Pozvali Mujo i Fata Hasu na ručak. Nakon izvjesnog vremena kad se ručak završio ustane Fata da pospremi stol i da opere suđe. Skoči Haso pa reče:
- „Idem ja da pomognem Fati da opere sudove, jer je se stvarno trudila da spremi dobar ručak.”
U toku pranja suđa uhvati Fata Hasu za onu stvar, a Haso se trgne pa reče:
- „Šta ti je Fato, šta to radiš? Jesi li luda?”
Kad će ti Fata:
- „Ćuti Huso, nemoj da čuje Mujo, jer počela sam da zaradjujem za džeparac. Nemoj da Mujo sazna, već dođi sutra kad ode Mujo na poso i ponesi 200 maraka i vidjet ćeš da vrijedim tih para.”
Dođe sutradan Haso kod Fate i odu oni u sobu da obave posao, kad će ti Haso:
- „Bogami Fato stvarno vrijediš 200 maraka.”
Ode Haso kući a uveče dođe Mujo sa posla i pita Fatu:
- „Je li bio Haso danas kod tebe?”
Uplaši se Fata pa pomisli da je Mujo sazno sve, pa će ti ona uplašeno:
- „Jeste.”
- „A je li donio 200 maraka?”
Kad Fati pade mrak na oči pa pomisli gotovo je, Mujo zna sve.
Pa će njemu uplašeno:
- „Jeste!”
Mujo uzdahnu pa reče:
- „Dobro je, pošten je čovek.”
Fati sad čudno pa upita Muju:
- „Što?”
A Mujo će na to:
- „Ma bio jutros kod mene na poslu, pa je od mene pozajmio 200 maraka, pa reče da će odmah danas naići pored nađe kuće i vratiti tebi pare.”