Pricaju dve vremesne prijateljce. Ova jedna ostala bez muza pre par godina i bas joj je dogorelo do nokata. Kaže prijateljici kako joj se seksa ali nezna gde da nadje nešto musko a matora je i stidi se da ide u kafanski qrcolov :) Takođe je da kažem bila ne bas prijatne spoljasnjosti (čitaj: ruzna ko grob) tako da je imala i objektivnih poteskoca da upeca nekog.

- Pa to ti je bar lako, kaže joj prijateljica. Zovi kaže majstora da ti nešto popravi, a kad ti popravi pitaj „majstore jel može pivo”. Kad popije pivo on će da te kresne.
- Ma nije valjda bas tako?
- Jeste, tako je, samo ne zaboravi: kad odradi posao u kuci, ponudis ga pivom, a dalje on i sam zna.

Pozove ona majstora za kao neki kvar, majstor to popravi,ona ga ponudi pivom i - ništa. Poslednji gutljaj piva majstor je sipao u ruke i razmazao po kosi.

Sede oni tako, baba ne može da doceka, ali posto se ništa ne desava, ona opet:
- Majstore, jel može pivo?
- Može!

Popije on pivo i opet od poslednjeg gutljaja sipa u ruke i razmaze po kosi.

Ništa se ne desava.

- Majstore, jel može pivo?
- Može!

Popije on pivo i opet od poslednjeg gutljaja sipa u ruke i razmaze po kosi.

Baba sad nije mogla vise da izdrzi i pita majstora:
- Je li a zašto ti mazes to pivo po kosi?
- Gospodjo, eto popravio sam kvar, popio sam pivo i sad mi se od pomisli da ću morati da vas je6em dize kosa na glavi.