansko selo';)

Zubar,
Kakvo osvezenje ova danasnja tekma...bas mi drago za japanke...yeeees:)

P.S.
Retko normalna tema u ovoj kafani...pu, pu da ne ureknemo:)

„suplje tikle ”, htela si reci tikve?

Tikve sa drshkom?

DakleM Roso, dobih opkladu. A jel` u pitanju sarena laza ili ???;)

Baresh nema nameru da se opkladi,već da se pohvali da koristi kisnicu,
iskljucivo za povrce. Dva plasticna bureta od po 200 L ispod krova.
Prvo na visem nivou spojeno sa olukom,a drugo nešto nize koje se iz prvog preliva,tj dopunjava kisnicom.Na oba pri dnu ugraddjena slavina na koje se prikljuci crevo(schlauf)sa kojim uzivajuci i pevuseci zalivam svoj rukosad.
Prekjuce pristigli prvi krastavci,tikvice i buranija,a koliko sutra
paradajz.Zašto tako rano?otkrio sam tajnu koliko juče,tako da ne moras JopeT pitati;))

Danas pocupao beli luk i pripremio oranicu za drugu turu buranije i salate.
Dosta za danas.

P.S., nadao sam se plahoj kisici,ali ništa od toga.Možda su se oblaci sa zapada na putu do Skarbora,olaksali negde u Okvilu;)

pozz.

Nešto nam nema Zubara od juče. Da nije od omorine pobeg`o na Cherry Beach? Od sinoć se nešto zandarmi tamo muvaju, pa rek`o ne daj Boze da nije neko poznat.

Mora da je sinoć negde zaglavio na gozbi po put Djokice iz Miltona?

P.S., pros`o petrovski post,pa je red da se posteno omrsi;)

Bogami Mama Rosa je nešto agresivna, već prica o nekoj pocupanoj bradi. Mora da je zbog ove vrucine? Mama Roso daj stavi neko crevce sa hladnom vodom pa se oladi...

Baresh, nešto sam bizi,a veceras u 6 p.m. idem u Royal York Hotel u centru Toronta na druzenje i td. Čitavu nedelju traje neka biznis konferencija,a veceras će biti malo ica i pica. Nego ako imaš vremena naidji u Banf Rm. 1-263 i pitaj za Srbina. Biće dva sigurno,a jedan od njih je moja malenkost.Ako nisam momenatlno tamo dobices od njih to moj cell. #.

Pobedise Japanke u fudbalu bas kao sto sam i ocekivao. Interesantno, od kada su nas bombardovali nekako mi mrsko da navijam za Amere iako nisu svi oni krivi za to. Obični Ameri nemaju pojma i vecina se neslaze sa politikom svoje administracije. Al' ko pita narod?!
A nekada, mislili smo da Ameri dolaze direktno od Boga.

Ih zubaru da rece neki dan ranije,može biti da bih dos`o.Biti će prilike nekom drugom zgodom,jer mi uglavnom vreme ne čini problem.

p.s. veceras imaš priliku upoznati Rosu i saznati vise o toj famoznoj
BOZI;)

Mama Roso, pravi pod hitno hladnu Bozu (al' bez ricinusa), ubi nas ova vrucina!