Pera i Djoka krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih strasna oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospodju koja im je otvorila vrata da kod nje prenoce...

- Znam da je napolju grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svasta pricati ako vam dopustim da prenocite u kuci, rece udovica.

- Ne brinite, rece Pera, mi ćemo prespavati u stali, a čim se vreme popravi, odlazimo!

Žena pristane i njih dvojica prespavase u stali. Ujutro se vreme popravilo i oni krenuse na put. Ostatak vikenda proveli su uzivajuci u skijanju.

Devet meseci kasnije, Pera je iznenada dobio pismo od nekog advokata. Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospodje sa farme. Ode on kod Djoke, pa ga pita:

- Secas se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?
- Da, secam se, odgovori Djoka.
- Jesi li ti možda usred noćiustao i posetio gospodju?
- Paa, jesam, rece Djoka zacrvenevsi se jer ga je Pera provalio.
- I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?

Djoka je prebledeo...
- Da, jesam - izvini druže, zašto pitas?
- Nedavno je umrla i sve mi ostavila, rece Pera.

(A mislili ste da će drugacije da se zavrsiti, a...?!)