youtube, google, itd...ako te neka konkretno pesma interesuje, javi, poslacu ti.
pozdrav
ne mogu da verujem da uglavnom dobro obavesten Serbiancafe nije objavio vest o smrti ovog simbola srpskog slagera, coveka sa najboljim glasom na našim balkanskim prostorima. Dule jeste preso osam banke pre par godina ali je doskora tu i tamo otpevao svoje JESENI uglavnom tuzne, Mariniku, Fijakeristu i tako dalje.
Ukoliko SC objavi vest o nestanku doajena i simbola Beogradske pesme i muzike , glumca , svalera (u momackom periodu), moga kuma, velikog srbina , zaljubljenika u sve sto je ljudsko i svojstveno običnom svakodnevnom coveku objavicu nekoliko dozivljaja koje samo ja znam i upotpuniti sliku o tom dobrom i plemenitom liku naše prestonice.
Pozdrav svima koji su voleli njegove slagere i uloge u jugoslovenskom dramskom.
dzo Moler

Peva moj prijatelj i kum i drug sada tamo sa druge strane zivota ovozemaljskog onu divnu pesmu„tamo daleko”, a Srbi ne haju, pakuju kofere i spremaju pasose za neke nove seobe.
Kada je u Srpskom Klubu u Ridgevudu pevao pre pet godina onu krasnu pesmu „kreće se ladja Francuska” u sali su bili samo desetak ljudi i ja sa nekim grebatorima koji nisu platili ni ulaz.
Dusko peva a jedna mu se suza skotrlja niz lice. Šta bi, pitah se ja te hladne ridgevudske zime sedeci u još hladnijoj sali kluba. Da li se setio plave grobnice ili mu je zao da peva pred samo desetak ljudi a toliki put je prosao. Nisam ga pitao za to o suzi, nisam zeleo da ga vredjam, cutao sam i slusao galamu iz susedne prostorije gde su za barom pili i glasno diskutovali pedesetak naših „patriotski ” raspoloženih srba pijuci hajniken pivo.
Narucismo posle te jadne prestave po peceno pile i Jagodinsko pivo.
Nemamo jagodinsko pivo , rece kelner, samo hajniken , beks and badvajzer. Onda otvori jedno vino , Car lazar po mogućstvu.
Nema ni to, ali zato imamo dobro italijansko vino Dolche Belo.
Pa jer ovo italijanski klub ili srpski, ote mi se mada kelner nije kriv za sve to. Donesi pilice i po jednu duplu sljivovicu.
To imamo rece golobradi decko i ode po porudzbinu.
Tamo daleko gde cveta limun zut, tamo je Srpskoj vojsci , jedini bio put...Dusko je tiho pevusio dok smo cekali pecene pilice a ja sam kao i obično zamarao samog sebe nekim teskim mislima punim gneva i razocarenja...Ljudi za sankom glasno su se dovikivali i svadjali, isti oni sto nisu ni prigvirili u salu gde je jedan pevac dosao čak iz zavicaja da ih razonodi i podseti na neke stare dobre pesme koje su tesili jednu davnu generaciju. Ovoj sadasnjoj u srpskom klubu u Ridgevudu bilo je dovoljno hajniken pivo i jagnjece pecenje...

kao sto obecah, nekoliko secanja na Duska koji je bio običan, skroman , druzeljubiv i posten covek. Jednog dana nadje on ličnu kartu ispred kafane znak pitanja gde je ponekad svracao. Uzne ličnu kartu , procita cija je i adresu pa polako tamo do doticnog da mu lično uruci važan dokument. U ciganskoj mali, blato, svaka treca bandera ima sijalicu ali uporni dusko preskace bare koracima od sedam milja e evo ga ispred male staracare ofarbane u zeleno.
sagne se on koliko može , pokuca , cuje unutra TV dnevnik u toku i decju galamu.
Otvore mu romi, obraduju se poznatom nepozvanom gostu i sbiju se svi u jedan cosak da bi veliki pevac mogao da udje. Već se proculo po mali ko je stigao kod Jezdimira radica i oko kuce se okipila gomila ljudi. Dusko sedi na otomanuu i prica, a svi ga slusaju. Odnekud kao sto to obično biva neko donese gitaru, neko harmoniku i veseli ljudi pocese pesmu Ciganska cerga...He he, veselo vece koje niko nije planirao, i umalo dusko da ne zaboravi zašto je dosao. pevali su do pola noći, pozvali Murtu taksistu , brata Jezdinog i veliki , tj visoki gost polako ponovo ali sada u kolima preko onih bara prema dorc olu. kažu da te noćipo prvi put otkako pamte romi nisu gledali TV program i svi televizori u ciganskoj mali behu ugaseni.

pa da nastavim, mada iskreno govoreci ne volim rad u trecoj smeni jer prakticno dugo spavam kad dodjem kuci a onda dok se dignem, nahranim macke, psa, vrapce i golube, pa kafa pa dorucak u 3 popodne pa onda već pocinje priprema za rad po kisi, snegu , mecavi, u visokom liftu koji se klati na vetr i ja samo mislim da li će danas da popusti neki sraf na velikoj masini i srusim se na hladni plocnik nekih od njujorskih bulevara pa se naravno razbijem ko pi..a. Skoro sam tako sasvim spontano zapevao u toj dizalici kojom posecujem velike celične grdosije po noći onu duletovu pesmu sve moje jeseni su tuzne...pevusim i gledam dole lisce igra na vetru i susti neke svoje muke, grad se sklupcao u sivoj gustoj magli i poneki zuti taksi prođe predgradjem kao izgubljena decija igracka.
Pevusim i mislim, koj vrag ja radim ovde, šta ću tu, zar zivot nije mogao nešto zanimljivije da izrezira za mene, da mi da neki bolji posao po ovako tuznom i vlaznom danu...i pesma makoliko naisla spontano, nije bas tako slučajno izabrana neshvatljim igrom slučaja.
Ov icno, kada je lep dan, ja pevam onu pesmu Dominika modunja VOLARE, i Kantare , ili cao bambina, ali po po tom maglovitom i kisnom danu taj duletov slager o tuznoj jeseni bas mi je nekako legao i uklopio se u trenutak zivljenja jednog običnog mene. Tamo negde iza magle, preko sedam mora i gora je grad gde sam ugledao prvi svetli dan i toplo sunce iznad Usca i udahnuo prvi put vazduh grada sa puno predgradja i kamenih puskarnica smestenim u velikom zelenom parku koji zna bezbroj ljudskih i ljubavnih tajni.
Nekao u to vreme, u paracinu, pomoravskom gradicu, jedan zgoljavi , dzigljavi momak je sluzio vojsku...Naravno da niko, ni ja onako sicusan u usranim pelenama niti on sa puskom o ramenu, nismo znali da će nam se jednom zivotni putevi ukrstiti...a zivot, kao sto znate, piše najbolje price, i najistinitije, sve je ostalo fantazija...

ovo nema veze sa Duskom, mada može neko da nadje sličnosti jer ima primesa onoga o cemu je već bilo reci.
Jednom me je moj ocuh gadno isprebijao jer sam moju sestru stavio da sedi na poljani gde smo igrali loptu i da sluzi kao jedna od stativa na golu koji sam ja branio. Sedi moja Ljolja sa dve bele masnice na travi punoj guscijih govana i cupka travu i maslacke pa to polako trpa u usta a ja se bacam kao soskic, pravim parade i primam golove.
Utakmica se bas bila razzestila, golovi su pljustali na obe strane, centarfori i krila su nadoknadjivali propuste odbrane a ja sam zaradjivao aplauze svojim odbranama i kraste na kolenima. Onda Mirko, najbolji suter u suprotnom timu, opali jedan volej tako snažan da je samo proleteo pored mojih usiju zujeci i lupio onu moju slatku Ljolju pravo u glavu tako snažno da su joj obe masne odletele u vis kao uplaseni leptiri.
dete se onesvestilo, krvarilo iz nosa i iz usiju i lezalo na zelenoj travi igralista. Pola tima je pobeglo, druga polovina se sakrila iza supa kolonije i otud posmatrali šta se desava.
Dotrcali su i majka i ocuh i Rajko vatrogasac i jedva povratili moju stativu, tj moju sestru koja je pocela glasno da vristi videvsi krvavu novu haljinicu od svilenkastog roze plisha.
Prošlo je malo vremena, sve se utisalo a onda se moj ocuh setio da još nešto treba da se uradi i okrenuvsi se meni snažno me scepao svojim snaznim rukama.
Posle tih batina koje pamtim i dan danas otisao sam u policiju, tj . miliciju da ga tuzim.
Druže milicajac, ja sam dete palog borca koga je ochuh prebio na mrtvo ime. tražim da ga uhapsite jer ne smem da idem kuci da spavam.
Dezurni milicioner me je bunovno posmatrao. Tog milicionera sam znao jer je bio dobar drug moga techa Chede i sa njim je isao stalno u lov starim willis dzipom ponekad vodeci i mene.
Lovac u miliciskoj uniformi je pravio zapisnik i tesio me da će on da me lično otprati kuci i zapreti mom ocuhu stevici da me više ne bije.
I šta da vam pricam, takve se stvari desavaju samo na balkanu.
Moj ocuh i taj milicioner pocese raspravu, majka iznese po obicaju po jednuu rakiju, pa kafu pa opet rakiju.
Pili su do kasno u noć,pricali lovacke price , zvali i mog techa cedu i umesto da ga uhapsi, opomene, zapreti, oni su pevali, grlili se i navrtali onu zutu i ljutu rakiju moga dede koju je majka cuvala u balonu za bozic i novu godinu.
I nemoj da bijes vise ovog deliju Stevice, vikao je pijani brkati milicioner, nemoj. pogledaj ga kakav je delija.
Neću, majke mi neću, obecavao jijani ocuh i slegao ramenima. Neću majke mi, jedino u samoodbrani.
Onda su se svi smejali grohotom, grlili je i ljubili zvalavim pijanim usnicama i terali me da odem i kupim vruc burek kod zarka pekara koji radi celu noć..balkan je to dragi moji, tamo i biju i vole istom zestinom ako niste znali...

padala je kisa dok smo se peli balkanskom ulicom gore prema hotelu Moskva. Bila je dobra klopa kume, rece mi on. I pice je bas prijalo posled onog gulasa na madjarski način. slozio sam se i zurio da sto pre upadnemo u poslasticarnicu hotela na po jednu rum tortu.
Rum tortu hoćeš kume, pita on i ne zuri dok mu vetar odnosi kisobran u jedan strmi ulaz. Hoću, sto da ne, tu jedna plavusa pravi najbolje rum torte u evropi.
U jebo ga, kaže on. kako znaš da su najbolje u evropi.
znam zensku kažem ja, dobila je grdne nagrade na takmicenju kolacara.
A ti kume ni tortu ne možeš bez akohola, pazi ti njega, RUM TORTAS.
Dobar je rum za cirkulaciju, vadim se ja.
Kum se nsto stiska, stao pored jednih stepenica koje vode na zapadnu stranu i gleda na dole.
šta je zaboga Dule, nije valjda infarkt.
Ma jok, kaže on, pisa mi se i ne mogu vise da izdržim. cekaj tu da pustim vodu.
On se sakri iza jednog stuba i mlaz jurnu pomazuci kisi da opere prasnjavu ulicu.
Ti bi kume mogao da budes i sampion u pisanju u dalj, rekoh u sali i dok se on prao ruke pored jednog oluka projuri jedan crni dzip i uprska ga prljavom vodom iz bare.
To ti je kazna za pisanje na javnom mestu, rekoh mu svom pokislom. moj kum, gospodin umetnik , pevac, glumac , pisa na ulici.
Kume zaboravio si da kažeš da taj pevac i glumac ima osam banke i slabu besiku, i da je bilo pitanje upisati se u gace ili biti bezobrazan i stati uz neki stub i smanjiti sebi muke i tezinu.
A da sam ukvasio gace i pantalone ti me ne bi vodio na RUM TORTU.
Nebih, rekoh odsecno, sigurno da ne bi, tako upisanog na rum tortu, ne bi naekako islo,...kisa je pljustila kad se uvukosmo u poslasticarnicu hotela Moskva