Čovek izadje na ulicu i mahne za taksi. Istog momenta taksi se zaustavlja pored njega, otvaraju se vrata, a taksista kaže:
- Savršen tajming! Isto kao Miloš.
Putnik: - Ko?
Taksista: - Miloš Đumić... To je čovek, koji je uvek sve radio u pravo vreme. Baš kao što sam ja naišao upravo kada ste vi digli ruku, tako se Milošu sve u životu dešavalo u savršeno vreme.
Putnik: - Niko nije savršen.
Taksista: - To ne važi za Miloša Đumića. Bio je izvanredan atletski građen tip. Mogao je da osvoji Grand Slam u tenisu. Mogao je da igra golf sa profesionalcima. Pevao je kao slavuj, plesao je kao zvezda sa Brodveja, a da ste ga čuli kako svira klavir! Bio je neverovatan momak.
Putnik: - Izgleda da je stvarno bio izvanredan čovek.
Taksista: - Aa, nije to ništa, ima još! Pamtio je kao kompjuter. Pamtio je svačiji rođendan. Znao je sve o vinima, koje jelo da naruči i kojom viljuškom da ga jede. Mogao je da popravi sve. Ne kao ja. Ja zamenim osigurač, i pola ulice ostane bez struje. Ali Miloš Đumić je sve radio kako treba.
Putnik: - Pa stvarno je bio neverovatan!
Taksista: - Uvek je znao najbrži put kroz saobraćaj. Ne kao ja, ja se uvek zaglavim, ali Miloš nikada nije pogrešio, i uvek je znao kako da postupa sa ženama. Nikada im nije protivrečio čak i kada nisu bile u pravu... uvek je bio savršeno obučen, a cipele su mu uvek bile savršeno izglancane. Bio je savršen čovek! Niko ne može da se uporedi sa Milošem Đumićem.
Putnik: - Interesantan lik. Kako ste ga upoznali?
Taksista: - Ja ga nikada nisam sreo. Umro je, a ja sam se oženio njegovom je6enom udovicom!