Mlada Zagorka prodaje jaja na placu. Ostali prodaju jaje po 2 kn, ali ona po 10. Vrijeme prolazi, a ona nije prodala nijedno.

Njeni joj govore: „Daj mala spusti cijenu ne buš nikad prodala!”, a ona njima: „Bum počakala, nikam mi se ne žuri”.

Vrijeme se natmurilo kao da će kiša, njeni joj opet govore:
„Daj spusti malo ...”, a ona njima opet: „Bum počakala, nikam mi se ne žuri”.

Svi su već digli ruke od nje, kad predvečer prilazi joj jedan gospodin i reče joj:
„Treba mi 200 jaja ne pitam koliko koštaju, ali trebala bi da mi pomogneš da odnesem u svoj stan”, a ona njemu odgovara: „Nema problema, nikam mi se ne žuri”.

Unesoše oni jaja u stan, kad je gospodin upita: „Bili sačekala da spremim neko jelo pa da zajedno jedemo, sigurno si gladna?”, a ona njemu uobičajeno: „Bum počakala, nikam mi se ne žuri”.

Pojeli su, kad opet će gospodin: „Bi li sačekala da nam kavicu skuham?”, ona opet njemu : „Pak se nigde ne žurim”.

Popili su oni kavu, kad će gospodin opet: „Bi li sa mnom u spavaću sobu imam ti nešto lijepo pokazati, si u žurbi?”, a ona njemu po tko zna koji put: „Pak se nigde ne žurim”.

Obavili oni to... kad se Zagorka krene slatko smijati i veli:
„Kaj buju se moji sutra na placu pojeli od muke, kada im bum pričala ... em sam prodala sva jaja po cijeni koju sam tražila, jela, pila i tri puta se 'kresnula' ''.

Gospodin brže-bolje da je ispravi veli: ”Samo jednom ...„, a ona opet ono njeno: ”Bum počakala, pa mi se nikam ne žuri !!!!„. ”