ЗАДЊА РЕЧ КОЈУ ЈЕ ИЗГОВОРИО, БИЛА ЈЕ „НАПРЕД! ”

„Из народа сам поникао, он ме је начинио оним што сам, морам се покоравати његовој вољи и служити му до последњег даха”

То је био наш Војвода Стапа, Постоје многе анегдота о њему које најбоље описују нашек прослављеног Војводу.

Тако је после победен у битци на Церу, официри читаво вече расправљају о томе да је тешко ратовати са Немцима. А војвода ћути. Слуша, слуша, и само рече: „Јест, кад Шваба почне да бежи, не можеш га стићи!”

До краја живота спавао је на обичном војничком кревету, гвозденом и тврдом. Равнодушан на похвале, није се обазирао ни на замерке - веровао је да постоји Божја правда и да ће свако добити „по заслузи”.

Кад се пензионисао, поштар донео прву пензију војводи Степи, поштар је био изненађен војводином реакцијом: „Три хиљаде! Па знају ли они колики је то новац! Мангупи, оће државу да упропасте!” Тутнуо је пензију поштару у руке: „Момак, одмах то да им вратиш!”

Osim slavnog Stepe,slično se može reci za vojvode Misica,Bojovica i mnostvo tadasnjih vojnih staresina koji su susta suprotnost
ovovremenim.

P.S.,cast izuzetcima ako ih ima i danas,a nisu nam poznati.