Jedini basket koji sam igrao sa prvom ligom je bio protiv Zorana Kostica. Ime koga se slabo ko može setiti, igrao za Ditu, Vojvodinu..Posle Vojvodine kad je trebao da ide u inostranstvo na revijalnoj utakici pokida ahilovu tetivu i to je to. Još uvek je u kosarci, radi kao trener u Nemackoj.
Prosao kao bos po trnju:)))
A za bananu Pedji i Bobbiju je istina, verovali ili ne!

jedan na jedan sam tukao mark dzeksona na „vasington skveru” u NY. ne secam se tačno godine ali recimo 87-me ili 88-me. posle smo bacali slobodna i tu sam ga dobio i ja i još par ljudi koji su bili. što se slobodnih tiče svi smo isli 9 od 10 ili 10 od 10. za njega se ne secam ali mislim da je isao 7 od 10 ako ne i losije. mislim, sa 7 od 10 ni kod baba qurane ne bi mogao da prođe a ne kod nas uličnih basketara.
http://www.hoopgroup.com/hoopgroup/images/hg/Mark%20Jackson.jpg

od naših igrao sam svakodnevno sa zaretom vucurevicem, tvigijem ivkovicem, miletom palankom, milovanom tasicem i jednom sa mihovilom nakicem iz cibone. svi basketi su bili odigrani na crvenom krstu. beka radnickog sladjana (ne secam se prezimena) njega sam drao u cipelama kad god sam ga video na terenu.

igr'o protiv arsenija pesica iz partizana dosta puta i izgubio glatko svaku. bio je suvise jak za mene mada generalno nije bio neki poseban igrac ali ipak najmanje za klasu bolji od mene. od mladjih igrao protiv samira avdica iz bosne tri na tri sa tim da smo igrali direktno jedan protiv drugoga i pobjedjio par puta i par puta izgubio. na samom početku karijere na basket je dolazio i haris brkic ali je bio mnogo mladji od nas pa se to nešto kao ne racuna posebno. igrao protiv mase nekih anonimnih klupskih igrača, najviše se fascinirao tip iz bosne koji se prezivao begovic, jedno vrijeme smo zajedno trenirali i mislio sam da će biti sjajan igrac, mislim da kasnije ništa nije postigao. za vrijeme treniranja u bosni igrao par puta baskete uz neke manje poznate igrace tipa bosiocic & co. za vrijeme juniorskih dana treniranja u zelji igrao sa bjelicom i par drugih zeljinih (tada) poznatih igrača.

neostvareni spisak zelja za basket je naravno dream team originalni a od domaćih divac, stojakovic, kukoc, zdovc, pokojni dražen, sale, bodiroga...ima ih bas puno. možda u nekom drugom zivotu.

Cela ekipa Jedinstva Aida, tadasnjih Sampiona u zenskoj konkurenciji sa sve Razijom Mujanovic, Stojankom Dosic i ostalim zvezdama tada. Znachi nismo znale gde se nalazimo. Ja mislim da su na poluvremenu imale 30 razlike.

Stojna Vangelovska - najblji zenski bek ikada ;-)...

Vlade Divac, igrali smo za istu srednju skolu. On je stariji dve godine i igrali smo basket u Kraljevu. Tada nije nikome bilo ni na kraj pameti da će samo dve godine kasnije pokazati sav svoj kvalitet. Milos Babic.

ta predivna crno bela slika i dan danas stoji kod mene na frizideru ;o).

možda je bio 2002 toga se ne secam, znam da je bio pre recimo 2 godine. možda on dolazi i cesce u grad ali ima nas petorica ovde sa krsta pa su njegove posete verovatno po principu koga nabodem kod njega ću i da bacim lenger. poslednji X kad je bio ovde izgubio se u gradu (ne mislim bukvalno) tako da smo ga jedva nasli i ako se ne varam jedva je uleteo u avion.

ako me secanje dobro sluzi, ti nisi sa krsta ali si svracao (trenirao) u hramu kosarke. ako hoćeš ostavi email mogu da ti posaljem par lepih slika koje sam napravio pre nekoliko godina kad sam bio kuci.

uzivaj

tek sad vidim da te muci godina, bila je to 1973 samo 3 godine posle zlata u ljubljani. sjajno vreme, svratimo ako uopste i svratimo do skole i onda udri po ceo dan. secam se pokojna majka me pita kako je sine bilo u skoli ... a ja ga nešto mrljavim i laziram. ubeđen sam da je znala gde sam bio ali ona je 1000X i kazala da je najsrecnija kad sam na radnickom. neko je pre neki dan objavio dudin intervju gde kaže da pored porodice najviše je voleo krst, to me je stvarno pokosilo ali stvarno je tako bilo. postojale su samo dve varijante ili da visimo na terenu ili da visimo oko terena po lokalnim kafanicama. sjajno vreme.

Sa Dankom Cvijeticaninom sam isao u osnovnu i igralo se (na dva kosa) na casovima fizickog.

Pri kraju drugog razreda je dosao iz Zagreba i stavili su ga sa mnom u klupu jer sam ja takođe dosao iz Zagreba godinu dana ranije (moji su već 72. videli šta se sprema i na vreme otisli).

Sve vreme je bio među najvisima u generaciji, a na terenu je odskakao nevidjeno. Bilo je tu klinaca koji su svaki dan po čitavo popodne/vece visili u skolskom dvoristu i pikali solidan basket, ali to se nije dalo porediti - posebno u 7mom i 8mom razredu gde je on već uveliko trenirao u Partizanu.

Ni po cemu se nije moglo tada naslutiti da će se vratiti u hrvatsku - integrisao se bio potpuno.

Sredinom 90tih sam u NY na kratko upoznao Saleta Djordjevica koji je tu dosao da kumuje svom starom drugaru iz blokova, sa kojim sam se ja pomalo druzio i radio neke stvari u Njujorku. Secam se da mi se učinio dosta nizak (ja sam oko 190), da je bio OK opustena faca i da mu je žena bila PRELEPA i vrlo pocrnela. Ovom drugaru je za svadbu poklonio neki zesci motor.

Drugar je pricao da su kao klinci pikali basket od jutra do mraka u blokovima i da je Sale uvek iskljucivo isao na nekakav krljavi ulaz, da nije mogao/hteo vola da ubode sa distance. Rece da mu je nadimak tada bio Krdza, ako me secanje ne vara. Još rece da su se u blokovima svi cudili kad je poceo da reseta trojke u Partizanu...

Kukoca sam sreo uzivo jednom prilikom u Novom Sadu i nikad neskladnije (visina/tezina) stvorenje nisam video u zivotu, a Divca posle jedne utakmice Kingsa u Medowlandsu (dan posle njegovog rođendana kad su se svi osim Bobi Dzeksona teturali po terenu i Dzejson Kid ih razbio sa 35 razlike - valjda Bobi nije bio pozvan na rođendansku pijanku :-)

Pre par meseci sam na Surcinu cekao prtljag sa Divcem i Dudom Ivkovicem i prisluskivao pomalo - pricali su o privatnim stvarima a ne o sportu. Interesantno da ih niko nije dirao od onog silnog sveta. Zamilsljam situaciju gde na JFKu recimo prtljag cekaju Dzordan i Čak Dejli recimo, živi ne bi ostali..

Gregov je dobrih 10 centimetara, ako ne i vise nizi od Komazeca. Nije bio u rangu Komazeca, ali je i on bio dosta dobar igrac.

kako se zove momak do danilovica?

Od Danilovica sam pomislio da je onaj siptar sto je igrao za CZ, Avdiju ili sl?! A Grba je do njega 100%. Zna li ko gde je on sad i šta radi?

kao kosarkaski globtroter najbolji basket se igrao:

1- sarajevo
2- beograd (crveni krst)

p.s. najbolji basketas svih vremena, covek koji NIKADA nije izgubio 1 na 1 je milovan tasic sa krsta. izvinjavam se sto sam malo udaljio od teme ali nisam mogao da izdržim.

Romi,
izvini, sto bi rekla moja prof. matematike - GrIJEska!
U pitanju je bio Retardhino ili sl. sto ja u brzini procitah kao tvoj, od ranije poznati ( i priznati) lik.
Nek si mu mazn'o dres, i ja bih majstore:)

Prvi susret sa velikanom i nazalost poslednji, Radivoj Korac, 2 nede-
lje pre njegove pogibije... ipak od ostalih velikana bih da navedem
još nekoliko: Dzeri Vest (jedan od mojih najomiljenijih musterija od
pre 18-19 god.), pa Vilt Cemberlen, a ceo tim Lejkersa iz 1990.g. u
kuci tadasnjeg trenera M.Danlivija, a između ostalih V. Divac, Medzik
Bajron Skot, Dz. Vorti, Sem Perkins, EjSi Grin i ostali srećnici koji
su se slepovali uz ove glavne igracine!
Pedju sam pobrkao sa jednim mojim poznanikom i tako smo poceli razgovor
koji je prerastao u dugotrajno poznanstvo (1997. g.)!

Inače da dodam, sve su to ljudi kao i mi ostali smrtnici, samo sa
nešto više sreće!

hahahaha

Tozo, puno pozdrava za Radisava Radenovica, cuvenog Kikija ;)

dok su Grizzlies bili u Vancouver-u dosao je Mike Biby u Randhouse Community Centre sa svoja dva brata da igra basket. Umalo ih nismo dobili 3 na 3 jer su mu braca losi igrači (uz to niski rastom).
ono sto mi je ostalo u sjecanju je da dok smo cekali da Bibi i braca zavrese utakmicu sa drugim timom ja upitah koliko je rezultat i ko se okrene i kaže trenutni rezultat - Mike Biby! vrlo fin i kulturan cova.
aco